Plave, svetle svejedno, dođe mu na isto.
Ima i deo gde boginja zadržava Ahila, držeći ga za plavu kosu.
Naravno Ahilova kosa nije bila plave boje.
S obzirom da ti na susjednoj temi citirah dr Milana Budimira, listajući njegov
Pregled u koautorstvu sa Flašarem naišao sam nešto što se upravo ovoga što si ti pokrenuo tiče; 8. glava (
Mediteranski i italski Indoevropljani):
Dr Milan Budimir:
Под утицајем „нордизма“ — тезе о пореклу Индоевропљана из северозападне Европе коју су нарочито заступали немачки стручњаци — данас старе Индоевропљане често замишљамо као крупне људе витка стаса, високе и плавокосе, светле коже и плавих очију. Такви би према тој тези морали бити и стари Грци. Али песник Илијаде казује да је грчки владар Агамемнон, који носи индоевропско име, био тек осредњег стаса, док је Одисеј био ситан, свакако не виши од подруг метра. Ахилеј је, додуше, према Илијади имао плаву косу, па би одговарао представама о северњачким Индоевропљанима, али има подоста „индоевропских“ јунака у Хомеровим песмама који су и виши од Агамемнона, али тамнопути и црнокоси. Све указује на мешавину разних типова у прометном источном Средоземљу где су сеобе, трговина и колонизација у првим хиљадугодиштима пре наше ере стално на дневном реду.
* М. Будимир, М. Флашар, Преглед римске књижевности. De Auctoribus Romanis, Универзитет у Београду, Београд 1996, 20.
Мене интересује, да ли ви барем делимично сумњате у досељавање Срба? Барем из онога што пишете делује као да сте досељавање прихватили као догму, а знате да ако желите да се озбиљно бавите историјом у све морате сумњати. Наиме доказано је да је Порфирогенит на многим местима направио грешке, али наши званични историчари као да не смеју да сумњају у његове речи о досељавању Словена. И ја сматрам да се досељавање догодило, али такође сматрам да је Порфирогенит доста конструкција правио, како би неке ствари објаснио. Тако да, по мом мишљењу, ни у шта што он пише не треба бити превише сигуран, већ сваки део његовог текста накнадно доказивати.
Seoba Slovena je izvrsno dokumentovana u pisanim izvorima, kako savremenim tako i onim relativno bliskim samom događaju tokom VI i početkom VII stoljeća. Kao što su drugi forumaši na neki način već i naglasili, postoji ogromna količina naučnih radova koji su proučili proces doseljavanja Slovena na Balkansko poluostrvo, sa stanovišta arheologije i drugih pomoćnih istorijskih nauka.
Očito je da se seoba Slovena na Balkan u spomenutom vremenskom odvila. Što se tiče
seobe Srba ili
Hrvata, e za njih konkretno imamo samo jedan izvor, nastao par stoljeća nakon tog događaja; dakle u značajnoj smo oskudici u poređenju sa recimo Bugarima. Što se tiče 'mana' u
DAI, da ih tako nazovem — nijedan istorijski izvor bez njih i nije. Međutim, ne možemo govoriti o
nepouzdanim i
pouzdanim izvorima; stara pozitivistička nauka je nekada vršila tu podjelu i tako su neki odbacivali
DAI, a neki ga u potpunosti usvajali (dok su isto tako recimo praktično jednoglasno odbacivali
LPD kao izvor za maltene bilo šta). Taj pristup je odavno napušten i kritika izvora je u međuvremenu dalje napredovala, usvojivši jedan mnogo logičniji pristup. Ako nam nešto nije jasno u izvoru ili nam se ne uklapa u druge, mi ga ne možemo
arhivirati kao što bi radili stariji istoričari, koji su pokušavali onda graditi sliku na temelju samo tzv.
