„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Mrkalj]

Vidi u bibilografiji koje su knjige Klaića i Lome u pitanju.

A o kojim djelima je riječ? Trebalo bi uvijek da navodiš punu referencu, umjesto skraćene.

To ti pričam, Slavene.

 

[vučko]

Одлучих покушати нешто ново, будући да се сви овдашњи аутохтонисти показаше ненадаренима за језике и језикословље. Како стојите с историјом уметности?

Речени датуми нису били од важности само за Словене. Многе културе широм света празнују различите комбинације зимскога и летњега сунцостаја, равнодневница и међутачака између њих. На зимску краткодневницу завршавале су се Брумалије у част Диониса, у Риму се 25. децембар празновао као дан рођења Непобедивога Сунца (Dies Natalis Solis Invicti), а тај култ био је повезан с Митраизмом у којем се сматрало да је тада рођен Митра. На овим просторима синкретистичка журка почела је много пре него што су се Словени доселили и прикључили.

Представе Диониса јављају се од 6. столећа пре нове ере, у њима је приказан као зрео мушкарац с брадом, најчешће одевен у дугу оријенталну одору преко тунике. Касније добива сложенију иконографију, од неоатичких примера попут Диониса Сарданапала, до представе младића андрогена изгледа, често нагога. Митра је приказан у анадолској одећи и с фригијском капом, Сол Инвиктус је повезан с неким Митриним представама. Представе Непобедивога Сунца преузеле су иконографију ранијега Сола и Хелија, а хришћанска иконографија почела се развијати управо из римске, тако у некрополи испод Базилике Светога Петра налазимо представу Христа као Непобедиво Сунце.

Киликс из 6. столећа п.н.е. с црнофигуралном представом Диониса међу морнарима претвореним у делфине након што су га покушали отети:


Нема шта, све пршти од словенских симбола, поготову делфини и Митрина фригијска капа.

Зевс (грч. Ζεύς, лат. Iuppiter) је врховни бог из грчке митологије, вођа богова и људи, као и бог неба и грома, који живи на Олимпу. Син је титана Хрона и његове жене Реје. Зевс јесте Dyeus у индо-европској митологији (Зевс је „узет“ из ове митологије)
https://sr.wikipedia.org/wiki/Зевс

• Indo-Aryan deva: Vedic/Puranic deva, Buddhist deva
• Iranic daeva, daiva, diw, etc.
• Baltic Dievas
• Celtic e.g. Gaulish Dēuos, Scottish Gaelic dia, Welsh duw
• Slavic div(-ese) (miracle)

https://en.wikipedia.org/wiki/Dyeus

A znamo šta znači koren div u slovenskim jezicima (divljina, divno, divlji,..)

Takođe i u slovenskoj mitologiji postoji božanstvo Devana. Samo ime Devane sadrži u sebi ovu odliku jer ona je deva, devica ili mlada devojka.
https://sr.wikipedia.org/sr/Devana


Nema šta, sve pršti od grčkih simbola.

 

[vučko]

Vidi u bibilografiji koje su knjige Klaića i Lome u pitanju.

Žurilo mi se pa sam na brzinu napisao samo autore. Evo:

Vjekoslav Klaić, Hrvatsko pleme Kreščić ili Kriščić: Njegove povelje i njegove predaje, Vjesnik kraljevskog državnog arhiva u Zagrebu 1 (1925), str. 69.
Aleksandar Loma, Prakosovo. Slovenski i indoevropski koreni srpske epike, Srpska akademija nauka i umetnosti, Balkanološki institut, Posebna izdaja 78, Beograd 2002, str. 243.

 

[ИгарЈ]

Зевс (грч. Ζεύς, лат. Iuppiter) је врховни бог из грчке митологије, вођа богова и људи, као и бог неба и грома, који живи на Олимпу. Син је титана Хрона и његове жене Реје. Зевс јесте Dyeus у индо-европској митологији (Зевс је „узет“ из ове митологије)
https://sr.wikipedia.org/wiki/Зевс

• Indo-Aryan deva: Vedic/Puranic deva, Buddhist deva
• Iranic daeva, daiva, diw, etc.
• Baltic Dievas
• Celtic e.g. Gaulish Dēuos, Scottish Gaelic dia, Welsh duw
• Slavic div(-ese) (miracle)

https://en.wikipedia.org/wiki/Dyeus

A znamo šta znači koren div u slovenskim jezicima (divljina, divno, divlji,..)

