ИгарЈ
Ističe se
- Poruka
- 2.486
Неупућеност, непрецизност и неразумевање нису никакво уопштавање и апстраховање, а ти залуд унтерхалтујеш и глумиш апологету када је Лома прецизно дефинисао своје појмове.
На 12. и 13. стр. Топонимије пише да се под познопрасловенским подразумева језик Словена у време непосредно пре сеобе наорда, око средине првога миленија хришћанске ере, дочим словенски језик до друге половине IX века назива општесловенским. Гледе старословенскога, Лома пише да је то језик заснован на говору Словена настањених у околини Солуна — који је у једним цртама очувао прасловеско стање, али се у другима од њега удаљио, те у контесту топонимије каже да [п]рва столећа словеске писмености нису донела са собом обилније бележење топонамистичке грађе, те из тог времена углавном располажемо спорадичним записима словенских топонима у инојезичној (латинској, грчкој, арапској) предаји; тек по истеку периода староцрквенословенског језика и настанку његових тзв. националних редакција, од XII века, имамо издашније изворе (повеље, летописе и сл.).

На 12. и 13. стр. Топонимије пише да се под познопрасловенским подразумева језик Словена у време непосредно пре сеобе наорда, око средине првога миленија хришћанске ере, дочим словенски језик до друге половине IX века назива општесловенским. Гледе старословенскога, Лома пише да је то језик заснован на говору Словена настањених у околини Солуна — који је у једним цртама очувао прасловеско стање, али се у другима од њега удаљио, те у контесту топонимије каже да [п]рва столећа словеске писмености нису донела са собом обилније бележење топонамистичке грађе, те из тог времена углавном располажемо спорадичним записима словенских топонима у инојезичној (латинској, грчкој, арапској) предаји; тек по истеку периода староцрквенословенског језика и настанку његових тзв. националних редакција, од XII века, имамо издашније изворе (повеље, летописе и сл.).



Poslednja izmena: