„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Ahil71]

Не постоји никакво словенско *liv, постоји -lěv.

Jovan Vuković - Istorija srpskohrvatskoga jezika: I dio - uvod i fonetika, Naučna knjiga, Beograd, 1974, 218.

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008

Zvanična etimologija je postavljena na pogrešnim polaznim pretpostavkama, i dala potpuno izvrnutu sliku istorije.
Dakle ona je pogrešna, tako da nema kapacitet da presuđuje o tome šta je ispravno a šta ne.
Dovoljno je već štete nanela.

 

[Tandoori Masala]

Posle ovoga što sam napisao znam da nemaš.

Nego reci ti meni nešto; zar ti stvarno misliš da Slaveni nisu imali reč za ULJE?

Nije moja greska sto te promjena sufiksa -iva u -ika na cakavskom govornom podrucju (oliva => ulika) zeza, sto znaci da ti je teza totalni promasaj. Zasto je onda promijenjen iz toboznjeg slov. -iva u -ika ako se vec (po tebi) izvorno radi o lijevanju ili ulijevanju (uliti, liti, itd.)?

Dodatna literatura: Maria Jeżowa, Sufiks -ika w językach słowiańskich, Polska Akademia Nauk, Komitet Słowianoznawstwa, Wrocław, 1975.

Spojler

Eto ako do sad nisi shvatio, rečiću ti:

do sada mogao si da vidiš da svaki proizvod koje daju biljke i koji liči po boji i po tečnosti materije na ULJE (slovenč. ULJ) sadrži u reči UL(J), odnosno OL(J).

Znači prvo imamo slovenačku reč OLJE (srp. ULJE), koji je proizvod OLIVE (srp. masline ploda), a drvo se zove OLJKA (srp. maslina, odnosno maslinjak).
Drugi proizvod ti je MED, odnosno slovenački izraz glasi ULJ. Pčelina košnica na slovenačkom glasi PANJ, ali drugi izraz ti je ULJNJAK.
Treći proizvod jeste SMOLA. Smola jeste proizvod presvega četinara; u Sloveniji kada smola izlazi iz drveta kažemo SMOLJENJE.

Pogledajte prilog 348777ULJEPogledajte prilog 348780MEDPogledajte prilog 348778SMOLA

Za svaki ovaj proizvod kažemo da se ULIVA, odnosno ULJEVA.

Ali postoji i čovekov proizvod koji ima koren te reči, a to je GNOJNA RANA, postoji slovenački izraz za tu reč - ULJE (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=ulj&hs=1
). A nadam se da znaš kako izgleda GNOJ; ima gustu i mutnu tečnost i najviše puta je žute boje (http://sr.wikipedia.org/sr/Гној).

I za kraj potvrda da OLIVA jeste slavenska reč:

Ako kažemo da je ŠLJIVA (slovenač. sliva) dobila ime tako što se zliva (srp. sliva), ako je istisneš, onda je i OLIVA (srp. maslina) dobila ime tako što se uliva (uljeva),



Da nije možda i reč ULIVA, ULJEVA, odnosno ULIVATI došla od "pismenih GRKA"?

 

[Pravi Vlah]

Eto ako do sad nisi shvatio, rečiću ti:

do sada mogao si da vidiš da svaki proizvod koje daju biljke i koji liči po boji i po tečnosti materije na ULJE (slovenč. ULJ) sadrži u reči UL(J), odnosno OL(J).

Znači prvo imamo slovenačku reč OLJE (srp. ULJE), koji je proizvod OLIVE (srp. masline ploda), a drvo se zove OLJKA (srp. maslina, odnosno maslinjak).
Drugi proizvod ti je MED, odnosno slovenački izraz glasi ULJ. Pčelina košnica na slovenačkom glasi PANJ, ali drugi izraz ti je ULJNJAK.
Treći proizvod jeste SMOLA. Smola jeste proizvod presvega četinara; u Sloveniji kada smola izlazi iz drveta kažemo SMOLJENJE.

Pogledajte prilog 348777ULJEPogledajte prilog 348780MEDPogledajte prilog 348778SMOLA

Za svaki ovaj proizvod kažemo da se ULIVA, odnosno ULJEVA.

Ali postoji i čovekov proizvod koji ima koren te reči, a to je GNOJNA RANA, postoji slovenački izraz za tu reč - ULJE (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=ulj&hs=1
). A nadam se da znaš kako izgleda GNOJ; ima gustu i mutnu tečnost i najviše puta je žute boje (http://sr.wikipedia.org/sr/Гној).


I za kraj potvrda da OLIVA jeste slavenska reč:

Ako kažemo da je ŠLJIVA (slovenač. sliva) dobila ime tako što se zliva (srp. sliva), ako je istisneš, onda je i OLIVA (srp. maslina) dobila ime tako što se uliva (uljeva),



Da nije možda i reč ULIVA, ULJEVA, odnosno ULIVATI došla od "pismenih GRKA"?

Ovo me podseca na pokusaje da se velicina egipcanskih piramida, broj njihovih sastavnih kamenja, proporcija strana, itd, tumace u vezi sa kosmickim kolicinama kao sto su brzina svetlosti ili mase protona i elektrona.

 

[Bajo Pivljanin]

Zvanična etimologija je postavljena na pogrešnim polaznim pretpostavkama, i dala potpuno izvrnutu sliku istorije.
Dakle ona je pogrešna, tako da nema kapacitet da presuđuje o tome šta je ispravno a šta ne.
Dovoljno je već štete nanela.

