„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[LeoneMontana]

30 procenata nemačkih prezimena ima slovensko poreklo

Ne čudi, kad su trećinu pobili, trećinu protjerali a trećinu pokrstili kulminirano sa Vendskim krstaškim ratom. Germanska politika.

 

[Pumpaj Dinstanović]

I u celoj Belorusiji - samo tri. U Mađarskoj - nijedno. U Rumuniji - nijedno. Kao što si rekao - nisu pronađeni. Ili nije bilo volje da se traže, ili nije bilo volje da se nalazi tumače kao slovenski.

Zar bi trebalo da bude u tim zemljama dosta?

Bjelorusijin slucaj treba pripisati bliskosti Baltickim zemljama.

 

[Mstislav]

U Belorusiji ima svetiliste kojeg nema na nasoj mapi i nalazi se u centru Minska. Dakle dolazi se do broja 4.


https://ru.wikipedia.org/wiki/Дед_(валун)

 

[LeoneMontana]

Berlinci, zašto Danska u svom nazivu ima dodatak međa? Den-mark ?

Čija je Danska međa? i zbog čega međa?

 

[ИгарЈ]

Dakle, 39.5% su slovenska prezimena, jer ovo nemačko mülner [milner] dolazi metatezom od srpskog mlinar.

Има ли твоме незнању краја?

- реч млин није словенскога порекла
- њен старији облик је *mŭlinŭ (упоредити мълинъ, malin, melin)
- у германским језицима нема метатеза о којима упорно наклапаш

Saskia Pronk Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2003, 181-182.

 

[Mrkalj]

- у германским језицима нема метатеза о којима упорно наклапаш

Ima, ima. Kako još nisi to naučio? Na primer, nemačko berg od našeg breg, nemačko karniola od našeg krajina, nemačko helm od našeg šlem, nemačko wolke od našeg oblak i sl.

 

[Mstislav]

Cini se da je ipak nadjeno svetiliste u Sloveniji:



http://www.academia.edu/16257505/Japodska_jama_staroslovansko_svetišče_boga_Kresnika

 

[Mrkalj]

U Belorusiji ima svetiliste kojeg nema na nasoj mapi i nalazi se u centru Minska. Dakle dolazi se do broja 4.


https://ru.wikipedia.org/wiki/Дед_(валун)

Očigledno je da rimska administracija nije iz svojih gradova i sa svojih drumova po Slovenskom Jugu blagonaklono gledala na podizanje slovenskih paganskih hramova. Otud je i pronađeno tako malo - za sada onaj na vukojebnoj Pešteri, ali to ne znači da desetine i desetine posvedočenih paganskko-slovenskih toponima ne svedoče o slovenskoj starini.

Kada je reč o slovenskim=vlaškim mnogobožačkim svetilištima koja su ostavila nebrojene tragove u toponomastikonu Slovenskog Juga (tzv. Balkana), bitno je troje:

1. primetiti da je pokrštavanje Slovena praktično usledilo toliko brzo po njihovom navodnom doseljavanju na Slovenski Jug (vulgarno zvani Balkan), da je nemoguće da su za tih nekoliko generacija mogli da razviju tako bogat i upečatljiv pagansko-slovenski onomastikon koji će preživeti narednih milenijum i kusur vekova;

2. primetiti apsurdnost vladajućeg istoriografskog stava da je 2- 3% došavših Slovena nametnulo tako impozantan toponomastički panteon 97-98% neslovenskog stanovništva

3. primetiti sam toponimski panteon:

a) Trebišta: Trebaljevo, Trebesinj, Trebotin, Trebović (istočno od Peći), Trebinac, Trebjesa, Tribanj (Karlobag), Tribalj, Trebinje, Trepča, Trebljevina,Trebević (trebište tj. žrtvenik Sv. Vida), Trebiće (planina zapadno od Jarinja), Trebinje (planina u zapadnom delu opštine Kuršumlija), Trepča (Kopaonik; u izvorima se njeno ime javlja u oblicima Трѣбьча i Трепча na ćiriličnom pismu odnosno Triepza,Trepza,Tripza,Trepca,Trebza i Tripca, na latiničnom pismu), Trepčanski potok (Kopaonik), Donja Trepča (selo, Čačak), Gornja Trepča (selo, Čačak), Banja Trepča (Čačak), Donja Trepča (naselje, severoistočno od Nikšića), Gornja Trepča (naselje, severno od Nikšića), Trebjesa (brdo iznad Nikšića), Perun (biciklistički klub iz Nikšića), Trepča (na magistralnom putu Andrijevica–Berane), Trepča (naseljeno mesto u opštini Vrginmost) itd.


