„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[cronnin]

Ако то није њихово, чије је онда? Од кога су га тако бестиднички украли? Споменуто је већ да готово сви стари документи нису доступни у фототипском издању...по чему је ДАИ толико значајнији од осталих да буде њихова морална обавеза да га дигитализују и објаве, а не неки други документ?

Ja nisam ni spominjao DAI. Ja pričam o celokupnom opusu.

 

[Mrkalj]

Od Porfirogenetesa saznajemo da:

- Srbi nose crevlje, svojevrsne sandale-opanke pletene od ovčijih creva,

- Porfirogenitus za crevlje kaže "serbule", po kojima su prozvani Srblji (Serbloi), što je kafanska etimologija

- budući da Srbi nose obuću pletenu od creva, znači da im nije hladno u takvim sandalama

- budući da Porfirogenitus svedoči da je ta lagana obuća toliko karakteristična za Srbe te su po njoj prozvani, teško bi bilo za poverovati da su je patentirali i proslavili u kratkom periodu između došašća ovkraj Karpatije i trenutaka Carevog spisateljskog nadahnuća

To, biće, znači da su Srpkinje po Trebinju u crevljama odale pre nego što je Jošua Mesija Vitlejema video.

 

[Pravi Vlah]

- Srbi nose crevlje, svojevrsne sandale-opanke pletene od ovčijih creva,

Опанке направљене од црева ми делују невероватно, јер не би трајале више од пола сата, а ни добри људи на хрватском језичком порталу не верују да се ради о цревима:

prasl. *červьjь (rus. čerevík: seljačka cipela, polj. trzewik) ≃ crijevo, v. (prvotno značenje bilo je »odrezana koža«)
http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=search

 

[Mrkalj]

Опанке направљене од црева ми делују невероватно, јер не би трајале више од пола сата, а ни добри људи на хрватском језичком порталу не верују да се ради о цревима:

prasl. *červьjь (rus. čerevík: seljačka cipela, polj. trzewik) ≃ crijevo, v. (prvotno značenje bilo je »odrezana koža«)
http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=search

Lupaju, po običaju:

https://www.google.ro/search?q=sheep+intestine+strings&num=100&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwii7aXa-onKAhWHliwKHVBzARAQ_AUIBygB&biw=1233&bih=658

mene kukavcu, ubise me ove crevlje! Vala baba, a se vrnemo kuci, turicu ti noge u mengele! 'Vako su me bile crevlje i kad sam momak bio, vazda šaku aspirina pa na igranku!

 

[Pravi Vlah]

Lupaju, po običaju:

https://www.google.ro/search?q=sheep+intestine+strings&num=100&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwii7aXa-onKAhWHliwKHVBzARAQ_AUIBygB&biw=1233&bih=658

mene kukavcu, ubise me ove crevlje! Vala baba, a se vrnemo kuci, turicu ti noge u mengele! 'Vako su me bile crevlje i kad sam momak bio, vazda šaku aspirina pa na igranku!

Добро, прихваћам такву обућу с тиме да им доња страна није била од црева него од коже, вероватно свињске.

Вероватно су биле сличне овима

 

[Viden]

(Према нарацији аутора Цара Ромејског, наиме, велики део “Срба” (“половина народа”, по не најсретнијем Томашићевом преводу, под једним од двојице браће-сувладара) одвојио се од матице “некрштених Срба” у прадомовини која се налазила негде на границама “Франачке”, иза “земље Турака (Мађара)” и у суседству “Старе/Велике (Беле) Хрватске”. Затражили су покровитељство цара Хераклија и земљу за насељавање, али након становитог лутања (све до Солуна) и премишљања (при чему су се вратили све до Дунава), они поновно “замоле од цара Хераклија преко стратега, што онда владаше Београдом да им даде другу земљу, да се населе. И пошто беху садања Србија, и Паганија и тако звана Захумска земља и Требињска и земља Конављана под царевом облашћу, а бејаху опустошене од Авара (одатле протераху Романе, који сада у Далмацији и у Дирахију станују) насели цар ове Србље у тим земљама и беше цару ромајскоме подложни.” Овако сложено приповедање готово да нема никаквога елемента уверљивости – како би уопше становници крајева данашње Саксоније (где сербску прадомовину, складно са одредницама које даје аутор “Списа”, с правом смештају модерни коментатори) дошли на идеју тражити покровитељство удаљенога цара, односно одакле им уопше информације о Царству, и то у време кад им на путу до њега стоји Аварски Каганат на врхунцу моћи; како ли је то могла изгледати сеоба “пола народа” из “Беле Србије” све до Солуна (наравно, овде се опет појављује проблем с Аварима – ингениозно решење да је до сеобе дошло у време након аварског пораза под Константинопољем 626. године подразумева да су “управљачке структуре народа” располагале прецизним и праводобним информацијама о нечему што се догађало хиљадама километара од њих, што апсурд замишљања преноси на посве нову разину), па онда њихов повратак до обала Дунава, да би се напослетку упутили на југ све до обала јужног Јадрана (како су се уопше кретали у толиком броју, шта су јели, како су знали где иду и како до тамо доћи те ко ли је “распоређивао” делове “народа” који су онда напучили добивене крајеве, само су нека питања која се при таквом приповедању постављају сама од себе). Но, судећи по ставу модерних повесничара, све су то “неважне ситнице” и “безначајна питања” узме ли се у обзир да нарација преузета из Де администрандо…, уз минимална преиначења (испуштања и додавања), открива националне почетке. У практичном извођењу повесничара с краја XX. столећа цели овај наративни склоп, који се иначе у односу на реалности почетка VII. столећа показао прилично апсурдним и бесмисленим, изгледа овако:

