„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
...
Прочитај радове наших археолога, у доброј мери су реконструисали тај период...
...
PS
Просо није житарица.

Ово су твоји типични одговори, какве користиш када те неко притисне аргументима и ухвати те у незнању. Тако си се, на пример, и у дискусијама самном позивао на Ђорђа Јанковића. Ја сам његове чланке и књигу "Српско поморје" читао и раније, али сам ипак одвојио нешто времена да још једном пажљивио прочитам поменуту књигу, и опет нигде нисам нашао ништа што иде у прилог твојим тезама. Штавише, Јанковић пише о артифактима идентичног типа пронађеним широм западног Балкана, у Полабљу, као и у горњем Подунављу, у областима око Беча, што све иде у прилог теорији коју покушавате да доведете у питање. Када сам приказао најзанимљивије одломке из Јанковићеве књиге, ти си једноставно одбио да дискутујеш о томе, и упутио си ме на снимак ТВ емисије у којој је он био један од гостију. Опет сам одвојио време и одгледао ту емисију, и оно што је Јанковић тамо рекао је био само део онога што је написао у поменутој књизи. Када сам ти и на то скренуо пажњу, поново си ескивирао дискусију...

Још један показатељ твог приступа стварима, пример како улазиш у дискусију и без елементарног познавања чињеница, је овај твој пост скриптум, где врло сигурно тврдиш да просо није житарица. Хајде, објасни нам одакле ти то! А ево ти и пар линкова где стручњаци за исхрану и пољопривреду говоре о просу, па ти види...

http://www.zdravahrana.com/info/abc-ishrane/proso.html
http://www.bezgluten.net/content/proso
http://www.alternativa-za-vas.com/index.php/clanak/article/proso
http://www.b92.net/zivot/gastronauti.php?yyyy=2007&mm=03&dd=22&nav_id=237720
http://www.zdravasrbija.com/Zemlja/Ratarstvo/339-PROSO.php
http://beleznica.wordpress.com/2011/07/29/proso-zdrava-kompletna-zitarica/
https://sr.wikipedia.org/sr/Просо
 
Hm meni nije poznat ovaj glagol, gant nikako ne moze biti odbiti tj. infinitivni oblik, latinski infinitiv se zavrsava na -re. Koji je infinitivni oblik tog glagola?

.

Nije bitno kako se završava latinski infinitiv kad je Ahil ubacio reč gant u gugl prevodilac i tamo mu je ispalo odbiti.
Ahil pobija vladajuće lingvističko-istorijske paradigme preko gugl prevodioca.

Ово су твоји типични одговори, какве користиш када те неко притисне аргументима и ухвати те у незнању.

To su stare fore , kad vidi da ispred sebe ima dobrog klasičnog istoričara onda se poziva na arheološka istraživanja, no ako je arheolog u pitanju tu se poziva na genetiku. Ako se pak radi o sagovorniku koji dobro poznaje GG onda su tu najnovija lingvistička otkrića . Lingvisti priča o antropološkim tipovima jer eto nema boljeg dokaza od kromanjonaca.
 
Poslednja izmena:
Hm meni nije poznat ovaj glagol, gant nikako ne moze biti odbiti tj. infinitivni oblik, latinski infinitiv se zavrsava na -re. Koji je infinitivni oblik tog glagola?

Hm, znaci anglo-latinska slozenica, zanimljivo.

То је још једна његова бесмислена игра речима. За њега је довољно јак аргумент ако му је GoogleTranslator "gant" превео са латинског као "одбити", а "gaunt" као "мршави".
 
Сложеница. Латинско гант је одбити.
Такође gaunt значи кошчати, мршави, што би антополошки одговарало динаризованом подунавском кромањонцу.

"All 51 individuals found there were of Cro-Magnon type with well-developed skeletal characteristics not found in later prehistoric or modern populations."

zivanovic001.jpg


Richard Burleigh, Srboljub Zivanovic, Radiocarbon dating of a Cro-Magnon population from Padina, Yugoslavia, with some general recommendations for dating human skeletons, Zeitschrift für Morphologie und Anthropologie, 70, Heft 3, Stuttgart, 1980, 269-274.
 
