„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Moram da kažem, da je ideja o nužnosti zajedničke pomorske terminologije Slovena kao uslovu za shvatanje da su Sloveni u davnini živeli na moru potpuno idiotska.

1. Različit je morski svet na Baltiku i Jadranu ili Crnom Moru.

2. Takva pretpostavka značila bi da su se Sloveni morali širiti sa nekog mora tj. primorja.

3. Takva pretpostavka značila bi da su se Sloveni putem od 3000 kilometara morali nositi svoje pomorske nazive.

Međutim, iako su mogli biti prisutni na morima, Sloveni su se širili na sever iz kontinentalnog dela i kad su konačno stigli do severnih mora stvorili su nove, drugačije nazive za pomorska bića, forme i fenomene.

Ta seoba je najverovatnije išla kao rastezanje opruge, pri čemu su severni delovi, oni kontinentalni, stizali do Baltika.
 
Moram da kažem, da je ideja o nužnosti zajedničke pomorske terminologije Slovena kao uslovu za shvatanje da su Sloveni u davnini živeli na moru potpuno idiotska.

1. Različit je morski svet na Baltiku i Jadranu ili Crnom Moru.

2. Takva pretpostavka značila bi da su se Sloveni morali širiti sa nekog mora tj. primorja.

3. Takva pretpostavka značila bi da su se Sloveni putem od 3000 kilometara morali nositi svoje pomorske nazive.

Međutim, iako su mogli biti prisutni na morima, Sloveni su se širili na sever iz kontinentalnog dela i kad su konačno stigli do severnih mora stvorili su nove, drugačije nazive za pomorska bića, forme i fenomene.

Ta seoba je najverovatnije išla kao rastezanje opruge, pri čemu su severni delovi, oni kontinentalni, stizali do Baltika.
Где су докази за твоје тврдње?
 
Где су докази за твоје тврдње?

Koje tvrdnje?

Ma može, crkvena istorija.

Ali nije doktorirao. Obrati pažnju da on sam to ne kaže, već Mišak; jedan od značajnih aspekata svakog prevaranta nije u golemim tvrdnjama, već u ćutke prelaženjem preko netačnih tvrdnji koje drugi iznose. Doduše, sam Šarić pak tvrdi da je pohađao Protestantski fakultet u posle KBF i da je odslušao dva kursa, "logička argumentacija" i "racionalna metodologija". Nisam uspeo da pronađem predmet kao LA na ijednom od ta dva fakulteta, a potonje uopšte kao sintagma skoro da ni ne postoji, tako da mislim da je pravo pitanje šta je uopšte istina što je Šarić rekaoč

Inače, Mrkalj me podseti na:

Prema tome, kvazi-teorija o odsustvu zajedničkog pomorskog pojmovnika kao dokazu da Sloveni uopšte nisu dospevali do mora u pradomovini ne drži vodu, tj. pada.

3. Takva pretpostavka značila bi da su se Sloveni putem od 3000 kilometara morali nositi svoje pomorske nazive.

Osim (1) različitih osobina biljnog i životinjskog sveta Jadrana i Baltika, osim (2) mogućnosti da se ka Baltiku širio kontinentalni deo drevnih Južnih Slovena koji nisu imali dodir sa Jadranom pa tako ni sa pomorskom terminologijom, postoji i treća (3) mogućnost, da je seoba naroda mogla poći i sa Jaranskog mora, ali trajati putem od 3000 kilometara ka Baltiku kroz više generacija, što je takođe veoma moguć i spontan scenario, pri čemu je narod sa Jadrana vremenom, pri životu na kontinentu, zaboravio stari maritimni pojmovnik i pri kontaktnu sa severnim morem razvio novi pojmovnik, a to je situacija koja rezultira slično situacijom opisanom pod (2).
 
Poslednja izmena od moderatora:
Možda sam pogrešno čuo? Šta je rekao da je slušao pored kursa iz logičke argumentacije?

Jesi, pogrešno si čuo. Rekao je "znanstvena metodologija" i to je po svoj prilici predmet Filozofska i znanstvena metodologija. A logička argumentacija je verovatno Logika i spoznajna teorija. To su predmeti na bogoslovskom fakultetu u Rijeci i u Zagrebu na kojem je magistrirao.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Jesi, pogrešno si čuo. Rekao je "znanstvena metodologija" i to je po svoj prilici predmet Filozofska i znanstvena metodologija. A logička argumentacija je verovatno Logika i spoznajna teorija. To su predmeti na bogoslovskom fakultetu u Rijeci i u Zagrebu na kojem je magistrirao.