Цар Константин VII Порфирогенит изричито каже да су Захумљани Срби и да потичу из времена архонта који је пребегао цару Ираклију. Из овога се види да је Захумље насељено Србима још у време сеобе. Цар-писац каже да су садашња Србија, Паганија, земља Захумљана, Травунија и Конавли били под влашћу Ромајаца, а опустели од Авара, те ту цар Ираклије (610–641) насели Србе који му беху подчињени. Природно, цар-писац преувеличава улогу цара Ираклија у овим догађајима. … Може се рећи да су Срби населили Захумље у време цара Ираклија, и то у другој половини његове владавине (после 626. године).

Дакле, од свих невероатних тврдњи (покретање “пола народа”, “угодна шетња” хиљадама километара до Солуна и натраг, занемаривање Авара итд.) модерни аутор изабире оспорити једну од ретких које приповести дају бар неки привид уверљивости – јер, само би улога цара Хераклија могла бар донекле објаснити како су досељеници, наравно под условом да се ради о заједници која се у околностима онога доба могла реално кретати (а то значи максимално неколико хиљада људи), уопште могли имати сазнање где иду и како тамо стићи!

Но, иако ће тврдња деловати понешто необично, прави смисао и овога и највећег дела сличних текстова заправо и није потрага за спознајама о ономе што се догодило столећима унатраг – стварни је смисао овакве изградње сазнања потврдити и репродуковати оно што је већ ноторна чињеница и што је поновљено већ безброј пута (па је постало нешто “што сви знају” и што је “свима јасно”). Ноторна је пак чињеница (наравно, тек у оваквоме мисаоном склопу) да постоји чврста друштвена заједница с континуитетом у простору и времену у смислу садржаја појма Срби (Хрвати итд.), потврђена спознајом да су (сви) данашњи Срби (Хрвати итд.) изравни потомци и духовни следници оних “Срба” (“Хрвата” итд.) који су након 626. године остварили херојски потхват сеобе у нову постојбину. Управо због тога аутор избацује без потребе за коментаром таквога поступка све оно што смета извођењу таквога једноставног закључка, а негирањем улоге цара претвара народ у актера, односно субјект повести. Да не би било какве забуне – поступак ове врсте није значајка сербске историографије, он је темељно обележје менталнога склопа из којега извире концепт “националне повести”. Чак и врло угледни бечки повесничар, аутор низа изванредно оцењених повесних дјела с глобалним ауторитетом предводника целе једне школе у приступу раносредњовековној повести, Herwig Wolfram, управо у сусрету с делом Де администрандо империо чини, уз свакако нешто више стила и у сложенијој форми, врло сличну ствар. Наиме, разматрајући слику Средње Еуропе у делу које се приписује Константину VII., Wолфрам уочава проблеме који произлазе из начина на који аутор(и) Де администрандо империо поступа(ју) с називом Моравске Кнежевине. Ту је политичко творење, наиме, означено у тексту у два наврата не баш јасним придевом “велика/стара” (мегале – због једноставности, што је међу повесничарима изазивало и изазива још увек жучне расправе о томе на који је од два различита значења овога придева аутор мислио.