А што "званична" (наспрам интернетско-кафанске?) етимологија додатно потврђује сазнања историографије и археологије, то мачку о реп? Управо је лингвистиком најлакше "играти се", у њу се на крају побегне када археологија пружи нула доказа, а жонглирање историографије не успе.

 

[Ahil71]

А што "званична" (наспрам интернетско-кафанске?) етимологија додатно потврђује сазнања историографије и археологије, то мачку о реп? Управо је лингвистиком најлакше "играти се", у њу се на крају побегне када археологија пружи нула доказа, а жонглирање историографије не успе.

Pa o tome i pričam.
Sa njom je najlakše manipulisati, u zoni gde je velika nepoznanica.
A kada prirodne nauke naprave neki prodor, lingvisti minimalno koriguju učenje, i bestidno nastavljaju da "sole pamet".

Naravno, ima dosta ozbiljnih lingvista koji su svesni ograničenja lingvistike, i koji javno ukazuju na to.

Ovde govorim o onima koji misle da poznaju lingvistiku, i koji jednu od mnogobrojih škoa, favorizuju i pokušavaju prikazati kao nespornu činjenicu.

 

[Pravi Vlah]

Mrkalj je u pravu da su istorija i lingvistika, kao sto i ostale nauke uopste, samo pazljivo podizane gradjevine. U principu sve je otvorenu osporavanju, preispitivanju i modifikaciji, pod uslovom da postoje novi ili jaci dokazi. Po mom misljenju naucni stavovi koje se ovde nazivaju BB skolom su daleko jaci od alternativa o kojim sam dosad cuo. Nije dovoljno kritikovati, potrebno je izgraditi alternativu i dopustiti da se ta alternativa izlaze snaznim udarima. Meni se cini da su pucke etimologije ovde ponudjene sasvim naivne i nemaju nikakve sanse da budu ispravne.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pošto je ta tema zamrla i djeluje izlišno uopšte na tri čak različite teme diskutovati o jednom te istom, a i da ne spamujem temu sa dvije moje poruke uzastopce, odgovoriću ovdje.

Vidim.




Slavene, promeni bateriju u hronometru.

Poznajem dovoljno dobro da shvatim kako se radi o napisu iz ranog srednjeg veka, šestog veka, a ne iz antike. Hem je identifikovano iz latinskog Haemus.

Hipoteza 1. Slovensko *Hlm daje starogrčko (Spartakov ustanak) *Hem, koje daje latinsko Haem+us koje se kasnije, u kontaktu sa germanskim varvarima pretočilo u izgovor [Hajm] koji je sa latinskim prebezima stigao do Romejskog carstva i oblika Aimos koji se sreće kod Stefana Vizantijskog.

Hipoteza 2. Slovensko *Hlm daje latinsko Haem+us koje se kasnije, u kontaktu sa germanskim varvarima pretočilo u izgovor [Hajm] koji je sa latinskim prebezima stigao do Romejskog carstva i oblika Aimos koji se sreće kod Stefana Vizantijskog.

Komentar da ti je poznavanje tih starih jezika pomoglo da utvrdiš da je to natpis iz VI stoljeća ili nije dobro formulisan (jer ispada da toliko dobro razumiješ starogrčki ranog srednjeg vijeka da si sposoban porediti ga sa onim iz antičke ere) ili jednostavno nije tačan, zato što pretpostavljam da si to zapravo utvrdio Googlanjem.

Objasni ti meni po kojoj logici grčki oblik hem utvrđuješ iz latinskog (a ne samog grčkog) jezika, i to koristeći se novijim izgovorom, umjesto originalnim (po kojem bi ispalo Hajmus).

Tako da i ne bih rekao da dovoljno znaš da možeš kompleksne zaključke da izvodiš. Klasični izgovor ae (aj) spada u jednu od najosnovnijih činjenica koje se utvrđuju prilikom učenja jezika i ujedno najopštije poznatih.

I jedna i druga hipoteza ti je, kao što je vrlo očigledno, neosnovana.

Sada kada smo konačno utvrdili šta je tačno, ostaje da vidimo da li neko može hlm da poveže sa Hajmosom...

 

[vučko]

То би, заправо, подразумевало облик *sъlěva, а није било полугласа и јата у тој речи. Упоредимо облике из неколико словенских језика:

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008

Не постоји никакво словенско *liv, постоји -lěv.

Ja ti upoređujem reči koje postoje danas. Znači OLIVA, SLIVA (srp. šljiva) sa ULIVATI, SLIVATI,...
Znači pomoću glagola etimološki sam prikazao šta znače imena plodova.

Kako su ove reči glasile pre 2 milenijuma, samo možemo da nagađamo. Ali ako si ti siguran u svoja tumačenja, kako je to bilo pre 2 milenijuma, onda je to to.

 

[vučko]

Pošto je ta tema zamrla i djeluje izlišno uopšte na tri čak različite teme diskutovati o jednom te istom, a i da ne spamujem temu sa dvije moje poruke uzastopce, odgovoriću ovdje.



Komentar da ti je poznavanje tih starih jezika pomoglo da utvrdiš da je to natpis iz VI stoljeća ili nije dobro formulisan (jer ispada da toliko dobro razumiješ starogrčki ranog srednjeg vijeka da si sposoban porediti ga sa onim iz antičke ere) ili jednostavno nije tačan, zato što pretpostavljam da si to zapravo utvrdio Googlanjem.