To je pod uslovom da je podatak o njegovoj navodnoj magistraturi tačan, a ne izmišljen, naravno.
 
To je pod uslovom da je podatak o njegovoj navodnoj magistraturi tačan, a ne izmišljen, naravno.

Magistar lat. "magister" u hrvatskom obrazovnom sustavu je naziv za osobu koja je završila diplomski sveučilišni studij, te obranila diplomski rad i ukupno stekla 300 ECTS bodova. Valja napomenuti kako su magistar struke (mag.) i magistar znanosti (mr.) dva odvojena pojma.
U hrvatskom obrazovnom sustavu (po bolonjskom sustavu) završetkom preddiplomskog i diplomskoga sveučilišnog studija ili integriranoga preddiplomskog i diplomskog sveučilišnog studija stječe se najmanje 300 ECTS bodova i akademski naziv magistar, odnosno magistra uz naznaku struke (na primjer: magistar/magistra arheologije, magistar/magistra ekonomije, magistar/magistra prava i slično). Kratica naziva je mag. uz naznaku struke (na primjer: mag. arh., mag. oec., mag. iur. i slično) i stavlja se iza imena i prezimena osobe.
 
Magistar lat. "magister" u hrvatskom obrazovnom sustavu je naziv za osobu koja je završila diplomski sveučilišni studij, te obranila diplomski rad i ukupno stekla 300 ECTS bodova. Valja napomenuti kako su magistar struke (mag.) i magistar znanosti (mr.) dva odvojena pojma.
U hrvatskom obrazovnom sustavu (po bolonjskom sustavu) završetkom preddiplomskog i diplomskoga sveučilišnog studija ili integriranoga preddiplomskog i diplomskog sveučilišnog studija stječe se najmanje 300 ECTS bodova i akademski naziv magistar, odnosno magistra uz naznaku struke (na primjer: magistar/magistra arheologije, magistar/magistra ekonomije, magistar/magistra prava i slično). Kratica naziva je mag. uz naznaku struke (na primjer: mag. arh., mag. oec., mag. iur. i slično) i stavlja se iza imena i prezimena osobe.

Mrkalje, mislio sam na to njega nema nigde. Da je on zaista završio sve to što se tvrdi, pa ni manje ni više nego da je i doktorirao, moralo bi to biti pohranjeno i popisano.

Npr. Danijel Patafta, magistrirao je na temu Gospodarski interesi Italije u Hrvatskoj u vrijeme Drugog svjetskog rata od travnja 1941. do rujna 1943. godine. Odeš na Hrvatsku znanstvenu bibliografiju i pronađeš taj rad.

http://beta.bib.irb.hr/pregled/znanstvenici/267903

Nema ga nigde. Ako već ne postoji nikakav podatak o magistriranju, valjda bi trebalo barem da se pronađe o doktoriranju?
 
Нема ту места наклапању по вољи већ се има следити научна методологија. Старословенски и прасловенски поприлично добро познајем, не брини се.

vbb2VGt.jpg

Честитам, али искрено.

Е сада ваљда имаш времена, а и знања поткрепљеног оценом, па да наставимо дискусију.

Стали смо код

Враћамо се на једно словенско име (Пербундос) од тринаест склавских, антских, старосрпских и старохрватских (Ардагастос, Тунгло, Мусокиус, Пербундос, Клукос, Валтунг, Акамерос, Идаризос, Даурентијус, Пеирагастос, Мезамир, Калагаст, Чатсон) .

Склавима, Антима, Старохрватима и Старосрбима вриштећи недостају Живко, Вук, Вуксан, Љубо, Здравко, Душан, Милован, Милош, Младен, Радован, Момчило, Радољуб, да би неко могао да их прогласи за претке Јужних Словена и то без забележеног језика Склава, Анта, Старосрба и Старохрвата.

Citat Original postavio ИгарЈ Pogledaj poruku
Није фора да дајем часове старословенскога те и да копам сам по литератури.

С тим што не признајем ни Пребуда, јер просто не постоји нити је постојало као словенско име, као склавско Пербундос да, али словенско Пребуд јок.
Пази кад постоји забележен Склав са именом Соуароунас?

Чисто, словенско име, као суза, зар не?

Али буди пажљив и обзиран, и без кука, молим те, пошто сам лаик, али нисам блесав да пушим рог за свећу.
 
Poslednja izmena:

Na temi o sukobu nastavnika istorije, Petar BSK je postavio interesantnu poruku:

Осмелићу се да одговорим пошто знам да сигурно неко од професора прати форум.
О њиховим унутрашњим сукобима не знам, нити ме занимају (иако има студената који целокупну ситуацију прате са нестрпљењем, ако неку шпанску серију). Једино о чему могу да пишем је однос професора са студентима.

Један од узрока поделе на факултету је питање продужетка професуре др Александра Фотића. Професор Фотић на основим студијама предаје предмет Рану модерну историју заједно са Николом Самарџићем који и води хајку против њега. Некада је професор Фотић један од наших најбољих османиста, половини студената држао предавања у првом семсетру, а половини у другом (исто важи и за Самарџића). Међутим сада обојица држе по једној групи и оба семестра зато што су прекинули сваку сарадњу. Е сад, како теку часови код ова два професора ? Док професор Фотић марљиво ради са студентима, редовно одржава вежбе и предавања, професора Самарџића често нема, а када га има углавном се бави невезаним глупостима и својим личним животним догодовштинама. Енормна је разлика у знању између студената који су курс слушали код професора Самарџића и професора Фотића. Већина студената ипак прећутно прелази преко тога зато што су критеријуми код професора Самарџића и његовог асистента доцента Дајча изразито ниски. Испит код њих се своди на обично писање приказа који студенти крајње олако ураде. Ако би факултет остао без професора Фотића и тај читав период се свео само на Николу Самарџића то би била катастрофа. Самарџић том девојком из Ниша жели да елиминише професора Фотића и преузме потпуну контролу. Професори Ковић и Петковић су пали у немилост зато што су се дали у одбрану професора Фотића.

Kod nekog nastavnika gradivo se može spremiti sa relativnom lakoćom i za poprilično kratak vremenski period, bez zavisnosti od ličnih afiniteta ili sposobnosti učenika. S druge strane, neki nastavnici zahtevaju dugotrajni i sistematski uložen trud.
 
Порицање да се историјска наука креће напред, и да је у светлу нових сазнања треба преиспитати, је фасцинантно.

Постојећи деветнаестовековни образац, класичне историје, је шупаљ и цури на све стране, а алтернатива није вулгарни, селективни аутохтонизам, дакле новоромантичари, него општи аутохтонизам, у смислу континуитета језика који, природним путем, језички асимолује дошљаке.

Наводна сеоба Словена се заснива на једној и јединој, а недоказивој, претпоставци да израз Склав(б) представља етноним којим су Словени звали сами себе, а да је израз роб секундарно касније изведено значење.

Али та претпоставка није утемељена на подацима који је подупиру.

Напротив доступни подаци је тотално оповргавају.

У недостатку записаног језика Склав(б)а остају нам само имена, а Ч(Х)атсон, Валтунг, Ардагастос, Пеирагастос, Мусокиус, Соуароунас, Тунгло, Пербундос, Клукос, Идаризос, Даурентијус, Мезамир и Калагас, која су очигледно несловенска, не могу нам потврдити претпоставку да су несрећни Склав(б)и говорили језиком којим данас говоре Словени.

Научни метод којим су Склав(б)и проглашени Словенима је изглада познат само посвећенима, а смртницима јок.

The Cambridge Medieval History, Vol. 2, 1911

Those mentioned by the Byzantine sources, like
Khilvud, Dabragezas, Mezamir, Ardagast, Piragast, Musok, cannot be
compared with the German army leaders, and also they were obviously
not real Slavs, but Slavic descendants of partly Germanic and partly
Altaian conquerors
.

Али како аутор ту уметну, Slavic descendants, можда научном методом гледања у пасуљ?

О етничким идентитетима као о ситуационој конструкцији, дакле субјективној, а не објективној – реалној категорији, се већ одавно пише (Патрик Гери, Курта, Похл, Гофарт, ....). Па пишу и да језик тих субјективних носиоца идентитета не мора бити исти код свих припадника групе. Па су закључили да се Хуни, Готи, Авари, Римљани и ..., несумљиво мултиетничке групе али конзервативци, нарочито наши, одбијају да прихвате и мултиетнички, а при томе несумљиво несловенски карактер, несрећних Склав(б)а, него се држе за ваздух и за тајну научну методу, којом су Склав(б)е прогласили Словенима доказујући „сеобу“.