Осврћући се на тај проблем, Wолфрам не пропушта одржати кратко морално предавање о тому како су “националистички и шовинистички повесничари старијих времена волели овај (сц. – ‘Велика Моравска’ – оп. М. А.) појам”. Но, тај критички осврт на туђи “национализам и шовинизам” (који није једини, јер Wолфрам има сличан став и спрам оних који су писали о сербској раносредњовековној повести) следи након што је аутор урадио управо оно што другима замера. Нашавши, наиме, у делу Де администрандо… појам “Немци” (Nemitzoi-Nemitzioi), којим су Славени означавали говорнике германских језика, а који је од Славена преузет и у Де администрандо…, и повезавши га са савременом појавом појма Teudisci, Wолфрам брже-боље, али и врло далекосежно, закључује како “Константин Порфирогенет сведочи о раној фази у обликовању немачке нације”. Од славенске перцепције говорника германских језика до “немачке нације”, међутим, дуг је (у временској димензији) пут, осим наравно за оне који се на овакав начин баве “националном повешћу”, приговарајући истоме таквом поступку код других. Склоност, дакле, повесничара да на овакав начин проматрају етничко називље ранога средњег века те га посве несвесно модернизују дубоко је укорењена у мисаоне обрасце и шеме изграђене током последњег стољећа и по. Ти се пак обрасци и шеме обично у објашњењу повезују с обликовањем модерних масовних нација као “замишљених заједница”, што је било омогућено енормним ширењем комуникацијских канала, у првоме реду кроз развој капиталистичког штампарства од XVI. столећа надаље, како је то своједобно зорно показао Бенедикт Андерсон. Накнадно су те и такве “замишљене заједнице”, према томе тумачењу, оснажене кроз пројекције модерних схватања у прошлост у поступку описаном, у једноме утицајном зборнику радова што га је уредио Eric Hobsbawm, као “за(из)мишљање традиција”. Но, овакав приказ остаје недоречен, па на одређени начин и не баш посве уверљив, све док се не узме у обзир да су и “замишљање заједнице” и “за(из) мишљање традиција” уклопљени у шири склоп мисаоних образаца и шема изграђених посве неприметно практичним деловањем (европске) државе и њезиних организација од XVI. столећа надаље. Кроз процедуре и поступке усмерене на поједностављивање и појашњавање сложене друштвене стварности предмодернога света, попут израде катастара и порезних пописа те службене статистике као врхунскога домета таквих настојања, потом увођења презимена те стандардизације мера, новца и језика, државне су институције временом битно редефинисале и начин на који поданици те исте модерне државе, укључујући свакако и научнике, гледају и поимају свет у којем живе и који истражују. Амерички антрополог James C. Scott у једној бриљантно написаној и прилично утицајној књизи овако сумира цели процес.

Поједностављења којима се служила држава, каква су земљовиди, порезни пописи, катастарски планови те стандардизоване мерне јединице, представљају технике усмерене на обухваћање големе и сложене реалности; како би службеници државе били у стању спознати поједине аспекте целине та је сложена стварност морала бити сведена на шематизиране категорије. Једини начин на који се то могло учинити било је свести бескрајни низ детаља на одређену скупину категорија које су онда олакшавале уопшени опис, успоредбу и сабијање у већ постављене оквире.

Мисаони су обрасци и шеме настали на овакав начин постали погодно тло за масовно укорењивање “замишљене заједнице” и њезиних “за(из) мишљених традиција”. Тако су агрегатне статистичке јединице модерних нација, уз масовно суделовање у политичком процесу кроз опште право гласа, постале неодвојиви део мисаонога крајолика унутар којега су сада у форми колективитета почеле функционисати као стварни актери повести. Свако спомињање назива који се користи за означавање тих модерних нација у неком старом тексту аутоматски је у очима повесничара неспремнога за успостављање дистанце значило видети у тексту оно што се тражило, а не оно што тамо пише.

(

)

 

[snouden]

Ne znam sta je ovaj Forum skrivio dragom i milostivom Bogu pa mora da trpi mucne komentare ubogih teoreticara zavjere poput snoudena i cronnina. Najstariji sacuvani rukopis DAI (Codex Parisinus gr. 2009) je odavno mikrofilmovan (Microfilm en noir et blanc. Cote de consultation en salle de lecture: MF 31061) i digitalizovan.

Svako ko ima i najminimalnije znanje engleskog ili francuskog jezika moze da ga pronadje na stranici Narodne biblioteke u Parizu preko pretrage Do nje se dolazi sa glavne stranice: Collections et services > Catalogues > Acces a BnF archives et manuscrits > Formulaire de recherche. Neka se ukuca u Texte libre "De Administrando Imperio" i pojavice se "Grec 2009", a u sklopu njega "Constantini Porphyrogeniti ad Romanum filium tractatus de administrando imperio". Nakon toga, otici na: Accéder au manuscrit numérisé gdje se nalazi cijeli dokument.