Objasni ti meni po kojoj logici grčki oblik hem utvrđuješ iz latinskog (a ne samog grčkog) jezika, i to koristeći se novijim izgovorom, umjesto originalnim (po kojem bi ispalo Hajmus).

Tako da i ne bih rekao da dovoljno znaš da možeš kompleksne zaključke da izvodiš. Klasični izgovor ae (aj) spada u jednu od najosnovnijih činjenica koje se utvrđuju prilikom učenja jezika i ujedno najopštije poznatih.

I jedna i druga hipoteza ti je, kao što je vrlo očigledno, neosnovana.

Sada kada smo konačno utvrdili šta je tačno, ostaje da vidimo da li neko može hlm da poveže sa Hajmosom...

Slavene, da li ti možeš da shavtiš da su ove reči što pišeš, HAEMUS, PRAEVALITANA reči koje su zapisane latinskim jezikom. Tako je i sa pokrajinom RAETIA, koju Slovenci zovu REZIJA (http://www.revijasrp.si/knrevsrp/revsrp75/brahr75/imeni75.htm).

Ti kada kažeš "prvobitno" ili "originalno" HAEMUS - to je tačno. Ali je ovo "prvobitno" ili "originalno" na latinskom jeziku, a ne na jeziku starosedeoca tog područja.

- - - - - - - - - -

Ovo me podseca na pokusaje da se velicina egipcanskih piramida, broj njihovih sastavnih kamenja, proporcija strana, itd, tumace u vezi sa kosmickim kolicinama kao sto su brzina svetlosti ili mase protona i elektrona.

Šta ću ti ja.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Slavene, da li ti možeš da shavtiš da su ove reči što pišeš, HAEMUS, PRAEVALITANA reči koje su zapisane latinskim jezikom. Tako je i sa pokrajinom RAETIA, koju Slovenci zovu REZIJA (http://www.revijasrp.si/knrevsrp/revsrp75/brahr75/imeni75.htm).

Ti kada kažeš "prvobitno" ili "originalno" HAEMUS - to je tačno. Ali je ovo "prvobitno" ili "originalno" na latinskom jeziku, a ne na jeziku starosedeoca tog područja.

Ne znam šta ti tvoj komentar znači. Odgovorio sam na Mrkaljev komentar, koji sadržini neistinite tvrdnje i te greške ispravio. Grčki Hajmos prosto se ne izgovara Hemos, nema nikakvoga hem u Grka i hipoteze o nekakvom germanskom uticaju preko latinskog jezika nisu utemeljene. Je li mijenja nešto od toga to što si napisao?

Ti si sasvim slobodan da Hajmos dovedeš u vezu sa praslovenskim *xŭlmŭ, naravno ukoliko možeš to učiniti.

Što se tiče Rajtije (Recije) ne znam u kakvoj funkciji je pominješ.

 

[Tandoori Masala]

Ja ti upoređujem reči koje postoje danas. Znači OLIVA, SLIVA (srp. šljiva) sa ULIVATI, SLIVATI,...
Znači pomoću glagola etimološki sam prikazao šta znače imena plodova.

Kako su ove reči glasile pre 2 milenijuma, samo možemo da nagađamo. Ali ako si ti siguran u svoja tumačenja, kako je to bilo pre 2 milenijuma, onda je to to.

Prikazao sta znace imena plodova? Prije ce biti da si unazadio cijelu ovu pricu barem 300 godina blagodareci svojim tupavim i paranaucnim etimoloskim konstrukcijama. Ogromnoj vecini autohtonistickih "argumenata" na ovoj temi je inace mjesto na sekciji Alternativne Nauke, u sklopu potforuma Teorije zavera.

Ivan Pudic, Diskusija, 10. maja 1966. godine, Simpozijum o Ilirima u anticko doba odrzan 10. do 12. maja 1966, Sarajevo, 1967, str. 74.

Ulikva ti je maslina drvo, a ne maslina plod (http://hr.wiktionary.org/wiki/ulikva).

Bozo Persic, Uliki su hitile, Dometi, 3, Matica hrvatska, Rijeka, 1971, str. 87-91.

 

[cronnin]

Da li je moguce da se vi i dalje raspravljate oko necega sto je ocigledno? Vucko vam je u pravu. Jasno je da je rec slovenska, a eventualno je moguce da je dosla i Evropsku granu IE jezika iz nekog Pre-IE.

 

[Viden]

Nije moja greska sto te promjena sufiksa -iva u -ika na cakavskom govornom podrucju (oliva => ulika) zeza, sto znaci da ti je teza totalni promasaj. Zasto je onda promijenjen iz toboznjeg slov. -iva u -ika ako se vec (po tebi) izvorno radi o lijevanju ili ulijevanju (uliti, liti, itd.)?

Sufiks KA ima veze sa ženskim rodom, uljik/uljka,,,uljanik/uljika ..nauljik/nauljka i sl.
Osim toga KA je tipican za razne plodove ,,jabuka, dudinjka, i bilje ...mlečika, krušika...i drveće jarebika,jabuka,


a maslina ima i ove narodne nazive, iz negrckih izvora: maslina , uljika, meganica, mezanica, zelenka, zelenica, pizulja, mesnice, bjelice, obljica, uljavica, ponturica, merčakinja, dušica, maslica, olika, ...

