Ne nije važeća hipoteza da su Srbi došli na Balkan sa ostalim Slovenima već ona koja se oslanja na Porfirogenita a to je da su Srbi (i braća Hrvati ) došli naknadno posle seoba Slovena, znači u VII veku. Čak i tu ima razmimoilaženja i različitih tumačenja recimo Nada Klajić je tu seobu pomerila kasnije (mada je ta njena teza odbačena od većine istoričara).
O poreklu reči Srbi nemoj ni da razmišljaš , toliko je različitih značenja da je nemoguće utvrditi ono koje se prvobitno odnosilo na Srbe.
Разумем, ради се о хипотези. Али не разумем шта је то важећа хипотеза - мислим да су све хипотезе равноправне док се једна од њих не докаже. Можда си мислио на најраспрострањенију хипотезу, то је тачно.
Међутим, то је ипак хипотеза, а не доказана чињеница која не изазива сумње.
Предпостављам да знаш значење санскритске речи србинда.
Скоро у свим словенским језицима постоји реч србин - додуше модификована у духу тог језика, а не односи се на име народа. Она се употребљава када се нечије особине желе представити у суперлативу: храбар ратник, мудар војсковођа или владар, велики господин, праведан газда и т.д. Али, пре свега ова реч се односи на слободног човека који је господар своје судбине. Врло често она означава човека блиског по пореклу. То се може утврдити у речницима поменутих језика. Још једном да кажем: не односи се на име народа.
Нормално је онда да се од такве речи праве називи за многе топониме који постоје на широком простору Евроазије. Ово је позната чињеница, зар не. Међутим није доказиво да се из овога може извући закључак да су Срби били свуда, и да су Словени себе звали Србима у смислу народа. Једино је тачно да су слободни словенски народи (боље је рећи племена) себе сматрали србима, не у смислу народа, у односу на поробљене словенске народе, и у односу на несловенске народе.
Овога има и код нас. Када кажемо: "где си брате србине" не мислимо на то да ли је он Србин, већ пријатељ кога по нечему поштујемо и радујемо се сусрету са њим. Тако по неким документима из Црне Горе, може се видети да су они звали србима само оне који су били слободни. За њих су Срби у Србији постали срби када су почели борбу за ослобођење од турака, а они сами су себе сматрали највећим србима.
Житењи у првим словенским државама, ослобођени туђинске власти били су срби - слободни људи, они који су се изборили за своју слободу. Уколико је та слобода дуже трајали и оставила трага у времену онда су срби постајали Срби, као слободан народ или као некада моћан слобаодан народ. Бела Србија или Бојка? Мислим да је Бојка, а звали су је Бела Србија јер су је формирала словенска племена која су тиме стекла слободу. Не може се доказати да је њу формирао народ који се звао Срби, али да су њени житељи били срби нема сумње.
Исти се процес одиграо и на Балкану. Залуд је тражити долазак племена по имену Срби. Дошљаци су били брзо асимилирани, будући да су припадали истој култури (словенској), боље речено нису ни морали да буду асимилирани - једноставно се уклопили. Али они су били ратници, за разлику од затеченог становништва које се бавило пољопривредом. Оде имајте на уму да је сеоско становноштво чинило сигурно 99% популације, а оно мало што је живело у неколико градова пре је припадало ромејској култури. Дакле, спој пољопривредног становништва и придошлих ратника покреће борбу за формирање сопствене државе (ма како се она звала) и са првим словенским државама на Балкану појављује се и српско име за житеље тих држава, које убрзо прераста и у народно име.
Овај процес се одвијао на простору словенске културе - специфично српске. За њега је карактеристично да је произвео национални индетитет много раније него што ће се појавити код других народа. То је свакако разлог што је код Срба сачувано највише елемената старе културе, усмених предања, митологије, религије (наше славе), језика са обиљем старих форми речи врло блиских санскриту (нарочито у источној и југоисточној Србији) и т. д.
Ово је свакако једна хипотеза која се може лако бранити, али теже доказати. Било би добро да се докаже, јер у супротном, из чињеница које сам наводио, многи ће извући закључак о Србима као најстаријем народу, највећем народу, творцу европске културе и т. .д.