„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Не схваташ. Хоћу рећи да имаш гомилу објава овде с гомилом речи без поруке.
Наиме, ко су догмисти о којима говориш ?
Униформација мишњења - Ко ? када ? Где ? Повест није нешто апстрктно и не може се према њој прилазити као вајарству, глазби, књижевности...
 
Не схваташ. Хоћу рећи да имаш гомилу објава овде с гомилом речи без поруке.
Наиме, ко су догмисти о којима говориш ?
Униформација мишњења - Ко ? када ? Где ? Повест није нешто апстрктно и не може се према њој прилазити као вајарству, глазби, књижевности...

Повест. Је ли ово туђица?
Далеко од тога да је исторографија егзактна наука.
Пример
1. Што је извор ближи догађају то је тачнији. О јучашњем догађају насали су погрешни ивори. Значи дебилно.
2. Све мора да се уклопи у историјски контекс. У преводу, све мора да се уклопи у задати шаблон, који узгред нема никанве везе са стварним поретком ствари.
 
Из истога корена долази као и поведати,заповедати, приповедати... ако хоћеш написаћу ти и примере из рускога .
Стваран поредак ствари неко може погрешно протумачити из ових или оних разлога али и намера. Ако се грешка открије, нужно ју је исправити.
Стваран поредак ствари само и може бити једнообразним и исти треба представљати и тражити
а не давати неким шаљивцима жедних пара да "имају став".
 
Poslednja izmena:
О тој фашизатији говорим. Људи који претедују да познају историју требало би да знају шта се догађа када неко одређује ко шта сме да каже. Није далеко ни одлука ко има право да живи.
Ти очигледно себе сматраш копетентним да одредиш шта је прихватљиво (под изговором да је научно), а шта не.
А мени се баш и не чини тако. Напротив.

Ово није фашизација. Фашизација је затуцавање народа, а то је оно што он ради. Погледај његове изјаве на YouTube, ако мислиш да је то нормално, онда ћу се стварно забринути за тебе. И погрешно је што научно мишљење зовеш униформизацијом.
 
Poslednja izmena:
И шта рече Сливестр де Саси када је Жан Франсоа Шамполион презентовао своје читње хероглифа (пре тога је добио инструкције из католичке цркве, да се хијероглифи не смеју прочитат, јер то може угрозити црквену догму).

"Ово није наука"
 
Poslednja izmena:
Lesi, apsolutno nista nisi naucio otkad ti je Loma indirektno ukazao na zestoku promaju u glavi kad si spominjao nazive Pelso, Millareka i Bratzista...

pelso.jpg


Rajko Nahtigal, Antikes 'Pelso' für Plattensee ist nicht slavisch "pleso", Wiener slavistisches Jahrbuch, Vierter Band, 1955, 15-19.


Verstehst du?
Naravno da razumem, Pleso nije Pleso. Ajd sad prošetaj i bavi se ručnim radom kao i uvek.

Пре бих рекао да се ти тому човеку дивиш тер се на непоштовање "његовога лика и дела" и ти осећаш прозваним.

Imam blagi osećaj da smo iznedrili novog Vizijonara. Lično sam za razdvajanje profesionalnog od političkog delovanja ljudi, ali to u ovoj državi, izgleda, nije moguće. Dakle, znam celu priču o osvajanju vlasti, i to iz usta najkompetentnijeg mogućeg svedoka.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Kо каже да му се дивим.
Чак мислом да његови наступи иду на руку догмистима.
Реч је о побуни против фашизације глобалног друштва и униформације мишљена.
Реч је о праву човека да има став и да тај став јавно изнесе.

Јавни наступи Ј.И. Деретића и његових пријатеља и поштовалаца управо одишу нетрпељивошћу, месијанским порукама, причама о одузимању научних звања и батинању неподобних, причама о вишемиленијумским заверама, ватиканским фалсификатима и усташким шпијунима типа РРадића рецимо.

С друге стране, протура се прича да су дела Ј.И. Деретића рецимо забрањена. Како забрањена кад их има свака мало боља књижара у Београду, кад их је пун интернет плус гомила предавања на јутјубу. Његове књиге, као и књиге С. Јарчевића, ОЛП итд се штампају и прештампавају, видели смо да је и неки факултет за праву старосрБску историју у процесу добијања акредитација. У Београду промоције се одржавају у Дому синдиката, Руском дому и сл. И на крају, Ј.И. Деретић има и своју странку, што је исто тако легитимно.

