„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Ahil71]

Gde to Šafarik tvrdi da su Tribaloi helenizovan oblik od Serbloi ?

Серблои је најстаррији облик у хеленским изворима који поуздано можемо повезати са нама, а то је Порифирогенит.
Шафарик говори о Србима и користи у његово време (Србљи ваљда).

Преименовати не значи исто што и "десила се гласовна промена".
.

За гласовну промену потражи Шафарика.

 

[Kyrios]

Tema je bila etimologija njegovog imena. Naravno da stripovi nisu naučni dokazi, ma kome to konveniralo.

Ух, што смо озбиљни! Опусти се мало, видим да те заморила дискусија! Смех је лек, а нешто нема Станислава да нас засмејава, па сам ја мало покушао да будем духовит!

 

[Mrkalj]

Možda u značenjima koja su navedena. Npr. istorijsko "pita" ima značenje hrana, ali je savremeno "pita" za pitu iz grčkog jezika. Persijski je isto kao i srpski indoevropski jezik, samo što je u njemu u vreme zoroastrizma pojam divova kao bogova prebačen na onu stranu negativnosti, gde su od božanskog postali puki silnici. U balto-slovenskoj grani, ista reč je, bar ako je sudeći po pojmu divnog i divote, nastavila da označava nešto božansko. A odjednom, kod Srba i Bugara uljez, pojam diva kao džina i silnika koji u svom značenju ne implicira ništa božansko. Odatle teza da savremena reć div nije nastala viševekovnom evolucijom slovenskog pojma divnog, već da je u gotovom obliku uzeta iz drugog srodnog jezika, gde se ta reč razvijala u drugom pravcu.

Ne kažem da tako jeste, ali to je objašnjenje koje ovi nude. Slične primere imamo i danas, npr. reč "pošta" koja je uzeta iz stranih jezika, ali jezika srodnih slovenskim i koja je istog indoevropskog porekla kao i naše stati, postajati (ne postati, nego malo stajati, odstajati) i postaja, ali nije nastalo direktno od njih.

Nemam šta da dodam, sem da je italijanska pizza od pomenute pite.

To sam shvatio kada su u reprizi legendarne putopisne serije “Karavan” autora Milana Kovačevića video kako baba na otoku Visu pravi pitu. Napravi žena kiselo testo razvučega po tepsiji i onda premaže kašom od paradajiza pa naslaže sir, slaninu i maslinke. I sve vreme, babac komentariše "pita" te "pita". Pomislijm, ako ovo nije pica, ne znam šta jeste. Italijani, inače, nemaju etimološko objašnjenje za picu.

- - - - - - - - - -

Ух, што смо озбиљни! Опусти се мало, видим да те заморила дискусија! Смех је лек, а нешто нема Станислава да нас засмејава, па сам ја мало покушао да будем духовит!

Spojiću te sa komšikom Živkom, nemo' si nestrpljiv.

 

[Kyrios]

Zanimljivo sto skolovani jezikoslovci (Meillet, Schindler i Lunt) misle o etimologiji... Nema govora o nekakvim teorijama zavjere, u pitanju je veoma klizav i nesiguran teren cak i za okorjelog profesionalca.

Spojler

Horace G. Lunt, Slavs, Common Slavic, and Old Church Slavonic, Litterae Slavicae medii aevi (Francisco Venceslao Mareš sexagenario oblatae), Munchen, 1985, p. 190.

Управо о томе сам и ја говорио! Хвала!!!

 

[Игорь]

Серблои је најстаррији облик у хеленским изворима који поуздано можемо повезати са нама, а то је Порифирогенит.
Шафарик говори о Србима и користи у његово време (Србљи ваљда).

За гласовну промену потражи Шафарика.

Опет си само нешто написао а ништа рекао.
Нити си Кринки одговорио на питање нити си мени.
Ако велиш да се променило име под утицајем гласовне промене онда образложи и како.
Сердица никако не може постати Триадика, напросто је Јустинијан сковао ново име.

 

[Kyrios]

Spojiću te sa komšikom Živkom, nemo' si nestrpljiv.