Poslednja izmena:
Klaudije II Gotski kaže:

"Не мора да значи да су била највећа. Битна је њихова унутрашња организација, војна моћ и други фактори такође. Да ли су рецимо Готи морали да буду невероватно бројни да освоје и опљачкају Рим који је 410. још увек бројао неколико стотина хиљада становника. Да ли су рецимо Англи и Саси били невероватно бројно да почевши од 5. века покоре становништво римске Британије и временом му наметну свој германски језик и различите облике материјалне културе?"


Potpuno se slažem sa tobom u vezi ovoga; nego nisi mi odgovorio da li se Srbi kao, ajde da kažemo, neko srednje veliko pleme, pominju u 4/5/6 veku slično kao Goti?

Не, не спомињу се. Српско име спомиње се код Плинија Старијег (крај 1. века) и Клаудија Птолемеја (прва половина 2. века) у вези са Закавказјем, али не бих сада да дужим о томе, касно је а тема је занимљива, сложена и често дискутована на овој и другим темама. Не знам шта би то била "средњевелика" племена.

ДВукељићу, у центру интересовања римских и грчких историчара из периода Римског царства (и потоњег Византијског) је готово увек царски двор, владари, њихове породице, друге знамените личности. Другим речима, о варварима на границама Царства се није писало пречесто, а онима "иза седам гора и седам мора" често се писало врло непоуздано. Ретки су списи попут Тацитове "Германије" који се баве варварским светом у првом реду. Наше вести чак и о тим моћним Хунима или Готима, а да не говоримо о неким "мањим" групама попут Гепида или Свева или "тамо неких" Варна, заиста су фрагментарна и непотпуна. Како су сарматски Срби из Закавказја (2. век?) стигли до Балкана (7. век) а успуст се пословенили или просто дали своје име једној словенској скупини дуга је тема.
 
Да прецизирам просо не спада у права или стрна жита, па према томе немамо просову сламу којом би Прискови домаћини покривали своје куће.

Не могу бити експерт у сто области.
Да ли гоогле преводилац греши када за гаунт даје мршав, кошчат.


Кирос нисам одустао од расправе са тобом зато што немам аргумената, већ зато што је бесмислено расправљати се са тобом.
Јанковић, лепо на српском каже да је Лужничка култура дошла са наших простора, али је нестала негде у 4. веку пне., даје могућност да су је срушли Германи. Касније са култура Срба шири из праваца Беча шири ка Полабљу, не обрнуто из Полабља ка Балкану.
И шта ту има да се расправља.
Најгое је што сам ти ово рекао небеојено пута, али ти једноставно твоје инталектулане спосбност су лимитиране, и никако да то сконташ.
И као што то обично бива примитивизам и препотетност су сразмери са горе дефинисаним недостатцима.

И овде објашњавам да Трикорни, Корни и Лимиганти нису домаћи називи тих племена, већ их тако зову Римљани.
То је тако јасно... Уосталом племена која се називају заједниким именом Лимиганти имају своје имена, и она указују на то да су та племена дошла са Балкана.

Указао сам на научне радове који то објашњавају и они се могу пронаћи на http://www.rastko.rs/arheologija/

Таман је кренула расправа у конструктивној атмосфери, и онда експлозија примитивизма. Не би ме изненадило да су овде неки ликови на задатку, да разбију тему (имао сам већ неких сличних искустава).

Замолио бих људе који познају латински боље од мене (већ сам рекао да сам ту лаик) да ми помогну и да покушамо да разрешимо генезу етнонима Лимиганти.
Наставак анти може бити и ираноаријевски и означава народ. Још Херодот Сигине опредељује као народ који може имати везе са иранском групом народа.
 
...
Кирос нисам одустао од расправе са тобом зато што немам аргумената, већ зато што је бесмислено расправљати се са тобом.
Јанковић, лепо на српском каже да је Лужничка култура дошла са наших простора, али је нестала негде у 4. веку пне., даје могућност да су је срушли Германи. Касније са култура Срба шири из праваца Беча шири ка Полабљу, не обрнуто из Полабља ка Балкану.
И шта ту има да се расправља...