b) Sveti Vid: Vidova gora, sa vrhom Sutvid (708m), Vidovo (selo, Neretva), Vidovo polje (Radmilja, Stolac), Vidovsko (utvrđenje, Stolac), Trebovit, Trebević (trebište- žrtvenik Sv. Vida nadomak Sarajeva), Trebovitići (u južnoj Metohiji), Trebović (istočno od Peći), Vidovgrad (staro utvrđenje iznad Karlobaga čiji je prvi zapovednik bio Jerko Rukavina, koji je doveo Bunjevce u Karlobag), Vidovac Cesarički (zaselak nedaleko Karlobaga), Vogošćica (zaselak u selu Čajnu kod Visokog), Vid ili Vit (brdo u selu Krivoglavcima),Vidotina (selo u porječju Ljubine), Vidonja (zemljište u Zupči kod Breze), Vigošte (južno od Arilja [vidi članak Vidogošća-Vogošća]), Vitina (jugoistočno od Gnjilana), Vitinica (zaselak zapadno od Zvornika) itd.

c) Perun: Perunić (Poljica), Perunsko (Poljica), Perunsko (Brač, koji je u sastavu srpske Paganije-Neretve), Porun (brdo u severnoj Albaniji), Perućica (prašuma u sastavu nacionalnog parka Sutjeska), Perun (brdo na Učki), Perun, Perunac, Perunovac, Perunika, Perunička Glava, Peruni Vrh, Perunja Ves, Peruna Dubrava, Perunuša, Perušice, Perudina i Perutovac (danas uglavnom imena planinskih vrhova; u srednjem veku veliki hrastovi, svete šume te čak cela sela i utvrđenja nazivala su se Perunovim imenom) itd.

d) Veles: Velež (Mostar, planina sa jednim od vrhova Vlačuge!), Velešić (potok), Gornji Velešići i Velešići (sela, danas mesne zajednice u Novom Sarajevu), poluotok Veles (Novi Vinodolski) itd.

e) Triglav: Triglav, Troglav (kod Ibra), Troglav (najviši vrh Dinare, Livno) itd.

f) -gost: Vidogošća ili Vogošća (srednjovekovna župa), Vogošća (rečica, desna pritoka Bosne), Živogošće (mesto kod Makarske), Radogošta (na Drimu, uzvodno od ušća Valbone), Ljubogošća (kod Sarajeva), Delegošća (kod Srebrenice), Dobrigošće (kod Jablanice), Radogost (kod Vareša), Radošte (istočno od Đakovice), Nebregošte (jugoistočno od Prizrena), Vigošte (južno od Arilja [vidi članak Vidogošća-Vogošća]) itd.

g) Mokoš: Mokošica (Mokošnica, Stara Mokošica) kod Dubrovnika
​

Ono što smiren i staložen čovek ovde vidi jeste neraskidivost vlaha (=Srba) od slovenske religije.

 

[Pravi Vlah]

- у германским језицима нема метатеза о којима упорно наклапаш

Ima, ima. Kako još nisi to naučio? Na primer, nemačko berg od našeg breg, nemačko karniola od našeg krajina, nemačko helm od našeg šlem, nemačko wolke od našeg oblak i sl.

Кад стојиш на глави, читав ти свет изгледа наопако. Isaac Newton је све то објаснио. А и Einstein.

 

[LeoneMontana]

Zašto su Saxonsi (Sasi) dobili ime po svom nožu-maču seax. I zašto je to staroengleska riječ za nož (u današnjem prevodu knife).