Evo naslovnice i pocetnog teksta 31. poglavlja o Hrvatima (88v):

http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10722809z/f95.item.zoom

Za skidanje cijele knjige, izabrati strelicu (Téléchargement / impression) sa lijeve strane gdje se nalazi "jelovnik", onda format PDF i Télécharger: le document entier, ispuniti kvadratic (En cochant cette case, je reconnais avoir pris connaissance des conditions d'utilisation et je les accepte.), pritisnuti Télécharger i gotovo.

Evo jos i mnogo brzeg nacina pretrage, direktno preko Gallice.

hvala. mogao si forumsku raspravu u vezi digitalizacije/filmovanja najstarijeg izdanja DAI značajno skratiti da si blagovremenao dao traženi link. dugo je rasprava trajala i morao si primetiti da niko od učesnika ne zna pokazati link.
---------------------
srećna ti nova godina.

želim ti da se u novoj godine otarasiš svog primitivizma i postaneš bolji čovek.
vidi ovako. ništa od "znanja i arhiva" nije vredno, ako ne voliš druge ljude.
potrudi se. i promene će doći.

Eto snouden sada mozes i da das to kome si hteo da vidi.

lepo od tandorija. mogao je odma da da link.

 

[snouden]

Od Porfirogenetesa saznajemo da:
- Srbi nose crevlje, svojevrsne sandale-opanke pletene od ovčijih creva,
- Porfirogenitus za crevlje kaže "serbule", po kojima su prvozvani Srblji (Serbloi), što je kafanska etimologija
- budući da Srbi nose obuću pletenu od creva, znači da im nije hladno u takvim sandalama
- budući da Porfirogenitus svedoči da je ta lagana obuća toliko karakteristična za Srbe te su po njoj prozvani, teško bi bilo za poverovati da su je patentirali i proslavili u kratkom periodu između došašća ovkraj Karpatije i trenutaka Carevog spisateljskog nadahnuća
To, biće, znači da su Srpkinje po Trebinju u crevljama odale pre nego što je Jošua Mesija video Vitlejema.

dok tragasmo za linkom najstarijeg izdanja DAI ja naučih i ovo:

33. Zahumljani (preci Bunjevaca) su Srbi

Zemlju Zahumlje su ranije posjedovali Romeji, ja mislim na one Romane koje je car Dioklecijan preselio iz Rima, kako je o njima rečeno u istoriji Hrvata. Zemlja Zahumlje bila je pod vladavinom cara Romeja, ali kad je ono i njegov narod bio podjarmljen Avarima, ono je potpuno opustjelo. Oni koji sada tamo žive u Zahumlju, Srbi su iz vremena onog arhonta koji je tražio zaštitu od cara Iraklija. Oni su nazvani Zahumljani po planini koja se zove Hum i zaista u jeziku Slovena Zahumljani znači oni iza brda, jer se na ovom području nalazi veliko brdo s dva grada na njegovom vrhu, Bona i Hum, a iza tog brda teče rijeka nazvana Bona, što znači Dobra. Pleme prokonzula i patricija Mihajla, sina Višetinog, arhonta Zahumljana potiče od nekrštenih koji su stanovali na rijeci Visli i koji su se zvali Litciki, oni su se naselili na rijeci zvanoj Zahluma. U zemlji Zahumljana naseljeni gradovi su Ston, Mokriskik, Josli(Ošlje), Galumainik, Dobroskik(Dabar).

34. I u Travunji i Konavlima takodjer žive Srbi

Zemlja Travunjana i Konavljana je jedna. Stanovnici su potomci nekrštenih Srba, iz vremena onog arhonta(kneza) koji se odselio iz nekrštene Srbije i zatražio zaštitu cara Iraklija, sve do vremena Vlastimira, srpskog arhonta. Taj knez Vlastimir udao je svoju kćerku za Krajinu, sina Beloja, župana Travunije. U želji da ga učini plemenitijim, svoga zeta, dao mu je titulu arhonta i učinio ga samostalnim. Od njega se rodio Hvalimir, a od njega Čučimir. Arhonti Travunije su uvijek bili pod vlašću arhonta Srbije. Travunija na jeziku Slavena znači utvrđeno mesto, i to zato što u zemlji ima mnogo utvrđenja. Ovoj zemlji Travuniji podređena je druga zemlja nazvana Konavlje. Konavlje na jeziku Slavena znači teretna kola, zbog toga što je zemlja ravna pa oni sve svoje poslove obavljaju upotrebljavajući kola. Na području Travunije i Konavlja nalaze se naseljena mesta Travunija(Trebinje), Ormos(Vrm na Trebišnjici), Risan, Lukavec, Zatleblje(Zetliv).

36. Pagani koji žive u dolini Neretve su takodjer SRBI. U vreme pisanja DAI nekršteni Srbi su naseljavali osim doline Neretve i otoke: Brać, Korčulu, Vis, Lastovo, Mljet, Hvar...a za lingvističare beogradskog pašaluka ovo znači da je čakavica srpski dijalekt.