Нема шта да се расправља из другог разлога - зато што ти све што је написано тумачиш не онако како је написано, већ онако како се теби свиђа. То о чему говориш Јанковић нигде није написао. А ево шта, између осталог, он пише у књизи "Српско поморје":

[table="width: 1000"]

[tr]
[td][/td]
[td]стр. 174[/td]
[td]
Први савремени податак који посредно сведочи о Србима у пределима Далмације, потиче из 7. столећа, а сачуван је у арапским преписима 10. столећа (Масуди 1870. 135-137). Тамо се Срби набрајају (међу племенима чија се имена поуздано могу распознати), после Волињана и Дуљеба а пре Мораваца и Хрвата. Из тог редоследа очигледно је реч о Србима настањеним у Југоисточној Европи, односно у Далмацији, а не оним насељеним у Полабљу. Тиме се објашњава и ко могу бити Словени Далмације каснијих латинских извора. У СН је забележено да су Срби од цара Ираклија добили за насељавање Далмацију, запустелу због аварских напада, а то су у његово време, средином 10. столећа, биле Србија, Паганија, земља Захумљана, Травунија. Реч је о Далмацији у целини; то не значи да су је населили сву, нити да су Срби задржали до 10. столећа све те области које су тада добили.
[/td]
[td][/td]
[/tr]

[tr]
[td][/td]
[td]стр. 176[/td]
[td]
Слично су у Полабљу раздвојени слојеви старијег насељавања неког словенског племена и касније досељених Срба — на основу разлика у грнчарији, стаништима, утврђењима итд., као и других племена (Die Slawen). Таквим поступком, издвајањем археолошких особина, раздвојена су највећа племена Русије (Седов 1982).
[/td]
[td][/td]
[/tr]

[tr]
[td][/td]
[td]стр. 178[/td]
[td]
Још нема услова да се ова сложена питања успешно разматрају. Неки научници су Србима Полабља приписали русенску групу грнчарије, чије се порекло види у Норику око Беча, полуукопане куће, гробове сахрањених покојника, камена утврђења (Herrman: 1973).
[/td]
[td][/td]
[/tr]

[tr]
[td][/td]
[td]стр. 180[/td]
[td]
Са једне стране налепљена и украшена ребра указују на самосталан производ грнчарства рановизантијског доба (ребра на врату, сачеви), са друге стране изгледа да воде порекло са севера, из предела где се тражи Бела Србија (косо, укрштено и окомито утиснути снопови, водоравна ребра). Зато се мора поставити питање међусрпских односа у 8-9. столећу, на правцу Полабље — Далмација: да ли је постојала некаква размена и мање или више редовни сусрети, да ли је било новог насељавања са севера или у обрнутом смеру?

За сада нема услова да се одговори на ова питања. Дакле, српско грнчарство у 6-7. столећу повезано је са областима око ушћа северне Мораве, а сродни су и у 8. столећу, као и са оним у Полабљу, око Солаве. Те везе се потом прате и преко лонаца украшених ребрима.
[/td]
[td][/td]
[/tr]

[/table]

Шта из овога може закључити неко ко нема менталну кочницу у виду унапред (некритички, без аргумената) прихваћене аутохтонистичке тезе. Прво, да се Јанковић јасно позива на Порфирогенита (Спис о народима и О управљању инперијом). Друго, Јанковић недвосмислено признаје постојање Беле Србије, у области Полабља. Оно што он пише о Србима Полабља се стопостотно поклапа са оним што је писао Валентин Седов у књизи "Словени у раном средњовековљу", који разликује торновску културу (Лужичани) и русенску културу (Срби), а тиме и јасно разликује Лужичане (Лужичке Србе) и Србе (праве Србе). И треће, Јанковић пише " да ли је било новог насељавања са севера", да ли би писао "новог" да не мисли да је већ било насељавања са севера, из Полабља, у Далмацију?

Заиста је запањујуће са каквом лакоћом и грубошћу игноришеш чињенице, и са каквом лакоћом формулишеш неке небулозне тезе. И ево, уместо да се као човек извиниш због ових глупости са просом, да кажеш да си исхитрио и ниси стигао да провериш чињенице, ти и даље покушаваш да одбраниш то што си написао - јесте, просо је житарица, али није права, од ње се не добија слама. Као да је неко просо гајио због сламе...
 
