„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Pravi Vlah]

Прави Кумани се никада нису одрекли бизонског меса:

 

[cronnin]

Ма нисам о себи говорио. Кумани не праве компромисе. Зато нас је и остало тако мало.

Прави Кумани се никада нису одрекли бизонског меса:

Uh, ako se sad ne skinete sa mesa, potamaniće vas konačno GMO.

 

[Pravi Vlah]

Uh, ako se sad ne skinete sa mesa, potamaniće vas konačno GMO.

Е кад кажеш да је за то прекасно, добро збориш.

 

[loš đak Boža]

Vlaše, ti li si?

 

[Pravi Vlah]

Vlaše, ti li si?

Немој да вређаш, Божо, нисам ја Mussolini.

 

[loš đak Boža]

Немој да вређаш, Божо, нисам ја Mussolini.

Idi begaj, kakvo vređanje, vidiš lepo da piše polovac
Ova će sigurno više da ti imponuje

 

[Pravi Vlah]

Idi begaj, kakvo vređanje, vidiš lepo da piše polovac
Ova će sigurno više da ti imponuje

Па како си открио овај мој лик? Све сам урадио да га избришем са интернета.

....е видиш, нема тајни на интернету... ни приватног живота.

 

[cronnin]

А Аркан је бесумно био. Шта ћеш, не можеш да скуваш кајгану а да не разбијеш понеко јаје.

Ne sećam se da je Arkan pronosio hrišćanstvo sa sobom, niti da je javno praktikovao misionarsku sa Cecom, ali ako je bilo razbijanja jaja, to je moralo biti u krav-devojka pozi.

 

[cronnin]

Аркан је хтео да буде конвкистадор и да донесе праву веру безбожницима. Погледај крст ово врата. Додуше попови не изгледају превише удушевљеним.

Ma zezni ovo, ovo nije čak ni verbalna religioznost, već samo pokazna. Čak i kada hoćeš da dobiješ posao u NVO, ne vredi da samo na razgovoru za posao obučeš majicu u roze boji. Moraš da je nosiš svaki dan, a uz to moraš i redovno da se deklarišeš i da pričaš javno da to voliš. I na kraju opet dosta njih to rade samo zbog para i nisu iskreni rozeri, već obični pozeri.

Tako i ovaj. Ništa mu ne verujem. Kladim se da nije znao prvu rečenicu ni jednog Jevanđelja....

 

[Pravi Vlah]

Ma zezni ovo, ovo nije čak ni verbalna religioznost, već samo pokazna. Čak i kada hoćeš da dobiješ posao u NVO, ne vredi da samo na razgovoru za posao obučeš majicu u roze boji. Moraš da je nosiš svaki dan, a uz to moraš i redovno da se deklarišeš i da pričaš javno da to voliš. I na kraju opet dosta njih to rade samo zbog para i nisu iskreni rozeri, već obični pozeri.

Tako i ovaj. Ništa mu ne verujem. Kladim se da nije znao prvu rečenicu ni jednog Jevanđelja....

Добро, али ја сам хтео да кажем да су људи као Аркан омогућили да се хришћанство прошири кроз свет -- насиљем -- почевши од Цара Константина па до Хернана Кортеза. И за самог Цара Душана мора да постоје разлози зашто су га назвали Силним.

 

[Tandoori Masala]

Ovu temu treba definitivno zakracunati.

 

[cronnin]

Добро, али ја сам хтео да кажем да су људи као Аркан омогућили да се хришћанство прошири кроз свет -- насиљем -- почевши од Цара Константина па до Хернана Кортеза. И за самог Цара Душана мора да постоје разлози зашто су га назвали Силним.

Koja je poenta religije koja ti daje slobodu izbora, ako ti je nametnuta nasiljem i ako za pogrešan izbor ideš u pakao


To na stranu, kontam šta hoćeš reći i verovatno je tako.

 

[Pravi Vlah]

Koja je poenta religije koja ti daje slobodu izbora, ako ti je nametnuta nasiljem i ako za pogrešan izbor ideš u pakao

А шта је сама претња пакаом ако не насиље? Пријатељски савет?

 

[Mrkalj]

Ovu temu treba definitivno zakracunati.

Slažem se sa rečenim.

 

[Mrkalj]

Što, to da latinska riječ za roba podsjeća na srpsi etnonim? Nije primijetio to prvi on, već Konstantin VII Porfirogenit (odnosno njegov izvor) prije više od jednog milenija još.

Ne podseća, već jeste srpski etnonim. Isto kao što se iz slovenskog etnonima razvio naziv za roba, tako se pre toga iz srpskog etnonima razvio naziv za roba i pozdrav "ćao" (preko venetskog).


related to servus "slave," perhaps from Etruscan (compare Etruscan proper names Servi, Serve, Latinized as Servius).

- - - - - - - - - -

Nije tako bilo samo u srpskoj zemlji. U Bosni od negdje čini mi se...

Otkad to Bosna nije srpska zemlja!?!

 

[vučko]

Metka Furlan, K etimologiji indoevropskega geografskega termina: psl. *mor'e, lat. mare ... pide. *mor-i-(N.). Slavistična revija 59/1, 2011, str. 1–9.