Ту где си брљао сам исправљај! Немо' мене да потураш да завршавам твоје недовршене послове код Живке!

 

[Mrkalj]

Управо о томе сам и ја говорио! Хвала!!!

Gde?


...

 

[Ahil71]

Опет си само нешто написао а ништа рекао.
Нити си Кринки одговорио на питање нити си мени.
Ако велиш да се променило име под утицајем гласовне промене онда образложи и како.
Сердица никако не може постати Триадика, напросто је Јустинијан сковао ново име.

"Најстарија етимологија имена Срб је она од цара Константина:
„Servli Σέρβλοι autem Romanorum lingua servi δουλοι dicuntur: unde sevula Σέρβουλα (читај Τζέρβουλα, Tzervula, као доле) vulgo servorum calceamenta appellantur (али то је чревлье, цревлье, словачки crjeve, črjevy, краин. zhreul, чешки trevjc, strevj, пољски trzevik, ocreae ципела, дакле сасвим различити корени!); et Tzervulianos Τζερβουλιανούς illos vocamus, qui ita viliter ac pauperum in modum sunt calceati: Servli autem inde sic cognominati sunt quod Romanorum Imperatori sevirent" 20 [De. A.I. XXXII]."
"Што се тиче имена само по
себи пада у очи грчка трансформација речи Србаљ и Triballos, што се доказује аналогијом. Грчки,
посебно атски говорни орган, навикнут да у домаћим речима, као у англосаксонском, претвара σ у
τ као што је случај у речима γλωττα уместо γλωσσα, θάλαττα, уместо θάλασσα замењује радо
словенско с са т, како у чистим коренима речи, на пр. syr τυρός, sisa τιτθός, тако и особито у
изведеним личним именима, као на пр.Τιραντός; код Херодота за Сред, Серед река, Τριάδιτζα
код Скилице, Кедрена, Зонаре, Теофилакта од Ахрида, Ане Комнене, Никете Хониата и Глике за
срьдьць, Средец. "

 

[vučko]

Za koja plemena piše još u DAI (osim hrvatskog i srpskog), da su se naselila na Balkan?

 

[krinka5]

"Најстарија етимологија имена Срб је она од цара Константина:
„Servli Σέρβλοι autem Romanorum lingua servi δουλοι dicuntur: unde sevula Σέρβουλα (читај Τζέρβουλα, Tzervula, као доле) vulgo servorum calceamenta appellantur (али то је чревлье, цревлье, словачки crjeve, črjevy, краин. zhreul, чешки trevjc, strevj, пољски trzevik, ocreae ципела, дакле сасвим различити корени!); et Tzervulianos Τζερβουλιανούς illos vocamus, qui ita viliter ac pauperum in modum sunt calceati: Servli autem inde sic cognominati sunt quod Romanorum Imperatori sevirent" 20 [De. A.I. XXXII]."

Znači car Konstantin VII koristi izraz Σέρβλοι (pisano) , sa potpuno jasnim početnim slovom S.

"Што се тиче имена само по
себи пада у очи грчка трансформација речи Србаљ и Triballos, што се доказује аналогијом. Грчки,
посебно атски говорни орган, навикнут да у домаћим речима, као у англосаксонском, претвара σ у
τ као што је случај у речима γλωττα уместо γλωσσα, θάλαττα, уместо θάλασσα замењује радо
словенско с са т, како у чистим коренима речи, на пр. syr τυρός, sisa τιτθός, тако и особито у
изведеним личним именима, као на пр.Τιραντός; код Херодота за Сред, Серед река, Τριάδιτζα
код Скилице, Кедрена, Зонаре, Теофилакта од Ахрида, Ане Комнене, Никете Хониата и Глике за
срьдьць, Средец. "

Znači prema Šafariku desila se transformacija imena Srbalj u Tribalos. Međutim kao prvo izraz Srbalj (za koga je Šafarik smatrao da je najstariji) nije najstariji oblik imena Srbi već je on nastao kasnije To Nikić lepo objašnjava (ovo sam ti već postavljao);