Мислим да сам дошао до прихватљивог решења.
Limes - граница
Margus - Морава
анти - народ, дружина (срдно са индоаријевским -ани)

Значи Limiganti моравци који живе уз границу. Надам се да није проблем што сџе изгубило Р, нису могли изговарати Лимесмаргусанти.
Моравце Нестор види као једне од првих Словенских племена. Каже тамо је и Илирик. Нанавно и касније имамо Моравце од наше Мораве, преко Мориша, па до северне Мораве. Иамо и јединство у материјалним остатцима ове културе у средњем веку.

Кирос,
Нађи мој пост где говорим о Деурентијусу, да ли је могуће да имаш тако крато памћење. Да би пљувао по мени, ваљало би да пре тога вдиш који су моји ставови.
У 6. веку стигли до Беча, у 8.до Полабља.
"Први савремени податак" мисли се на извор. Нема старији извор, али је на основу археолошких података потврдио њихово раније присутво (3., 4. век).

Но било је и ранијих контаката. Од реке Сале ка Полабљу води чувени пут ћилибара.
Цимби су у 2. или 1. веку пне донели културу југоисточне Европе на Јиланд.

Готски,
Не би тредало да те чуди Пискова немогућност да сврста језик његових чамџија. Мислим да Будимир наводи случај угледног Бечког професора са почетка 20. вка који није знао да се у Босни говори српски.
 
Poslednja izmena:
Не, не спомињу се. Српско име спомиње се код Плинија Старијег (крај 1. века) и Клаудија Птолемеја (прва половина 2. века) у вези са Закавказјем, али не бих сада да дужим о томе, касно је а тема је занимљива, сложена и често дискутована на овој и другим темама. Не знам шта би то била "средњевелика" племена.

ДВукељићу, у центру интересовања римских и грчких историчара из периода Римског царства (и потоњег Византијског) је готово увек царски двор, владари, њихове породице, друге знамените личности. Другим речима, о варварима на границама Царства се није писало пречесто, а онима "иза седам гора и седам мора" често се писало врло непоуздано. Ретки су списи попут Тацитове "Германије" који се баве варварским светом у првом реду. Наше вести чак и о тим моћним Хунима или Готима, а да не говоримо о неким "мањим" групама попут Гепида или Свева или "тамо неких" Варна, заиста су фрагментарна и непотпуна. Како су сарматски Срби из Закавказја (2. век?) стигли до Балкана (7. век) а успуст се пословенили или просто дали своје име једној словенској скупини дуга је тема.

Ako se ne spominju Srbi u 4/5/6 veku na Balkanu, kako je onda moguče da postaju več u 9. veku največe južnoslovensko pleme. Pa Srbi bi morali imati bar neku ulogu u periodu naseljavanja, kada su kasnije pokorili sva slovenska plemena.
 
Ako se ne spominju Srbi u 4/5/6 veku na Balkanu, kako je onda moguče da postaju več u 9. veku največe južnoslovensko pleme. Pa Srbi bi morali imati bar neku ulogu u periodu naseljavanja, kada su kasnije pokorili sva slovenska plemena.

Нису морали заиста. Највећа, територијално, јужнословенска држава у 9. веку је Бугарска чији владар Симеон уосталом узима царску титулу уз пристанак Византије. У 9. веку Срби и њихове земље, уз сву нашу добру вољу, налазе се ипак у сенци Византије и Бугарске.
 
Нису морали заиста. Највећа, територијално, јужнословенска држава у 9. веку је Бугарска чији владар Симеон уосталом узима царску титулу уз пристанак Византије. У 9. веку Срби и њихове земље, уз сву нашу добру вољу, налазе се ипак у сенци Византије и Бугарске.

Pa ne mislim ja na teritoriju nego na naciju. Kada sam rekao "pokorili", mislio sam da su svi prihvatili to ime ili da su se svi južnoslovenski narodi utopili u Srbe. Ne može jedan narod(u ovom slučaju Srbi) da u 9. veku predstavlja največi deo južnih Slovena, a da se u 4/5/6 veku ne spominje. Pa šta je onda moralo to "prvobitno" malo srpsko pleme da uradi, da pokori ova ostala južnoslovenska plemena?
 
Pa ne mislim ja na teritoriju nego na naciju. Kada sam rekao "pokorili", mislio sam da su svi prihvatili to ime ili da su se svi južnoslovenski narodi utopili u Srbe. Ne može jedan narod(u ovom slučaju Srbi) da u 9. veku predstavlja največi deo južnih Slovena, a da se u 4/5/6 veku ne spominje. Pa šta je onda moralo to "prvobitno" malo srpsko pleme da uradi, da pokori ova ostala južnoslovenska plemena?

