„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Mrkalj]

Nema.

Има.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Има.

Verovatno ti je ostalo u kešu; osveži stranicu i videćeš i sam da ga nema.

 

[Pravi Vlah]

Nema.

Censorship by Google, Youtube, Facebook, Twitter, Apple and others. Big Tech tyranny.

 

[ZabranjeniLegenda]

Isti Sargic

 

[Pumpaj Dinstanović]

Isti Sargic

Ovako sad iskreno ima nešto malo turkijsko u njegovoj faci, istina.

 

[ZabranjeniLegenda]

Sto se tice Porfirogenita i seobe, interesantna cinjenica je da tvrdi da su Rumuni/Vlasi doseljenici iz Italije.

"Car Dioklecijan vrlo obljubi Dalmaciju, za to i dovede narod iz Rima i naseli ga skupa sa porodicama u toj istoj Dalmaciji. Njih nazovu i Romanima, jer su iz Rima preseljeni, a nose to ime sve do dana danasnjega."

Pravi Vlah ce se, vjerujem obradovati.

 

[Pravi Vlah]

Sto se tice Porfirogenita i seobe, interesantna cinjenica je da tvrdi da su Rumuni/Vlasi doseljenici iz Italije.

"Car Dioklecijan vrlo obljubi Dalmaciju, za to i dovede narod iz Rima i naseli ga skupa sa porodicama u toj istoj Dalmaciji. Njih nazovu i Romanima, jer su iz Rima preseljeni, a nose to ime sve do dana danasnjega."

Pravi Vlah ce se, vjerujem obradovati.

Да се обрадујем да си и ти постао свестан шта је Порфирогенит написао? Ајд добро

 

[ZabranjeniLegenda]

Да се обрадујем да си и ти постао свестан шта је Порфирогенит написао? Ајд добро

Rekoh ako vec nijesi znao. Dobro, bellisimo.

 

[Boris T]

A samo na ovom forumu dvocifren broj klonova.

Па видиш – по мени форумаши који су одавно овде имају два-три профила – то је нормално – али 20 клонови је бесмислено... Питам се шта је са @veliki krang и @Сребрена који су 4-5 месеца писали доста активно на форуму а сад потпуна тишина - а то само значи да су нечији клонирани профили,тренутно у ротацији са другим корисницима - @sumljiv_tip je такође веома сумњив. Кладим се да и ти имаш више профила - Аранко

 

[ZabranjeniLegenda]

Zašto povremeno govoriš jekavicu?

I Njegos je pomijesao ijekavicu i ekavicu

"Nemoj takve govorit riječi,
ne smije se ovde pravo zborit!"

 

[veliki krang]

Па видиш – по мени форумаши који су одавно овде имају два-три профила – то је нормално – али 20 клонови је бесмислено... Питам се шта је са @veliki krang и @Сребрена који су 4-5 месеца писали доста активно на форуму а сад потпуна тишина - а то само значи да су нечији клонирани профили,тренутно у ротацији са другим корисницима - @sumljiv_tip je такође веома сумњив. Кладим се да и ти имаш више профила - Аранко

Ja se tako povremeno smorim od budala, pa odmorim i od foruma. Ali ne brini, nemam nijedan klon nalog, znamo se dobro

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па видиш – по мени форумаши који су одавно овде имају два-три профила – то је нормално – али 20 клонови је бесмислено... Питам се шта је са @veliki krang и @Сребрена који су 4-5 месеца писали доста активно на форуму а сад потпуна тишина - а то само значи да су нечији клонирани профили,тренутно у ротацији са другим корисницима - @sumljiv_tip je такође веома сумњив. Кладим се да и ти имаш више профила - Аранко

Ne deluje da je apsolutno iko od navedenih ičiji klon.

Mislim da zvanično možemo uspostaviti dijagnozu jedne nove bolesti na forumu - klonomanija.

 

[ZabranjeniLegenda]

Interesantno otkrice u vezi luzickih i balkanskih Srba:

Luzicki Srbi kao balkanski govore "što", dok Poljaci i Česi "co".

Mit da "Luzicki Srbi su bliži Poljacima/Cesima" razbijen.

 

[ИгарЈ]

Interesantno otkrice u vezi luzickih i balkanskih Srba:

Luzicki Srbi kao balkanski govore "što", dok Poljaci i Česi "co".

Mit da "Luzicki Srbi su bliži Poljacima/Cesima" razbijen.

Није мит, и не може се о језику судити на основу једне речи.
Најпре, на горњолужичком каже се što, али и čo после предлогâ; у доњолужичком говори се само co.
Затим, штокавско што и горњолужичко što, те руско что (изговара се што), белоруско што, македонско што и бугарско що настали су од прасловенскога čьto након губљења слабих полугласа (> čto > što), што је последња општесловенска промена, која се ширила са словенскога југозапада негде од 10. столећа. С друге стране, доњолужичко, чешко, пољско и кашупско co те полапско cü, као и словачко и горњолужичко (после предлогâ) čo потичу од прасловенскога генитива česo > (čьso > čso).