Seax (Old English pronunciation: [ˈsæɑks]) (also sax, sæx, sex, latinized sachsum) is an Old English word for "knife".[1] In modern archaeology, the term seax is used specifically for a type of sword or dagger typical of the Germanic peoples of the Migration period and the Early Middle Ages, especially the Saxons, whose name derives from the weapon

Old English seax, sax and Old Frisian sax are identical with Old Saxon and Old High German saks, all from a Common Germanic *sahsą from a root *sah, *sag- "to cut" (also in saw, from a PIE root *sek-). In Scandinavia, the words Sax, Saks or Sakset all refer to scissors, which of course are used for cutting various materials. The term scramaseax or scramsax (lit. "wounding-knife") is sometimes used for disambiguation, even though it is not attested in Old English, but taken from an occurrence of scramasaxi in Gregory of Tours' History of the Franks

https://en.wikipedia.org/wiki/Seax

Kelti kažu za onog koji se pravi Englez, da "se pravi Saksonac". A Škoti kažu za Engleze da su Saksonci, tj. da nisu pravi Englezi.

In the Celtic languages, the words designating English nationality derive from the Latin word Saxones. The most prominent example, a loanword in English, is the Scottish Gaelic Sassenach (Saxon), often used disparagingly in Scottish English/Scots. It derives from the Scottish Gaelic Sasunnach meaning, originally, "Saxon", from the Latin "Saxones". Scots- or Scottish English-speakers in the 21st century usually use it in jest, as a (friendly) term of abuse. The Oxford English Dictionary (OED) gives 1771 as the date of the earliest written use of the word in English.

Sasanach, the Irish word for an Englishman, has the same derivation, as do the words used in Welsh to describe the English people (Saeson, sing. Sais) and the language and things English in general: Saesneg and Seisnig.

Cornish terms the English Sawsnek, from the same derivation. In the 16th century Cornish-speakers used the phrase Meea navidna cowza sawzneck to feign ignorance of the English language.[5]

"England" in Scottish Gaelic, is Sasainn (Saxony). Other examples include the Welsh Saesneg (the English language), Irish Sasana (England), Breton saoz(on) (English, saozneg "the English language", Bro-saoz "England"), and Cornish Sowson (English people), Sowsnek (English language), and Pow Sows for 'Land [Pays] of Saxons'.

https://en.wikipedia.org/wiki/Saxons

U Rumuniji postoji grad saxonskih doseljenika koji se zove Sascut (Sjećisjeći )

The Finnish word sakset scissors reflects the name of the old Saxon single-edged sword Seax from which 'Saxon' is supposedly derived. In Estonian, saks means a nobleman or, colloquially, a wealthy or powerful person. As a result of the Northern Crusades hmmm in the Middle Ages, Estonia's upper class had been mostly of German origin until well into the 20th century.

Saksonci su oni odmah ispod danske marke (granice). Tu su nastali, kasnije su prešli na ostrvo.

kako danas Njemci kažu za nešto posjeći? Ja ovdje ne vidim ni jedan glagol niti imenicu koja može da posjeduje korjen u protoindoevropskom ...

глагол
schneiden
cut, intersect, trim, slice, cross, chop
senken
reduce, lower, sink, cut, decrease, bring down
abschneiden
cut, cut off, slice off, trim off, snip, intercept
reduzieren
reduce, decrease, cut, bring down, wind down
kürzen
shorten, reduce, cut, truncate, abridge, curtail
zerschneiden
cut, cut up, fritter, pierce, cut in two, lacerate
beschneiden
cut, curtail, prune, circumcise, trim, clip
verkürzen
shorten, reduce, decrease, cut down, cut short, abbreviate
streichen
strike, delete, cancel, remove, paint, cut
kappen
cut, clip, caponize
hauen
cut, knock, hit, hew, slap, carve
mähen
mow, cut, reap, scythe
anschneiden
cut, broach, touch on
schleifen
grind, sand, drag, sharpen, polish, raze
brechen
break, fracture, crack, rupture, refract, violate
stechen
sting, pierce, prick, stab, prickle, clock in
herabsetzen
reduce, lower, cut, lessen, minimize, slacken off
schwänzen
skip, cut, play truant, play hooky, skive
verschneiden
blend, cut, castrate, clip, geld, cut badly
graben
dig, burrow, mine, grub, scoop out
abstechen
cut, stand out, tap, rack, drain
kupieren
crop, dock, cut, arrest, blend, check
überblenden
fade, dissolve, cut, fade out, superimpose
именица
der
Schnitt
cut, section, average, cutting, editing, incision
die
Kürzung
reduction, cut, shortening, cutback, curtailment, abridgement
der
Einschnitt
incision, cut, indentation, break, trench, cleft
der
Schliff
cut, finish, polish, cutting, refinement
der
Zuschnitt
cutting, cut, caliber, calibre
die
Schnittstelle
interface, cut
die
Unterbrechung
interruption, break, disruption, disconnection, cut, pause
die
Abkürzung
abbreviation, shortcut, cut
der
Anteil
share, proportion, portion, interest, stake, cut
die
Verminderung
reduction, decrease, diminution, lessening, abatement, cut
die
Streichung
deletion, cancellation, cutting, cut, writing off
die
Schnittwunde
cut, laceration
die
Schmarre
gash, cut