двукељићу, не знам шта би то била "нација" на Балкану или у Европи у 9. веку или у раном средњеm веку.

Не знам опет одакле ти то да Срби представљају највећи део Јужних Словена у 9. веку. Ако је због оне сироте карте са почетка 20. века, тамо су доста трапаво Срби уписани међу Словене који, како смо расправили у своје време на теми о тој карти, не признају ни врховну власт Византије, Бугарске или Франачке.

Већ си се сложио са мном да бројност тих досељених Срба није морала да буде кључни фактор у њиховом покоравању затеченог становништва или осталих Словена, и сада се опет враћамо на то, тј. сада се ти опет враћаш фактору бројности.

То што се Срби не спомињу у изворима од 4. до 6. века могло би да значи, између осталог, и да тада нису пребивали непосредно уз границу са Римским/Ромејским царством. Сети се, померања Хуна или касније Авара изазивају и померања Гота, Вандала, Свева, Алана тј. Анта, Словена, Лангобарда и Кутригурских и Утригурских Хуна. Снажење и слабљење разних номадских царстава померају и остале народе.
 
Приск ипак негде помиње Трибале.

"Тројно устројство божанстава у вези са простором на којима су лоцирани налази и временом датације гривни од средње бронзе до развијеног гвожђа доводи нас, рекло би се до Протоилира и ферментације Илира. Још значајнија је индикативна локација матичне области ових гривни у Поморавље, које се у развијеном гвожђу везује за Трибале. Трибали се исторично помињу врло рано од Грка, односно већ од VI века п.н.е. Заправо, први их помиње Хекатеј, крајем VI века п.н.е. а потом Тукидид 429. године п.н.е.55 Свакако да Трибали овде, или негде у Подунављу живе и много пре првог историчног помена. Дакле, реч је о почетку фазе III гвозденог доба Србије.56 Следећи помен је из 376. године када су извршили поход на Абдеру на Егејском мору, потом у време Филипа Македонског, који је освојио земљу Трибала 339. године и Александра, који их је дефинитивно покорио и увео на историјску сцену света. Птоломеј Лаг каже да је земља Трибала тамо где је Александар у походу на Илире и Трибале избио на Дунав.57 Александар је победио краља Сирма што многи доводе у везу са Дунавом и каснијим градом Сирмијумом. Опадање моћи Трибала уследило је са нападима Аутаријата и потом келтских Скордиска. Изгледа да су Трибали напустили своја традиционална подручја тек после упада Хуна у Европу 375. године н.е. Приск бележи "пусте крајеве на којима су жнвели Трибали" а Миле Стојић сматра да су се при томе повукли у брдскопланинска подручја."
http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/andrejic_sakastegrivne.html
 
Poslednja izmena:
Приск ипак негде помиње Трибале.

"Тројно устројство божанстава у вези са простором на којима су лоцирани налази и временом датације гривни од средње бронзе до развијеног гвожђа доводи нас, рекло би се до Протоилира и ферментације Илира. Још значајнија је индикативна локација матичне области ових гривни у Поморавље, које се у развијеном гвожђу везује за Трибале. Трибали се исторично помињу врло рано од Грка, односно већ од VI века п.н.е. Заправо, први их помиње Хекатеј, крајем VI века п.н.е. а потом Тукидид 429. године п.н.е.55 Свакако да Трибали овде, или негде у Подунављу живе и много пре првог историчног помена. Дакле, реч је о почетку фазе III гвозденог доба Србије.56 Следећи помен је из 376. године када су извршили поход на Абдеру на Егејском мору, потом у време Филипа Македонског, који је освојио земљу Трибала 339. године и Александра, који их је дефинитивно покорио и увео на историјску сцену света. Птоломеј Лаг каже да је земља Трибала тамо где је Александар у походу на Илире и Трибале избио на Дунав.57 Александар је победио краља Сирма што многи доводе у везу са Дунавом и каснијим градом Сирмијумом. Опадање моћи Трибала уследило је са нападима Аутаријата и потом келтских Скордиска. Изгледа да су Трибали напустили своја традиционална подручја тек после упада Хуна у Европу 375. године н.е. Приск бележи "пусте крајеве на којима су жнвели Трибали" а Миле Стојић сматра да су се при томе повукли у брдскопланинска подручја."
http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/andrejic_sakastegrivne.html