Takođe i u slovenskoj mitologiji postoji božanstvo Devana. Samo ime Devane sadrži u sebi ovu odliku jer ona je deva, devica ili mlada devojka.
https://sr.wikipedia.org/sr/Devana
Nema šta, sve pršti od grčkih simbola.

Где је ту одговор на моју поруку?

Омашио си све у вези са Зевсом и етимологијама.

Tačnije, nije ustanovljena, ali ima refleksa praslovenskog dj kao j odnosno ž tako da nisu daleko od mogućeg. Ali ti to, naravno, znaš, samo tendenciozno prećutkuješ.

Не мешам бабе и жабе.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Где је ту одговор на моју поруку?

Омашио си све у вези са Зевсом и етимологијама.


Не мешам бабе и жабе.

Pretpostavljam da je htio kazati da je Zevs porijeklom iz slovenske mitologije, pa tako, analogno, i cjelokupna starogrčka religija?

 

[vučko]

Pretpostavljam da je htio kazati da je Zevs porijeklom iz slovenske mitologije, pa tako, analogno, i cjelokupna starogrčka religija?

Slavene, odmori malo.

- - - - - - - - - -

Где је ту одговор на моју поруку?

Омашио си све у вези са Зевсом и етимологијама.

Rasvetli nas onda, molim te u vezi Zevsa.

 

[ИгарЈ]

Rasvetli nas onda, molim te u vezi Zevsa.

Knock yourself out.

Spojler

M. L. West - Indo-European Poetry and Myth, Oxford University Press, 2007, 166-171

 

[Pumpaj Dinstanović]

Slavene, odmori malo.

Pogrešio sam?

 

[Mrkalj]

Где је ту одговор на моју поруку?

Омашио си све у вези са Зевсом и етимологијама.


Не мешам бабе и жабе.

Značajno poboljšanje stila u vidu novog avatara. Pozdravljam.

 

[vučko]

Krsnuti, krsavati poseban je glagol u odnsu na kresnuti i kresati. Krsnuti kao gljive posle kiše. Lat. crescere (rasti) zvanično ne navode kao kognat, ali sva je prilika da se radi o jš jednoj slovenskoj reči u latinskom.

Pročitao sam već ovo i slažem se da ovde dve reči (krsnuti, krsavati i kresnuti, kresati) imaju svoje značenje, koje je eto sad različito, ali zbog veoma sličnog imena (u jednoj jeste prisutan samo samoglasnik e) mislim da je nekada značenje bilo isto, odnosno da ove dve reči vode poreklo od iste reči, značenja.
Evo recimo u poljskom jeziku nema samoglasnika "e" u reči kresati:
From Proto-Slavic *krěsati, *kresati (compare Russian кресать ‎(kresát’), Polish krzosać)
https://en.wiktionary.org/wiki/kresati#Etymology

To je jedna stvar.

Druga stvar jeste reč "Hristos Voskrese", odnosno stsl. vъskrěsiti. Odakle ovo Voskrese/vъskrěsiti, ako je krsnuti, odnosno krsavati.
http://www.svevlad.org.rs/povesnica/kostial_kres.html

I još lat. crescere; znači i ovde imamo cresere.

Našao sam i ovo:
"Nova etimologija riječi krijes izvodi se iz indoeuropskog glagola *kre-s-išto znači rasti, hraniti".
http://nova-akropola.hr/kultura/hrvatska-baština-narodni-običaji-ivanjski-krijesovi/

 

[vučko]

Knock yourself out.

Spojler

M. L. West - Indo-European Poetry and Myth, Oxford University Press, 2007, 166-171

Odlično Igore.


"U prvom delu Miklošič vidi slovan. *div- u značenju 'sjaj, lepota', ali čini se da verovatnije potiće od značenja *bog', identifikovanog sa vanjskom evidencom (lit. dievas, lat. deus, stind. deva), koja je u slovan. *div- očuvan u značenju 'demon', tj. 'bog stare vere' " (Snoj, 2009, str. 109).