Moji Persijanci uzgajali su je pre grka i prfavili su ulje od nje pre grka, i zvali su je ZEJTIN ,,zajtun,

Gde si ti učio srpski jezik , ako si ga uopšte učio

Ovoliko lelemoodosanja,a ne znas da podelis reč na slogove OL*IVA i UL*IKA
Niti je svet stvoren u vreme grka niti je istorija počela u vreme beerlinskog kongresa.

 

[vučko]

Prikazao sta znace imena plodova? Prije ce biti da si unazadio cijelu ovu pricu barem 300 godina blagodareci svojim tupavim i paranaucnim etimoloskim konstrukcijama. Ogromnoj vecini autohtonistickih "argumenata" na ovoj temi je inace mjesto na sekciji Alternativne Nauke, u sklopu potforuma Teorije zavera.

Ivan Pudic, Diskusija, 10. maja 1966. godine, Simpozijum o Ilirima u anticko doba odrzan 10. do 12. maja 1966, Sarajevo, 1967, str. 74.

Bozo Persic, Uliki su hitile, Dometi, 3, Matica hrvatska, Rijeka, 1971, str. 87-91.

Ulikva ti je maslina drvo, a ne maslina plod (http://hr.wiktionary.org/wiki/ulikva). To ti je čakavski naziv slovenačke, odnosno kajkavske OLJKE. Znači u slovenačkom/kajkavskom jeziku maslina (drvo) kaže se OLJKA, a na čakavskom/hrvatskom kaže se ULIKVA.
A posebno se u slovenačkom jeziku kaže maslina plod - to ti je OLIVA. Tako se naziva i u nekoliko ostalih slavenskih jezika.

"Sama reč maslina ima podrijetlo u reči maslo koja je Slavenima označavala masnoću uopće, a iz riječi ulje, koja je starokrščanska prevedenica riječi oliva, izvedeni su drugi narodni nazivi za to stablo kao što su ulika, uljika, ulikva" (http://narodni.net/povijest-kultura-...sim-krajevima/)


"Može se ovomu još dodati da u pulskoj luci postoji otočić Uljanik, no niti taj naziv ne dolazi od riječi ulje, već po riječi uljika, kako se na gornjem Jadranu maslina od davnina naziva (prvotno čakavski: ulikva)" (http://hr.metapedia.org/wiki/Ugljan_...k_i_naselje%29).


Ja se nadam da si do sada primetio kako su kajkavska, odnosno slovenačka reč OLJKA (drvo/stablo) i čakavska, odnosno hrvatska reč ULIKA/ULJIKVA/ULIKVA slične.



Normalno vremenom je ULIKVA kao drvo, odnosno stablo, prenesena i na plod - kao što je to primer i sa MASLINOM.

"Jaka bura, mokra zemlja i neobrezane krošnje pokazale su se pogubnim receptom za stotine maslina na Vodnjanštini koje su proteklog vikenda doslovno iščupane iz zemlje. Najgore su prošle ulike od 10 do 12 godina...Većina od maslinara koji su u naredna dva dana traktorima podizali stabla, vraćali ih u rupu i nabijali kolce ili rašlje za potpornje, kažu da je malo vjerojatno da će oštećene ulike ove godine roditi....kaže Marjan Stipančić s Krnjalože koji s tastom Petrom Mirkovićem brine o 1.250 ulika....Morali smo ih brzo podignuti da se ulika može uhvatiti.............(http://www.glasistre.hr/vijesti/pula_istra/plodu-se-ne-treba-nadati-glavno-da-se-ulike-refaju-492717)

"Vina su na degustaciju donijeli i barbanski vinari Albino Rojnić, Josip Koroman, Predrag Celija i Josip Glavaš, a ..... pota takovega dela: posadit uliku ud ke će koristi imat pokoljenja pokle tebe. .... su krovi go rili..." (http://www.barban.hr/images/glasnik/glasnik37.pdf)

"Druga imena. Maslica, maslinka, olika, oljika, ulika, uljika, uljenka" (http://belko.gooforum.com/t146-maslina-olea-europaea) - ovde se priča o stablu.

"Ulika je v slovenskem jeziku oljka. Istrsko oljčno olje je bilo zelo cenjeno že v času rimskega imperija in še danes sodi med najboljša svetovna oljčna olja".
u prevodu: "ULIKA je u slovenačkom zeziku OLJKA..." (http://www.smrikve.com/villa-smrikve/si)


Ja se slažem da ULIKA vredi i za stablo i za plod, ali izgleda kako je ULIKA prvo bio naziva za stablo, pa se kasnije preneo i na plod. Jer se u Sloveniji (Istri) kaže za stablo masline OLJKA, a plod ti je OLIVA.



Ako samo malo razmisliš logički:
ako postoje dva ploda, koja su veoma slična i po obliku, veličini i po boji, nekako moraš da praviš razliku.

Ako kažemo da je ŠLJIVA

(slovenač. sliva) dobila ime tako što se zliva (srp. sliva), ako je istisneš, onda je i OLIVA (srp. maslina) dobila ime tako što se uliva (uljeva).

Evo potvrde moje teze: Istromletački naziv za maslinu je ULIVA, OLIVA, ULIVO...(http://www.istarski-rjecnik.com/pregled_rijeci/119725/)

Pogledaj kako se još u Liburnij naziva maslina (http://www.istarski-rjecnik.com/pregled_rijeci/119725/) - SLIVOACA.