Zemlju u kojoj sada stanuju Pagani ranije su takođe posjedovali Romani koje je car Dioklecijan preselio iz Rima i naselio u Dalmaciji. Isti Pagani vode porijeklo od nekrštenih Srba iz onog vremena u kojem je njihov poglavar zatražio zaštitu cara Iraklija. Ova je zemlja također bila podjarmljena od Avara i opustošena, a ponovno naseljena u vrijeme cara Iraklija. Nazvani su Pagani zato što nisu prihvatili krštenje u vrijeme kad su svi Srbi primili krštenje. Naziv pagani na jeziku Slavena znači nekršteni ali na jeziku Romeja njihova zemlja se zove Arenta(Neretva) pa se i oni nazivaju Arentani(Neretvljani) sa strane istih Romeja. U Paganiji su naseljeni gradovi Mokro, Verulja(Vrulja), Ostrok i Slavinec(Gradac). Uz to oni posjeduju i ova ostrva: veliko ostrvo Korčula, na kom postoji i grad, drugo veliko ostrvo Mljet, koje spominje sveti Luka u Djelima Apostolskim, pod imenom Melita, na kome je zmija ugrizla Svetog Pavla za prst, a koju je on bacio u vatru, drugo veliko ostrvo Hvar, drugo veliko ostrvo Brač. Tu postoje i druga ostrva koja nisu pod vlašću istih Pagana: ostrvo Hoara(?Sušac?), ostrvo Vis, ostrvo Lastovo.

31. Velikoposednici su se dokopali najplodnijih komada centralne Dalmacije pa ih zato ajnhard ne spominje jer nisu u sastavu imperije njegovog cara već onog dela rimske Dalmacije koji drže SORABI.,

Hrvati, koji sada žive u predjelu Dalmacije jesu potomci nekrštenih Hrvata, također zvanih Bijeli, koji žive iza Turaka (Mađara), i u susjedstvu Franačke, a za slavenske susjede imaju nekrštene Srbe. ,,Hrvati", na slavenskom jeziku znači: ,,oni koji imaju mnogo zemlje". Ti isti Hrvati su došli i zatražili zaštitu kod Iraklija, cara Bizantinaca, prije nego što su Srbi zatražili zaštitu tog istog cara Iraklija, i to u vrijeme kad su Avari potukli i istjerali iz tih krajeva Rimljane koje je car Dioklecijan doveo iz Rima u ove zemlje i tamo naselio, i koji su bili nazvani ,,Rimljani" zbog toga što su bili preseljeni iz Rima u te krajeve, ja mislim na one koji su sada nazvani Hrvatska i Srbija. Ovi su isti Rimljani, protjerani od Avara u doba tog istog cara Bizantinaca Iraklija, i njihove zemlje su ostale puste. I tako su, po zapovijedi cara Iraklija, isti ovi Hrvati potukli i protjerali Avare iz tih zemalja, i s dozvolom cara Iraklija, oni su se naselili u toj istoj zemlji Avara, u kojoj sada stanuju. Ovi isti Hrvati u to su vrijeme imali za kneza oca Porge.

 

[snouden]

(Према нарацији аутора Цара Ромејског, наиме, велики део “Срба” (“половина народа”, по не најсретнијем Томашићевом преводу, под једним од двојице браће-сувладара) одвојио се од матице “некрштених Срба” у прадомовини која се налазила негде на границама “Франачке”, иза “земље Турака (Мађара)” и у суседству “Старе/Велике (Беле) Хрватске”. Затражили су покровитељство цара Хераклија и земљу за насељавање, али након становитог лутања (све до Солуна) и премишљања (при чему су се вратили све до Дунава), они поновно “замоле од цара Хераклија преко стратега, што онда владаше Београдом да им даде другу земљу, да се населе. И пошто беху садања Србија, и Паганија и тако звана Захумска земља и Требињска и земља Конављана под царевом облашћу, а бејаху опустошене од Авара (одатле протераху Романе, који сада у Далмацији и у Дирахију станују) насели цар ове Србље у тим земљама и беше цару ромајскоме подложни.” Овако сложено приповедање готово да нема никаквога елемента уверљивости – како би уопше становници крајева данашње Саксоније (где сербску прадомовину, складно са одредницама које даје аутор “Списа”, с правом смештају модерни коментатори) дошли на идеју тражити покровитељство удаљенога цара, односно одакле им уопше информације о Царству, и то у време кад им на путу до њега стоји Аварски Каганат на врхунцу моћи; како ли је то могла изгледати сеоба “пола народа” из “Беле Србије” све до Солуна (наравно, овде се опет појављује проблем с Аварима – ингениозно решење да је до сеобе дошло у време након аварског пораза под Константинопољем 626. године.