pouzdanih izvora, jer se na taj način dobija nepotpuna rekonstrukcija događaja i procesa, koja je samim tim nužno i iskrivljena. Mora se
porazmisliti i
objasniti zašto se dati izvor ne uklapa u neku poznatu činjenicu. To se sa
DAI i čini, odnosno on je predmet studije već praktično
četiri stoljeća. Najnoviju analizu poglavlja
DAI koja se tiču ovih prostora izvršio je nedavno preminuli srpski istoričar, vodeći na ovim prostorima za proučavanje lokalnoga ranog srednjovjekovlja i šef Istorijskog instituta u Beogradu, dr Tibor Živković. Njegova knjiga
De Conversione Croatorum et Serborum. Изгубљени извор Константина Порфирогенита bi ako se ne varam trebalo uskoro da izađe u prodaju a rekao bih i da će moći biti kupljena i na predstojećem beogradskom sajmu knjiga. Tu možete naći odgovore na većinu pitanja koja kruže oko tog izvora, a i ponešto vezano za neke dileme koje ostaju otvorena pitanja i dan-danas. Ključna poenta jeste da
DAI jeste pisani izvor koji nam predstavlja direktnu potvrdu da su se, kada su se (i uz štošta drugo, ali oko toga nema uvijek koncenzusa kod relevantnih eksperata), Hrvati i Srbi doselili na ovo poluostrvo. Za kraj bih samo još naglasio da
čak i bez tog izvora nema mnogo mjesta sumnjama, jer bi jedino što bismo pretpostavili bilo to da su se Srbi i Hrvati doselili kao pojedinačna plemena u onoj silnoj slovenskoj masi s kraja 6. i početka 7. vijeka. Argumenti na temelju toga da nam je
DAI jedini izvor jednostavno ne stoje, kako zbog toga što za mnoge stvari kroz istoriju koristimo bukvalno samo jedan jedini istorijski izvor, tako i uz prostu činjenicu da
DAI suštinski, samo povlači liniju između već poznatih tačaka, koji bi bez njega samo bili pretpostavka (ali, prilično utemeljena).
Ja, a ne mogu da govorim u ime ostalih učesnika teme, nikada u istorijskoj nauci nisam nešto prihvatio kao
dogmu; to je bila i svrha otvaranja ove teme i učešća na istoj, kako bi došlo do
kritičke analize stavova onih koji osporavaju ono što su stanovišta dominantnih predstavnika društveno-humanističkih naučnih disciplina, odnosno radi i određenoga preispitivanja upravo tih uvjerenja. Ako bi neko predstavio razumne argumente da ospori vrlo veliku količinu izvora koji postoje, od prvoga dana otvaranja ove teme on/ona može to slobodno i učiniti.
Kako god. U najboljem primeru tih 20 000 ljudi da se naseli na područje "zemlje današnje jugozapadne Srbije, Crne Gore i istočne Bosne i Hercegovine", a i bili su na sveru " a interese Carstva na severnim granicama, štitili su Srbi i Hrvati". Ovo je nemoguče.
Zašto je nemoguće? Pregledaj ako nisi stigao snimke
RTS-ovog dokumentarca o istoriji Srba, jedan od glavnih urednika-konsultanata emisije bio je upravo Tibor Živković. Broj Bugara je prema tradicionalnim uvjerenjima kada su došli iznosio oko 60.000, a u novije vrijeme se smatraju mnogo realnijim procjene koje se kreću između 30.000 i 50.000. Ako sagledamo brojnosti
svih naroda koji su se selii u doba epohe Seoba naroda u ranom srednjem vijeku / poznoj antici, komplementarnom analizom, dolazimo do toga da je broj 'Bijelih Srba' bio možda i
ispod dvadeset hiljada.
Ti pišeš da je to
nemoguće. Sama ta tvrdnja po sebi ne znači ništa; možeš li obrazložiti
zašto ti se čini nemoguće?
Na kraju krajeva, podsjetio bih te da to uopšte nije od nužne važnost za našu diskusiju kao i cijelu ovu temu. Mogao je broj biti i veći; neke gornje procjene o brojnosti srpskoga tokom VII stoljeća sežu i do 100.000, što bi bio neki hipotetički maksimum. To ni na koji način se ne dotiče naše diskusije, jer mi ne pričamo o
pitanju brojnosti Srba u ranom srednjem vijeku, već o
sučeljavanju stanovišta srpske autohtonističke škole sa postojećim naučnim saznanjima, a navedeni osporavaju da se
ikada ikakva seoba (ne samo Srba, već i uopšteno Slovena) na ove prostore odvila. Ova naša diskusija o tome je li brojka bila pet puta veća ili manja je trivijalna...
Pa šta misliš zašto do sada nije niko to uspio osnovano osporiti; upravo zato što i nije 'navodno'.
O tome zalazeći u dosta detalja piše i Živković.