 

[Boris T]

Ne deluje da je apsolutno iko od navedenih ičiji klon.

Mislim da zvanično možemo uspostaviti dijagnozu jedne nove bolesti na forumu - klonomanija.

Наравно да нема доказа о томе, али ипак вишепрофилни корисници имају шири спектар опција, посебно као што је избегавање забрана од стране модератора и развијање теме у жељеном правцу кроз више коментара.

 

[Boris T]

@Лекизан Приликом брисања коментара од модератора, постоји ли бар начин да се пријави број обрисаног коментара?

 

[Лекизан]

@Лекизан Приликом брисања коментара од модератора, постоји ли бар начин да се пријави број обрисаног коментара?

Нисам баш разумео питање?

 

[КРЦУН]

Није мит, и не може се о језику судити на основу једне речи.
Најпре, на горњолужичком каже се što, али и čo после предлогâ; у доњолужичком говори се само co.
Затим, штокавско што и горњолужичко što, те руско что (изговара се што), белоруско што, македонско што и бугарско що настали су од прасловенскога čьto након губљења слабих полугласа (> čto > što), што је последња општесловенска промена, која се ширила са словенскога југозапада негде од 10. столећа. С друге стране, доњолужичко, чешко, пољско и кашупско co те полапско cü, као и словачко и горњолужичко (после предлогâ) čo потичу од прасловенскога генитива česo > (čьso > čso).

Цитат: ,,Најпре, на горњолужичком каже се што, али и чо после предлогâ; у доњолужичком говори се само со.''

Односно-упитна заменица већином гласи ца (ређе локално це или цо), те њезине изведенице зац или заце (што, зашто) и цане? или цене? (зар не?).

Депалатализација гласа ч (чо) и његова замена гласом ц (цо) (нпр. цудо, цинит, цовик), изговор гласова с, ш средњим гласом ш (śестра, śума) те гласова з, ж средњим гласом (нпр. źена, źвиźда).

Чакавизам је ужем смислу назив за изговорне особине неких чакавских говора, у ширем смислу подврста чакавских говора. Та врста чакавизма опстала је у доњелужичком, такође у приморској Истрији, и далматинском оточју, да ли обзиром на твој горњи цитат говоримо о ,,чакавизму''!?

 

[ИгарЈ]

Цитат: ,,Најпре, на горњолужичком каже се што, али и чо после предлогâ; у доњолужичком говори се само со.''

Односно-упитна заменица већином гласи ца (ређе локално це или цо), те њезине изведенице зац или заце (што, зашто) и цане? или цене? (зар не?).

Депалатализација гласа ч (чо) и његова замена гласом ц (цо) (нпр. цудо, цинит, цовик), изговор гласова с, ш средњим гласом ш (śестра, śума) те гласова з, ж средњим гласом (нпр. źена, źвиźда).

Чакавизам је ужем смислу назив за изговорне особине неких чакавских говора, у ширем смислу подврста чакавских говора. Та врста чакавизма опстала је у доњелужичком, такође у приморској Истрији, и далматинском оточју, да ли обзиром на твој горњи цитат говоримо о ,,чакавизму''!?

Чакавско ча и његове варијације потичу од прасловенског čь (оног које видимо у čьto), а не од генитива česo као čo, co.

 

[Boris T]

Нисам баш разумео питање?

Када модерација избрише коментаре, постоји ли начин да се тачно зна који су коментари избрисани?

 

[ZabranjeniLegenda]

Није мит, и не може се о језику судити на основу једне речи.
Најпре, на горњолужичком каже се što, али и čo после предлогâ; у доњолужичком говори се само co.
Затим, штокавско што и горњолужичко što, те руско что (изговара се што), белоруско што, македонско што и бугарско що настали су од прасловенскога čьto након губљења слабих полугласа (> čto > što), што је последња општесловенска промена, која се ширила са словенскога југозапада негде од 10. столећа. С друге стране, доњолужичко, чешко, пољско и кашупско co те полапско cü, као и словачко и горњолужичко (после предлогâ) čo потичу од прасловенскога генитива česo > (čьso > čso).

Malo se salimo.

Ali ako uzmemo to da su Sloveni prije 10. vijeka (pa i u 7. vijeku) su jezicki podijeljeni na oni koji govore čto i čьso, onda mozemo govoriti o jezickoj vezi gornjoluzicko-srpskog i balkanskog srpskog.

Svakako geografski polozaj je uticao na razvoj danasnjih slovenskih jezika, sto onda trazi logicno pitanje: kako da je gornjoluzicko srpski koristi 'što', dok je okružen sa slovenskim jezicima koji govore 'co'?

Evo jedne proste recenice na gornjoluzickom:

Wón móže činić, što wón chce!

(On može činit', što on hoće!)

