Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.988
Dela, Mrkalje; dela, a ne reči. Ako želiš zaista da počneš sa kritičkim pristupom, onda sa time dosledno i kreni. Pisanje pamfleta ideološke obojenosti u svojstvu prozivke ljudi (neimenovanih ili ne) i napada njihovog rada, pa potom stavljanje svega toga u oblandu političke ostrašćenosti, nije kritika. Znaš ta je kritika? To ti je kada sabereš sve reference autora u nekom članku, pa redom kreneš proveravati šta je citirao, da li je dobro citirao (da li je nešto umetnuto ili ne, previše slobodašna interpretacija, falsifikat). Potom, ako postoje alternativne mogućnosti, da navedeš njih i uđeš u polemiku oko pojedinih elemenata. Pa onda, za stvari za koje nema reference, potražiš u literaturi i predstaviš zašto autor negde nije (ili jeste) bio u pravu. I onda na kraju, izneseš mišljenje o zaključcima, kao i sa čim se posebno ne slažeš, sa čim donekle, zašto, itd...to je kritika. Ti do sada to uopšte nisi uradio, već si dao samo jedno obrazloženje: oni to rade zbog indogermanistike; tačka. To nije odgovor, već obrazloženje unapred stvorene premise. Kada neko pokuša pristupiti pitanju ozbiljno, prateći neke postulate naučne metodologije, on mora doći do toga da se prilikom kritike nečega ispitivanje spoljašnjih motiva ostavlja za kraj. Znači, nakon što se apsolutno sve mogućnosti i sve tačke ispitaju i isključe, onda se prelazi na pitanje (političkih i drugih motiva, naravno).
O tome ja upravo i pričam. Tvoja radna hipoteza nije pokušaj uvođenja nekakve nove metodologije, već ideologije.
Da, to zaista jeste fascinantno kod Slovena. S jedne strane, razvijeno rečno brodarstvo je Slovene gurnulo u poziciju maltene prevoznika istočne Evrope (izvori kažu, dukaz za preko reke). Takođe, izgleda da su Sloveni bili i dobri poljoprivrednici, što ih je činilo vrlo privlačnim metama za strane zavojevače. Saznanja koja imamo do sada, a koje je arheologija potvrdila, ukazala je da najstarija slovenska naselja nisu bila ni utvrđena, što ukazuje da nisu bila neka smutna i opasna vremena, odnosno kao da su Stari Sloveni vrlo lako i brzo primali nove gospodare (možda su se baš tako i oni Srbi pojavili mežu Slovenima, onomastički preci današnjeg srpskog naroda?), i onda ih preveslavali da, što brže, produže dalje.
Ovaj pristup slovenskih plemena, gurajući druge u najčešće neminovni krah ka smeru Rimljana, nakon čega sami Sloveni ubiru sve plodove, verovatno je doprineo slovenskoj etničkoj ekspanziji kroz vekove, između I i VI stoleća. Uloga transport-servisa brojnih skitačkih naroda, konjanika-nomada srednje Azje i istočne Evrope, možda i slikovito opisuje zbog čega je došlo do takvog razlova brodarstva kod drevnih Slovena. Razvijen je bio rečni ribolov, reke su pružale vrlo značajna strateška mesta za odbranu gde bi se neprijatelj mogao zaustaviti i potopiti, ali su bila ključna i za brzojav; upozorenje susedima o pojavi nove vojske konjanika i pozivu saveznicima da se, možda, okupe ljudi, kao i radi rečne trgovine (npr. medom, koji je, posebno u severnim plemenima, bio osnovni luksuz Slovena). Brza brodogradnja i besplano prebacivanje na hiljade boraca sa konjima na drugu stranu obale značila je i opstanak, odnosno rešavanje problema...Da li se može naći ijedan čovek koji može potpisati tvrdnju da su praktično svi proizvodi nauke rezultat zadatih okvira, sa racionalnom dozom sigurnosti? Ili, još bitnije, ako to jeste i ukoliko je svet vazda tako funkcionisao, zbog čega misliš da će to biti moguće promeniti tako što neko na nekom srpskom forumu predloži, ili na nekom opskurnom blogu? Da ne deluje to možda malo...donkihotovski?
O čemu pričamo ovde? O Staroj Grčkoj?
Pa cela poenta mog kačenja članka i opisivanjima, poredeći sa drugim slučajevima (da li smatraš da su i Vandali zapravo došli iz Afrike, tj. iz Tunizije?) bila je da se ukaže koliko je prilično brzo i lako nekom narodu da se iskrca na pučine. Nisu za to potrebne čitave generacije, kao da govorimo o intelektualno zaostalom narodu koji se ne može osposobiti; sve zavisi od trenutnih potreba; tako su i Egipćani, kada su se učvrstili u Nilovoj delti i izbili na Crveno more, razvili vrlo jaku mornaricu iako nisu imali ni od čega da prave brodove. Arabljani, stočari koji jašu kamile po pustinjama, tukli su Romeje, osvojili Krit i iskrcavali se na Siciliju, oko Carigrada...nisam ti postavio Havlikovinu raspravu da ti ukažem da je ijedan Sloven bio dobar moreplovac i navigator u antičkom Sredozemlju (za šta ne postoji doslovno niti jedan jedini dokaz), već da ti obrazložim zbog čega je bilo više nego lako prilagoditi rečno brodovlje morskim potrebama...Ukoliko nemaš ništa protiv svih ostalih naroda na zemaljskoj kugli, uključujući onih koji su značajno manje potencijala imali od Slovena, u mnogo gorim okolnostima (pustinjske zabiti), zbog čega bi ti to bilo toliko neobično po po pitanju Slovena? I ko uopšte spominje hiljade godina? Ja imam osećaj da ti na ove stvari gledaš izrazito anahrono, doživljavajući antičke narode kao moderne nacije...