Knock yourself out.

 

[ИгарЈ]

Латинско crescere заправо је грађено као cre-sc-ere. О латинској морфологији говори када научиш нешто о њој.

А већ сам писао о овом, али не читате зато што вас не занима, ако и прочитате онда не разумете, не разумете јер немате предзнања, а предзнања немате зато што не читате.

Латинско crēscō, crēscere је изведено је од creō додавањем суфикса -sco, а у потоњем је -ere инфинитивни наставак. Можда би ти корен речи био јаснији у облицима попут creui, cretum, creatrix, procreare, creber, crementum, concretus, increbrescere, increbrare.
Словенски когнати латинскога crēscō, crēscere су нпр. српсл. окријати, укр. кріяти, рус. дијал. креять

Michiel de Vaan - Etymological Dictionary of Latin and the other Italic Languages, Leiden, Boston: Brill Academic Publishers, 2008.

Oxford Latin Dictionary, 1968

 

[ИгарЈ]

Odlično Igore.
"U prvom delu Miklošič vidi slovan. *div- u značenju 'sjaj, lepota', ali čini se da verovatnije potiće od značenja *bog', identifikovanog sa vanjskom evidencom (lit. dievas, lat. deus, stind. deva), koja je u slovan. *div- očuvan u značenju 'demon', tj. 'bog stare vere' " (Snoj, 2009, str. 109).

Тврдње које сам изнео у својој историјскоуметничкој поруци си исто тако занемарио и неповезано скренуо разговор на Зевса. Будући да Зевсово име, попут још неких божанстава у другим индоевропским језицима, потиче од праиндоевропскога *dyeus, поставио сам текст о том. Сада опет неповезано скрећеш разговор на прасловенско divǔ које уопште на тим страницама није споменуто. Како је то одговор на прилог који сам дао у поруци? Нејасно је на шта се настављаш и шта покушаваш рећи, као и потврђујеш ли или оповргаваш нешто од приложенога текста. У Словена нема одраза реченога пие. *dyeus, али очуван је одраз сроднога *deiwos, стога је старословенско дивъ споменуто на другом месту у књизи. У грчком, пак, нема одраза тога *deiwos, те су тако грчки Ζεύς и словенски дивъ сродни тек када се доведу на праиндоевропски ступањ, тј. прво није настало од другога и обратно.

Укратко, ниси у стању појмити тврдње које износим, погрешно их схваћаш па неповезано и хаотично одговараш.

M. L. West - Indo-European Poetry and Myth, Oxford University Press, 2007, 120-122

Узгред, подсетио бих те како си Снојеве тврдње одлучно одбацивао када ти нису одговарале, а Миклошича си назвао превазиђеним језикословцем:

Ovaj miklosic ti je prevazidjeni lingvista, kao i safarik i ostali.

 

[Tandoori Masala]

Pročitao sam već ovo i slažem se da ovde dve reči (krsnuti, krsavati i kresnuti, kresati) imaju svoje značenje, koje je eto sad različito, ali zbog veoma sličnog imena (u jednoj jeste prisutan samo samoglasnik e) mislim da je nekada značenje bilo isto, odnosno da ove dve reči vode poreklo od iste reči, značenja.
Evo recimo u poljskom jeziku nema samoglasnika "e" u reči kresati:
From Proto-Slavic *krěsati, *kresati (compare Russian кресать ‎(kresát’), Polish krzosać)
https://en.wiktionary.org/wiki/kresati#Etymology

To je jedna stvar.

Druga stvar jeste reč "Hristos Voskrese", odnosno stsl. vъskrěsiti. Odakle ovo Voskrese/vъskrěsiti, ako je krsnuti, odnosno krsavati.
http://www.svevlad.org.rs/povesnica/kostial_kres.html

I još lat. crescere; znači i ovde imamo cresere.

Našao sam i ovo:
"Nova etimologija riječi krijes izvodi se iz indoeuropskog glagola *kre-s-išto znači rasti, hraniti".
http://nova-akropola.hr/kultura/hrvatska-baština-narodni-običaji-ivanjski-krijesovi/

Otidji odavde i krepaj. Vrijeme te pregazilo.