Zaključak:
Kako izgleda Slaveni, odnosno protoSlaveni su imali naziv za plod masline ULIVA, kojeg su Latini preuzeli i poimenovali ga OLIVA.

 

[vučko]

Da li je moguce da se vi i dalje raspravljate oko necega sto je ocigledno? Vucko vam je u pravu. Jasno je da je rec slovenska, a eventualno je moguce da je dosla i Evropsku granu IE jezika iz nekog Pre-IE.

Iz preIndoGermanskog

 

[Tandoori Masala]

"Jaka bura, mokra zemlja i neobrezane krošnje pokazale su se pogubnim receptom za stotine maslina na Vodnjanštini koje su proteklog vikenda doslovno iščupane iz zemlje. Najgore su prošle ulike od 10 do 12 godina...Većina od maslinara koji su u naredna dva dana traktorima podizali stabla, vraćali ih u rupu i nabijali kolce ili rašlje za potpornje, kažu da je malo vjerojatno da će oštećene ulike ove godine roditi....kaže Marjan Stipančić s Krnjalože koji s tastom Petrom Mirkovićem brine o 1.250 ulika....Morali smo ih brzo podignuti da se ulika može uhvatiti.............(http://www.glasistre.hr/vijesti/pula_istra/plodu-se-ne-treba-nadati-glavno-da-se-ulike-refaju-492717)

"Vina su na degustaciju donijeli i barbanski vinari Albino Rojnić, Josip Koroman, Predrag Celija i Josip Glavaš, a ..... pota takovega dela: posadit uliku ud ke će koristi imat pokoljenja pokle tebe. .... su krovi go rili..." (http://www.barban.hr/images/glasnik/glasnik37.pdf)

"Druga imena. Maslica, maslinka, olika, oljika, ulika, uljika, uljenka" (http://belko.gooforum.com/t146-maslina-olea-europaea) - ovde se priča o stablu.

"Ulika je v slovenskem jeziku oljka. Istrsko oljčno olje je bilo zelo cenjeno že v času rimskega imperija in še danes sodi med najboljša svetovna oljčna olja".
u prevodu: "ULIKA je u slovenačkom zeziku OLJKA..." (http://www.smrikve.com/villa-smrikve/si)

Ja se slažem da ULIKA vredi i za stablo i za plod, ali izgleda kako je ULIKA prvo bio naziva za stablo, pa se kasnije preneo i na plod. Jer se u Sloveniji (Istri) kaže za stablo masline OLJKA, a plod ti je OLIVA.

Dobro, ako se slazes da ulika vrijedi i za stablo i za plod, onda smo s tim zavrsili. Ovo je ipak mikro-pomak, ali barem nekakav zalostan pomak. Idemo dalje.

Ako samo malo razmisliš logički:
ako postoje dva ploda, koja su veoma slična i po obliku, veličini i po boji, nekako moraš da praviš razliku.

Ako kažemo da je ŠLJIVA

(slovenač. sliva) dobila ime tako što se zliva (srp. sliva), ako je istisneš, onda je i OLIVA (srp. maslina) dobila ime tako što se uliva (uljeva).

Evo potvrde moje teze: Istromletački naziv za maslinu je ULIVA, OLIVA, ULIVO...(http://www.istarski-rjecnik.com/pregled_rijeci/119725/)

Pogledaj kako se još u Liburnij naziva maslina (http://www.istarski-rjecnik.com/pregled_rijeci/119725/) - SLIVOACA.

Zaključak:
Kako izgleda Slaveni, odnosno protoSlaveni su imali naziv za plod masline ULIVA, kojeg su Latini preuzeli i poimenovali ga OLIVA.

Probacu da razmislim logicki svom snagom racionalnog duha. Istromletacki nije slovenski jezik, pobogu. Vidis li na toj stranici istarskog rjecnika, kako se navode nazivi iz cakavskih govora i skoro svi glase "ulika", tako da otpada jos jedna bespametna teza da su Latini preuzeli naziv "uliva" od Slovena i preimenovali ga u "oliva".

Treba da objasnis kako izvodis slovensku etimologiju rijeci "oliva" (ovdje postoji jos jedan nepremostiv problem koliko se razumijem u filologiju - nema etimoloskog jata) od glagola liti (odn. ulijevati, uliti, itd) koja na cakavskom govornom podrucju prelazi u "ulika", s tim sto se sufiks -ika u juznoslovenskim jezicima vezuje za imenicke i pridjevske, a ne glagolske osnove? Ovakav nezgrapan nacin citiranja mi je odvratan.

Evo tvoje teze:

Eto ako do sad nisi shvatio, rečiću ti:

do sada mogao si da vidiš da svaki proizvod koje daju biljke i koji liči po boji i po tečnosti materije na ULJE (slovenč. ULJ) sadrži u reči UL(J), odnosno OL(J).

Znači prvo imamo slovenačku reč OLJE (srp. ULJE), koji je proizvod OLIVE (srp. masline ploda), a drvo se zove OLJKA (srp. maslina, odnosno maslinjak).
Drugi proizvod ti je MED, odnosno slovenački izraz glasi ULJ. Pčelina košnica na slovenačkom glasi PANJ, ali drugi izraz ti je ULJNJAK.
Treći proizvod jeste SMOLA. Smola jeste proizvod presvega četinara; u Sloveniji kada smola izlazi iz drveta kažemo SMOLJENJE.

