„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Pumpaj Dinstanović]

Покушавао сам неколико пута да ти укажем на јадац код ове дискусије али нисам успео да те упецам.
Помињах неколико пута матерњи језик и помињах фантомску школу латинског у којој уче деца и жене.
Деца и жене нису имали никаква права ни код Грка ни код Римљана.
Носилац сваког говорног језика су жене које преносе матерњи језик на потомке.
Нико није могао да нелатинске жене научи латински.
То је немогуће.
Латински је, иако је има престижно место и био записан, био толико мали да је престао да буде говорни то јест матерњи језик икоме.
Постао је искључиво језик мушкараца што је довело до његовог нестанка као говорног језика у породици.

Сама прича о латинизацији је чиста измишљотина нигде записана од савременика наводне латинизације.
Преци Португалаца, Шпанаца, Румуна, ... су већ говорили претече својих матерњих језика пре војничког ширења малених Латина - Римљана.

Interesantno kao zamisao, ali to je jedna nedokazana hipoteza. Šta bi to trebalo da znači; da je galski jezik bio zapravo romanski, a ne keltski?

 

[Момчило]

Ne pominje Ante jedino Jordanes, ili Kasiodor. Jesi li čuo možda za recimo Prokopija?



Možeš li to na ikoji način dokazati?

Šta nas sprečava da se iza Persijanaca ne krije država Sasanida, već tako neka formacija koja sa Persijom veze nema?

Јеси ли ти чуо рецимо за неки словенски народ који има традицију да је наследник Анта?

Да докажем да термин словен у шестом и седмом веку значи мемелук?

Покушаћу али мораш да увучеш бодље јер онда не вреди.

Сама идеја о томе да силни турански Авари преко Дунава воде неки народ је толико апсурдна да се бојим да ћу бити отровно саркастичан.
Ево нећу.
Та прича је толико смешна.
Просто никако не могу да замислим да Авари воде неки народ.
Дакле бабе, жене, деде, децу.
Даље какав мотив имају Авари да воде са собом преко Дунава искључиво Словене, а не рецимо Румуне?
Зашто они сами не воде свој народ (сопствене, бабе, децу, ...)?
За нешто слично никада нисам чуо, а ти?
Дакле Авари онда морају бити народ са колективним и екстрмним осећајем за монтипајтоновски хумор.
Шта ће им уопште неки народ са собом и то у фантастично огромним количинама?

Дакле боде очи недостатак разумног мотива за понашање Авара.

С друге стране ако су Авара са собом преко Дунава повели војне формације састављене од њима подређених народа њихово понашање престаје да буде смешно. апсурдно и без мотива.
Било би такође апсурдно и без разумног мотива да поведу само војне формације састављене искључиво од Словена.
Склав значи роб, а Авари нису били умно поремећени да у инвазију воде робове да им се искључиво мају око коња и да им чисте шаторе.
Дакле повели су склаве (робове) војнике, што потврђује извештај Исидора Севиљског.
У супротном бабе и деца заузимају Хеладу.

Ја говорим о нечему што има упориште у постојању јањичара и мемелука.
И сам кажеш да не постоји ни један запис који аварским словенима (склавима) одређује етнолингвистички карактер.
Понављам термин словен тек у деветнаестом веку постаје Словен у пуном данашњем његовом етнолингвистичком садржају.

 

[snouden]

Сама прича о латинизацији је чиста измишљотина нигде записана од савременика наводне латинизације.
Преци Португалаца, Шпанаца, Румуна, ... су већ говорили претече својих матерњих језика пре војничког ширења малених Латина - Римљана.

to je teza. latinski je bio službeni jezik. a koliko se raširio medju narodima zastupnici teze nemaju meritornih podataka.

logika veli vrlo malo medju domorodačkim narodima evrope(npr bosne, trakije,,,).jer onomad nisu postojali "prosvetni" mehanizmi masovne romanizacije.

medju legionarima, robovima, gradjanima... stepen romanizacije je mogao biti značajan. jer je taj službeni latinski bio istovremeno jezikom medjusobnog komuniciranja raznojezičkih govornika.
širenju latinskog je doprinelo i pismo. ostali jezici nisu imali pismo pa su govornici drugih jezika bili prinudjeni na njegovo učenje ako bi želeli pisati iz nekog razloga.