Citirani delić nisam preskočio, nego nemam šta dodati.
U redu, ali ukoliko me nisi razumeo, suština pitanja je bila daj mi šta si pročitao da u narednih 5-10 godina te stignem po toj materiji.
P. S. Da postavim i jedno pitanje. Evo jedne karte (ne garantujem autentičnost, pokupio sam sa interneta; i sto sam svestan da postoe klimatske i druge razlike zbog kojih se ne može baš u potpunosti preslikati na razdoblje pozne antike i ranog srednjeg veka):
Pretpostavimo, argumentacije radi, da nije bilo previše različito u ta vremena. Zašto bi se neko preganjao po po krajevima Poljske i Belorusije; po zemljama koje su izrazito manje plodne i gde se mogu dosta malobrojnije zajednice prehraniti? Ovo pitam u kontekstu teze mnogih da je do etničke ekspanzije Slovena iz Ilirika bilo došlo u vreme rimske najezde (ili, nešto ranije, tj. u vreme provale Kelta, kao što je Šafarik bio pretpostavio). I pre nego što nekako Ukrajina uđe u kontekst rasprave, podsetio bih da je to jedna od značajnijih razlika u odnosu na današnje stanje; to su ogromnim delom bile stepe. Iako govorimo o potencijalno vrlo plodnom zemljištu (crnici, bogatom humusom) nema tu poljoprivrede ako hiljade konja i stoke redovno ždere...
Kada dolazi do prenaseljenosti ili zbog određenih nepogoda gladnih perioda, onda se ili ide krađu, da se otme hrana od drugoga, ili (što je retkost) dolazi do nekih inovacija koje bi mogle povećati prinose i tako dugoročno rešiti problem (možda su baš zato Sloveni bili dobri poljoprivrednici; jer im zemlja nije baš bila toliko idealna, ali opet ne toliko nedovoljna kao u podnožjima nordijskih planinčuga gde bi takve tehničke izmene urodile s dosta malo ploda). Nešto trajnije, ali i očajnije rešenje, koje se javlja posebno u slučaju većeg problema prenaseljenosti, jeste podela plemena. Tada se jedan deo plemena (silom ili milom) bukvalno izagna (tako kod Porfirogenita imamo očuvan trag te najdrevnije tradicije, o dva brata koji se dele i jedan deo Srba ostaje u domovini, a drugi se seli u potrazi za novim zemljama). I gde idu novi? Na jug, jug, i uvek na jug. To je opšti put kojim su svi u tzv. Velikoj seobi naroda (ali i pre i posle) išli. Svi pokušavaju da prodru na područje koje je Rimsko carstvo stavilo pod svojom kontrolom (uz robovlasnički odnosno kolonatski sistem, carstvo, koje je skoro sve najbolje delove evropske zemlje zauzelo, za gladne je rodove iza limesa izgledalo kao raj na zemlji).
I pre nego što mi neko pokuša objasniti zato što bi se pra-Sloveni širili u smeru ka sve gorim i gorim krajevima, suprotno opštem istorijskom trendu tadašnje ljudske civilizacije, voleo bih primenu komparativnog pristupa, odnosno da mi neko objasni zašto se to navodno desilo samo sa precima Slovena, a nije sa drugim narodima koje su Rimljani pokorili. I to dok se ima na umu da su Iliri u prvom stoleću podigli jedan značajan ustanak, odnosno da vidimo da su jedna vrlo jaka formacija, te da nema govora o listom, redom paljenju i klanju naselje po naselje, koje bi prouzrokovalo iole ikakve značajnije emigraciej Ilira ne samo preko Dunava, nego i u severne krajeve gde bi otišli jedino ako su bili progonjeni kao Jevreji.
Ide se ka bogatijem, ka blagu; ka hlebu i (to pride) možda zlatu.
Poslednja izmena:
Više je imalo smisla hiljadama Gala pod Brenom da uzdrmaju moćna helenistička kraljevstva i obruše se na proročište u Delfima, nego da uopšte krenu ka Venetima. Drevna pradomovina Starih Slovena nije područje u koje se dolazilo sa jugozapada, već uvek kraj odakle se odlazilo u suprotnom smeru, odnosno koji je funkcionisao kao tranzitna zona. Ovde govorimo o razlozima zbog kojih Norveška, koja je podosta veća od Italije, ima dvanaest puta manje stanovništvo, odnosno zbog čega su Norvežani narod emigracije. U SAD živi mnogo više Norvežana nego u samoj Norveškoj; samo u Severnoj Dakoti ih ima preko 30%. 