 

[vučko]

Тврдње које сам изнео у својој историјскоуметничкој поруци си исто тако занемарио и неповезано скренуо разговор на Зевса. Будући да Зевсово име, попут још неких божанстава у другим индоевропским језицима, потиче од праиндоевропскога *dyeus, поставио сам текст о том. Сада опет неповезано скрећеш разговор на прасловенско divǔ које уопште на тим страницама није споменуто. Како је то одговор на прилог који сам дао у поруци? Нејасно је на шта се настављаш и шта покушаваш рећи, као и потврђујеш ли или оповргаваш нешто од приложенога текста. У Словена нема одраза реченога пие. *dyeus, али очуван је одраз сроднога *deiwos, стога је старословенско дивъ споменуто на другом месту у књизи. У грчком, пак, нема одраза тога *dyeus, те су тако грчки Ζεύς и словенски дивъ сродни тек када се доведу на праиндоевропски ступањ, тј. прво није настало од другога и обратно.

A što sada tebi smeta Zevs? Pa ti si prvi pomenuo grčku mitologiju, a ja sam ti spomenuo Zevsa kao vrhovno božanstvo. Naravno Zevs jeste preuzeto od pie. *dyeus, zato se Zevs nemože etimološki objasniti u grčkom jeziku. Sa druge strane takođe od pie. *dyeus, nastalo je star. slovan. *div- , koji je eto mnogo bliži pie. *dyeus, nego grčki oblik Zevs. Zato se može pretpostaviti da je staroslovenski nastavak pie jezika tj. kontinuitet.

Rekao sam ti već da se Zevs nemože etimološki objasniti u grčkom jeziku, ali star. slovan. *div- može se. Jedno je značenje 'sjaj, lepota', odnosno divota, divno, a drugo je značenje 'divlje, divljina', odnosno priroda i može da označava 'boga stare vere'.

Divljina jeste divna.

Узгред, подсетио бих те како си Снојеве тврдње одлучно одбацивао када ти нису одговарале, а Миклошича си назвао превазиђеним језикословцем:

Za Snoja sam ti već objasnio. On naprimer u vezi reke Ledave (sloven.), odnosno Lendave (madž.) daje objašnjenje da dolazi od germanske reči lend-, ali takođe napominje mogučnost, da dolazi od slovenske reči ledina, ali na kraju kaže da je to malo verovatno. Ne kaže zašto je to malo verovatno, ali pretpostavljam da to kaže zato što se veruje u naseljavanje Slovena u 6./. veku, pa eto zato nije moguče. Kapiraš sada, ili moram da nađem onu našu diskujiju o tome još jednom?


Što se tiče Miklošiča, rekao sam prevaziđeni zato ste "vi" uvek kada sam spomenuo Šafarika pisali da je on prevaziđen. A što se tiče one diskusije o Kranju i Karnima, za koji dan ću da navedem neke nove stvari. Dobro da si me podstio. Hvala.

- - - - - - - - - -

Otidji odavde i krepaj. Vrijeme te pregazilo.

Mlad sam ja još, inače sve je u božijim rukama, odnosno u prirodi, tj. divljini.

- - - - - - - - - -

Латинско crescere заправо је грађено као cre-sc-ere. О латинској морфологији говори када научиш нешто о њој.

А већ сам писао о овом, али не читате зато што вас не занима, ако и прочитате онда не разумете, не разумете јер немате предзнања, а предзнања немате зато што не читате.

Šta ćemo sa stsl. vъskrěsiti ?


Može li etimološko objašnjenje reči kresati i etimološko objašnjenje krsnuti? Hvala.

 

[ИгарЈ]

A što sada tebi smeta Zevs? Pa ti si prvi pomenuo grčku mitologiju, a ja sam ti spomenuo Zevsa kao vrhovno božanstvo. Naravno Zevs jeste preuzeto od pie. *dyeus, zato se Zevs nemože etimološki objasniti u grčkom jeziku. Sa druge strane takođe od pie. *dyeus, nastalo je star. slovan. *div- , koji je eto mnogo bliži pie. *dyeus, nego grčki oblik Zevs. Zato se može pretpostaviti da je staroslovenski nastavak pie jezika tj. kontinuitet.