Да ли треба сада и да цитирамо какве све политичке, "историографске", цивилизацијске, месијанске итд поруке Ј.И. Деретић износи да бисмо видели шта све он прича о својим "неистомишљеницима" из редова мрске ББ школе???
 
Poslednja izmena:
...
2. Све мора да се уклопи у историјски контекс. У преводу, све мора да се уклопи у задати шаблон, који узгред нема никанве везе са стварним поретком ствари.

Тачно је да се ради о извесном уклапању у шаблон, али ти очигледо не разумеш природу тог уклапања. Ако претендујеш да неко знање представиш као научно, онда је нужно да испоштујеш шаблоне - правила која намеће научна методологија, правила која подижу ниво строгости науке и чине науку онаквом каква је. Та правила су суштина науке, представљају основу њеног успеха и главни разлог због чега већина људи верује науци. А шта ти и теби слични хоћете. Та правила су вам сувише рестриктивна, ви не би сте да се уклапате у шаблоне, желите да "размишљате слободније". Па добро, нико вам то не брани. Можете то да радите, али онда то што радите немате право да представљате као науку. Али, то је баш оно што вама смета. Ви би сте да то представите као науку, да се кријете иза науке, да злоупотребите њен углед. Да то што радите некоме потурите као науку, без обзира што нису испоштована она правила која науку чине науком. Е, то не може!!!
 
Тачно је да се ради о извесном уклапању у шаблон, али ти очигледо не разумеш природу тог уклапања. Ако претендујеш да неко знање представиш као научно, онда је нужно да испоштујеш шаблоне - правила која намеће научна методологија, правила која подижу ниво строгости науке и чине науку онаквом каква је. Та правила су суштина науке, представљају основу њеног успеха и главни разлог због чега већина људи верује науци. А шта ти и теби слични хоћете. Та правила су вам сувише рестриктивна, ви не би сте да се уклапате у шаблоне, желите да "размишљате слободније". Па добро, нико вам то не брани. Можете то да радите, али онда то што радите немате право да представљате као науку. Али, то је баш оно што вама смета. Ви би сте да то представите као науку, да се кријете иза науке, да злоупотребите њен углед. Да то што радите некоме потурите као науку, без обзира што нису испоштована она правила која науку чине науком. Е, то не може!!!

Не говорим о науци уопште, где су ствари мање више експериментално провериве.
Говорим о исторографији и политичкој интервенцији у истој.
Управо та интервенција оставља простор за екстремизам на другој страни.
 
Не говорим о науци уопште, где су ствари мање више експериментално провериве.
Говорим о исторографији и политичкој интервенцији у истој.
Управо та интервенција оставља простор за екстремизам на другој страни.

Па не можеш историографију да одвојиш и разматраш изоловано од других сродних дисциплина - археологије, етнологије, лингвистике, у најскорије време и генетике... На пример, у спрези историографије са археологијом ствари су итекако експериментално провериве. Зато и ја овде стално инсистирам да се тврдње пронађене у историографској литератури поткрепе и археолошким чињеницама (кад год је то могуће), али сам исто тако строго против бесмислених игара речима, које су такође честе овде...
 
Znači to je ozbiljno, ali ekonomija, istorija, pravo, arheologija, klasične nauke i ostale nisu?
Нисам то рекао,мада има простора за дискусију.
Издвојио сам историју из разлога које сам навео.
А статистика је подесан алат за манипулацију.
 
Poslednja izmena:
Проблем јесте што је реч *див код нас оријентализам.
Неко божанство сличнога имена међу Словенима постојало није и није никада забележено.
Но, морам признати да се и дивим шта све машта може осмислити . Стана је прави пример "размишљања ван кутије".