 

[Момчило]

Interesantno kao zamisao, ali to je jedna nedokazana hipoteza. Šta bi to trebalo da znači; da je galski jezik bio zapravo romanski, a ne keltski?

Имаш брате Бретонце и бретонски језик.

 

[Момчило]

to je teza. latinski je bio službeni jezik. a koliko se raširio medju narodima zastupnici teze nemaju meritornih podataka.

logika veli vrlo malo medju domorodačkim narodima evrope(npr bosne, trakije,,,).jer onomad nisu postojali "prosvetni" mehanizmi masovne romanizacije.

medju legionarima, robovima, gradjanima... stepen romanizacije je mogao biti značajan. jer je taj službeni latinski bio istovremeno jezikom medjusobnog komuniciranja raznojezičkih govornika.
širenju latinskog je doprinelo i pismo. ostali jezici nisu imali pismo pa su govornici drugih jezika bili prinudjeni na njegovo učenje ako bi želeli pisati iz nekog razloga.

Све то стоји али латински се није могао проширити на нелатинске жене, а жене су носиоци говорног језика.
Уосталом ова дискусија је апсурдна јер никакви писани подаци о намерној латинизацији не постоје.
Подсећам Римљани беху писмени.

 

[Момчило]

Питање је откуд Румунима тај назив Румун (рум. român), као и које је изворно значење речи Словен.

Предпостављам по османском (не турском) Рум.
Наши најбољи суседи имају више паралелних етнонима (Румун, Молдован, Влах, Цинцарин)
Ми имамо тренутно четири (Црногорац, Хрват, Бошњак (мада не знам где се налази држава Бошња) и Србин).
Јужни сусед три (Албанци, Шиптари и Арбанаси) и евентуално може да постане Косовар.

Реч словен је иѕворно војник роб без етничке обојености али је стицајем околности постао данашњи Словен.

 

[snouden]

Све то стоји али латински се није могао проширити на нелатинске жене, а жене су носиоци говорног језика.
Уосталом ова дискусија је апсурдна јер никакви писани подаци о намерној латинизацији не постоје.
Подсећам Римљани беху писмени.

da to bi bila prava mera. da postoje rimski izvori koji govore o stepenu romanizacije "barbara".

kako stvari stoje ne postoje ni tragovi o tome kako su negda ( u drevnom latinskom) glasovi zvučali. da li su ono što se piše Ceasar izgovarali kao Kajzer, Ćesar, Cezar, Kesar...

 

[Slavan]

Предпостављам по османском (не турском) Рум.
Наши најбољи суседи имају више паралелних етнонима (Румун, Молдован, Влах, Цинцарин)
Ми имамо тренутно четири (Црногорац, Хрват, Бошњак (мада не знам где се налази држава Бошња) и Србин).
Јужни сусед три (Албанци, Шиптари и Арбанаси) и евентуално може да постане Косовар.

Реч словен је иѕворно војник роб без етничке обојености али је стицајем околности постао данашњи Словен.

Нисам до сад чуо да би могло бити из османског. Цинцари и Молдавци нам нису суседи.

Које би било порекло речи Словен? Из ког језика?

 

[Лекизан]

Средњовековни Волин.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Имаш брате Бретонце и бретонски језик.

A šta se to desilo sa ostatkom (ogromnom većinom Francuske)? Ili ti to tvrdiš da je do modernih vremena, od Napoleona, bretonski prestao biti većinskim jezikom na području francuske države?

P. S. Momčilo, kada čuješ onoliku silnu italijenštinu kod ljudi u primorju, Srba u Dalmaciji, kod ostrvljana, u selima oko Dubrovnika, Boki i slično...šta misliš odakle ona? Da podsjetim, govorim o (dobrim dijelom, barem generaciju-dvije unazad) nepismenim ljudima.

 

[Момчило]

Нисам до сад чуо да би могло бити из османског. Цинцари и Молдавци нам нису суседи.

Које би било порекло речи Словен? Из ког језика?

Цинцари су живели и живе међу нама, а Молдавци су само продужетак Румуније историјским околностима одвојен.

Чини ми се да је цео исток имао заједнички назив за ромејску државу (Рум), отуд написах осамански (империјални конгломерат турског, персијског и арапског).