Rekao sam ti već da se Zevs nemože etimološki objasniti u grčkom jeziku, ali star. slovan. *div- može se. Jedno je značenje 'sjaj, lepota', odnosno divota, divno, a drugo je značenje 'divlje, divljina', odnosno priroda i može da označava 'boga stare vere'.

- сваки индоевропски језик наставак је праиндоевропскога
- старогрчко Ζεύς има јасну индоевропску етимологију, оно је наставак пие. *dyeus, које није сачувано у Словена
- ако се само сазвучношћу водиш, онда си могао упоредити неке падежне облике Зевсова имена, нпр. генитив Διός или лаконски грчки облик његова имена - Δεύς
- у грчком, као и у још неким ие. језицима, налазимо и синтагму Ζεύ πάτερ у значењу 'небески отац', а које, по свој прилици, нема у Словена (постоји хипотеза, споменута у једном од претходних прилога, да је стри- у Стрибогову имену одраз старијега *ptr- те и траг праиндоевропскога небескога оца, али није заиста подржана)
- прасловенско divǔ није одраз пие. *dyeus но сроднога *deiwos, које пак није очувано у грчком, и когнат је нпр. германскога Tīwaz, литванскога Dievas и латинскога Deus

Рекох лепо да не можеш појмити, немаш предзнања, расуђујеш на основу сазвучности, тј. правиш пучке етимологије уместо да отвориш књигу и прво научиш нешто о историји грчкога језика ако већ желиш о њем говорити.

Не смета ми Зевс, могу до сутра говори о њем у светлу етимологије и историје уметности. Но, ми смо разговарали о једном, ја показах како у иконографији одређених ликова можемо видети преплитања разних култура али и да ту нема ничега словенскога, тврдње су занемарене а твој одговор није био у вези ни са чим реченим.

Етимологија Зевсова имена:

Етимологија придева 'небески', 'божански', 'Зевсов':

Robert Beeks - Etymological dictionary of Greek, volume one, 2010

Može li etimološko objašnjenje reči kresati i etimološko objašnjenje krsnuti? Hvala.

Потражи овде:
http://etymolog.ruslang.ru/doc/essja12.pdf
http://etymolog.ruslang.ru/doc/essja13.pdf

 

[Pumpaj Dinstanović]

Igore, koliko se ja sjećam vučko ne zna baš nešto engleski jezik, tako da ne bi trebalo da se ljutiš, jer vjerovatno iz toga proizlazi zabuna. S njegove strane, on ne čita uopšte te skenove koje postavljaš, a ti sa druge strane misliš kao da pročita i ostaje zatucan tj. ne vjeruje ili nešto ne shvata (a ne shvata jer nije ni pročitao).

 

[ИгарЈ]

Обично уз прилоге, као малоприје, пишем сажетак и додатна објашњена. За први од прилога о поредбеној индоевропској митологији нисам био у прилици.
Ако нешто није разумио, могао је слободно рећи.

 

[Mrkalj]

A što sada tebi smeta Zevs? Pa ti si prvi pomenuo grčku mitologiju, a ja sam ti spomenuo Zevsa kao vrhovno božanstvo. Naravno Zevs jeste preuzeto od pie. *dyeus, zato se Zevs nemože etimološki objasniti u grčkom jeziku. Sa druge strane takođe od pie. *dyeus, nastalo je star. slovan. *div- , koji je eto mnogo bliži pie. *dyeus, nego grčki oblik Zevs. Zato se može pretpostaviti da je staroslovenski nastavak pie jezika tj. kontinuitet.

Rekao sam ti već da se Zevs nemože etimološki objasniti u grčkom jeziku, ali star. slovan. *div- može se. Jedno je značenje 'sjaj, lepota', odnosno divota, divno, a drugo je značenje 'divlje, divljina', odnosno priroda i može da označava 'boga stare vere'.