Pogledajte prilog 348777ULJEPogledajte prilog 348780MEDPogledajte prilog 348778SMOLA

Za svaki ovaj proizvod kažemo da se ULIVA, odnosno ULJEVA.

Ali postoji i čovekov proizvod koji ima koren te reči, a to je GNOJNA RANA, postoji slovenački izraz za tu reč - ULJE (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=ulj&hs=1
). A nadam se da znaš kako izgleda GNOJ; ima gustu i mutnu tečnost i najviše puta je žute boje (http://sr.wikipedia.org/sr/Гној).


I za kraj potvrda da OLIVA jeste slavenska reč:

Ako kažemo da je ŠLJIVA (slovenač. sliva) dobila ime tako što se zliva (srp. sliva), ako je istisneš, onda je i OLIVA (srp. maslina) dobila ime tako što se uliva (uljeva),



Da nije možda i reč ULIVA, ULJEVA, odnosno ULIVATI došla od "pismenih GRKA"?

Ja ti upoređujem reči koje postoje danas. Znači OLIVA, SLIVA (srp. šljiva) sa ULIVATI, SLIVATI,...
Znači pomoću glagola etimološki sam prikazao šta znače imena plodova.

Kako su ove reči glasile pre 2 milenijuma, samo možemo da nagađamo. Ali ako si ti siguran u svoja tumačenja, kako je to bilo pre 2 milenijuma, onda je to to.

Jos nesto:

Danas, 11:42

Normalno vremenom je ULIKVA kao drvo, odnosno stablo, prenesena i na plod - kao što je to primer i sa MASLINOM.

Ova recenica se ne nalazi u originalnom odgovoru koji sam citirao kad sam postavio Persicev tekst iz "Dometa". Citiraj kako treba jer linkovi ne vode do tvojih izvornih saopstenja, onda ispada da ja nesto muljam. Osim toga, prestani da falsifikujes (umeces nepostojece recenice, poput ove gore ali i ostale) vlastite odgovore samo zato sto ti neko ukaze da nemas pojma o odredjenim stvarima.

Ulikva ti je maslina drvo, a ne maslina plod (http://hr.wiktionary.org/wiki/ulikva). To ti je čakavski naziv slovenačke, odnosno kajkavske OLJKE. Znači u slovenačkom/kajkavskom jeziku maslina (drvo) kaže se OLJKA, a na čakavskom/hrvatskom kaže se ULIKVA.
A posebno se u slovenačkom jeziku kaže maslina plod - to ti je OLIVA. Tako se naziva i u nekoliko ostalih slavenskih jezika.

"Sama reč maslina ima podrijetlo u reči maslo koja je Slavenima označavala masnoću uopće, a iz riječi ulje, koja je starokrščanska prevedenica riječi oliva, izvedeni su drugi narodni nazivi za to stablo kao što su ulika, uljika, ulikva" (http://narodni.net/povijest-kultura-maslinarstva-nasim-krajevima/).


"...a iz riječi ulje, koja je starokrščanska prevedenica riječi oliva..." Grci nam dali reč za ulje

Kada istisneš ova dva ploda - OLIVA (srp. maslina) se uliva (srp. uliti), a SLIVA (srp. šljiva) se zliva (srp. sliva).


Još jednom pročitaj, celi tekst: preradu, odnosno proizvod ova dva ploda i njihovo upoređenje, dalje, koren reči liv...možda će ti biti jasnije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dečurlija se ponovo sigra.

A ja još uvijek ne znam, jesmo li raščistili konačno sve dileme oko Hajma?

 

[vučko]

Dobro, ako se slazes da ulika vrijedi i za stablo i za plod, onda smo s tim zavrsili. Ovo je ipak mikro-pomak, ali barem nekakav zalostan pomak. Idemo dalje.

U Sloveniji postoji izreka: "Polako se daleko stigne".

Probacu da razmislim logicki svom snagom racionalnog duha. Istromletacki nije slovenski jezik, pobogu. Vidis li na toj stranici istarskog rjecnika, kako se navode nazivi iz cakavskih govora i skoro svi glase "ulika", tako da otpada jos jedna bespametna teza da su Latini preuzeli naziv "uliva" od Slovena i preimenovali ga u "oliva".

Treba da objasnis kako izvodis slovensku etimologiju rijeci "oliva" (ovdje postoji jos jedan nepremostiv problem koliko se razumijem u filologiju - nema etimoloskog jata) od glagola liti (odn. ulijevati, uliti, itd) koja na cakavskom govornom podrucju prelazi u "ulika", s tim sto se sufiks -ika u juznoslovenskim jezicima vezuje za imenicke i pridjevske, a ne glagolske osnove? Ovakav nezgrapan nacin citiranja mi je odvratan.

Istromletački, odnosno istrovenetski normalno da nije slavenski jezik, nego je mešavina slavenskog i latinskog, odnosno istromletački je produkt latinskog uticaja na slavenski jezik.

Hoću da kažem, da se na nekim delovima Istre, odnosno primorja izgleda održao stari naziv za OLIVU, a to je ULIVA.