По мени у оригиналу значи роб, специфично роб-војник. Дакле не роб који чисти кућу и окопава башту.
Ја се користим само енглеским тако да сам у овом погледу ограничен.
Кажу да је реч за роба у појединим језицима настала поистовећивањем народа Словена са робовима јер је наводно била слободна сезона лова на њих јер беху пагани, па сви просвећени и хришћански народи трговаху са њима као са животињским кожама.
На којим је то језицима не знам. Како се каже роб на немачком, румунском, шпанском, шведском, мађарском, персијском (фарси) .. такође не знам.
Све то стоји у парадоксалној супротности са причом да тај народ Словена преплавио цео ромејски Балкан и да су Ромеји рецимо, повратили Пелопонез тек у деветом веку.
Дакле са једне стране Дунава и Саве су толико бедни и неборбени да их свако хвата и продаје, а са друге стране Дунава и Саве су пустахије веће од Хуна.
Такође испаде да неки народи нису познавали робовски друштвени концепт и да нису имали реч за роба док се шестом и седмом веку не појави пагански народ Словена којим су сви могли да тргују, али само северно од Саве и Дунава.

Истрајавам на томе да смо добили колективни етноним Словени грешком.
Концепт словенства није био познат у средњовековној Србији, а Србија је била на Балкану где се наводни народ Словена прочуо, а за тај концепт знају хроничари шестог и седмог века.
Тај концепт нам, чини ми се, долази са запада, грубо речено из католичке Европе.
Нисам читао Нестора али бих волео да знам да ли концепт словенства постоји код њега.
Лако може да се испостави да је Самова држава била држава словена (мемелука), читај војничка држава без етничких оквира.

 

[Tandoori Masala]

Ja ti objasnih, mada nema tu neke velike filozofije. Držaću se hamsterovske tematike - sličnost je kao između praistorijskog dobrovoljnog seksa i silovanja. Imaš jedan poriv, i u nemogućnosti da ga realizuješ do kraja na način na koji si zamislio, instinktivno menjaš plan. Reč praistorijsko je namerno dodata da bi se promenio vremenski kontekst i da se ti ne bi hvatao za nebitne detalje.


Dakle, polaziš sa namerom da usisaš hranljivu tečnost u svoju usnu duplju, ali kako ti fizičke okolnosti ne dozvoljavaju da sisaš pravilno, onda se nesvesno prilagođavaš i počinješ da sisaš uz uvlačenje vazduha, tj. da srčeš. Jasno je da postoji razlika, ali je teško razlučiti u kojoj meri je ona bila bitna ljudima u doba razvoja jezika.

Danas je jasna razlika između udarca u tenisu i bejzbolu. U jednom udaraš loptu palicom, u drugom reketom, ali je pitanje kako bi sve to tumačili ljudi iz tog doba i u kojoj meri bi pravili razliku između te dve stvari.

Vučko je sve lepo objasnio, a kompleksno je pitanje koliko je to tumačenje prihvatljivo.

Znaci, sada vazduh ulazi. Nista, dogovorili ste se, barem.

A o čemu ja ovde pišem? O klikerima?

Tebi nije jasno i izgleda ti nikada neće ni biti, da je srebanje deo sisanja.


srébati [SIZE=-1]-[/SIZE] stavljati u usta nešto tekuće i gutati a ujedno i vući vazduh u sebe, zbog toga dolazi do šumećih glasova
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...%C4%8Den&hs=95

sŕkati - stavljati u usta nešto tekuće i gutati a ujedno i vući vazduh u sebe, zbog toga dolazi do šištajučih glasova
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...%C4%8Den&hs=95

sisáti 1. sa vućenjem vazduha u sebe stavljati mleko iz mlečnih žlezda u usta in gutati: 4. [SIZE=-1]ekspr.[/SIZE] usrkavati, upijati
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...%C4%8Den&hs=95

A ekspr. tj. ekspresivno znači izražajno.
http://staznaci.com/ekspresivno


Dakle, srebati, srkati i sisati znači sa vućenjem stavljati u usta nešto tekuće i gutati, ali razlika je jedino da kod srebanja i srkanja zbog vućenja vazduha pri tome nastaju šumeći (kod srebanja) i šištajući (kod srkanja) glasovi.

Zato kod definicije sisanja imamo i ekspr. značenje usrkavati, upijati.