Spojler

Momir Nikić, Jezički koreni Srba, strane 63,64, Bigz 2004

Nešto slično u vezi praoblika kaže i Loma :

Spojler

A.Loma, Neki slovenski aspekti srpske etnogeneze, strana 123, Zbornik Matice srpske 1993.
(Zahvaljujem se glavnom arhivatoru kolegi Tandori Masali na davno ustupljenom materijalu )

Pošto smo utvrdili da je Šafarik pogrešio u pogledu određivanja najstarijeg oblika imena kao Srbalj onda slovo A koje se pojavljuje u reči Triballos mora da nastane. Ume li Ahil da objasni kako je tekao istorijski razvoj glasovne promene nepostojećeg A u ovom slučaju ?
Sad nam ostaje da utvrdimo da li su Grci koristili slovo S prilikom pisanja sličnih oblika reči .
Herodot u u svojoj istoriji piše o Serbonijskom zalivu ; sasvim jasno sa slovom S
Herodot u svojoj istoriji piše o Tribalskoj ravnici ; sasvim jasno sa slovom T
Kako je Herodotov govorni aparat mogao da odlično raspozna kada treba napisati S a kada T ?

Plinije (I vek n. e.) pisući o narodima istočno od Azovskog mora piše o Serboima Σέρβοι , nepogrešivo sa slovom S.
Ptolomej vek kasnije pominje iste te Serboe nedaleko odatle (blizu ušća Volge). Kako njegov govorni aparat nije pogrešio pa umesto S stavio T?
I na kraju da ponovim; car Konstantina VII , koristi izraz Σέρβλοι. sa S

 

[Игорь]

"Најстарија етимологија имена Срб је она од цара Константина:
„Servli Σέρβλοι autem Romanorum lingua servi δουλοι dicuntur: unde sevula Σέρβουλα (читај Τζέρβουλα, Tzervula, као доле) vulgo servorum calceamenta appellantur (али то је чревлье, цревлье, словачки crjeve, črjevy, краин. zhreul, чешки trevjc, strevj, пољски trzevik, ocreae ципела, дакле сасвим различити корени!);

Шта си ти овде написао, мајке ти ?

Јеси ли ти упознат са каснијим одразима прасловенског сугласничкога скупа чр и са одразима мекога р ?

 

[krinka5]

Шта си ти овде написао, мајке ти ?

Јеси ли ти упознат са каснијим одразима прасловенског сугласничкога скупа чр и са одразима мекога р ?

Prilepio je Šafarikov citat iz sasvim drugog konteksta a pokazalo se da je car Konstantin VII upravo koristio izraz Σέρβλοι sa S

 

[Ahil71]

Све је Шефариково.
Он анализу базира на Порфирогеритовом облику Серблои, а не искључиво на деветнаесовековном Србаљ, тако да је Никиић у криву. Тим пре што ни теч Трибал у грчком језику није забележена у том облику, тако да је немогуће циљану Шафарикову рченицу, схватити буквално. Уосталом из чега произилази да је Шаварик облик Србаљ сматрао најстаријим? Облици који се могу поредити су С(Τζ?)ервлои и Тривалои (Τρίβαλλοι). Мада је и овде овај други облик забележен читав миленијум и по раније, а видимо да је у нашем језику за непун век Србаљ постао Србин.
Непостојано А. Промена се одиграла од 5. века пне до 10. века не. у грчком језику. Не верујем да то неко зна.
Трибал је један од облика који је евоулирао из Будимировог Симбро (с тим што ми није познато да бавио Трибалима).
Тако да могу паралелно егзистирати и етноним Трибаал, и Србин, и Кимбри, и Кимерци, и Цимби, и Сигини, и Серви, који не морају бити синоними, али могу бити истог порекла.
Значи Шафарик је промену доказивао методом аналогије, што је у овом случају једино могиће. Не видим да се Лома бавио Трибалима.
Шафарик каже грчка трансформација речи Србаљ и Triballos. Очигледно да је у питању српски (оновремени) облик речи Србин и латински облик речи Трибал, што је неупотреебљиво за анализу коју Никић покушава да уради. Потребно је да обе речи преведе на старогрчки па да анализира. Односно није ми ни јасно шта је Никић доказао, у вези промене С - Т, и уопште.

