»U Crnoj Gori kolje se, prilikom podizanja nove zgrade, ovan ili petao, da bi se ugao poprskao krvlju, a, prilikom otvaranja novoga izvora, jarac. U skasci se priča kako je knez Ivan Crnojević, u lovu pred jednom pećinom, ubio neobično velikoga divljeg jarca koji je sasvim mokar vodu stresao sa sebe; tada je iz pećine iznenada pokuljala čitava reka, današnja Reka Crnojevića.
Ove pretstave podsećaju na nalaske kozijih rogova i naslikanih jaraca na oltarima ilirskoga boga Binda kraj jednoga izvora, u pokrajini Japoda« (Jireček, 1988, str. 95).
LITERATURA
Jireček K. Istorija Srba – politička istorija do 1537. god. knjiga I; preveo i dopunio Jovan Radonić. Beograd: IRO Prosveta; 1988.
БИНД, ИЛИРСКИ БОГ ИЗВОРА
Године 1895, приликом оправке пута из Бишћа у Голубић, код извора Привилице, недалеко од Бишћа, откривено је једно велико светилиште из римског доба.
На том месту нађено је више ара са вотивним натписима, од којих је једна украшена урезаним претставама јараца. У натписима, записаним на тим арама, спомиње се Бинд или Бинд Нептун
(Bindus, Bindus Neptunus),
божанство које пре ових налазака није било познато и чији споменици нигде више нису нађени. Реч Bindus није ни латинска ни грчка, и не налази се, као особено име или као епитет, ни у римском ни у грчком пантеону.
Како је Биндово светилиште нађено на илирској територији, у области племена
Јапода, то ће ово божанство бити илирско. Натписи не дају никаква обавештења о Биндовим функцијама ни о култу вршеном у његову част, али чињеница да је Нептун његова interpretatio romana показује да је он био бог извора.Поред ара, нађено је много јарећих костију, што је јасан доказ да је ова животиња била жртвована Бинду. Из налазака код Привилице не може се ништа више дознати, али нам зато чињеница да су овом богу приношени јарци на жртву може послужити као полазна тачка за даља испитивања остатака Биндовог култа.
Најпре ћемо споменути један податак забележен, пред крај прошлог века, у Црној Гори, у крају, дакле, који је, као што је познато, некада чинио саставни део, чак и централни. део, велике илирске територије. Трагови старе илирске религије и митологије могу се и иначе наћи у данашњим веровањима и умотворинама нашег народа у Црној Гори и Херцеговини (нпр. у претставама и причама о демонима вода у коњском облику; о Дукљанину; о урочницама).
Случај који ћемо овде изнети односи се на веровање о демону извора. У својој студији о Црној Гори Ровински прича како Црногорци и данас, када се копа бунар или изводи вода од неког извора или када се нађе извор, уопште када се жели постати сопствеником какве воде, приносе крвне жртве. У свим тим случајевима се или коље животиња на жртву, или се крвљу из палца окрвави вода.
Пуштање крви из палца могла би бити супституција за људску жртву; а што се тиче животиње која се жртвује, ми иначе знамо да то треба да буде јарац. За то нам јасно говори лепа скаска о постанку Црнојевића Ријеке, у којој се прича како је та река потекла у оном тренутку кад су ловци Ивана Црнојевића, приликом неког лова, убили дивљега јарца (дикій козел) који је сав мокар пред њих изашао из пећине; такође и друга једна скаска о постанку Нове воде код Добрског села, која се појавила у тренутку када су неки људи ухватили једног јарца и отсекли му уво (Ровински, 537). Што се и у старом веку, и данас, у истој области, жртвује јарац нумену извора, то не може бити случајно. Очевидно је да ми у данашњем жртвовању јарца имамо један остатак старинске илирске религије, којим се чињенице из натписа илуструју и потврђују. (
http://www.scribd.com/doc/253549300/Milan-Budimir-Bind-Ilirski-Bog-Izvora#scribd)
"
Јаподи (
лат. Iapodes,
грч. Iapydoi) су
венетско илирско племе..." (
http://sr.wikipedia.org/sr/Јаподи).
Japodi su živeli može se reči na prostoru današnjih Slovenaca, kajkavaca. Drugo ime za Slovence u srednjem veku jeste
V(B)
INDI.
Navodi podatke bez arheološke provere, isto kao i zloglasni srbski autohtonisti Mallori i Adams sa britanskog i irskog Sveučilišta. Ta Evropa skroz je pandrknula- zarazili se Olgom Pjanovićem pa samo pišu budalaštine.