nek vas ne bune ove engleske riječi jer sam u translate ubacio englesku riječ cut
https://translate.google.com/#en/de/cuts

Kad vidim ovaj spisak, posumnjam da je germanski jezik zaista u indoevropskoj grani, a da je svoj indoevropski elemenat poprimio upravo od Saksonaca.

A Urgemansk ili protogermanski, kad je nastao? Otprilike ... možda baš u doba Saksonaca, tj kad su počeli da kuju svoje noževe i primaju indoevropske uticaje u svoj vokabular.

Crveno: Nordik bronzano doba, ljubičasto Jastrof kultura južno od danske marke

Jastrof kultura, to bi trebalo biti ovo tamno crveno (mlađe željezno doba), ovo iznad njih bi trebali biti praaaavi germani.

https://en.wikipedia.org/wiki/Jastorf_culture

Po mom mišljenju, Saksonci su neki prelaz između germanskog i slovenskog elementa. Ako neko tvrdi da Slovena tad nije bilo, tu, onda molim lijepo nije bilo ni germana! Mislim da je mnogo veća vjerovatnoća da Saksonci nisu homogen germanski narod već prelazni između Norskog bronzanog doba i kultura bronzanog doba na kontinentu. A prije nego što me razapnete:

The Nordic Bronze Age (also Northern Bronze Age) is a period of Scandinavian prehistory from c. 1700–500 BC. The Bronze Age culture of this era succeeded the Late Neolithic Stone Age culture and was followed by the Pre-Roman Iron Age. The archaeological legacy of the Nordic Bronze Age culture is rich, but the ethnic and linguistic affinities of it are unknown, in the absence of written sources. Some scholars also include sites in what is now northern Germany, Pomerania and Estonia in the Baltic region, as part of its cultural sphere.

Koja je vjerovatnoća da su bronzani nordijci u stvari bili današnji Sami narod (Laponci) prije nego što ih je pojela indoevropska creolizacija tj language shift.

Nacisti su bili opsjednuti plavom kosom i plavim očima, a upravo su Laponci ti koji su najčisti da to tako nazovem.

Za kraj etimologija riječi seći:

https://en.wiktionary.org/wiki/seći

From Proto-Slavic *sěťi, from Proto-Indo-European *sek- ‎(“to cut”).

Balto-Slavic:
Slavic: *sekyra ‎(“axe”) (< *sek-)

Čak je izgleda i ova PIE riječ imala uticaja i na Akadski.
Cognate with Latin secūris ‎(“axe”). Compare Akkadian [script needed] ‎(šukurru, “axe”), Classical Hebrew [script needed] ‎(šegōr, “axe”).

Da li možda putem Skita? Koji isto tako svoj naziv duguju riječi sjeći? Danas se na engleskom jeziku za kosu kaže scythe

From Middle English sythe or sithe, from Old English sīðe ‎(“sickle”). The silent c appeared in the early 15th century because it was wrongly thought that the word was linked to Latin scissor ("carver, cutter") and scindere ("to cut").

scythe ‎(plural scythes)

An instrument for mowing grass, grain, or the like, by hand, composed of a long, curving blade, with the concave edge sharped, made fast to a long handle, called a snath, which is bent into a form convenient for use.
A scythe-shaped blade attached to ancient war chariots.

