...
Кирос нисам одустао од расправе са тобом зато што немам аргумената, већ зато што је бесмислено расправљати се са тобом.
Јанковић, лепо на српском каже да је Лужничка култура дошла са наших простора, али је нестала негде у 4. веку пне., даје могућност да су је срушли Германи. Касније са култура Срба шири из праваца Беча шири ка Полабљу, не обрнуто из Полабља ка Балкану.
И шта ту има да се расправља...
Нема шта да се расправља из другог разлога - зато што ти све што је написано тумачиш не онако како је написано, већ онако како се теби свиђа. То о чему говориш Јанковић нигде није написао. А ево шта, између осталог, он пише у књизи "Српско поморје":
[table="width: 1000"]
[tr]
[td][/td]
[td]стр. 174[/td]
[td]
Први савремени податак који посредно сведочи о Србима у пределима Далмације, потиче из 7. столећа, а сачуван је у арапским преписима 10. столећа (Масуди 1870. 135-137). Тамо се Срби набрајају (међу племенима чија се имена поуздано могу распознати), после Волињана и Дуљеба а пре Мораваца и Хрвата. Из тог редоследа очигледно је реч о Србима настањеним у Југоисточној Европи, односно у Далмацији, а не оним насељеним у Полабљу. Тиме се објашњава и ко могу бити Словени Далмације каснијих латинских извора.
У СН је забележено да су Срби од цара Ираклија добили за насељавање Далмацију, запустелу због аварских напада, а то су у његово време, средином 10. столећа, биле Србија, Паганија, земља Захумљана, Травунија. Реч је о Далмацији у целини; то не значи да су је населили сву, нити да су Срби задржали до 10. столећа све те области које су тада добили.
[/td]
[td][/td]
[/tr]
[tr]
[td][/td]
[td]стр. 176[/td]
[td]
Слично су
у Полабљу раздвојени слојеви старијег насељавања неког словенског племена и касније досељених Срба — на основу разлика у грнчарији, стаништима, утврђењима итд., као и других племена (Die Slawen). Таквим поступком, издвајањем археолошких особина, раздвојена су највећа племена Русије (Седов 1982).
[/td]
[td][/td]
[/tr]
[tr]
[td][/td]
[td]стр. 178[/td]
[td]
Још нема услова да се ова сложена питања успешно разматрају.
Неки научници су Србима Полабља приписали русенску групу грнчарије, чије се порекло види у Норику око Беча, полуукопане куће, гробове сахрањених покојника, камена утврђења (Herrman: 1973).
[/td]
[td][/td]
[/tr]
[tr]
[td][/td]
[td]стр. 180[/td]
[td]
Са једне стране налепљена и украшена ребра указују на самосталан производ грнчарства рановизантијског доба (ребра на врату, сачеви), са друге стране изгледа да воде порекло са севера, из предела где се тражи Бела Србија (косо, укрштено и окомито утиснути снопови, водоравна ребра). Зато се мора поставити питање међусрпских односа у 8-9. столећу, на правцу Полабље — Далмација: да ли је постојала некаква размена и мање или више редовни сусрети, да ли је било
новог насељавања са севера или у обрнутом смеру?
За сада нема услова да се одговори на ова питања. Дакле, српско грнчарство у 6-7. столећу повезано је са областима око ушћа северне Мораве, а сродни су и у 8. столећу, као и са оним у Полабљу, око Солаве. Те везе се потом прате и преко лонаца украшених ребрима.
[/td]
[td][/td]
[/tr]
[/table]
Шта из овога може закључити неко ко нема менталну кочницу у виду унапред (некритички, без аргумената) прихваћене аутохтонистичке тезе. Прво, да се Јанковић јасно позива на Порфирогенита (Спис о народима и О управљању инперијом). Друго, Јанковић недвосмислено признаје постојање Беле Србије, у области Полабља. Оно што он пише о Србима Полабља се стопостотно поклапа са оним што је писао Валентин Седов у књизи "Словени у раном средњовековљу", који разликује торновску културу (Лужичани) и русенску културу (Срби), а тиме и јасно разликује Лужичане (Лужичке Србе) и Србе (праве Србе). И треће, Јанковић пише " да ли је било
новог насељавања са севера", да ли би писао "
новог" да не мисли да је већ било насељавања са севера, из Полабља, у Далмацију?
Заиста је запањујуће са каквом лакоћом и грубошћу игноришеш чињенице, и са каквом лакоћом формулишеш неке небулозне тезе. И ево, уместо да се као човек извиниш због ових глупости са просом, да кажеш да си исхитрио и ниси стигао да провериш чињенице, ти и даље покушаваш да одбраниш то што си написао - јесте, просо је житарица, али није права, од ње се не добија слама. Као да је неко просо гајио због сламе...