evo, short, mogućeg odgovora na ovu "protivrečnost":

osim avarskog kaganata, u to vreme, značajni severni susedi vizantije su stara bugarska i samova država .
vladar stare bugarske (ime Kurt, poznatiji kao Kubrat, a na prstenu piše ХОРВАТ) je vizantijski djak, iraklijev prijatelj,a ako me sećanje ne vara, čak i neki general u vizantijskoj vojsci pa i vizantijski zet. a njegova bugarska se graniči sa vizantijom. a Samo (ŠamBat = Samo držac= Samoproglašeni vladar) bi po bugarskim izvorima trebao biti njegov brat. koji vlada zapadnim slovenskim zemljama.

pa je izmedju iraklija i njih trebala biti dobra komunikacija. samove vojske su prve napale avare. a bugarske (horvatove) vojske ih dokrajičile.
a za vojne uspehe najlogičnije je da im iraklije plati darivanjem poseda na upravu...što značajno smanjuje plaćanje suvim blagom.

Цар Константин VII Порфирогенит изричито каже да су Захумљани Срби и да потичу из времена архонта који је пребегао цару Ираклију. Из овога се види да је Захумље насељено Србима још у време сеобе. Цар-писац каже да су садашња Србија, Паганија, земља Захумљана, Травунија и Конавли били под влашћу Ромајаца, а опустели од Авара, те ту цар Ираклије (610–641) насели Србе који му беху подчињени. Природно, цар-писац преувеличава улогу цара Ираклија у овим догађајима. … Може се рећи да су Срби населили Захумље у време цара Ираклија, и то у другој половини његове владавине (после 626. године).

autoru DAI možemo sporiti ispravnost zaključivnja o tome odakle su Srbi ili Hrvati došli. jesu li iraklija molili ili su s iraklijem savez sklopili...očito nije očevidac. samo pokušava objasniti odakle sloveni tu gde su pre bili Dioklecijanovi romani.

ali, jest savremenik kod opisa gde koji (srbi i hrvati) u njegovo vreme žive. pa je samo pitanje koliko je dobro upoznat, te kako svoje saznanje iznosi.
oću reći da ovim informacijama iz DAI trebamo dati veću težinu.

 

[Tandoori Masala]

hvala. mogao si forumsku raspravu u vezi digitalizacije/filmovanja najstarijeg izdanja DAI značajno skratiti da si blagovremenao dao traženi link. dugo je rasprava trajala i morao si primetiti da niko od učesnika ne zna pokazati link.
---------------------
srećna ti nova godina.

želim ti da se u novoj godine otarasiš svog primitivizma i postaneš bolji čovek.
vidi ovako. ništa od "znanja i arhiva" nije vredno, ako ne voliš druge ljude.
potrudi se. i promene će doći.


lepo od tandorija. mogao je odma da da link.

Umjesto bezveznog laprdanja i tracenja vremena drugih (prvenstveno Hanibalovog i Slavenovog, te njihove zivotne energije) mogao si se potruditi, otici na stranicu Narodne biblioteke u Parizu i lako pronaci najstariji rukopis DAI. To je najveci primitivizam.

Sretna Nova? Jezim se od grozne pomisli da "moram" da provedem jos jednu napornu godinu ovdje. Nadam se da nece biti poput protekle jer tek registrovani ucesnici (Icelord) cine svoje prve korake ovdje i odmah prosipaju zuc, a kamo nece neko ko ucestvuje duze na ovoj temi i svakodnevno mora da "upija" ove bisere mudrosti.

 

[snouden]

Umjesto bezveznog laprdanja i tracenja vremena drugih (prvenstveno Hanibalovog i Slavenovog, te njihove zivotne energije) mogao si se potruditi, otici na stranicu Narodne biblioteke u Parizu i lako pronaci najstariji rukopis DAI. To je najveci primitivizam.

eto ti ga na.)
kad kažem da si primitivac to je zato što pokušavam izbeći upuštanje u prirodu tvojih kompleksa. )

Sretna Nova? Jezim se od grozne pomisli da "moram" da provedem jos jednu napornu godinu ovdje. Nadam se da nece biti poput protekle jer tek registrovani ucesnici (Icelord) cine svoje prve korake ovdje i odmah prosipaju zuc, a kamo nece neko ko ucestvuje duze na ovoj temi i svakodnevno mora da "upija" ove bisere mudrosti.

pa samobanuj se. i to trajno.

otkrili bi mi, kad tad bez tvoje pomoći, stranicu narodne biblioteke u parizu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Mislim da je snouden-u promaklo da smo bili postavili cijeli prevod DAI na naš jezik...

http://www.*************/view/h05sobq556lo3dj/Porfi-_O_temama,_o_narodima.pdf

 

[HanibalBarka666]

Za "forumske etimologe" obavezno štivo:

https://www.scribd.com/doc/290983104/A-Loma-Toponomastika-Kao-Izazov

 

[Mrkalj]

otkrili bi mi, kad tad bez tvoje pomoći, stranicu narodne biblioteke u parizu.