Dark Age Migrations and Subjective Ethnicity: The Example of the Lоmbards

Dick Harrison

In an essay on the Goths Alvar Elleghrd wants to take a step further than Wenskus and maintain that the migrations between roughly 500 BC and 1.000 AD were not migrations of peoples ("Volkerwanderungen"), but operations of warrior retinues and armies. His arguments are:

-that only luxury articles changed drastically - ordinary household pottery show a basic continuity throughout the period (i e the mass of the population remained permanent, only the rulers changed)

- that the agricultural and cattle herding economy remained unchanged - no great natural catastrophes or extreme climatic changes occurred, in spite of the explanations given by classical writers to the migrations they witnessed or heard about (i e the tribes had no economic reason to leave their homes - the small changes that did occur could be handled by the local economic structure)

-that the peoples of Europe do not show any distinct genetic characteristics - no homogeneous islands of peoples with proper physical features that separate them from their neighbours (i e gradual infiltration is more probable than early medieval bloc movements)

- that more recent conquests were not made by great peoples - for example the Norman conquest of England 1066, which was only followed by settlement of some tens of thousands (i e not a people, but an aristocratic military caste)

- that few Germanic languages remained after the initial conquests - probably because Ostrogoths and Lombards in Italy, Visigoths in Spain and Vandals in Africa were not very numerous (i e they were warrior-bands, not actual people^).

А тек што су Албанци и Румуни на погрешним местима, односно својим постојањем не потврђују модел наводне „романизације“ него га руше, и то свима на увид, али се сви праве Тоше и граде се да нису одавде, па отуд разне фантастичне „научне хипотезе“ које све од реда одбијају очигледну ствар, а то је да су и албански и румунски на данашњим местима пре Римљана на Балкану.

Емпиријска формула се потврђује кроз добре резултате, а класични историски деветнаестовековни модел-формула, предвиђа румунски у Албанији, а албански у Румунији и маши сто посто, дакле модел је сто посто погрешан.
 
Poslednja izmena:
Порицање да се историјска наука креће напред, и да је у светлу нових сазнања треба преиспитати, је фасцинантно.

Постојећи деветнаестовековни образац, класичне историје, је шупаљ и цури на све стране, а алтернатива није вулгарни, селективни аутохтонизам, дакле новоромантичари, него општи аутохтонизам, у смислу континуитета језика који, природним путем, језички асимолује дошљаке.

Наводна сеоба Словена се заснива на једној и јединој, а недоказивој, претпоставци да израз Склав(б) представља етноним којим су Словени звали сами себе, а да је израз роб секундарно касније изведено значење.

Али та претпоставка није утемељена на подацима који је подупиру.

Напротив доступни подаци је тотално оповргавају.

У недостатку записаног језика Склав(б)а остају нам само имена, а Ч(Х)атсон, Валтунг, Ардагастос, Пеирагастос, Мусокиус, Соуароунас, Тунгло, Пербундос, Клукос, Идаризос, Даурентијус, Мезамир и Калагас, која су очигледно несловенска, не могу нам потврдити претпоставку да су несрећни Склав(б)и говорили језиком којим данас говоре Словени.

Научни метод којим су Склав(б)и проглашени Словенима је изглада познат само посвећенима, а смртницима јок.



Али како аутор ту уметну, Slavic descendants, можда научном методом гледања у пасуљ?

О етничким идентитетима као о ситуационој конструкцији, дакле субјективној, а не објективној – реалној категорији, се већ одавно пише (Патрик Гери, Курта, Похл, Гофарт, ....). Па пишу и да језик тих субјективних носиоца идентитета не мора бити исти код свих припадника групе. Па су закључили да се Хуни, Готи, Авари, Римљани и ..., несумљиво мултиетничке групе али конзервативци, нарочито наши, одбијају да прихвате и мултиетнички, а при томе несумљиво несловенски карактер, несрећних Склав(б)а, него се држе за ваздух и за тајну научну методу, којом су Склав(б)е прогласили Словенима доказујући „сеобу“.