Možda jeste, ali pogledaj:

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]dìvljī[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]dìvljī prid.neodr. dìvalj rij. zast. neob.〉, opr. pitom[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EDF4FA"]
definicija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EDF4FA"][TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="width: 1%"]1. [/TD]
[TD]zool. koji nije pripitomljen [divlji magarac; divlji konj][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]2. [/TD]
[TD]bot. agr. (biljka) koja nije cijepljena [divlja kruška][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]3. [/TD]
[TD]koji je pust [divlji kraj]; nenaseljen[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]4. [/TD]
[TD]a. koji nije civiliziran [divlje ponašanje]; neodgojen b. koji je izvan pravila [novinari i filologizirajući literati razvili su nažalost neku divlju filologiju]; neprilagođen, opr. određen pravilima struke, prihvaćen dobrim običajima, zakonit, znanstven, odgovoran[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EFF9EE"]
sintagma.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EFF9EE"]∆ divlja gradnja ono što se gradi bez dozvole i mimo uobičajenih propisa;
divlja riba, v. landovina;
divlja svinja zool. (Sus scrofa);
divlji brak razg. pejor. zajednica dvoje ljudi koji žive kao supružnici neformalizirano;
Divlji zapad 1. pov. u doba kolonizacije SAD-a naziv za područje Z od Stjenovitih planina gdje je u nedostatku čvrste državne vlasti pravda dijeljena oružjem 2. pren. mjesto, područje na kojem ne vrijede zakoni, gdje se ne poštuje uljuđeno ponašanje[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F0E3"]
frazeologija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F0E3"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F7EFFC"]
onomastika.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F7EFFC"]♦ pr. (nadimačka, po osobini prvonositelja): Dìvijak (Donji Lapac), Dìvjāk (660, Donji Lapac, Lika, Z Slavonija, Istra), Divjàkinja (Glina, Banovina, Pokuplje), Dìvjaković (Divjáković) (Slavonija), Divjánović, Dìvljāk (Ðakovo, Rijeka), Divljáković (Vukovar, I Slavonija), Dìvljan
top.: Dȉvoselo (kod Gospića)[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"]
etimologija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"]✧ prasl. *divjь (rus. dívij, polj. dziwy), v. diviti se[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

(nastavlja se)

- - - - - - - - - -


Onda:

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]díviti se[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]díviti se (komu, čemu) nesvrš.prez. dȋvīm se, pril. sad. -vēći se, gl. im. -vljēnje〉[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EDF4FA"]
definicija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EDF4FA"]predati se osjećaju koji izaziva što lijepo, uzvišeno, iznimno po odlikama i sl., biti u stanju očaranosti[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EFF9EE"]
sintagma.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EFF9EE"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F0E3"]
frazeologija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F0E3"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F7EFFC"]
onomastika.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F7EFFC"]♦ Dívna ž. os. ime (narodno)
pr. (vjerojatno): Dímnić[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"]
etimologija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"]✧ prasl. *diviti sę (rus. divít'sja, polj. dziwić się) ≃ prasl. *divo: čudo ← ie. *deywo-: bog (lat. deus, lit. dievas)[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

(nastavlja se)

- - - - - - - - - -

I sad, koliko je to koherentno u kombinaciji sa ovim:

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]dȉv[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]dȉv m 〈N mn dìvovi/-i jez. knjiž.〉[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EDF4FA"]
definicija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EDF4FA"][TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]1. [/TD]
[TD]mit. a. zao duh, kreatura b. ljudsko biće nadnaravne veličine i snage; džin, gigant, gorostas, kolos[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]2. [/TD]
[TD]pren. neobično jak i velik čovjek[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]3. [/TD]
[TD] (mn) astron. zvijezde velikih promjera (10 do 100 puta većih od promjera Sunca) [crveni div; bijeli div], opr. patuljak[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EFF9EE"]
sintagma.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EFF9EE"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F0E3"]
frazeologija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F0E3"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F7EFFC"]
onomastika.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F7EFFC"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"]
etimologija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"]tur. dev ← perz. dew: zao duh, đavo [/TD]
[/TR]
[/TABLE]


Dakle, zvanična etimologija povezuje diviti se i bog. To isto je uradio i Stanislav. Ko može da da ruku u vatru da je div nastalo od turskog dev? Sve ti je to - pričam ti priču.... najčešće nedovršenu, neproverenu i neproverivu.

Zar nije blizu logike da je divlji povezano sa divom (a ne preko diviti se sa bogom), bez obzira što reč ne postoji u istočno- i zapadnoslovenskim jezicima?

I sada kad pogledamo Bugarski, da izvini Ccaterpillar, imamo:

див wild, savage, feral, untamed, rough, uncivilized

(nastavlja se)
 
(nastavak)

Dakle, vidimo da bi divljak moglo da bude povezano sa persijskim dew što znači đavo, ali ga zvanična etimologija pоvezuje sa diviti se i bog. Istovremeno, previđa se da na bugarskom div znači divljak, a imamo i rusko дикий (divalj) i дик- (divak?) u дикобраз ("divljosvinjolik", veprolik) i poljsko dzik.