✧ prasl. *diviti sę (rus. divít'sja, polj. dziwić się) ≃ prasl. *divo: čudo ← ie. *deywo-: bog (lat. deus, lit. dievas)

 

[vučko]

Igore, koliko se ja sjećam vučko ne zna baš nešto engleski jezik, tako da ne bi trebalo da se ljutiš, jer vjerovatno iz toga proizlazi zabuna. S njegove strane, on ne čita uopšte te skenove koje postavljaš, a ti sa druge strane misliš kao da pročita i ostaje zatucan tj. ne vjeruje ili nešto ne shvata (a ne shvata jer nije ni pročitao).

Slavene, izgleda kako si zaboravio sve one dokumente koje si mi slao na engleskom jeziku. Nije da sam neki stručnjak za engleski, ali ga znam; i pročitam sve što je upučeno meni.

 

[vučko]

- сваки индоевропски језик наставак је праиндоевропскога

To mi je sasvim logički jasno, iako nisam nikada učio lingvistiku, ali složit ćeš se da su neki jezici bliži ili ko hoćeš srodniji sa praindoevropskim jezikom.

- старогрчко Ζεύς има јасну индоевропску етимологију, оно је наставак пие. *dyeus, које није сачувано у Словена

Grešiš. Starogrčko Ζεύς dolazi od пие. *dyeus ali hoću da ti kažem da Zevs nema etimološko objašnjenje u grčkom jeziku ili pak ima? Koje su to grčke reči koje uključuju reč zevs?

Sa druge strane imamo star. slovan. *div- . Jedno je značenje 'sjaj, lepota', odnosno divota, divno, a drugo je značenje 'divlje, divljina', odnosno priroda i može da označava 'boga stare vere'.

"But the most important term, one that has left representatives in nearly all branches of the Indo-European family was based on the root *diw/dyu wich denotet the bright sky or the light of day".

Znači koren *diw - svetlo nebo i star. slovan. *div- sjaj, lepota. Da li ti je sada nešto jasnije?

- ако се само сазвучношћу водиш, онда си могао упоредити неке падежне облике Зевсова имена, нпр. генитив Διός или лаконски грчки облик његова имена - Δεύς

Kao što vidiš ne vodim se samo sazvučnošću nego i značenju tog imena. Kako objašnjavaš da je u padežima negde početno slovo Z, a negde D? Koji je koren u reči Zevs i u kojim grčkim rečima se još taj koren javlja?

- прасловенско divǔ није одраз пие. *dyeus но сроднога *deiwos, које пак није очувано у грчком, и когнат је нпр. германскога Tīwaz, литванскога Dievas и латинскога Deus

A šta bi sa ovom rečenicom: of the Indo-European family was based on the root *diw/dyu? A koji je onda po tvome odraz praslovenskoga *divu u pie.?[/QUOTE]

- - - - - - - - - -

Потражи овде:
http://etymolog.ruslang.ru/doc/essja12.pdf
http://etymolog.ruslang.ru/doc/essja13.pdf

Ne znam ruski. Može li prevod i strana na kojoj se to nalazi? Hvala.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Slavene, izgleda kako si zaboravio sve one dokumente koje si mi slao na engleskom jeziku. Nije da sam neki stručnjak za engleski, ali ga znam; i pročitam sve što je upučeno meni.

Iskreno rekao bih da jesam zaboravio...hmm...možda sam te pomiješao sa Ahil71.

 

[Боб]

A šta to znači?

verovatno misli na ćirilično pismo, čije je staro ime koje se u Srbiji koristi azbuka

 

[Slavan]

- сваки индоевропски језик наставак је праиндоевропскога
- старогрчко Ζεύς има јасну индоевропску етимологију, оно је наставак пие. *dyeus, које није сачувано у Словена
- ако се само Звучношћу водиш, онда си могао упоредити неке падежне облике Зевсова имена, нпр. генитив Διός или лаконски грчки облик његова имена - Δεύς
- у грчком, као и у још неким ие. језицима, налазимо и синтагму Ζεύ πάτερ у значењу 'небески отац', а које, по свој прилици, нема у Словена (постоји хипотеза, споменута у једном од претходних прилога, да је стри- у Стрибогову имену одраз старијега *ptr- те и траг праиндоевропскога небескога оца, али није заиста подржана)
- прасловенско divǔ није одраз пие. *dyeus но сроднога *deiwos, које пак није очувано у грчком, и когнат је нпр. германскога Tīwaz, литванскога Dievas и латинскога Deus

То је у реду што се тиче Зевса, али мислим да не можемо тврдити како прасловенско divǔ није одраз пие. *dyew, јер се на више места напомиње како се ради о метатези, како за литвански dievas, тако и за балтословенски, где је дата етимологија од deiwas.