Zato imamo kod definicije lat. sorbēre značenje sisati, srkati:
lat. absorbere ≃ ab- + sorbēre: sisati, srkati
http://hjp.znanje.hr/index.php?show=...d=el9jWw%3D%3D

Zato i imamo kod g. Snoja jednu od mogučnosti etimološkog objašnjenja sisati zapisano: "...ide. baze *seu̯-p/b- ‛sesati, srebati, srkati’, iz katere je še npr. stind. sū́pa- ‛juha’, stnord. súpa, ags. sūpan ‛srkati, piti’, stvnem. sūfan, nem. saufen ‛piti, žlampati’ (M. F. pri Be III, 229).
http://www.fran.si/193/marko-snoj-sl...&Query=vsesati

Zato se i javlja u prevodima stranih jezika:
portugalski - sorverv. srebati (juho), sisati, srkati




Oćeš moći da shvatiš ovo iznad napisano?

Pitam se zna li vucko odakle dolazi ta etimologija?

 

[Момчило]

A šta se to desilo sa ostatkom (ogromnom većinom Francuske)? Ili ti to tvrdiš da je do modernih vremena, od Napoleona, bretonski prestao biti većinskim jezikom na području francuske države?

P. S. Momčilo, kada čuješ onoliku silnu italijenštinu kod ljudi u primorju, Srba u Dalmaciji, kod ostrvljana, u selima oko Dubrovnika, Boki i slično...šta misliš odakle ona? Da podsjetim, govorim o (dobrim dijelom, barem generaciju-dvije unazad) nepismenim ljudima.

Оно брате из предходног одговора није БРАТЕ, него ми излете онако фамилијарно (дуго диванисмо).
Јуче си био пристојан и не бих волео да си ме погрешно разумео.

Добро је питање. Наравно да не тврдим да је бретонски нестао са Наполеоном.
За добар одговор ми недостаје пуно, пуно знања.
На питање ћу одговорити више коментаром, јер не знам да одговорим квалитетно и коначно.
Келти су се први размилели Европом, а и Азијом, са оружјем и доживели су сличну судбину као и њихова браћа по оружју Латини, дакле асимиловани су.
Асимилација Латина је потпуна, а Келти висе о танкој длаци.
Народски речено узели су превелики залогај.
Не знам рецимо да ли су Гали (конкретно Француске) имали праксу одива, то јест да ли су удавали своје ћерке у италске породице и села и да ли су се женили са италски говорећим женама.
Не знам какву су праксу у том смислу имали италци Француске у рецимо раном средњем веку.
Н знам да ли су француски краљеви спроводили насилну асимилацију.
Прочитах негде неки извештају, чини ми се са краја осамнаестог века, који се бавио питањем језика у Француској.
Не знам прецизно али не више од десет посто испитаних је говорило тадашњим француским језиком који се официјелно користио.


На балканском приморју (бивша СФРЈ), за Албанију не знам, се, мимо Италијана у Истри, користио неки италски језик који је снажно гравитирао ка италијанском.
Кажем неки јер не знам како га лингвисти називају.
Можда је био само дијалект италијанског, а можда и самостална грана.
Чини ми се да је последњи говорник била дубровчанка која је умрла негде крајем деветнаестог века.
И име јој је записано.
Сви говорници су асимиловани.

 

[vučko]

Званична школска историја у својој основи има велике мањкавости, а то су:

1. Измишљене сеобе Аријеваца из степе(насељавање Индије, Пакистана, Ирана и Авганистана)
2. Благо речено, танко доказан иранизам Скита, Сармата, Сака и Даха (тачније речено недоказан)
3. Наводна латинизација Румуна и Молдаваца
4. Велика сеоба народа
5. Постојање фантомске групе Источних Германа - Гота
6. Сеоба Јужних Словена и масовна словенизација
7. ....

Наведене мањкавости наводе на могућност да је у одређеним историјским тренутцима могуће да огромне популације, на огромним територијама, као по команди добију колективну амнезију у погледу свог матерњег језика, а да се истовремено код истих тих огромних популација на огромним територијама јави лингвистички таленат и жеља за учењем потпуно страног језика и то само зато што је на њихову теритотију дошла друга популација са сопственим, различитим, језиком од њиховог матерњег. При томе се ова амнезија, у погледу матерњег језика, и истовремени лингвистички порив учења страног језика углавном догађа у повесним тренутцима без писма, писане религије и развијених институција државе. И све се то наводно догађа без икаквих јасних мотива и са једне и са друге стране и у веома кратком периоду од сто-двеста година.

Све ово доводи до дресиране грешке у читању текстова савременика повесних догађаја и потпуно погрешног схватања и разумевања записаних речи.