Mislim da sе ovde radi o praslovenskoj речи *див и *дивък (divak).

U ovom trenutku mi je svejedno šta je u pitanju, ali mi je stalo da vidiš na ovom primeru koliko je zvanična etimologija nedosledna i nesistematizovana.
 
Poslednja izmena:
Филологија и лингвистика су озбиљне науке.
Моје главне резерве су код примене статистике у друштвеним наукама.

Где сам ја сада говорио о статистици? Говорио си о историографији, где се у њој користи статистика? Ја сам помињао археологију, колико се у њој примењује статистика? Ја браним "примену статистике" у генетичкој генеалогији, где се старост неке хаплогрупе на одређеној територији повезује са варијансом те хаплогрупе на тој територији. Међутим, ту се и не ради о правој примени статистике. Ради се о толико елементарним стварима да то чак и није примена статистике (зато сам и ставио наводнике). То је нешто што је већ унутрашња ствар генетичке генеалогије, елементарна и здрава логика ствари која каже да што је нека хаплогрупа дуже времена боравила на одређеној територији, то ће бити већа разноврсност хаплотипова на тој територији.

Слажем се да су филологија и лингвистика су озбиљне науке, али бесмислене игре речима о којима сам говорио, попут тражења префикса "сер", "сор" и слично у речима и њихово потоње повезивање са Србима, то није ни филологија ни лингвистика. Ту још увек убрајам и оно са Цимбрима, јер ми још увек ниси одговорио које је филолошко/лингвистичко правило Будимир користио када је то трансформисао у облик који се може повезати са Србима.
 
У прасловенскоме су била "два дива". =)
Прасловенско *divъ - ‘astonishment, miracle’ (OCS divъ ‘astonishment, amazement’, Ru. div (dial.) ‘miracle, astonishment, Cz. div ‘miracle’; Slk. div ‘miracle’; Pl. dziw ‘miracle’)
Прасловенско *divь - adj. ‘wild’ (OCS divii ‘wild’, Cz. divý ‘wild, furious’; diví (dial.) ‘wild, furious’; OPl. dziwy ‘wild’; Slnc. dzäwi ‘wild’; USrb. dziwi ‘wild
SCr. dìvlji ‘wild’; Čak. divlji (Vrg.) ‘cruel, brutal’; Sln. dívji ‘wild’; Bulg. div 'wild, rough’ )

Облик *дивък за сада још нисам нигде срео.

Као што се може претпоставити реконструисан је и облик *divьnъ Adjectival derivative in *-ьnъ" (' *divъ" I).
OCS divьnъ" ‘amazing, wonderful’
Ru. dívnyj ‘amazing, wonderful’
Cz. divný ‘strange, queer’; Slk. divný ‘strange, queer’; Pl. dziwny ‘strange, queer’
SCr. divan ‘wonderful, splendid’; Sln. dívŠn ‘amazing, wonderful, miraculous’; Bulg. díven ‘amazing, wonderful’

Облик divь је у нас данас "дивљи".
Може ли бити да је онда облик divъ прогутан због изговорне подударности с турским дивом ?

Руско *дикий долази из прасловенскога *dikъ које такође значи диваљ.
те речи има и у другим словенским језицима Slk. diký, Pl. dziki, USrb. dziki. У литваснком dykas и летонском diks,dieks значи нешто празно .
 
Poslednja izmena od moderatora:
Облик divь је у нас данас "дивљи".
Може ли бити да је онда облик divъ прогутан због изговорне подударности с турским дивом ?

Svakako. Taj fenomen ja sam nazvao kolateralna etimologija. To su paralele u jeziku primaocu koje pomažu odomaćenje tuđice, a kojih najčešće nismo svesni.



Руско *дикий долази из прасловенскога *dikъ које такође значи диваљ.
те речи има и у другим словенским језицима Slk. diký, Pl. dziki, USrb. dziki. У литваснком dykas и летонском diks,dieks значи нешто празно .

Za to ti rekoh da mislim da dolazi od *div'k.