A na Poljskom i Češkom:

On može robić, co chce!
On muže si delat, co chce!

 

[ИгарЈ]

Malo se salimo.

Ali ako uzmemo to da su Sloveni prije 10. vijeka (pa i u 7. vijeku) su jezicki podijeljeni na oni koji govore čto i čьso,onda mozemo govoriti o jezickoj vezi gornjoluzicko-srpskog i balkanskog srpskog.

Svakako geografski polozaj je uticao na razvoj danasnjih slovenskih jezika, sto onda trazi logicno pitanje: kako da je gornjoluzicko srpski koristi 'što', dok je okružen sa slovenskim jezicima koji govore 'co'?

Evo jedne proste recenice na gornjoluzickom:

Wón móže činić, što wón chce!

(On može cinit', što on hoće!)

Пренатегнуто ми је ово.

- čьto налазимо код свих Источних и Јужних Словена (у словеначком, кајкавском и чакавском у траговима)
- česo, čьso могло се у старословенском користити на сличан начин као у западнословенским језицима
- у горњолужичком поред što истовремено се, после предлогâ и с префиксима, користи čo, а у доњолужичком (поред архаичног дијал. sto) co

Узевши то у обзир, могуће је да је čьto било раширено код свих Словена, а да је код Западних дошло до иновације која је захватила и Лужичке Србе, али се код њих, будући да су на периферији, очувало и čьto.

 

[ZabranjeniLegenda]

Пренатегнуто ми је ово.

- čьto налазимо код свих Источних и Јужних Словена (у словеначком, кајкавском и чакавском у траговима)
- česo, čьso могло се у старословенском користити на сличан начин као у западнословенским језицима
- у горњолужичком поред što истовремено се, после предлогâ и с префиксима, користи čo, а у доњолужичком (поред архаичног дијал. sto) co

Узевши то у обзир, могуће је да је čьto било раширено код свих Словена, а да је код Западних дошло до иновације која је захватила и Лужичке Србе, али се код њих, будући да су на периферији, очувало и čьto.

Pa vidimo da je zahvatila i donjoluzicke Srbe, buduci da su vjekovima okruzen sa Poljacima na zapad i polapskim Slovenima na sjever.

Mi znamo da su vec postojali jasni dijalekti izmedju slovenskih plemena u 9. vijeku, iako je sveslovenski jezik bilo tada medjusobno razumljiv. Za prirodno formiranje dijalekta potrebno je bar 100-200 godina, pa to nas vrati do 7. vijeka.

Imamo jos jednu jezicku vezu izmedju luzicko-Srba i balkanskih Srba: luzicko-srpski "Ł" koji u balkansko-srpskom pojavljuje kao "-ao".

Ovaj zvuk osim kod balkanskih-Srba se pojavljuje samo kod Luzicko-Srba i Poljaka.

Ovo ukazuje na to da balkanski Srbi (i stokavci) su dosli sa prostora zapadnih Slovena (Lab-Oder).

"Serbski sy ty dotal rěkał -
Nječuješ ty ranu žadnu?"

Ovdje "rěkał" zvuci isto kao "rekao".

("Srpski si ti dotad rekao -
Ne čujes ti ranu žednu?")

rěkał - rekao
pokazał - pokazao
pakał - pakao

 

[ИгарЈ]

Imamo jos jednu jezicku vezu izmedju luzicko-Srba i balkanskih Srba: luzicko-srpski "Ł" koji u balkansko-srpskom pojavljuje kao "-ao".

Ovaj zvuk osim kod balkanskih-Srba se pojavljuje samo kod Luzicko-Srba i Poljaka.

И ово је брзоплет закључак. У штокавском је до промене л > тамно л (потом > о) на крају слога дошло такође након губљења слабих полугласа, дакле од 10. века. Треба видети какви су били механизми лужичке промене l > ł (ако није општа као у пољском).

Сличне промене налазимо нпр. у руском (тамно л), украјинском (в), словеначком, белоруском и дијалектима бугарскога (глас сличан пољскоме ł).

 

[ZabranjeniLegenda]

И ово је брзоплет закључак. У штокавском је до промене л > тамно л (потом > о) на крају слога дошло такође након губљења слабих полугласа, дакле од 10. века. Треба видети какви су били механизми лужичке промене l > ł (ако није општа као у пољском).

Сличне промене налазимо нпр. у руском (тамно л), украјинском (в), словеначком, белоруском и дијалектима бугарскога (глас сличан пољскоме ł).

Samo neka zapazenja. Gledajuci na morfologiju rijeci -

Ruski - skazal
Bugarski - kaza
Slovacki - povedal
Ceski - rekl
Ukrajinski - skazav
Poljski - powiedział
Luzicko-srpski - rěkał
Srpski - rekao

Poljski "Ł" je isti kao luzickosrpski.

Interesantan je ovoliki broj luzickosrpski-srpski "jezičkih slucajeva" iz 10. vijeka.