"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

[Kotromanicev sin]

 

[NickFreakyrgios]

Развој догађаја отприлике да Михајло шаље Петрила у Скопље док је Бодин тамо долази и крунише се царем Бугара.
Овде се Петрило више не помиње очигледно је покушао сам да преузме престо али устаници су хтели Самуиловог потомка.
Око 1072. заробљени су Бодин његов отац и онај што је после Петрила постављен међу Хрвате!
Дакле по логици ствари Михајло је поставио неког другог међу Хрвате. Михајла зове архонт Србије.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Колико знам у основном делу само три помена Хрвата које разликује али и поистовећује.
Један део да Михајло бежи Хрватима очигледно прави савез са Хрватима.
Један помен Бодина народ Срба који се и Хрватима зову.
и ваљда заробљавање Петрила.

Колико знам то су сви помени.
Тако да Трибали могу бити и Хрвати ко зна.

Ne, nema u Synopsis historiarum poistovećivanja. Razlikuje ih Skilica u toj hronici (nisu Srbi i Hrvati isto tu nigde).

Ima ukupno 5 navoda u kojima Skilica tu pominje Hrvate; izlistani su ovde:

Prva četiri: https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/post-47194590

Peti: https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/post-47194590

 

[Mrkalj]

Prva četiri: https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/post-47194590

Peti: https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/post-47194590

Stavio si isti link.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Stavio si isti link.

Samo poruka iznad

https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/post-47194547

 

[Mrkalj]

Samo poruka iznad

https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/post-47194547

Skapirao sam.

Delovi iz Synopsis Historion Jovana Skilice, jednog od glavnih vizantijskih izvora za kasnije faze srednjovekovne balkanske istorije. Evo prevoda tvojih pasusa, uz napomenu da ih prevodi ChatGPT "verno, ali i sa jasnoćom u savremenom srpskom jeziku".

---

1. Pasus: stanje u Italiji i Dalmaciji u doba cara Mihaila​

Καὶ τὰ μὲν πρὸς ἀνίσχοντα ἥλιον οὕτως εἶχε, τὰ δὲ πρὸς ἑσπέραν ἄπεισι λέξων ὁ λόγος...

Prevod:


A što se tiče zemalja na istoku, tako je stajalo; sada će govor preći na ono što se dešavalo na zapadu. I tamo, kao i drugde, zbog sve većeg nemara tokom vladavine cara Mihaila, gotovo cela Italija koja je pripadala rimskoj carevini, kao i veći deo Sicilije, biše pokoreni od strane Kartaginjana (tj. Arapa) i postadoše im danoplatne. Takođe, i Skiti (tj. Sloveni) koji su boravili u Panoniji, Dalmaciji i okolnim krajevima – mislim na Hrvate, Srbe, Zahumljane, Travunjane, Kanalite, Dioklitijane i Rente – otpadoše od dugogodišnje rimske vlasti i postadoše samostalni. U to vreme, i Agarenoi iz Kartagine (tj. muslimanski Arapi) počinju da ih napadaju.

---

2. Pasus: naslovi arhonta​

εἰς τὸν ἄρχοντα Χρωβατίας· εἰς τὸν ἄρχοντα Σέρβλων...

Prevod:


(Upućuje se) arhontu Hrvata, arhontu Srba, arhontu Zahumljana, arhontu Kanala, arhontu Travunije, arhontu Dioklitije, arhontu Moravske.
Naslov pisma upućenog njima bio je:
„Zapovest od hristoljubivih gospodara ka tome i tome, arhontu te i te oblasti.“

---

3. Pasus: stanje od vremena cara Iraklija​

Ὅτι ἀπὸ τῆς βασιλείας Ἡρακλείου...

Prevod:


Jer od vremena vladavine Iraklija, cara Rimljana, o čemu će se više reći u spisu o Hrvatima i Srbima, cela Dalmacija i narodi oko nje – naime, Hrvati, Srbi, Zahumljani, Travunjani, Kanaliti, Dioklitijani i Arentani, koji se zovu i Pagani (tj. „nekršteni“) – zbog slabosti i neaktivnosti tadašnjih careva skoro sasvim otpadnu od rimske vlasti. Posebno za vreme Mihaila iz Amorijuma, zvanog Travlos, oni koji su stanovali po dalmatinskim tvrđavama postadoše nezavisni, ne potčinjavajući se više ni caru Rimljana ni ikome drugome, već i ostali narodi tamo – Hrvati, Srbi, Zahumljani, Travunjani, Kanaliti, Dioklitijani i Pagani – otpadnu od rimske vlasti i postadoše samostalni i nezavisni, ne pokoravajući se nikome.