Evo i Sko(č)ka, da se nađe:

div, pl. divovi m (Vuk, narodna pjesma) »sinonim: gigan(a)t (evropska tuđica)«. Iz narodne pjesme ušla je ova riječ u književni jezik. Odatle: hipokbristik divo m (narodna pripovijetka), pridjev na -ski, -ovski (složeni sufiks prema pluralu divovi): dîvskî (""Starješina, Vuk), divovski, deminutiv na -če dívče n (narodna pjesma). Balkanski turcizam perzijskog podrijetla (perz. dev, u prasrodstvu s deus < ie. *deļuos, > tur. div »1° demon, vrag, zao duh, 2° gigan(a)t« /ovo posljednje značenje razvilo se u turskom): bug. div, arb. dif -vi. Femininum bi mogao biti bug. diva f i samodiva f »zla vila, diva« f (Kosmet), ali ovdje može biti i poimeničen slavenski pridjev divb. Ovamo još divánija m (Vuk) »suludak« = divamja pored divanija (Kosmet) »pomalo nepametan, pomalo divalj« od perz. pridjeva dēvāna > tur. divane »lud, budala«. To je također balkanski turcizam istog podrijetla iz oblasti čovječjih svojstava, prijekora (tip budala): bug. divane. Turski dočetak -é zamijenjen je s -ija zacijelo prema dihanija (v.). Lit.: ARj 2, 418. 420. 426. Elezović l, 134. Lokotsch 509. Miklošič 46. SEW l, 202. GM 66. Boisacqs 189-190. Korsch, ASPh 9, 497. ž

dîvan1, divna (Vuk, 13. v.), pridjev, »sinonim: prekrasan«, praslavenska je izvedenica obrazovana s pomoću sufiksa -ьп od stcslav. diví »θαύμα, čudo«, bug. diven, češ. divný, polj. dzizpny, rus. divný j itd. Odatle: prilog divno pored dimno s vn > mn. Stara slavenska imenica аі ъ propala je u hrv.-srp. zbog homonimije s div »gigan(a)t« (v.). Pridjev div, potvrđen u značenju »divan« samo jedanput u 16. v., morao je propasti također zbog istog razloga budući da je postojao kod nas nekada i pridjev div u značenju »divlji« (v.). Pridjevu divan nije prijetila nikakva homonīmija i zato se očuvao jer je od div »gigant« moguć samo pridjev na -ov (upor. divovski), ne na -ьп. Od slabo potvrđenog pridjeva div stvoren je ipak apstraktum na -ota / -oca: divota f (Vuk, 18. v.) = divoća (16. v.). Ta izvedenica dokazuje da je i pridjev div = divan nekada zaista postojao. Denominal (faktitiv) je od nestale imenice аі ъ : diviti se, dînîm »sinonim: čuditi se«, što dokazuje da je ova praslavenska riječ postojala nekada i u hrv.- srp. ; diviti se je također sveslavenska riječ iz praslavenskog doba kao i pridjev divan. Značenje »lijep« ovog pridjeva razvilo se iz značenja »čudo« kao lat. mirus i mirabilis od mirare »gledati«. Ali prvobitno značenje pridjeva bilo je u hrv.-srp. »čudan > čemu se čovjek mora čuditi«. Osnova div- ide u baltoslavensku jezičnu zajednicu, upor. istočno-lit. deivoti »opažati zvijezde«. Slično značenje ima češ. dívati se »opažati, gledati (uopće)«. Praslav. diví odgovara u baltičkoj grupi: dievas »bog«, deivë »boginja«, lot. dievs »bog«, stprus. deiwas, odatle lit. denominal dievotis »zak'inje se«, lat. deus = sanskr. dêvah, avesta daēva »idol, demon, vrag« > perz. dev > tur. (naš turcizam) div »giganat (v.)«. Promjena značenja: lit. »bog« > slav. »čudo« dogodila se u praslavensko doba zbog toga što je kao terminus technicus za božanstvo u praslavenskom već postojala druga riječ (v. bog). Stoga je baltoslavenska riječ аі ъ morala biti specijalizirana po zakonu sinegdohe na »djelo božanstva > čudo«. Ie. korijen *dei »jasan, sjati se«, raširen s formantom wo; nalazi se još u dan (v.). Lit.: ARj 2, 418. 420. 427. Miklošič 46. SEW l, 202-203. Bruckner 114. Vasmer 351. Mladenov 127. WP l, 774. Trautmann 50. Fraenkel, IF 49, 208. Meillet, RES 6, 167- 168. Štrekelj, DAW 50, 13.