А тек што су Албанци и Румуни на погрешним местима, односно својим постојањем не потврђују модел наводне „романизације“ него га руше, и то свима на увид, али се сви праве Тоше и граде се да нису одавде, па отуд разне фантастичне „научне хипотезе“ које све од реда одбијају очигледну ствар, а то је да су и албански и румунски на данашњим местима пре Римљана на Балкану.

Емпиријска формула се потврђује кроз добре резултате, а класични историски деветнаестовековни модел-формула, предвиђа румунски у Албанији, а албански у Румунији и маши сто посто, дакле модел је сто посто погрешан.

Момчило, у принципу си доста тога паметног рекао, али то није нешто што је непознато историчарима, па чак ни домаћим. Тибор Живковић је те ствари доста добро знао и разумео, али њега је изузетно прерана смрт нажалост прекинула, тако да је рад на том пољу у том смислу прекинут. Ми немамо много кадра који се бави раним средњим веком, а ту су, наравно, као и увек проблем недоступност стране грађе (због чега разни појединци и одлазе на специјализације у иностранство) и новчаних средстава (у првом реду мислим на археологију, која је у периодима мањка писаних трагова од непроцењивог значаја), али те ствари данашњим (и српским, да) историчарима јесу познате, али су, нажалост, у школским уџбеницима (о којима имам генерално врло лоше мишљење, барем о уџбеницима из историје за гимназије) изузетно лоше објашњене.

Да наведем пример, цитираћу коментаре једног српског медиевисте у вези Џона Бјурија, британког историчара који је установио традиционалне моделе перцепције тзв. Сеобе народа (што је, иначе, идиома од које се у најновија времена и све више бежи):

Историја Сеобе народа проучавала се и после Бјуријевог времена, наука је напредовала и нека његова гледишта су данас превазиђена. Ово се посебно односи на комплекс питања који прати етногенезе народа који су учествовали у Сеоби. Бјури се налазио под утицајем „примордијалистичке теорије“ која је доминирала у науци XIX века и која је сматрала да су племена у Сеоби поседовала биолошки, језички и културни идентитет. Осим тога, усвојио је пангерманске ставове немачког научника Густава Косине којие је сматрао да један пра- или протоисторијски народ може бити идентификован помоћу материјалних остатака. Следствено томе, једно-образни археолошки налази јесу знак да је те просторе насељавао један народ или племе. Пошто средња и источна Европа током Сеобе деле културни идентитет, излазило је да оно што се уз конфронтацију са писаним историјским изворима са сигурношћу могло прогласити готским налазом распростире на огромне просторе источне Европе. Бјури није доводио Косинине налазе у питање и то му је омогућило да без запитаности о стварним демографским и биолошким потенцијалима проведе Готе и друге германске народе кроз „Пирове“ победе, катастрофалне поразе и биолошко исцрпљивање у практично неокрњеном саставу.

После II светског рата проблематизована је идеја да су Германи поседовали свест о заједничком пореклу, а затим је школа око Рајнхарда Венскуса пустила у оптицај теорију о етногенези која данас има превагу у науци. Венскус и његови следбеници (Х. Волфрам, В. Пол, П. Гири) тврдили су да су друштва у Сеоби поседовала чврсто традиционално језгро (Traditionskern), неку врсту политичке и војне елите око које се окупља племе, групе и појединци из других племена, не обавезно јединственог језичког идентитета. Окупљање се вршило тако што би неки угледни и истакнути припадник елитне групе позвао под своју заставу све оне који желе да му се придруже ради неког подухвата. Једини услов је био да се ради о личности са статусом слободног човека. Најбољи пример за ово је Радагајсова инвазија на Италију 406. године. Сам вођа је био готског порекла, али припадници његове војске која је бројала око 20.000 људи били су Готи, Вандали, Свеви, Бургунди и Алани. Даље, римски цар Клаудије II је код Ниша 269. године тако поразио Визиготе да их је готово уништио. Ипак, педесетак година касније, Визиготи су се борили са Константином Великим у готово идентичном броју. Хервиг Волфрам се питао како је могуће да су готске жене тако брзо рађале и дошао до закључка да су у готски племенски савез 332. ушле групе и појединци из других племена. Нису само Готи примали у своје редове припаднике других народа. Данас се сматра да је племенски савез Бастарна био мешаног келтско-германског порекла, али да је у III веку асимилован од стране Сармата.