Pa na italijanskom jeziku i danas postoje dve variante imena tog ploda: OLIVA i ULIVA (http://en.wiktionary.org/wiki/uliva).
ULIVA: https://books.google.rs/books?id=qz...0CDIQ6AEwBDgU#v=onepage&q=uliva OLIVA&f=false
ULIVA: http://it.wiktionary.org/wiki/uliva
ULIVA: http://www.etimo.it/?term=uliva

Da ti ponovo ne objašnjavam šta znači ULIVA, ULIVATI, ULIVANJE...u slavenskim jezicima.

Kada već toliko naporno logički razmišljaš...da li postoji reč ULIVATI, ULIVANJE na italijanskom, latinskom, grčkom...?

Etimološko objašnjenje OLIV-e, ULIV-e: http://www.etimo.it/?term=uliva



Idemo dalje...

Šta je u ovim slavenskim rečima koren, prefiks i sufiks?

Liven, dolivati, izlivati, nalivati, oblivati, odlivati, plivati, polivati, prelivati, prilivati, razlivati i slivati.

 

[vučko]

Ne znam šta ti tvoj komentar znači. Odgovorio sam na Mrkaljev komentar, koji sadržini neistinite tvrdnje i te greške ispravio. Grčki Hajmos prosto se ne izgovara Hemos, nema nikakvoga hem u Grka i hipoteze o nekakvom germanskom uticaju preko latinskog jezika nisu utemeljene. Je li mijenja nešto od toga to što si napisao?

Ti si sasvim slobodan da Hajmos dovedeš u vezu sa praslovenskim *xŭlmŭ, naravno ukoliko možeš to učiniti.

Što se tiče Rajtije (Recije) ne znam u kakvoj funkciji je pominješ.

Ako ovo nisi shvatio:

Slavene, da li ti možeš da shavtiš da su ove reči što pišeš, HAEMUS, PRAEVALITANA reči koje su zapisane latinskim jezikom. Tako je i sa pokrajinom RAETIA, koju Slovenci zovu REZIJA (http://www.revijasrp.si/knrevsrp/rev...75/imeni75.htm).

Ti kada kažeš "prvobitno" ili "originalno" HAEMUS - to je tačno. Ali je ovo "prvobitno" ili "originalno" na latinskom jeziku, a ne na jeziku starosedeoca tog područja.

evo, probaću ponovo:

Pokrajinu RAETIA, tako su nazivali/pisali stranci, a domače stanovništvo je naziva REZIJA(RESIA). Tako je bilo izgleda i u primeru HAEMUSA, odnosno domačeg HEMA, odnosno u primeru PRAEVALITANE, domače PREVALE.

Ovi nazivi RAETIA, PRAEVALITANA, HAEMUS nisu nikakvi originalni nazivi pokrajina domačeg stanovništva, već originalni nazivi stranaca, Latina.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ako ovo nisi shvatio:



evo, probaću ponovo:

Pokrajinu RAETIA, tako su nazivali/pisali stranci, a domače stanovništvo je naziva REZIJA(RESIA). Tako je bilo izgleda i u primeru HAEMUSA, odnosno domačeg HEMA, odnosno u primeru PRAEVALITANE, domače PREVALE.

Ovi nazivi RAETIA, PRAEVALITANA, HAEMUS nisu nikakvi originalni nazivi pokrajina domačeg stanovništva, već originalni nazivi stranaca, Latina.

A kako smo došli do 'Hema'? Otkuda taj glas e?

Utvrđeno proizvoljno (slobodnim izborom)?

P. S. Evo ja mogu isto tako npr. za Haimos da kažem da su ljudi koji su u tom kraju živjeli zvali Hukurcrkkremos (a da ne pružim apsolutno nikakve argumente za tako nešto). I eto, uz činjenicu da su taj planinski masiv Tračani zvali Hukurcrk'kremos znamo da definitivno tu nije bilo Slovena, jer ne postoji hukurcrk'kremske riječi nigdje u slovenskom svijetu.

 

[Tandoori Masala]

Istromletački, odnosno istrovenetski normalno da nije slavenski jezik, nego je mešavina slavenskog i latinskog, odnosno istromletački je produkt latinskog uticaja na slavenski jezik.

Hoću da kažem, da se na nekim delovima Istre, odnosno primorja izgleda održao stari naziv za OLIVU, a to je ULIVA.

Pa na italijanskom jeziku i danas postoje dve variante imena tog ploda: OLIVA i ULIVA (http://en.wiktionary.org/wiki/uliva).
ULIVA: https://books.google.rs/books?id=qz...0CDIQ6AEwBDgU#v=onepage&q=uliva OLIVA&f=false
ULIVA: http://it.wiktionary.org/wiki/uliva
ULIVA: http://www.etimo.it/?term=uliva

Da ti ponovo ne objašnjavam šta znači ULIVA, ULIVATI, ULIVANJE...u slavenskim jezicima.

Kada već toliko naporno logički razmišljaš...da li postoji reč ULIVATI, ULIVANJE na italijanskom, latinskom, grčkom...?

Etimološko objašnjenje OLIV-e, ULIV-e: http://www.etimo.it/?term=uliva



Idemo dalje...

Šta je u ovim slavenskim rečima koren, prefiks i sufiks?

Liven, dolivati, izlivati, nalivati, oblivati, odlivati, plivati, polivati, prelivati, prilivati, razlivati i slivati.

Treci nepremostiv problem za internetskog puckog etimologa - wannabe Ignjata Djurdjevica, jeste spis "Etimologije" Isidora Seviljskog iz ranog 7. vijeka u kojem se (na osnovu ranijih rimskih izvora) navodi da je "oliva" u latinski stigla iz grckog jezika.