*diw- превој (нулти степен) од *dyḗw-s "небо" → *deyw-os "бог, небески бог"

По томе, од корена *dyew:
-deywós (дан, див)
-diwyós (нпр. епитет или придев δῖος)
-dyḗws (одатле Ζεύς, од акузатива)

Ζεύς је познат и као Δεύς, па као Δίας.


Зевс (Ζευς), старогрчки (Ζεύς). У старогрчком се Ζ - зета (данас: зита), читала, тј. изговарала као дз (или зд), те би Зевс био Дзеус (или: Здеус).

To mi je sasvim logički jasno, iako nisam nikada učio lingvistiku, ali složit ćeš se da su neki jezici bliži ili ko hoćeš srodniji sa praindoevropskim jezikom.

Grešiš. Starogrčko Ζεύς dolazi od пие. *dyeus ali hoću da ti kažem da Zevs nema etimološko objašnjenje u grčkom jeziku ili pak ima? Koje su to grčke reči koje uključuju reč zevs?

Има објашњења. Сем тога, постоје и други термини, као што и у српском имамо: Бог и божији, али и диван, дивити се, дева (девица) итд. Значењски су повезани, али етимологија је различита.

Тако и у грчком имамо θεός, тј. Θεός и старогрчки θεῖος. Отуд теологија, тј. богословље.

Sa druge strane imamo star. slovan. *div- . Jedno je značenje 'sjaj, lepota', odnosno divota, divno, a drugo je značenje 'divlje, divljina', odnosno priroda i može da označava 'boga stare vere'.

"But the most important term, one that has left representatives in nearly all branches of the Indo-European family was based on the root *diw/dyu wich denotet the bright sky or the light of day".

Znači koren *diw - svetlo nebo i star. slovan. *div- sjaj, lepota.

Да, може се наћи у етимолошким речницима, и што се тиче "бога старе вере" и што се тиче "дивљине".
Тако је и с речју бог, Бог, и с изведеницама попут богат и оних супротног значења - убог, богаљ.

Kao što vidiš ne vodim se samo sazvučnošću nego i značenju tog imena. Kako objašnjavaš da je u padežima negde početno slovo Z, a negde D? Koji je koren u reči Zevs i u kojim grčkim rečima se još taj koren javlja?

A šta bi sa ovom rečenicom: of the Indo-European family was based on the root *diw/dyu? A koji je onda po tvome odraz praslovenskoga *divu u pie.?

Једним делом сам то горе објаснио.
Што се тиче Зевса - у питању је неправилна именица. Како се ради о Богу, нема ни множине.

 

[ИгарЈ]

То је у реду што се тиче Зевса, али мислим да не можемо тврдити како прасловенско divǔ није одраз пие. *dyew, јер се на више места напомиње како се ради о метатези, како за литвански dievas, тако и за балтословенски, где је дата етимологија од deiwas.
*diw- превој (нулти степен) од *dyḗw-s "небо" → *deyw-os "бог, небески бог"

Нулти ступањ је *diw-, *dyu-, пуни је *dyeu- а продужени *deyu-. Није, дакле, реч о метатези од *dyeus, пие. *deywos добивено је од продуженога ступња и наставком *-o-.

Зевс (Ζευς), старогрчки (Ζεύς). У старогрчком се Ζ - зета (данас: зита), читала, тј. изговарала као дз (или зд), те би Зевс био Дзеус (или: Здеус).

У праву си. Могао бих само додати како је Ζ настало јотовањем од старијега *dy.

Mate Kapović - Uvod u indoeuropsku lingvistiku, Matica hrvatska, Zagreb, 2008, 194