Хајде да видимо у ком фрагменту и где је сачуван тај део. Опет остаје проблем што се Трибали последњи пут као народ помињу у 1. веку пре н.е. Просто не знам где су били између 1. века пре н.е. и 4. века, да не помињемо доба Јована Скилице у 11-12. веку. Приск их свакако не доводи у везу са народом који гаји просо (и јечам), гради моноксиле и пије медовину. Вратићу се на то када стигнем.
 
Хајде да видимо у ком фрагменту и где је сачуван тај део. Опет остаје проблем што се Трибали последњи пут као народ помињу у 1. веку пре н.е. Просто не знам где су били између 1. века пре н.е. и 4. века, да не помињемо доба Јована Скилице у 11-12. веку. Приск их свакако не доводи у везу са народом који гаји просо (и јечам), гради моноксиле и пије медовину. Вратићу се на то када стигнем.
Помињу се више пута у време Римљана, али засигурно су од пораза од Александра Македонског у денфазиви или интегрисани у Скордиске, или са крију иза Т, или Трикорна, или Тимаха.
Не мора бити да су Трибали и ти што пију меудовину исто, али култура која се приписује Трибалима присутна је и у Бачкој.
Где су се склонили преживели Трибали? Зашто не Стари Влах, а после пустошења приморија од сране Авара Тривалија.
Реко му један Немац!!!
Тачније Немачка академија наука.
 
Poslednja izmena:
То што се Срби не спомињу у изворима од 4. до 6. века могло би да значи, између осталог, и да тада нису пребивали непосредно уз границу са Римским/Ромејским царством. Сети се, померања Хуна или касније Авара изазивају и померања Гота, Вандала, Свева, Алана тј. Анта, Словена, Лангобарда и Кутригурских и Утригурских Хуна. Снажење и слабљење разних номадских царстава померају и остале народе.

I ovde se slažem sa tobom. Napadi Huna i Avara izazvala su pomeranja nekih slovenskih plemena, koja su došla ovde na Balkan, među sebi srodan narod. Ali nisu sva slovenska plemena došla iza Karpata i nisu mogla ta slovenska plemena da nasele čitav Balkan.
I još jednom moram da postavim dve rečenice koje je Konstantin Jiriček napisao u Istoriji Srba :

»Kada je German u jesen 550 umro, te se njegova vojska povukla bila u Salonu da onde prezimi, pojačaše se Sloveni novim četama, te prezimiše (550-551) na rimskom zemljištu KAO U SVOJOJ ROĐENOJ ZEMLJI«.


»Savremeni Sirac Jovan, episkop Efeza iskada ljubimac Justinianov i misionar među ostacima poganika u Maloj Aziji, a od Justina II gonjen kao monofizita, piše, da je »prokleti narod
Slovena« opustošio svu zemlju do blizine Carigrada, da je prošao »kroz čitavu Jeladu, tesalske in tračke provincije« i opustošio ih i DA JE ONDE SLOBODNO STANOVAO
ČETIRI GODINE KAO U SVOJOJ ROĐENOJ ZEMLJI«.

Što to piše za Slovene, i što to ne piše za Avare ili za Hune ili za nekog trečeg?

Za nekoliko dana postavi ču i neke činjenice od g. Tibora Živkovića - Južni Sloveni pod vizantijsku vlašču; samo da pročitam do kraja.
 
I ovde se slažem sa tobom. Napadi Huna i Avara izazvala su pomeranja nekih slovenskih plemena, koja su došla ovde na Balkan, među sebi srodan narod. Ali nisu sva slovenska plemena došla iza Karpata i nisu mogla ta slovenska plemena da nasele čitav Balkan.
I još jednom moram da postavim dve rečenice koje je Konstantin Jiriček napisao u Istoriji Srba :

»Kada je German u jesen 550 umro, te se njegova vojska povukla bila u Salonu da onde prezimi, pojačaše se Sloveni novim četama, te prezimiše (550-551) na rimskom zemljištu KAO U SVOJOJ ROĐENOJ ZEMLJI«.


