Ovo je interesantno. da li je moguce da se iz te postojbine ta hg sirila i pre seobe Slovena, posto postoji dosta veliki vremenski period ( 1000 godina ? ) u toku kojeg je grupa mogla da se siri u raznim pravcima?
Da li je moglo biti nekih migracija u pravcu sever-jug izmedju 500 pne i 500 ne, sa stanovista genetike?
Наравно да се I2a1-Din и пре сеобе Словена ширио у разним правцима, а и та сеоба Словена није била само у 6. и 7. веку. Доба миграције народа обухвата шири период од тога. Словени су се прво ширили са Хунима, а нешто касније са Аварима. На западу су ушли и у празан простор настао Германским миграцијама, а на југу су дошли до граница Византијске империје и дуго боравили ту на граници пре него што су сишли доле јужно.
Оно што пише ikomiko су бесмислице, јер старост одређене хаплогрупе на неком простору, и место њеног настанка, не могу се одредити на основу фреквенције те хаплогрупе на том простору. Те две ствари немају никакве везе. Старост на одређеном простору, односно место настанка, могу се довести у везу само са варијансом те хаплогрупе, тј. са генетском разноврсношћу. Што је нека хаплогрупа дуже боравила на неком простору, то ће на том простору постојати разноврснији хаплотипови у оквиру те хаплогрупе (виша варијанса). Ако је негде висока фреквенција а ниска варијанса хаплогрупе, то значи да је на том простору дошло до неке скорашње демографске експлозије. Најбољи пример за то су Шиптари на Косову. А ако је негде ниска фреквенција а висока (највиша) варијанса хаплогрупе, онда постоје изузетно добре шансе да је то место настанка разматране хаплогрупе. Такав случај је са хаплогрупом I2a1-Din и Чешком - највеће су шансе да је I2a1-Din настала баш тамо. Међутим, поред питања где је I2a1-Din настала и како се ширила, у главна питања спада и питање како се I2a1-Din смешала са R1a.
Наравно, генетичка генеалогија сама не може да да дефинитивне одговоре на ова питања, неопходно је да ту буду укључене и друге науке. Хајде да погледамо археологију. Археолози се често служе тзв.
ретроспективном методом - од познатог ка непознатом. То је онај исти метод који и ми користимо када правимо своје генеалошко стабло – ако знамо свог оца, онда тражимо његовог оца, па оца његовог оца, итд. Па докле стигнемо. У генеалогији Словена полази се од Прашко-корчаковске, Суковско-Дзедзицке (Лехитске) и Пенковске културе, за које постоји општа сагласност да су словенске (сагласност и словенских и несловенских ауторитета). Ако се ретроспективним методом крене од ових култура, и разматрају се културе које би могле да им претходе, словенски аутори једногласно долазе до Пшеворске и Зарубинецке културе. За нас је занимљива ова друга – Зарубинецка. Руски и Украјински археолози, који су се, природно, највише бавили овом културом, се слажу да ова култура има изражен словенски елемент, али је уочено и то да има извесних елемената који нису словенски. Ради се о добро уочљивим елементима латенске (јасторфске) културе. На основу тога су дошли до закључка да је Зарубинецка култура настала мешањем пра-словенско-сарматског становништва и културе са неким племеном које је дошло са запада и донело елементе латенске (јасторфске) културе. Да би одговорили на питање које би то племе могло да буде, прочачкали су историјске изворе, и увидели да је убедљиво најозбиљнији кандидат за то племе које је у време развоја Зарубинецке културе живело управо на тим просторима. Ради се о Бастарнима, племену које углавном урачунавају у германска племена, али неки им приписују и келтско порекло. У неким изворима их повезују и са скитима, а Масуди их убраја у словенска племена. Још се каже да су се, за разлику од других германских племена, мешали са сарматима, склапали мешовите бракове, и да су нестали тако што су их Сармати асимиловали. На основу свега тога, већина аутора који су се бавили етногенезом Словена и Зарубинецком културом је мишљења да су Словени настали мешањем Бастарна са пра-словенским и сарматским племенима.
Да ли је сада тoлико нелогична и чудна претпоставка да су управо Бастарни ти носиоци хаплогрупе I2a1-Din који су се смешали са носиоцима хаплогрупе R1a? Тим пре што историјски извори за Бастарне кажу да су на подручје Закарпатја дошли из Шлезије, а најозбиљнији кандидат за постојбину хаплогрупе I2a1-Din је управо Чешка, са највишом варијансом те хаплогрупе. То би дало и одговор на твоје питање где се све мувала I2a1-Din од 500. год. п.н.е. до 500. год. н.е: из данашње Чешке у Закарпатје, па онда из Закарпатја у војне експедиције на на Балкан, Подунавље, чак и до Рима. Затим ти Словени настали у оквиру Зарубинецке културе, заједно са сарматима, готима, дачанима, учествују у генези Анта у оквиру Черњаховске културе. То објашњава и смањену али и даље врло значајну фреквенцију хаплогрупе I2a1-Din код Анта и њихових потомака, источних Словена.
Наравно, ово на крају су моја размишљања и повезивања познатих чињеница, то не умем да докажем, нити то треба да радим, није мој фах. То треба да уради неко
квалификован за то. Оно што мене овде одушевљава је то што су се коцкице тако лепо сложиле и што те археолошке, историјске и генетичке чињенице склапају тако складну целину. И сада дође неко и поруши те коцкице, каже „не ваља то“, и склопи неког климавог аутохтонистичког Франкештајна.