Конкретно о наводној сеоби Јужних Словена у шестом и седмом веку. Ова сеоба чак нигде није ни поменута у текстовима савременика ових наводних догађаја. Проблем је у изједначавању садашњег значења појма Словен и значења те речи у време наводне сеобе.

Речи супруг и супруга данас су синоними за наводно еманциповани назив за мужа и жену, а пре двеста година реч супруга је била синоним за штап, мотку, батину и буздован. Реч је вероватно грешком доспела у формуларе који су састављали странци па је спрдачки назив за жену, супруга односно батина, постао префињени израз којим се користе културни и еманциповани људи.

Дакле реч словен у оригиналу нема никакав етнички и лингвистички садржај и не говори о народу који се служи сродним словенским језицима. Савременици тих догађаја уопште нису могли да размишљају у тим оквирима. Савремено значење речи Словен је дефинисано више од хиљаду година после наводне сеобе Јужних Словена и означава народе чији је матерњи језик сродан. Оргинална реч је словен=роб и означава касту односно тадашњи друштвени статус. У конкретном случају су аварски робови-војници називани словенима и та реч се не може читати као реч из које кипи етнички садржај данашњих Словена. Када се напише народ орача, народ светлокосих или народ робова онда се то тако мора и читати и не треба на оригиналну реч лепити садржај који је настао више од хиљаду година касније.
Када се ти извештаји о старим Словенима прочитају правилно, садржај написаних извештаја постаје потпуно другачији. Да би вам било лакше, оригиналну реч словен замените са речју јањичар или мемелук јер те две речи су најближе оригиналном садржају речи словен, неслободни војник-верни војник роб чији су господари турански Авари.

Са великом сигурношћу могу да предпоставим да је велики број тих помоћних аварских верних робова војника чинила маса словенских, румунских, кавкаских и других подређених туранских група. Дакле етнички састав оргиналних аварских словена мора да је био шаролик (као што је случај са мемелуцима и јањичариа). Траг најезде ових аварских словена, као и траг претходне готске инвазије, најлакше се примећује ако се уоче разни Власи по Бугарској, Грчкој, Македонији, Албанији, Србији, Црној Гори, .. Сви ови Власи језички гравитирају према данашњем румунско-молдавском јеѕику, а не рецимо италолатинском. Трагове словенских аварских словена је немогуће наћи јер су се језички уклопили са већ постојећим словенима.

Концепт нације и народа сродних језика настао је много касније Покушај идентификације античких и раних средњевековних имена за поједине популације осуђен је на лоше резултате ако се ова истина сметне са ума.

Ево неколико мојих предлога како су у давнини идентификовали поједине популације:

1. По изгледу (брадати, краткокоси, тамнокоси, дугачке хаљине, панталоне, тетоваже, ...)
2. По начину живота (по стаништима, да ли ору, коју храну једу, гаје ли овце, чиме се дрогирају, како се сахрањују ...)
3. По опреми, оруђу, оружју, ...
4. По унутрашњим друштвеним односима ( колико жена имају, како гаје децу, статус жене, имају ли једног вођу, ...)
5. По територији коју заузимају
6. По односу са суседним популацијама ( да ли су подређени или су доминантни, слични или потпуно различити, ...)

Идентификација по језику који говори нека популација је најмање вероватна, из разлога што велика већина језика тада није била дефинисана то јест недостаје лингвистички концепт који је настао много касније, осим ако нису били у питању грчки, латински и евентуално персијски и јерменски.

Српски “ аутохтонисти“ наш тренутни етноним покушавају да повежу са сваким његовим помињањем било где и било када. Написаћу да је сваки етноним био егзоним и да није никада забележен референдум о томе да неки народ (истог језика) колективно одлучује о свом етничком имену. Да је у питању егзоним који је постао етноним сведочи и то да реч Србин не значи ништа на нашем језику, то јест нема никакав садржај осим етничког. Сркање и сисање бих прескочио зато што постоји реч брат која се у нашем језику користи и у ужем и у ширем смислу, па би логичан етноним био Браћа, а не Сисачи (исте сисе-браћа по сиси).