»Savremeni Sirac Jovan, episkop Efeza iskada ljubimac Justinianov i misionar među ostacima poganika u Maloj Aziji, a od Justina II gonjen kao monofizita, piše, da je »prokleti narod
Slovena« opustošio svu zemlju do blizine Carigrada, da je prošao »kroz čitavu Jeladu, tesalske in tračke provincije« i opustošio ih i DA JE ONDE SLOBODNO STANOVAO
ČETIRI GODINE KAO U SVOJOJ ROĐENOJ ZEMLJI«.

Što to piše za Slovene, i što to ne piše za Avare ili za Hune ili za nekog trečeg?

Za nekoliko dana postavi ču i neke činjenice od g. Tibora Živkovića - Južni Sloveni pod vizantijsku vlašču; samo da pročitam do kraja.

Кључна реч: КАО

Значи није, али понаша се као да је јесте. То је ваљда очевидно.
 
I ovde se slažem sa tobom. Napadi Huna i Avara izazvala su pomeranja nekih slovenskih plemena, koja su došla ovde na Balkan, među sebi srodan narod. Ali nisu sva slovenska plemena došla iza Karpata i nisu mogla ta slovenska plemena da nasele čitav Balkan.
I još jednom moram da postavim dve rečenice koje je Konstantin Jiriček napisao u Istoriji Srba :

»Kada je German u jesen 550 umro, te se njegova vojska povukla bila u Salonu da onde prezimi, pojačaše se Sloveni novim četama, te prezimiše (550-551) na rimskom zemljištu KAO U SVOJOJ ROĐENOJ ZEMLJI«.


»Savremeni Sirac Jovan, episkop Efeza iskada ljubimac Justinianov i misionar među ostacima poganika u Maloj Aziji, a od Justina II gonjen kao monofizita, piše, da je »prokleti narod
Slovena« opustošio svu zemlju do blizine Carigrada, da je prošao »kroz čitavu Jeladu, tesalske in tračke provincije« i opustošio ih i DA JE ONDE SLOBODNO STANOVAO
ČETIRI GODINE KAO U SVOJOJ ROĐENOJ ZEMLJI«.

Što to piše za Slovene, i što to ne piše za Avare ili za Hune ili za nekog trečeg?

Za nekoliko dana postavi ču i neke činjenice od g. Tibora Živkovića - Južni Sloveni pod vizantijsku vlašču; samo da pročitam do kraja.

ДВукељићу, ти упорно превиђаш следећу чињеницу: где се налазио центар хунске државе у време Атиле или Првог аварског каганата? На Балкану свакако није. Хуни и Авари се после својих похода враћају у Панонију, Словени остају, према Прокопију, од око 550. и понашају се као код своје куће. То је такође и тешка критика за Јустинијана који је дозволио да се варвари учврсте на римској територији јужно од Дунава. А немој да бринеш, сигуран сам да бисмо ту стилску фигуру могли да нађемо и код других аутора, Прокопије је такође волео да парафразира Тукидида и друге класичне ауторе.

Дакле, замолићу те да реченице које врло често издвајаш из контекста прочиташ од А до Ш.
 
ДВукељићу, ти упорно превиђаш следећу чињеницу: где се налазио центар хунске државе у време Атиле или Првог аварског каганата? На Балкану свакако није. Хуни и Авари се после својих похода враћају у Панонију, Словени остају, према Прокопију, од око 550. и понашају се као код своје куће.

Pa to sam i ja rekao; moguče je da su neka slovenska plemena bežala pred Hunima, Avarima kod sebi srodnih plemena na Balkanu i tu ostala i osećala se kao kod svoje kuče. A Avari i Huni se vračaju posle razaranja. Reci mi, da li su Sloveni išli u vojne pohode i razarali gradove?



Дакле, замолићу те да реченице које врло често издвајаш из контекста прочиташ од А до Ш.

Ja sam one dve rečenice, koje sam citirao, pročitao od A do Š, znaći celu knjigu. I baš zato sam napisao, to što sam napisao, da ponovim: " Za nekoliko dana postavi ču i neke činjenice od g. Tibora Živkovića - Južni Sloveni pod vizantijsku vlašču; samo da pročitam do kraja".
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top