У стварности, међутим, припадник елитног круга који може да под своју заставу окупи саплеменике и друге слободне људе јесте био члан једне породице из које ће касније да се развија династија. Настанак династија (Амали, Балти, Хаздинзи, Летинзи, Меровинзи) био је моменат од највеће важности за племена у Сеоби, зато што су оне чиниле најважније везивно ткиво друштава у настајању. У свим случајевима владарска породица би потицала од богова, у неким би била старија од племена (Амали), њена историја представљала је историју народа коме стоји на челу. Успомене на дела њених предака, чувана у сагама и еповима, чинила је уједно и памћење народа, што је омогућило додатно ефикасно конституисање племенског савеза из кога ће касније да нарасте држава.

(Милош Антоновић)
 
Момчило, у принципу си доста тога паметног рекао, али то није нешто што је непознато историчарима, па чак ни домаћим. Тибор Живковић је те ствари доста добро знао и разумео, али њега је изузетно прерана смрт нажалост прекинула, тако да је рад на том пољу у том смислу прекинут. Ми немамо много кадра који се бави раним средњим веком, а ту су, наравно, као и увек проблем недоступност стране грађе (због чега разни појединци и одлазе на специјализације у иностранство) и новчаних средстава (у првом реду мислим на археологију, која је у периодима мањка писаних трагова од непроцењивог значаја), али те ствари данашњим (и српским, да) историчарима јесу познате, али су, нажалост, у школским уџбеницима (о којима имам генерално врло лоше мишљење, барем о уџбеницима из историје за гимназије) изузетно лоше објашњене.

Да наведем пример, цитираћу коментаре једног српског медиевисте у вези Џона Бјурија, британког историчара који је установио традиционалне моделе перцепције тзв. Сеобе народа (што је, иначе, идиома од које се у најновија времена и све више бежи):
...........
(Милош Антоновић)

Опет је то несрећно прежвакавање истог обрасца са разним техникама извлачења из чврстог загрљаја реалности који тај образац не потврђује.

Пази, образац сеоба и напрасног трансфера језика би требало да после више од сто година добије све више доказа и објашњења али ти докази и крајња објашњења измичу, све су даље, а гомила нових питања, без одговора, се отвара и гомила. То не мирише на добар образац, него на погрешан.

Где је рецимо мотив за те колосалне сеобе, када се приватно власништво, над земљом, јавило још у неолиту.


Где је рецимо детаљно објашњен процес и мотив трансфера језика.

Нема ових одговора осим изврдавања.

Рецимо пар екселанс Индоевропљани, Готи, нису успели никоме да наметну језик, упркос патријархату, аристократији, краљевима и писаном језику приде.
Дакле образац не ваља, није потврђен, него је оповргнут.

А пази сада новог изврдавања.
Словени су, наводно, наметнули језик управо зато што су били демократски организовани, без изражене аристократије и краљева.
Образац опет не ваља, јер предвиђа да су недемократска, аристократски организована друштва, она која са лакоћом намећу језик другима.
Па да ли икада ваља?

Питам се да ли се доминантни образац, сеоба и експресног трансфера језика, наметнуо као аксиом, баш зато што никада не предвиђа тачне резултате него увек погрешне?

Па како је онда успела инвазија Индоевропљана, описаних као патријархално друштво са аристократијом?

А тек стари апсурд по коме искључиво група покретних сточара, који су синоним за дружељубивост и језички таленат, научи латински, и то погрешно, како би постали Румуни.

А Даурентијус је Словен иако се казашки спортиста зове Даурен, а словенски јок.

Задатак треба решити тако да решења не буду контрадикторна и апсурдна, а данас су већ граниче са смешним.

Да ли се слажеш?

Јер у супротном крсташке ратове можемо прогласити за сеобу народа Крсташа.

Није ли то смешно.

А хоће ли ми неко, најзад, открити научну методу, која утврђује словенски карактер Склав(б)еноа, а да то не буде кружни аргумент (логичка грешка).
 
Poslednja izmena:
Од обрасца, Сеобе народа, не треба бежати, него га треба сахранити, јер га не подупиру чињенице и доступни подаци.

Сеоба Словена је прича која нема ни почетак ни средину ни крај, нема ништа сем илузије.
У целој причи нема ни КО ни ЗАШТО ни КАКО.

Свака прича има ликове, а прича о "Сеоби Словена" је мртва већ у самом старту.