Slovenci su "morem" zvali močvarno područje (močvirnato območje)

Kakva je to nocna mora natjerala Ruse, Poljake, Cehe i Slovake da slatkovodna jezera i bare u unutrasnjosti nazivaju morem?

"...Podmȏršćica u "delti" Solinske rijeke od predromanskog korijena *mor- "blatište, mokrina")..."
https://www.google.si/url?sa=t&rct=...sg=AFQjCNHCspjxj_mK3UA1xu5obi7l8U6-WA&cad=rja

 

[Mrkalj]

"...Podmȏršćica u "delti" Solinske rijeke od predromanskog korijena *mor- "blatište, mokrina")..."
https://www.google.si/url?sa=t&rct=...sg=AFQjCNHCspjxj_mK3UA1xu5obi7l8U6-WA&cad=rja

Evo prilog za dalje razmišljanje; ako treba prevod javi.

moor (n.) "waste ground," Old English mor "morass, swamp," from Proto-Germanic *mora- (source also of Old Saxon, Middle Dutch, Dutch meer "swamp," Old High German muor "swamp," also "sea," German Moor "moor," Old Norse mörr "moorland," marr "sea"), perhaps related to mere (n.), or from root *mer- "to die," hence "dead land."

The basic sense in place names is 'marsh', a kind of low-lying wetland possibly regarded as less fertile than mersc 'marsh.' The development of the senses 'dry heathland, barren upland' is not fully accounted for but may be due to the idea of infertility. [Cambridge Dictionary of English Place-Names]
​

moor (v.) "to fasten (a vessel) by a cable," late 15c., probably related to Old English mærels "mooring rope," via unrecorded *mærian "to moor," or possibly borrowed from Middle Low German moren or Middle Dutch maren "to moor," from West Germanic *mairojan. Related: Moored, mooring. French amarrer is from Dutch.


Meer Sn std. (8. Jh.), mhd. mer, ahd. mer(i) m./n., afr. mere Stammwort. Aus g. * marja- n. neben dem Maskulinum in anord. marr, ae. mere, mære m./f.( ?) und das Kompositionsglied in gt. mari-saiws "See". Ein īn-Stamm in gt. marei f., as. meri f., ahd. mer(i) m./n. Wie vor allem das Lateinische (l. mare) zeigt, liegt ein neutraler i-Stamm zugrunde. Dieses Paradigma ist im Germanischen beseitigt worden, deshalb die Vielfalt der Stammbildungen. Außer den germanischen und lateinischen Formen zeigt sich ig. * mari n. "See, Meer" in air. muir m./n./(f.), kymr. mor, akslav. morje, lit. mãrės f. Pl., osset. mal "tiefes, stehendes Gewässer". Zu beachten ist der Unterschied l. -a- - kelt. -o-. Das Wort wird zu (ig.) * mer- "glänzen" gestellt ("das Glänzende"), doch ist diese Annahme unverbindlich. Nach Sausverde ein Substratwort. Ebenso nndl. meer, ne. mere, nschw. mar-; Maar, Marine, Marsch[SUP]2[/SUP], Moor.
✎ Nehring, A. FS Schröder (1959), 122-138;
Corazza, V. D. AANL Memorie VIII, 28, 8 (1986);
Röhrich 2 (1992), 1018;
Sausverde (1996). indogermanisch iz.

Etymologisches Wörterbuch der deutschen sprache. 2013.

 

[Tandoori Masala]

"...Podmȏršćica u "delti" Solinske rijeke od predromanskog korijena *mor- "blatište, mokrina")..."
https://www.google.si/url?sa=t&rct=...sg=AFQjCNHCspjxj_mK3UA1xu5obi7l8U6-WA&cad=rja

Znas li sta znaci ta zvjezdica ispred "predromanskog" korijena? Nasao si crkvu u kojoj ces se moliti.

 

[vučko]

Znas li sta znaci ta zvjezdica ispred "predromanskog" korijena? Nasao si crkvu u kojoj ces se moliti.

Jel to tvoj konačni odgovor?

- - - - - - - - - -

Evo prilog za dalje razmišljanje; ako treba prevod javi.

moor (n.) "waste ground," Old English mor "morass, swamp," from Proto-Germanic *mora- (source also of Old Saxon, Middle Dutch, Dutch meer "swamp," Old High German muor "swamp," also "sea," German Moor "moor," Old Norse mörr "moorland," marr "sea"), perhaps related to mere (n.), or from root *mer- "to die," hence "dead land."

The basic sense in place names is 'marsh', a kind of low-lying wetland possibly regarded as less fertile than mersc 'marsh.' The development of the senses 'dry heathland, barren upland' is not fully accounted for but may be due to the idea of infertility. [Cambridge Dictionary of English Place-Names]
​

moor (v.) "to fasten (a vessel) by a cable," late 15c., probably related to Old English mærels "mooring rope," via unrecorded *mærian "to moor," or possibly borrowed from Middle Low German moren or Middle Dutch maren "to moor," from West Germanic *mairojan. Related: Moored, mooring. French amarrer is from Dutch.