Koji su argumenti da na tom tekstu nije bilo intervencije nakon smrti Cara-istoricara, napose po pitanju istorije Hrvata i Srba?

- - - - - - - - - -

Za "forumske etimologe" obavezno štivo:

https://www.scribd.com/doc/290983104/A-Loma-Toponomastika-Kao-Izazov

Izlizano od upotrebe. Ja sam ga citirao pre 10 godina na IB-u.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Koji su argumenti da na tom tekstu nije bilo intervencije nakon smrti Cara-istoricara, napose po pitanju istorije Hrvata i Srba?

A koji su da je?

 

[snouden]

Koji su argumenti da na tom tekstu nije bilo intervencije nakon smrti Cara-istoricara, napose po pitanju istorije Hrvata i Srba?

pa i ako je bilo opet bolje da se ima nešto no ništa. tako što trebalo bi tretirati isto kao i zablude samog autora. informacije uzeti kao indiciju pa tražiti proveru. ako treba i višestruko. na kraju pogrešno odbaciti. ono što ostane biće istorijska istina.

i iz drugih izvora imamo saznanja da je, u dugom periodu od par vekova, bilo puno ratnih pohoda ka solunu i našem primorju. ti su pohodi dovodili do egzodusa i padanja u ropstvo stanovništva na pravcima kretanja. pa su opustele mnoge regije.

ali se tako što ne može po automatizmu preslikati na seosko i nomadsko stanovništvo unutrašnjosti. ako su gradovi pljačkani zbog bogastva zašto bi severni sloveni i avari jurili stočare po brdima dinarskog masiva? imamo analog kod prodora turaka u dalmaciju u 15 stoleću. turci su učestano vršili upade i harali gradove. što je život činilo nesnošljivim i dovelo do iseljavanja. pa i pokolja feudalaca koji se nisu sklonili. ali je ipak značajan deo seoskog i nomadskog stanovništva ostao...trebala turcima i raja i zemlja... saznajemo iz turskih popisa.

slično možemo reći da je ostalo dosta starosedoca i u 7 veku.
ali da je period od sedmog do 10 veka nedovoljan da se izvrši njihova slovenizacija ako oni već nisu govorili slično..

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sada me podsjeti kada sam malo listao Orbinija; kada smo vršili analizu pisanih izvora o slovenskom doseljavanju na Balkansko poluostrvo bili smo krenuli od Jordanesa. Pošto je originalni najstariji tekst bio izgoreo u požaru, ovdje se vodila žustra rasprava o tome kako je Teodor Momzen svjesno podmetnuo požare da spali bogatu arhivu Hajdelberškog univerzizeza, kao dio bečko-berlinsko-minhenske zavjere. Docniji prepisi Jordanesa koji imamo, po toj tezi, u pitanju su falsifikati BB škole, navodno skovani i sa ciljem da se premjesti slovenska pradomovina na sjever.

Onaj ko uzme Kraljevstvo Slovena može vidjeti da je i Mavro Orbini, više od četvrt i po stoljeća prije Momzena, imao uvid u tekst o kojem je bilo riječi...

 

[Pravi Vlah]

slično možemo reći da je ostalo dosta starosedoca i u 7 veku.
ali da je period od sedmog do 10 veka nedovoljan da se izvrši njihova slovenizacija ako oni već nisu govorili slično..

Петар Скок је споменуо да су у његово време (двадесети век) словенски чобани на Велебиту још увек користили романске бројеве до осам да броје овце.

 

[snouden]

Петар Скок је споменуо да су у његово време (двадесети век) словенски чобани на Велебиту још увек користили романске бројеве до осам да броје овце.

i šta? uticaj talijana. neki kažu 30-40% reči u rečniku morlaka je posudjeno iz talijanskog. pa jesmo li talijani ako kažemo vacida za kockasti kamen ili bota pure za grumen pure? i ja sam učen da brojim na talijanskom i da igram briškule i trešeta. )

kada autor DAI kaže da po humskoj zemlji, travunji, u dolini neretve, na otocima braču, hvaru, visu, korčuli, mljetu žive srbi. ja mu verujem jer je reč o stanju u njegovoj državi. on u njima očito ne prepoznaje svoje romane. reč je o 10 veku.