Па немогуће је прецизно утврдити КО.

Нема записаног језика, а имена нису словенска.

Како и на основу чега је извршена позитивна идентификација Склава (Склабеноа) као Словена?

Па није извршена позитивна идентификација.

И на старту приче нема, мртва је, осумњичени није позитивно идентификован.

До ЗАШТО (мотив сеобе) и КАКО (трансфер језика) не може се доћи прескачући идентификацију која не даје позитивне резултате.

А ЗАШТО је смандрљано, а о КАКО се праве да нису одавде.

Цела прича опстаје на сујети и кукавичлуку, уз мале варке, занемаривања фонетске различитости између израза Склав (Склабенои, Сакалиба) и Словен (Славен), дакле идентичан деретићевски виц (сумерски Срби), и истицања непостојећег Радгоста уместо постојећег Ардагастоса и Соуароунаса.

И не, није у питању завера, него грешка која опстаје храњена сујетом, кукавичлуком и страхом од етикетирања.

Мислим где се деде храброст Милоша Антоновића, и осталих, када на сличан начин, као о мултиетничким "Германима", треба да спекулишу о мултиетничким "Словенима" (Склавима, Саклабима), када разлога за такву врсту спекулације има напретек.
И не само о мултиетничкој групи него и о уско, еснафски (војници), дефинисаној групи, а не о компактном народу који је донео словенски језик на Балкан.
 
Poslednja izmena:
До ЗАШТО (мотив сеобе) и КАКО (трансфер језика) не може се доћи прескачући идентификацију која не даје позитивне резултате.
Због злата и робља. Током претходног миленијума Римско, касније Ромејско, Царство је сакупило --то јест украло-- брда злата од свих које је освајало. То злато се налазило на куполама палаћа, катедрала, цркава, итд. Затим око икона, преста, фотеља, крстионица, звонова, итд. Па у крунама, златним пехарима, тањирима, свећњацима, виљушкама, кашикама, ножевима. Па у укосницама, у одећи у копчама. Итд.

Робље се могло користити за свакојаке дневне потребе: свирање и певање, плес, масажа, итд. Или да се продаје за злато.

А језик се трансферирао престижом. Свако воли да буде освајач. Прихваћањем језика освајача освојени настојавају да се идентификују са освајачима.
 
Poslednja izmena:
А тек што су Албанци и Румуни на погрешним местима, односно својим постојањем не потврђују модел наводне „романизације“ него га руше, и то свима на увид, али се сви праве Тоше и граде се да нису одавде, па отуд разне фантастичне „научне хипотезе“ које све од реда одбијају очигледну ствар, а то је да су и албански и румунски на данашњим местима пре Римљана на Балкану.

Емпиријска формула се потврђује кроз добре резултате, а класични историски деветнаестовековни модел-формула, предвиђа румунски у Албанији, а албански у Румунији и маши сто посто, дакле модел је сто посто погрешан.

То јесте занимљиво, али се Албанци и Румуни појављују на историјској позорници након Словена, тако да о томе можемо причати после. Њихови језици и рано проучавање истих, као и први етимолошки речници ових језика говоре о карактеру језика, а и народа.

BalkanSlavs.jpg
 
Poslednja izmena:
То јесте занимљиво, али се Албанци и Румуни појављују на историјској позорници након Словена, тако да о томе можемо причати после. Њихови језици и рано проучавање истих, као и први етимолошки речници ових језика говоре о карактеру језика, а и народа.

Pogledajte prilog 449295

Па где је ту Србија? Тражим, тражим али никако да је уочим:

DfM1mXj.jpg
 
Iliri nikad nisu bili ni rimljani ni grci ni germani.
Imas Vincu kao jedinstvenu. Imas Kurgan teoriju o naseljavanju iz Samara regije 5 pne.
Stari grci koji su obisli sav mediteran i antiku su ih smatrali krajem svijeta, krvolocnim divljacima, a bili su im prve komsije.
Rimljani su se plasili zaustaviti barku na tu obalu.
Od kad je Rima ratovali su sa Rimom. Kad su bjezali, bjezali su u Panoniju, na Frusku Goru, prema Sarmatogetusi, tamo bjeze, ne kod grka, ne kod germana. Tako su Sarmati znali da ovi ratuju sa Rimom pa su i oni pomagali.
To ti sve govori.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top