- - - - - - - - - -
 
Poslednja izmena od moderatora:
Где сам ја сада говорио о статистици? Говорио си о историографији, где се у њој користи статистика? Ја сам помињао археологију, колико се у њој примењује статистика? Ја браним "примену статистике" у генетичкој генеалогији, где се старост неке хаплогрупе на одређеној територији повезује са варијансом те хаплогрупе на тој територији. Међутим, ту се и не ради о правој примени статистике. Ради се о толико елементарним стварима да то чак и није примена статистике (зато сам и ставио наводнике). То је нешто што је већ унутрашња ствар генетичке генеалогије, елементарна и здрава логика ствари која каже да што је нека хаплогрупа дуже времена боравила на одређеној територији, то ће бити већа разноврсност хаплотипова на тој територији.
Слажем се да су филологија и лингвистика су озбиљне науке, али бесмислене игре речима о којима сам говорио, попут тражења префикса "сер", "сор" и слично у речима и њихово потоње повезивање са Србима, то није ни филологија ни лингвистика. Ту још увек убрајам и оно са Цимбрима, јер ми још увек ниси одговорио које је филолошко/лингвистичко правило Будимир користио када је то трансформисао у облик који се може повезати са Србима.

Милан Будимир је један од највећих класичних филолога уопште.
Његови радови су доступни на интернету.
Заједнички праоблик је Симбро.
Од тога је могоће извести, поштујући правила класичне филологије, Кимбри, што је старији облик за Кимерце, али и Сигими.
Такође још увек нико није побио ни Шафарикову тезу да Трибалои, хеленизовани облик од Серблои (како је код Порфирогенита наведен етноним Срби).
У старсловенском и у старо грчком постојао је вокал ТС.Задње уточиште Трибала на балкану је река Цибрица.
Србе на Карпатима међу Серима, налази руски академик Трубачев.
Генерално, проблем је са етнонима, што се преводе, понекад су туђински, прилагођавају језику извора, чак се и прилагођавају на начин да добију неко начење у језику извора.
И данас осим код Чеха и Словака нико не изговара Срб, и данас смо Серби, Сервои, Serblər, Serbiarrek, Serbar, serber, szerbek, Serbowie, sérvios, sârbii, Sırplar, ...
Да ли то значи да не посотојимо?
 
Poslednja izmena:
Ako postoji u sanskritu onda nije orijentalizam.
देवनल giant
Молим појашњење.
Је ли то она све учесталија "српски и санскрит су један језик" смејурија?

@Mrkalj
У потпуности се слажем са свиме, осим са *div'k. Руско *дикий уједно и праслов. *dikъ повезано су са речју *дичь која је некада значила "дивљина" а сада има још и значење спортскога лова у рускоме.
 
Молим појашњење.
Је ли то она све учесталија "српски и санскрит су један језик" смејурија?

@Mrkalj
У потпуности се слажем са свиме, осим са *div'k. Руско *дикий уједно и праслов. *dikъ повезано су са речју *дичь која је некада значила "дивљина" а сада има још и значење спортскога лова у рускоме.

A Divčebare? :)

Možda i Dičina. :think:
Дичина
Из Википедије, слободне енциклопедије
Скочи на: навигација, претрага
[TABLE="class: infobox_v2, width: 300"]
[TR]
[TH="class: entete map, bgcolor: #1E90FF, colspan: 2"]Дичина[/TH]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"]

Слив Западне Мораве [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Дужина[/TD]
[TD]35 km[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Просечан проток[/TD]
[TD]1 m³/s[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Површина слива[/TD]
[TD]394 km²[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Ушће[/TD]
[TD]Чемерница[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Земље слива[/TD]
[TD] Србија[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Слив[/TD]
[TD]Црноморски[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Дичина је река у Србији. Настаје на јужним падинама Сувобора и Рајца, од Велике и Мале Дичине. Код Прељине се као лева притока улива у реку Чемерницу, притоку Западне Мораве и припада црноморском сливу.
У селу Шарани, на месту званом Савинац, Дичина има малени бук који је традиционално излетиште Горњомилановчана.
Дужина тока јој износи 35 km, а површина слива 394 km², са просечним протоком 1 m³/sek. Долином Дичине и њене главне притоке Деспотовице, коју прима са леве стране, пролази важна саобраћајница Ибарска магистрала, која од Београда преко Рудника и Горњег Милановца води ка Краљеву и Чачку.

PS. U etimologiji nikad ne bih stavljao znak jednakosti već samo "verovatnoće".
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top