OHO! A gdje su ono nastala bojna kola chariots? Kod Skita

Spojler

https://en.wikipedia.org/wiki/Chariot#/media/File:Chariot_spread.png

Kad je ono nastao protogermanski, izgleda baš u vremenu kada su došle prve kočije do mjesta gdje će se pojaviti Saksonci.

seći, sekutići, sekira, sjekira, šjećira, sikira... kako bi bio pravi naziv Saxonaca?

Saex with replica

 

[Mrkalj]

Кад стојиш на глави, читав ти свет изгледа наопако. Isaac Newton је све то објаснио. А и Einstein.

Ja sam mu do sada tri puta rekao da ti gleda sliku u ogledalu, pa nisi ni originalan.

 

[Vene Tekel]

Cini se da je ipak nadjeno svetiliste u Sloveniji:

http://www.academia.edu/16257505/Japodska_jama_staroslovansko_svetišče_boga_Kresnika

Izvinite, ali to su gluposti. Ja sam iz Slovenije i to je samo još jedna primer bajanja germanofilskih članova SAZU. To svetilište može biti samo (slo)venetsko (i puno starije). Ne obraćajte pažnju na te bajke o "starim slovenima" i "osmom stoljeću N.E." ,,,

 

[ИгарЈ]

nemačko mülner [milner] dolazi metatezom od srpskog mlinar.

- реч млин није словенскога порекла
- њен старији облик је *mŭlinŭ (упоредити мълинъ, malin, melin)
- у германским језицима нема метатеза о којима упорно наклапаш

Saskia Pronk Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2003, 181-182.

Александар Лома - Топонимија Бањске хрисовуље: ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, САНУ, Одељење језика и књижевности, Одбор за ономастику, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, Београд, 2013, 148.

 

[Pravi Vlah]

Ja sam mu do sada tri puta rekao da ti gleda sliku u ogledalu, pa nisi ni originalan.

Често не иде психијатру под руком да убеди манијака колико је луд. Због тога је оваква одећа изумљена:

 

[Mrkalj]

Често не иде психијатру под руком да убеди манијака колико је луд. Због тога је оваква одећа изумљена:

Cenim te što nisi glup i zao (ni sa jednom sortom ne komuniciram na forumu), ali da nemaš mere ni ukusa - nemaš.

 

[ИгарЈ]

Ja sam mu do sada tri puta rekao da ti gleda sliku u ogledalu, pa nisi ni originalan.

Вози Мујо и слуша радио: „Обратите пажњу, један манијак вози погрешном страном коловоза.” Гледа Мујо и сам себи: „Шта један? Стотине!”

 

[Pravi Vlah]

Cenim te što nisi glup i zao (ni sa jednom sortom ne komuniciram na forumu), ali da nemaš mere ni ukusa - nemaš.

И ја тебе ценим, мада кад те питам зашто си толико гарав, ти се правиш Енглез. Па добро, има и међу Енглезима понеког гаравог. Бити гаравом није срамота.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Mrkalje, moraš porazmisliti malo jer nešto vrlo pogrešno činiš zasigurno. Na kojoj god temi u zadnje vrijeme se javiš, kreću tenzije i strasti. Ja bih porazmislio o načinu izražavanja...

 

[Tandoori Masala]

Slavene, sekcija je skoro upropastena. Autohtonizam i politika. Strpljenje ima svoje granice.

 

[Mrkalj]

Вози Мујо и слуша радио: „Обратите пажњу, један манијак вози погрешном страном коловоза.” Гледа Мујо и сам себи: „Шта један? Стотине!”

Živ bio, veliki poras'o, pa vid'o Muju u ogledalu.

- - - - - - - - - -

Mrkalje, moraš porazmisliti malo jer nešto vrlo pogrešno činiš zasigurno. Na kojoj god temi u zadnje vrijeme se javiš, kreću tenzije i strasti. Ja bih porazmislio o načinu izražavanja...

Nije mi jasno kako smatraš nebitnim mentorstvo u nekom radu. Može li se u radu reći nešto sa čim se mentor ne slaže, Slavene?