 

[Bajo Pivljanin]

Za koja plemena piše još u DAI (osim hrvatskog i srpskog), da su se naselila na Balkan?

Надам се да си свестан да то дело није извор за сеобу Словена него конкретно за Србе и Хрвате?

 

[Klaudije II Gotski]

Za koja plemena piše još u DAI (osim hrvatskog i srpskog), da su se naselila na Balkan?

Вукељићу, читај мало шта је писао Т. Живковић, између осталог.
Једна ствар су извори 6. века који говоре о Словенима и Антима, друго су нешто познији извори грчки и латински који на Балкану спомињу рецимо Моравце, Тимочане, Северце и остале.

За византијску историографију, генерално говорећи, настаје "мрачно доба" у 7. и 8. веку, захваујући губитку огромне територије услед арапских освајања Египта, Сирије, Палестине и С. Африке, затим иконоборачке кризе, темељног унутрашњег преуређења државе, нових варварских упада (нпр долазак Бугара на Балкан крајем 7. века итд). Почетком 9. века понешто о историји Византије и околних народа казују нам двојица духовника, монах Теофан Исповедник и патријарх Нићифор I. И да скратим причу, ако су обимнији извори о доласку Срба и Хрвата (и Бугара) у 7. веку постојали, они су данас изгубљени. Исто важи и за многе друге догађаје из 7. и 8. века на Балкану и источном Средоземљу. Ни арапска освајања византијских територија на Истоку, праћено успоном и ширњем ислама, није нам познато из савремених византијских (грчких) извора. признаћеш да је и то светскоисторијски догађај, бар колико и сеоба Словена. Ни арапске опсаде Цариграда, које су зауставиле муслиманска освајања трајно, нису нам познате из савремених извора. Да ли то значи да се ни то није десило?

Затим, византијска историографија се постепено опоравља у 9. и 10. веку, делимично и захваљујући напорима учењака окупљених око Константина VII Порфирогенита. Е сад, од када су нам најстарији сачувани преписи Херодота, Диодора са Сицилије и Диона Касија? Па управо из 10. века. Византинци су, као и неки њихови хеленистички претходници, грозничаво покушавали да изврше неку врсту енциклопедијског сабирања различитих аутора, дела, података. Из "енциклопедије" по имену Изводи о дипломатским посланствима (Excerpta de Legationibus) имамо читаве одломке из изгубљених дела нпр. Приска (5. век), Менадра Протектора (6. век) итд. који су такође писали о раним Словенима.

DAI превасходно даје вести о оним народима који су релевантни за византијску спољну политику средином 10. века: Руси, Арапи, Угри, Печенези, Венецијанци (Млечани), Јермени, Срби, Хрвати...Зато ту нема Хуна, Сармата, Авара, Вандала, Гота...са којима је Царство имало посла у неким ранијим епохама, али којих средином 10. века нема као препознатљивих етничких/државних/племенских...целина. Зашто писати рецимо о словенским племенима у Тракији и Македонији ако су она одавно умирена, покорена, расељена или су, једноставно, под влашћу Бугарске? Сети се, Порфирогенит га пише за сина Романа II, дакле за узак круг људи као неку врсту приручника (Византинци су волели и приручнике о свему и свачему од сановника до ветерине). Затим, дело остаје недовршено, приметно је коришћење различитих извора, неуједначено итд. Очигледно је, понављам, да није било намењено широкој читалачкој публици. Најстарији препис из 11. века припадао је једном члану царске породице цезару/кесару Јовану Дуки, брату цара Константина X Дуке.

