Порицање да се историјска наука креће напред, и да је у светлу нових сазнања треба преиспитати, је фасцинантно.
Постојећи деветнаестовековни образац, класичне историје, је шупаљ и цури на све стране, а алтернатива није вулгарни, селективни аутохтонизам, дакле новоромантичари, него општи аутохтонизам, у смислу континуитета језика који, природним путем, језички асимолује дошљаке.
Наводна сеоба Словена се заснива на једној и јединој, а недоказивој, претпоставци да израз Склав(б) представља етноним којим су Словени звали сами себе, а да је израз роб секундарно касније изведено значење.
Али та претпоставка није утемељена на подацима који је подупиру.
Напротив доступни подаци је тотално оповргавају.
У недостатку записаног језика Склав(б)а остају нам само имена, а Ч(Х)атсон, Валтунг, Ардагастос, Пеирагастос, Мусокиус, Соуароунас, Тунгло, Пербундос, Клукос, Идаризос, Даурентијус, Мезамир и Калагас, која су очигледно несловенска, не могу нам потврдити претпоставку да су несрећни Склав(б)и говорили језиком којим данас говоре Словени.
Научни метод којим су Склав(б)и проглашени Словенима је изглада познат само посвећенима, а смртницима јок.
The Cambridge Medieval History, Vol. 2, 1911
Those mentioned by the Byzantine sources, like
Khilvud, Dabragezas, Mezamir, Ardagast, Piragast, Musok, cannot be
compared with the German army leaders, and also they were obviously
not real Slavs, but Slavic descendants of partly Germanic and partly
Altaian conquerors.
Али како аутор ту уметну, Slavic descendants, можда научном методом гледања у пасуљ?
О етничким идентитетима као о ситуационој конструкцији, дакле субјективној, а не објективној – реалној категорији, се већ одавно пише (Патрик Гери, Курта, Похл, Гофарт, ....). Па пишу и да језик тих субјективних носиоца идентитета не мора бити исти код свих припадника групе. Па су закључили да се Хуни, Готи, Авари, Римљани и ..., несумљиво мултиетничке групе али конзервативци, нарочито наши, одбијају да прихвате и мултиетнички, а при томе несумљиво несловенски карактер, несрећних Склав(б)а, него се држе за ваздух и за тајну научну методу, којом су Склав(б)е прогласили Словенима доказујући „сеобу“.
Dark Age Migrations and Subjective Ethnicity: The Example of the Lоmbards
Dick Harrison
In an essay on the Goths Alvar Elleghrd wants to take a step further than Wenskus and maintain that the migrations between roughly 500 BC and 1.000 AD were not migrations of peoples ("Volkerwanderungen"), but operations of warrior retinues and armies. His arguments are:
-that only luxury articles changed drastically - ordinary household pottery show a basic continuity throughout the period (i e the mass of the population remained permanent, only the rulers changed)
- that the agricultural and cattle herding economy remained unchanged - no great natural catastrophes or extreme climatic changes occurred, in spite of the explanations given by classical writers to the migrations they witnessed or heard about (i e the tribes had no economic reason to leave their homes - the small changes that did occur could be handled by the local economic structure)
-that the peoples of Europe do not show any distinct genetic characteristics - no homogeneous islands of peoples with proper physical features that separate them from their neighbours (i e gradual infiltration is more probable than early medieval bloc movements)
- that more recent conquests were not made by great peoples - for example the Norman conquest of England 1066, which was only followed by settlement of some tens of thousands (i e not a people, but an aristocratic military caste)
- that few Germanic languages remained after the initial conquests - probably because Ostrogoths and Lombards in Italy, Visigoths in Spain and Vandals in Africa were not very numerous (i e they were warrior-bands, not actual people^).
А тек што су Албанци и Румуни на погрешним местима, односно својим постојањем не потврђују модел наводне „романизације“ него га руше, и то свима на увид, али се сви праве Тоше и граде се да нису одавде, па отуд разне фантастичне „научне хипотезе“ које све од реда одбијају очигледну ствар, а то је да су и албански и румунски на данашњим местима пре Римљана на Балкану.
Емпиријска формула се потврђује кроз добре резултате, а класични историски деветнаестовековни модел-формула, предвиђа румунски у Албанији, а албански у Румунији и маши сто посто, дакле модел је сто посто погрешан.