 

[Mrkalj]

(slo)venetsko

Odlična ideja, kolega.

Pošto smo mi "ustvari" originalno "**SOLVENI". Kakva lakrdija od indogermanistike

Dakle, nismo nikad bili SOLVENI, već uvek SLOVENI i pošto je SL bilo prreteško za izgovor kentumskim jezicima (germanskim i italskim), oni su inicijalnu konsonantsku grupu izbacili.

Još jednom, hvala na ideji!

PS. Dobrodošao na Forum Krastarice!

 

[Mrkalj]

Indogermanistika je zrela za duboko oranje...

 

[ИгарЈ]

Pošto smo mi "ustvari" originalno "**SOLVENI". Kakva lakrdija od indogermanistike
Dakle, nismo nikad bili SOLVENI, već uvek SLOVENI i pošto je SL bilo prreteško za izgovor kentumskim jezicima (germanskim i italskim), oni su inicijalnu konsonantsku grupu izbacili.

- такве тврдње у вези са словенским етнонимом, и TroT скупинама уопште, не постоје
- у германским језицима постоји скупина sl

Уједно, овде можемо видети примере нетачности твојих наклапања:
- када би твоје тврдње о ист. слов. пуногласју биле тачне, речи слово и слава не би гласиле тако, но имале би облике **солово, **солова
- у прилозима доле наведене су и германске речи са скупинама sla, sle + сугласник, када би твоје тврдње о тобожњој метатези у германским језицима биле тачне оне би имале облике **sol, **sel + сугласник

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008

Guus Kroonen - Etymological dictionary of Proto-Germanic, 2013

Уз то, омашио си наставак и недостаје глас јат.
Више среће други пут.

 

[Vene Tekel]

Odlična ideja, kolega.

Pošto smo mi "ustvari" originalno "**SOLVENI". Kakva lakrdija od indogermanistike

Dakle, nismo nikad bili SOLVENI, već uvek SLOVENI i pošto je SL bilo prreteško za izgovor kentumskim jezicima (germanskim i italskim), oni su inicijalnu konsonantsku grupu izbacili.

Još jednom, hvala na ideji!

PS. Dobrodošao na Forum Krastarice!

?

prvo, hvala na dobrodošlici :-)

drugo, otkud ti "solveni", kad si sam citirao "(slo)veneti"?

treće, to ne menja fakt, da je taj nebulozni članćić pun gluposti o "dolasku slovena"

;-)

 

[Mrkalj]

?

prvo, hvala na dobrodošlici :-)

drugo, otkud ti "solveni", kad si sam citirao "(slo)veneti"?

treće, to ne menja fakt, da je taj nebulozni članćić pun gluposti o "dolasku slovena"

;-)

Prvo, molim lepo.

Drugo, Solveni - ne postoje. Izvinjavam se zbog nejasnosti šo paralelno diskutujem i sa IgarJ-otom. Bila je to ironija. Niti Nemci niti Italijani niti Grci (svi kentumski jezici) ne mogu da izgovore reč Sloveni, Slovenci i sl. Tako su Grci ubacili epentezno K, pa smo postali Sklabenoi, u latinskoj verziji Sclaveni, u italijanskoj Schiavoni, Schiavi i sl. Interesantna mi je bila tvoja teza da su to naše narodnosno ime na zapadu izveli amputacijom anlaut- klastera SLO, pri čemu bi se ono t ili ozvučeno d na kraju moglo tumačiti slovenskom etimologijom od glagola sloviti - Sloventi > Venti > Vendi i Veneti.

Napisao sam ironično **Solveni jer indogermanisti sve stvarne slovenizme u nemačkom vide kao imaginarne germanizme u slovenskom, a to u velikom broju slučajeva objašnjavaju pojavom koja se naziva slovenska metateza likvida u 8. veku-stoleću (ovde joj tepamo kao SMLOV). Tako je slovenski breg postao od nemačkog berg, slovensko Krajina od nemačkog Karniola, nemačko helm od našeg šlem, nemačko wolke od našeg oblak (ob+vlak) itd. (spisak je dug), umesto obrnuto.

Treće, slažem se.