И за крај, шта мислиш, зашто би Ватикан рецимо кривотворио поглавља о Србима и Хрватима, а не рецимо о Русима или Арапима или турским племенима? Ко је у 17. веку, када су зли паписти наводно кривотворили ДАИ, били већа претња по католичанство? Срби, или муслимански Турци који су пљачкали обале Италије и опседали Беч? Срби или Руси чија Московија управо у 17. веку почиње успон?

 

[Игорь]

Све је Шефариково.
Он анализу базира на Порфирогеритовом облику Серблои, а не искључиво на деветнаесовековном Србаљ, тако да су Лома и Ивић у криву.
Трибал је један од облика који је евоулирао из Будимировог Симбро (с тим што ми није познато да бавио Трибалима).
Тако да могу паралелно егзистирати и етноним Трибаал, и Србин, и Кимбри, и Кимерци, и Цимби, и Сигини, и Серви, који не морају бити синоними, али могу бити истог порекла.

Кимбри, Цимбри - Ко овде зна латински ? Је ли беше да се *ц после самогласника изговара као *к , а после сугласника као *ц ?

 

[krinka5]

Све је Шефариково.
Он анализу базира на Порфирогеритовом облику Серблои, а не искључиво на деветнаесовековном Србаљ, тако да су Лома и Ивић у криву. Тим пре што ни теч Трибал у грчком језику није забележена у том облику, тако да је немогуће циљану Шафарикову .

Šta on analizira ?. Evo pogledaj ponovo taj deo ;

Servli Σέρβλοι autem Romanorum lingua servi δουλοι dicuntur: unde sevula Σέρβουλα (читај Τζέρβουλα, Tzervula, као доле) vulgo servorum calceamenta appellantur (али то је чревлье, цревлье, словачки crjeve, črjevy, краин. zhreul, чешки trevjc, strevj, пољски trzevik, ocreae ципела, дакле сасвим различити корени!); et Tzervulianos Τζερβουλιανούς illos vocamus, qui ita viliter ac pauperum in modum sunt calceati: Servli autem inde sic cognominati sunt quod Romanorum Imperatori sevirent" 20 [De. A.I. XXXII]."

A evo ovi sa Montenegrine kako su to preveli (za potpunu tačnost prevoda ne mogu da garantujem) .

»Srbi« na jeziku Bizantinaca je riječ koja označava »robove«, a na tom jeziku obično se riječju »serbula« označava obuću robova, a riječ »tzerboulianous« označava one koji nose jeftinu, siromašku obuću. Srbi su to ime dobili jer su postali robovi imperatora Bizantinaca.

Ovde po Porfirogenitu imamo četiri stvari;
- Srbe - koji na jeziku Vizantinaca znači; robovi
- Serbula - (ili prema Šafariku tzervula) na "srpskom" znači obuća robova
- Tzervulianos - na "srpskom" to su ljudi koji nose jeftinu, siromašnu obuću.
- I imamo ovu zadnju rečenicu koja kaže Srbi su to ime dobili jer su postali robovi Vizantinaca (potsećam Srbi na jeziku vizantinaca znače robovi - znači egzonim po Porfirogenitu).

E sad, Šafarik u zagradi nabraja termine koje " danas" koriste slovenski narodi za cipele i konstatuje da ti termini imaju različito korenje. Gde si ti video da Šafarik uopšte analizira termin Σέρβλοι (Srbi) ?

 

[Kyrios]

... Sad nam ostaje da utvrdimo da li su Grci koristili slovo S prilikom pisanja sličnih oblika reči .
Herodot u u svojoj istoriji piše o Serbonijskom zalivu ; sasvim jasno sa slovom S
Herodot u svojoj istoriji piše o Tribalskoj ravnici ; sasvim jasno sa slovom T
Kako je Herodotov govorni aparat mogao da odlično raspozna kada treba napisati S a kada T ?

Побогу Кринка, како ти није јасно - за Херодота то није био проблем, он је био Србин!!!

Он потиче од дарежљивих Ужичана - Ера - који су отишли у Малу Азију да шире културу. Његово грчко име је Ἡρόδοτος, или Ἡρό - δοτος, што значи Еро - давалац, или дарежљиви Еро.