 

[Pravi Vlah]

i šta? uticaj talijana. neki kažu 30-40% reči u rečniku morlaka je posudjeno iz talijanskog. pa jesmo li talijani ako kažemo vacida za kockasti kamen ili bota pure za grumen pure?)

Тачно, али не данашњих него древних Италијана. Знаш, они који су стигли у легијама и овде остали осам векова.

 

[cronnin]

Тачно, али не данашњих него древних Италијана. Знаш, они који су стигли у легијама и овде остали осам векова.

BIli su i Otomani ovde 6. vekova i ostavili dosta reči, al se ispostavlja danas da je više Balkanaca otišlo preko Dardanela, nego što je Turaka došlo ovamo.
Nemoj da ispadne tako i sa rimskim carstvom. Sve zamišljam bogate Latine koji žude da napuste Italiju da bi došli da žive u Konjicu i Bugojnu da jedu organsku hranu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

BIli su i Otomani ovde 6. vekova i ostavili dosta reči, al se ispostavlja danas da je više Balkanaca otišlo preko Dardanela, nego što je Turaka došlo ovamo.
Nemoj da ispadne tako i sa rimskim carstvom. Sve zamišljam bogate Latine koji žude da napuste Italiju da bi došli da žive u Konjicu i Bugojnu da jedu organsku hranu.

Pa i jeste bilo tako, dobrim dijelom...Rim se borio za dvije oblasti - Bataviju i Ilirik; obje su bile najbolji izvor ljudstva, posebno Balkan.

 

[vinodol]

Петар Скок је споменуо да су у његово време (двадесети век) словенски чобани на Велебиту још увек користили романске бројеве до осам да броје овце.

Dali je možda dao i užu odrednicu gde se desio taj epohalan događaj, da li je na javi snevao, ili udisao dim travke-mirišljavke ili je sve samo izmislio. Verovati Petru Skoku na reč ili ne?

- - - - - - - - - -

Pa i jeste bilo tako, dobrim dijelom...Rim se borio za dvije oblasti - Bataviju i Ilirik; obje su bile najbolji izvor ljudstva, posebno Balkan.

Da, ali gledajući neke radove pitam se koliko je od tih "Ilira" bilo zaista starosedelačko, a koliko doseljeničkog, kolonističkog porekla.

 

[Ahil71]

Lupaju, po običaju:

https://www.google.ro/search?q=sheep+intestine+strings&num=100&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwii7aXa-onKAhWHliwKHVBzARAQ_AUIBygB&biw=1233&bih=658

mene kukavcu, ubise me ove crevlje! Vala baba, a se vrnemo kuci, turicu ti noge u mengele! 'Vako su me bile crevlje i kad sam momak bio, vazda šaku aspirina pa na igranku!

Drugo nešto mene kopka.
To je logičnost srpskog jezika.
Opažajna i onomatopejska.

Ovde crv i crevo. Dugačko crevo i kratki crevoliki crv

 

[Ahil71]

Za "forumske etimologe" obavezno štivo:

https://www.scribd.com/doc/290983104/A-Loma-Toponomastika-Kao-Izazov

Komparativna lingvistika je, svojima zabludma, napravila veliku pametnju u istoriografiji.

Paleolingvisti mogu biti od pomoći samo ako se odreknu amicije da prošlost prilagođavaju svojim zabludama.

Bitno je značenje, kontekst.

Tako, na prvi pogled Agatirsi nemaju nikakve veze sa etnonimom Srbin.
Međutim, ako prevedemo na sanskritu dobijamo "sunčev zrak".

A onda ako uzmemo u obzir da su, po caru piscu, Beli Srbi iz Banata ušli na prostor Vizantije, a malo severnije imamo Vendi (bele) Sarmate...

Sarmati, nomadsko pleme iranskog porekla koje nema stalna staništa, nemaju nikakve veze sa Srbima.
Međutim Rimljani su čitavu severnu Evropu podwlili na Germane i Sarmate.
No, imaju dilemu šta sa onima koji su bliži Sarmatima, a po kulturi se razlikuju (Tacit).
Slično kao što neznaju šta će sa susedima koji se oblače na keltski način, a govore različitim jezikom.

Prostor Srbije i Banata je indoiranska govorna zona i pre Rimaljana.
Migracije iz 6. veka, a još više širenje hrišćanstva približili su srpski i ostale slovenske jezike (a već su bili srodni).

Iste reči koje svako izgovara u duhu svog nasleđa.
Često sa greškom u prevodu (npr život je kod rusa stomak).