Предложио бих другачије објашњење које наш етноним повезује са персијским изразом за војника. Не знам фарси па ако грешим исправите. Предпостављам да се персијски израз за војску проширио ван персијског етничког простора и да је био широко употребљаван од неперсијанаца, као што чини ми се Руси за војника кажу солдат и користе страну реч. Предпостављам да се то догодило због персијског престижа и једне од првих организованих војски у повести. Исправите ме ако грешим да данас кад Иранац иде у војску иде у сарбази. Дакле предпостављам, а и делује ми логично да смо се поистоветили са именом за групу слободних војника која је по позиву Ромеја дошла на наше просторе и успела да се одржи као доминантна. Етнички састав тих Срба (читај војске) је небитан за нашу етногенезу, зато што смо од њих наследили само име. Ако бих морао да нагађам рекао бих да могу бити Словени, Румуни, Германи или Турани. На данашњим словенским и румунским просторима постоје топоними са кореном срб (војнички логори), у Немачкој имате народ Сорбја, а Турани су тада шпартали Европом и бавили су се искључиво војничким занатом (османски израз се(а)рдар=војсковођа је истог иранског корена). Дакле опет као и код речи словен=војник роб (јањичар) и код речи србин=слободни војник долази до накнадног изграђивања етничког садржаја. Иста логика је могућа и код Лужичких Срба и (С)Арбанаса.

Тема о Готима (Германи или Словени) на овом форуму ми говори о неискрености и једних и других зато што су Готи по логици већински могли да буду само преци данашњих Румуномолдаваца. Нарочито су се „аутохтонисти“ показали у лошем светлу када не виде да Готи долазе са простора Румуније и да уз неизбежни покретачки турански (коњички) елеменат, већину мора да чине преци данашњих Румуномолдаваца.

Аутохтонистички поглед на историју подразумева и аутохтоност двадесет пет милиона Румуномолдаваца и аутохтоност Албанаца (Шиптара, Арбанаса) уз аутохтоност Јужних Словена. У супротном причао аутохтоности Словена на Балкану постаје неискрена, лажна и губи на истинитости (самом себи пуцате у ногу). Дакле ако не верујете у сеобу Јужних Словена не могу да схватим да верујете у римску латинизацију Румуномолдаваца (ваљда би остао неки писани траг о таквој римској одлуци) или да верујете да су Албанци дошли са Блиског Истока, Кавказа, Сицилије или из степе преко Румуније.

Балкански шпрахбунд много говори.

Ako sam te dobro shvatio, ti zastupaš tezu da su i Šćipetari autohtoni na Balkanskom poluostrvu?

Onda mi molim te objasni (ako veruješ i u autohtonost Slovena na Balkanskom poluostrvu) zašto su južnoslovenski jezici toliko različiti od albanskog? I zašto Šćipetari nemaju pomorsku terminologiju u svome jeziku?

- - - - - - - - - -

Pitam se zna li vucko odakle dolazi ta etimologija?

Ja znam; nego pitanje je da li ti znaš?

 

[Tandoori Masala]

Ja znam; nego pitanje je da li ti znaš?

Naravno da znam.

 

[cronnin]

Znaci, sada vazduh ulazi. Nista, dogovorili ste se, barem.

Vazduh može da ulazi i kod sisanja, ako postoje uslovi za to. Najbolji primer je slamčica, čiji je otvor na početku dovoljan da ga možeš obujmiti usnama i sisati, ali zato na drugom kraju slamčice može doći do istodobnog uvlačenja vazduha, ako postaviš slamčicu pod odgovarajućim uglom.

 

[vučko]

Naravno da znam.

 

[krinka5]

Ako sam te dobro shvatio, ti zastupaš tezu da su i Šćipetari autohtoni na Balkanskom poluostrvu?

Onda mi molim te objasni (ako veruješ i u autohtonost Slovena na Balkanskom poluostrvu) zašto su južnoslovenski jezici toliko različiti od albanskog? I zašto Šćipetari nemaju pomorsku terminologiju u svome jeziku?

Momčilo jednako kao i ti piše teške gluposti ali za razliku od tebe poseduje elementarno poštenje te ako je postavio neke principe oni treba da važe za sve.

 

[Tandoori Masala]

Iz Berlina sredinom dvadesetih godina prosloga vijeka. Zamisli, A. Bruckner, Bauhaus, Fritz Lang, F. M. Murnau, Conrad Veidt, Marlene Dietrich, sisanje i srkanje.