Meer Sn std. (8. Jh.), mhd. mer, ahd. mer(i) m./n., afr. mere Stammwort. Aus g. * marja- n. neben dem Maskulinum in anord. marr, ae. mere, mære m./f.( ?) und das Kompositionsglied in gt. mari-saiws "See". Ein īn-Stamm in gt. marei f., as. meri f., ahd. mer(i) m./n. Wie vor allem das Lateinische (l. mare) zeigt, liegt ein neutraler i-Stamm zugrunde. Dieses Paradigma ist im Germanischen beseitigt worden, deshalb die Vielfalt der Stammbildungen. Außer den germanischen und lateinischen Formen zeigt sich ig. * mari n. "See, Meer" in air. muir m./n./(f.), kymr. mor, akslav. morje, lit. mãrės f. Pl., osset. mal "tiefes, stehendes Gewässer". Zu beachten ist der Unterschied l. -a- - kelt. -o-. Das Wort wird zu (ig.) * mer- "glänzen" gestellt ("das Glänzende"), doch ist diese Annahme unverbindlich. Nach Sausverde ein Substratwort. Ebenso nndl. meer, ne. mere, nschw. mar-; Maar, Marine, Marsch[SUP]2[/SUP], Moor.
✎ Nehring, A. FS Schröder (1959), 122-138;
Corazza, V. D. AANL Memorie VIII, 28, 8 (1986);
Röhrich 2 (1992), 1018;
Sausverde (1996). indogermanisch iz.

Etymologisches Wörterbuch der deutschen sprache. 2013.

Hvala Mrkalj, stavljao sam ja već ovo Mašali, ali on nikako da shvati.

 

[Tandoori Masala]

Jel to tvoj konačni odgovor?

- - - - - - - - - -



Hvala Mrkalj, stavljao sam ja već ovo Mašali, ali on nikako da shvati.

Evo tebi jos materijala za razmisljanje oko Venecije, Istre i Slovenije...

Mirko Deanovic, Terminologia marinara e peschereccia di Rovigno d' Istria (Risultati dell'inchiesta per l'Atlante Linguistico Mediterraneo), Atti dell'Istituto Veneto di Scienze, Lettere ed Arti, CXXII, Venezia, 1964, 393-395.

Isto, str. 389-392.

Isto, str. 396-398.

Hobotnicu ne smijem zaboraviti.

Isto, str. 398-399.

Da, jesi li pronasao vise Jarila u domacim ili stranim istorijskim izvorima po Sloveniji?

 

[vučko]

Evo tebi jos materijala za razmisljanje oko Venecije, Istre i Slovenije...

Hobotnicu ne smijem zaboraviti.

Da, jesi li pronasao vise Jarila u domacim ili stranim istorijskim izvorima po Sloveniji?

Opet nemaš šta da kažeš? E moj Mašala, ti si stvarno mašala.

- - - - - - - - - -

Etimološka analiza trakijskih krajevnih in vodnih imen

Prikazana je etimološka analiza 60 trakijskih toponima, hidronima in oronima. Rezultati prikazju, da su Slovani prvobitno stanovništvo te teritorije, u skladu sa izrekom Simokatte, koji je Trakijce (imenovane Getae) jednačio sa Slovanima: «Sclavos sive Getas hoc enim nomine antiquitus appellati sunt» – «Slovani ili Geti, jer su ih nekada tako nazivali».

http://www.korenine.si/zborniki/zbornik07/serafimov_tra07.pdf

 

[vučko]

"Grška imena so prebogata, kažejo pa očitno, da so prevodi iz jezika plemen, ki so stanovala še pred prihodom Grkov. Pri razlagi se često pride do slovanskih debel, kakor mirajna, mir­nica, maina — menek ali pa na nerazumljiva, očitno predzgodovinska debla".

"Besede mrena, menek in dr. kažejo torej na obseg enega jezikovnega plemena, ki je v davnini bilo razširjeno po celi Evropi, edino mogoče le praslovensko pleme".

http://www.etno-muzej.si/files/etnolog/pdf/etnolog_8_9_1936_tuma_kulturni.pdf

 

[Pumpaj Dinstanović]

Otkad to Bosna nije srpska zemlja!?!

To je odlično pitanje...islim da za nj za sada nema vrlo preciznog odgovora, ili sam ja pozaboravio koji su najsvježiji zaključci nauke.

Recimo od XII stoljeća, definitivno.

 

[cronnin]

To je odlično pitanje...islim da za nj za sada nema vrlo preciznog odgovora, ili sam ja pozaboravio koji su najsvježiji zaključci nauke.

Recimo od XII stoljeća, definitivno.

Sudeći prema braći katolicima, bila je čisto srpska do pre stotinjak godina.
http://www.newadvent.org/cathen/02694a.htm

 

[Pravi Vlah]

Sudeći prema braći katolicima, bila je čisto srpska do pre stotinjak godina.
http://www.newadvent.org/cathen/02694a.htm


Pogledajte prilog 396026

Очигледно ови католици који пишу на енглеском су прочитали Вука и при томе остали. Али данас уз помоћ науке знамо да нису сви и свуда Срби него Власи.