 

[Игорь]

Tzervula -

Пољски израз заправо јесте *Trzewiki (тшевики) *trz ту долази од некадашњега *чрь (у овом случају с меким *р)
У руском постоји застарелица *черевье. (черевје) - нагласак на другом слогу, такође меко *р
У чешком постoји у наречјима *třevo и *střevi (тржево, стржеви) - нагласак као у *ево и *стрефи
Словеначки - *čevlji

Сугласнички скуп *цр у српскоме је некада био *чр (чрно,чреп,чрта.чрева...)
Прасловенска реч је вероватно гласила *червье која метатезом постаје *чревье
червье> чревье> чревје> чревље
Рекао бих, дакле, да се *Τζέρβουλα у то време изговарала као *чревља

Касније то постаје *цревља односно цревље.

 

[Mrkalj]

Побогу Кринка, како ти није јасно - за Херодота то није био проблем, он је био Србин!!!

Он потиче од дарежљивих Ужичана - Ера - који су отишли у Малу Азију да шире културу. Његово грчко име је Ἡρόδοτος, или Ἡρό - δοτος, што значи Еро - давалац, или дарежљиви Еро.

Savetujem ti da ne padaš ispod nivoa onih koje kritikuješ.

PS.

Gde?


...

 

[Erazmus Roterdamus]

Ни арапска освајања византијских територија на Истоку, праћено успоном и ширњем ислама, није нам познато из савремених византијских (грчких) извора. признаћеш да је и то светскоисторијски догађај, бар колико и сеоба Словена. Ни арапске опсаде Цариграда, које су зауставиле муслиманска освајања трајно, нису нам познате из савремених извора. Да ли то значи да се ни то није десило?

Ja pozivam sve napredno covecanstvo da shvati da nema Treceg svetskog rata! Nema, nije bilo ni Drugog svetskog rata! Celo covecanstvo spava!

Sreten Zujkic, penzioner

 

[Ahil71]

Испустио сам два битна елемента који указују на то да је и Трибал изведено од Симбро.
Име краља Трибала Сирм и град Сирмијум. Не треба заборавити да имамо и Семберију и реку Цибрицу.

Крика, не видим како то уопште утиче на Шефариком метод доказивања. И где он уопште тврди да је Србаљ најстарији облик?
Најстарији облик је Симбро, опет, облик забележен у хеленским изворима Не знамо како је у говорном језику аутохтоног становништва. У Руском је сачуван облик Себар.

Нешто занимљиво
"Prve informacije o "Sevemim" narodima ("Borejcima") sat^uvane su u
egipatskim spomenicima, koji datiraju oko 1400. g, p. n. e., gde se javljaju
imena narada Danuna, SakalaSa, Saradana i dr. (Childe, 1926., 63, 72). U
hetiiskimdokunientimaza vreme kralja Mursila 11 (1345.-1315.), kao iza vreme
egipatskog faraona Ramzesa II (I317.-125I .) javljaju se imena naroda Seridana,
Luka, Iliuna, KeiikiSa i Miza. Slede podaci od Meraeptaha (1225.-1215.), koji je
na sevemim granicama Egipta pobedio "seveme horde celog sveta" sastavljene
od Luka, Seridana, Tursha (Tiris, mitski kraij Trakije), Akaivasa (Ahejaca) i
Sakalasa (Thomson, 1954.. 227-228).

Nekotiko godina kasnije, 1 194. g. p, n. e„ Ramzes III je u Delti Nila
odbio neprijateljske napade "Severnih" naroda pod nazivom: Danauna, PeleSat,
UaSaSa, Takrui. Ova pobeda ovekovecena je natpisom u hramu Medinet Habu u
Tebi (Childe. 1926., 63,72).