A. Bruckner, Wzory etymologii i krytyki zrodłowej, Slavia, III, 1924-1925, str. 208.

 

[vučko]

Iz Berlina sredinom dvadesetih godina prosloga vijeka. Zamisli, A. Bruckner, Bauhaus, Fritz Lang, F. M. Murnau, Conrad Veidt, Marlene Dietrich, sisanje i srkanje.

A. Bruckner, Wzory etymologii i krytyki zrodłowej, Slavia, III, 1924-1925, str. 208.

Da, i?

 

[Tandoori Masala]

Da, i?

Becko-berlinska skola, tvoja duhovna povezanost s vlastitim bitkom. Posisaj ovo stivo dobro, sljedeci put kad budes pricao o tome, navedi da je ideja nastala (tokom posjete?) u Berlinu.

 

[vučko]

Momčilo jednako kao i ti piše teške gluposti ali za razliku od tebe poseduje elementarno poštenje te ako je postavio neke principe oni treba da važe za sve.

Ja se potpuno slažem da ako nešto važi za jednoga mora da važi i za drugoga, ali pošto ti izgleda nisi shvatio o čemu se radi da ti malo bolje objasnim:

Ako su južni Sloveni autohtoni na Balkanskom poluostrvu i ako su Šćipetari takođe autohtoni na Balkanskom poluostrvu, kako to da su ova dva jezika toliko drugačija, ako su oduvek jedni pored drugog, da ne kažem zajedno?

Ako su Šćipetari autohtoni na Balkanskom poluostrvu a to znaći da oduvek žive kraj mora, zašto nemaju pomorsku terminologiju na svome jeziku (Sloveni kao što znao imaju je)?



Jesi li sada shvatio ovu glupost?

 

[krinka5]

Ja se potpuno slažem da ako nešto važi za jednoga mora da važi i za drugoga, ali pošto ti izgleda nisi shvatio o čemu se radi da ti malo bolje objasnim:

Ako su južni Sloveni autohtoni na Balkanskom poluostrvu i ako su Šćipetari takođe autohtoni na Balkanskom poluostrvu, kako to da su ova dva jezika toliko drugačija, ako su oduvek jedni pored drugog, da ne kažem zajedno?

Ako su Šćipetari autohtoni na Balkanskom poluostrvu a to znaći da oduvek žive kraj mora, zašto nemaju pomorsku terminologiju na svome jeziku (Sloveni kao što znao imaju je)?



Jesi li sada shvatio ovu glupost?

Mali nesporazum, nisam napisao da su ta tvoja pitanja glupa , govorio sam o tvom pisanju uopšteno. Pitanja koja si sad postavio (naročito prvo) jesu umesna.

 

[vučko]

Becko-berlinska skola, tvoja duhovna povezanost s vlastitim bitkom. Posisaj ovo stivo dobro, sljedeci put kad budes pricao o tome, navedi da je ideja nastala (tokom posjete?) u Berlinu.

Aleksander Brückner bio je poljski slavista, koji je odlično poznavao slovenske jezike. Čovek je radio i napisao ono što je verovao na osnovu svog odličnog poznavanja slovenskih jezika. I šta ćemo sada sa time?

- - - - - - - - - -

Mali nesporazum, nisam napisao da je to tvoje pitanje glupo , govorio sam o tvom pisanju uopšteno. Pitanja koja si sad postavio (naročito prvo) jesu umesna.

Znači uopšteno moje pisanje je glupo, ali moje pitanje sada nije glupo? Dobro, barem znam da napredujem. To je i moj moto: Svakoga dana u svakom pogledu sve više i više napredujem.

 

[Tandoori Masala]

da to bi bila prava mera. da postoje rimski izvori koji govore o stepenu romanizacije "barbara".

kako stvari stoje ne postoje ni tragovi o tome kako su negda ( u drevnom latinskom) glasovi zvučali. da li su ono što se piše Ceasar izgovarali kao Kajzer, Ćesar, Cezar, Kesar...

Sami su o tome pisali, Rimljani i Grci. Nikad ti se nije javila zelja da, recimo, saznas nesto o tome? Pun predrasuda ces izvrsiti nuzdu u Krstinom klozetu, a neces pustiti vodu.

- - - - - - - - - -

Aleksander Brückner bio je poljski slavista, koji je odlično poznavao slovenske jezike. Čovek je radio i napisao ono što je verovao na osnovu svog odličnog poznavanja slovenskih jezika. I šta ćemo sada sa time?

[/B][/I]

Brückner prezime?