"62. Oliva Graece ἔλαιον dicitur, ex quo in Latinum tractum est ut oliva dicatur".

"62. The olive (oliva) in Greek is called ἔλαιον, whence it has been taken into Latin as oliva".

San Isidoro de Sevilla, Etimologías: edicion bilingüe II (Libros XI-XX), texto latino, version española y notas por Jose Oroz Reta y Manuel A. Marcos Casquero, Madrid, 1983, 352.

Isidor je mogao skoknuti iz svoje prelijepe Spanije do Pule da se svojim ocima uvjeri kako su Latini preuzeli drevnu slovensku rijec oliva od autohtonih istarskih Slovena, ali za to nije bilo potrebe jer su mu kao uticajnom i obrazovanom nadbiskupu bila veoma poznata tadasnja politicka desavanja, a posebno sacuvana papska pisma upucena solinskom biskupu u kojima se zabrinuto opisuje prodiranje Slovena u Istru.

 

[vučko]

Treci nepremostiv problem za internetskog puckog etimologa - wannabe Ignjata Djurdjevica, jeste spis "Etimologije" Isidora Seviljskog iz ranog 7. vijeka u kojem se (na osnovu ranijih rimskih izvora) navodi da je "oliva" u latinski stigla iz grckog jezika.

"62. Oliva Graece ἔλαιον dicitur, ex quo in Latinum tractum est ut oliva dicatur".

"62. The olive (oliva) in Greek is called ἔλαιον, whence it has been taken into Latin as oliva".

San Isidoro de Sevilla, Etimologías: edicion bilingüe II (Libros XI-XX), texto latino, version española y notas por Jose Oroz Reta y Manuel A. Marcos Casquero, Madrid, 1983, 352.

Isidor je mogao skoknuti iz svoje prelijepe Spanije do Pule da se svojim ocima uvjeri kako su Latini preuzeli drevnu slovensku rijec oliva od autohtonih istarskih Slovena, ali za to nije bilo potrebe jer su mu kao uticajnom i obrazovanom nadbiskupu bila veoma poznata tadasnja politicka desavanja, a posebno sacuvana papska pisma upucena solinskom biskupu u kojima se zabrinuto opisuje prodiranje Slovena u Istru.

Dobar si Tandoori.

Ali ja i dalje čekam odgovor na postavljena pitanja.

Šta je u ovim slavenskim rečima koren, prefiks i sufiks?

Liven, dolivati, izlivati, nalivati, oblivati, odlivati, plivati, polivati, prelivati, prilivati, razlivati, ulivati i slivati.

Kada već toliko naporno logički razmišljaš...da li postoji reč ULIVATI, ULIVANJE na italijanskom, latinskom, grčkom...?

Da li "Latini" znaju zašto upotrebljavaju pored imena OLIVA i ime ULIVA?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ali ja i dalje čekam odgovor na postavljena pitanja.

Čekam i ja na tvoj, pa nikako da je na pomolu...

 

[vučko]

Jeste li ikada čuli za biljku/travu Planinska arnika (lat. Arnica montana)?

Planinska arnika se rabi u liječenju rana, pri čemu ublažava bolove i pospješuje njihovo zacjeljivanje.
U srednjem vijeku arniku se rabilo kao biljku za sve rane i ozljede tijela, a ponekad i protiv embolije i tromboze (http://hr.wikipedia.org/wiki/Planinska_arnika)


Odakle ovaj naziv ARNICA, odnosno ARNIKA? Ako prihvatimo metodologiju gde početno slovo stavimo između drugog i trećeg slova (kao što je to primer recimo ARSA-RASA, ARBA-RABA, ARDGOST-RADGOST,...) videćemo da od ARNIKE nastaje RANIKA. A kakva je upotreba ove biljke?

Kao što je već navedeno: "...upotrebljava se za LEČENJE RANA...".

Metateza likvida.

- - - - - - - - - -

Čekam i ja na tvoj, pa nikako da je na pomolu...

Pa napisao sam ti. Ne mogu stalno da ti ponavljam.

 

[Pravi Vlah]

Izgleda da smo rascistili pitanje smokve i masline: nisu izvorno slovenske reci negu su usvojene tek dolaskom Slovena na Balkan ili kasnije, pokrstavanjem Slovena.

Evo jos jednog voca koje nam kaze istu pricu: breskva. Po Hrvatskom Jezicnom Portalu, breskva potice is latinske persica (citaj sa k-om), dok po ovoj poznatoj engleskoj etimoloskoj stranici, latinski naziv je bio malum persicum, to jest perzijska jabuka, sto je opet samo prevod is grckog persikon malon, sa istim smislom: perzijska jabuka. Dakle prvo Grci su saznali o breskvi kao perzijskoj jabuci, a kasnije Rimljani su to preuzeli i preveli na latinskom, a Sloveni su to prilagodili slovenskim jezicima:

Breskva (na latinskom malum persicum, to jest perzijska jabuka)

ruski ... персик
poljski ... brzoskwinia
ceski ... broskev

Izgleda da Sloveni nisu primili breskvu neposredno iz Persije, jer je naziv te zemlje Persija a ne Breskija. Sam oblik persica, breskva kaze da je to voce prvo bilo nepoznato zapadnim indoevropejcima.

http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=search
http://www.etymonline.com/index.php?term=peach