Medu morske narode sa severa, Melaart (1978., 70-78) nabraja jos
Neohetite, Frige i Urartru, a Strabon (XI, 14, 527, XVI, 1, 23) i Migdonce iz
okoline Nisibis-a. Homer (Vill v. p. n. e.) u svojoj Hijadi, gde je opevao mnoge
junake raznih naroda Balkana i Male Azije, u drugom pevanju, opisuje Ahejske
lade (484-785). Kao narode nabraja Aheje, Danaje, Argeje, Minoje i dr., dok u
Trojanske cete (786-877) ubraja Pelazge, Dardane, Tracane, Peonce, Frige,
Misije sa Dunava, Meonce, Karce, Likijce i dr.

Ipak, Herodot (485.-424. g. p. n. e.) je taj koji je kao tvorac prve
istorijske kompozicije u svom znamenitom delu "Istorija", dao preciznije
podatke o stvaraocima nova kulture na Balkanu i Egejskom bazenu. Ovaj
genijaJni covek uCinio je preJaz od Jegende ka istoriji i njegov rad predstavija ne
samo visoko knjizevno nego I istorijsko delo. Ti znameniti stvaraoci su

Hiperborejci, Jonjani, Karci, Lelegi, Likijci, Luvijci, Dardani, Trojanci, Miniji,
Hetiti, Lidani, Tracani, Peonci, Tribali, Brigi (Frigi), Mizi, Pelazgi i Makedonci'
(Prilog7), "

http://archive.org/stream/BogoviOlimpaIzSrbije/AntonijeIIvankokjev-BogoviOlimpaIzSrbije_djvu.txt

 

[Ahil71]

Побогу Кринка, како ти није јасно - за Херодота то није био проблем, он је био Србин!!!

Он потиче од дарежљивих Ужичана - Ера - који су отишли у Малу Азију да шире културу. Његово грчко име је Ἡρόδοτος, или Ἡρό - δοτος, што значи Еро - давалац, или дарежљиви Еро.

"Ово је преглед историје Херодота Халикарнашанина..."
"Херодот је био из угледне хеленизиране породице, која је по очевој линији била карског порекла, а по мајци хеленског"
Лидијски, а самим тим вероватно и карски језик је сродан језику подунавских Мижана.

На основу чега закључујеш да је био Србин?

 

[Kyrios]

Savetujem ti da ne padaš ispod nivoa onih koje kritikuješ.

Gde?

Па не можеш историографију да одвојиш и разматраш изоловано од других сродних дисциплина - археологије, етнологије, лингвистике, у најскорије време и генетике... На пример, у спрези историографије са археологијом ствари су итекако експериментално провериве. Зато и ја овде стално инсистирам да се тврдње пронађене у историографској литератури поткрепе и археолошким чињеницама (кад год је то могуће), али сам исто тако строго против бесмислених игара речима, које су такође честе овде...

Spojler

Где сам ја сада говорио о статистици? Говорио си о историографији, где се у њој користи статистика? Ја сам помињао археологију, колико се у њој примењује статистика? Ја браним "примену статистике" у генетичкој генеалогији, где се старост неке хаплогрупе на одређеној територији повезује са варијансом те хаплогрупе на тој територији. Међутим, ту се и не ради о правој примени статистике. Ради се о толико елементарним стварима да то чак и није примена статистике (зато сам и ставио наводнике). То је нешто што је већ унутрашња ствар генетичке генеалогије, елементарна и здрава логика ствари која каже да што је нека хаплогрупа дуже времена боравила на одређеној територији, то ће бити већа разноврсност хаплотипова на тој територији.

Слажем се да су филологија и лингвистика су озбиљне науке, али бесмислене игре речима о којима сам говорио, попут тражења префикса "сер", "сор" и слично у речима и њихово потоње повезивање са Србима, то није ни филологија ни лингвистика. Ту још увек убрајам и оно са Цимбрима, јер ми још увек ниси одговорио које је филолошко/лингвистичко правило Будимир користио када је то трансформисао у облик који се може повезати са Србима.

 

[Lesandar]

Молим појашњење.
Је ли то она све учесталија "српски и санскрит су један језик" смејурија?
.

Mislio sam da si malo ozbiljniji čovek od ovih koji se pojavljuju. Na ovako koncipirano pitanje neću da ti odgovorim. Promeni formulaciju, ako te interesuje odgovor.