---

4. Pasus: priznanje rimske (vizantijske) vlasti​

τὸ δὲ γενόμενον ἐν Δαλματίᾳ παρὰ τῆς Ῥωμαϊκῆς ἐπικουρίας...

Prevod:


Kada su narodi Dalmacije videli pomoć koju su Rimljani (Vizantinci) pružili, narodi o kojima je ranije bilo reči – Hrvati, Srbi i ostali – poslaše poslanike caru, tražeći da ponovo dođu pod jaram rimske vlasti. Car, čuvši njihovu molbu kao razumnu, milostivo ih je primio, i svi se oni ponovo vratiše pod rimsku vlast, prihvativši kao svoje arhonte (vladare) ljude iz svog naroda i roda.

---

5. Pasus: Simenova invazija na Hrvate​

Μαΐῳ δὲ μηνί, ἰνδικτιῶνος πεντεκαιδεκάτης...

Prevod:


U mesecu maju, u petnaestoj indikciji (tj. godini indikcionog ciklusa), Simeon, vladar Bugarske, izvrši invaziju na Hrvate. Sukobivši se s njima, bi poražen u planinskim tesnacima i izgubi celu svoju vojsku.

---

6. Pasus: reakcija okolnih naroda​

τὰ γοῦν πέριξ ἔθνη, Τοῦρκοι, Σέρβοι, Χρωβάτοι...

Prevod:


Dakle, okolni narodi – Turci (tj. Mađari), Srbi, Hrvati i ostali – pošto su saznali za smrt Simeonovu, odlučiše da povedu vojni pohod protiv Bugara.


(Napomena: sledeći pasus je gotovo istovetan i verovatno je redakcijska duplikacija u rukopisu)

---

7. Pasus: podložnost Hrvata i okolnih naroda​

Τῷ δὲ βασιλεῖ προσερρύησαν...

Prevod:


Caru se približiše, nakon što mu se Bugarska pokorila, i susedni narodi Hrvata, koji su imali dvojicu braće kao vladare; oni mu priđoše i primiše od njega počasti (titule), i narodi postadoše njegovi podanici.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Skapirao sam.

Delovi iz Synopsis Historion Jovana Skilice, jednog od glavnih vizantijskih izvora za kasnije faze srednjovekovne balkanske istorije. Evo prevoda tvojih pasusa, uz napomenu da ih prevodi ChatGPT "verno, ali i sa jasnoćom u savremenom srpskom jeziku".

---

1. Pasus: stanje u Italiji i Dalmaciji u doba cara Mihaila​

Prevod:


A što se tiče zemalja na istoku, tako je stajalo; sada će govor preći na ono što se dešavalo na zapadu. I tamo, kao i drugde, zbog sve većeg nemara tokom vladavine cara Mihaila, gotovo cela Italija koja je pripadala rimskoj carevini, kao i veći deo Sicilije, biše pokoreni od strane Kartaginjana (tj. Arapa) i postadoše im danoplatne. Takođe, i Skiti (tj. Sloveni) koji su boravili u Panoniji, Dalmaciji i okolnim krajevima – mislim na Hrvate, Srbe, Zahumljane, Travunjane, Kanalite, Dioklitijane i Rente – otpadoše od dugogodišnje rimske vlasti i postadoše samostalni. U to vreme, i Agarenoi iz Kartagine (tj. muslimanski Arapi) počinju da ih napadaju.

---

2. Pasus: naslovi arhonta​

Prevod:


(Upućuje se) arhontu Hrvata, arhontu Srba, arhontu Zahumljana, arhontu Kanala, arhontu Travunije, arhontu Dioklitije, arhontu Moravske.
Naslov pisma upućenog njima bio je:
„Zapovest od hristoljubivih gospodara ka tome i tome, arhontu te i te oblasti.“

---

3. Pasus: stanje od vremena cara Iraklija​

Prevod:


Jer od vremena vladavine Iraklija, cara Rimljana, o čemu će se više reći u spisu o Hrvatima i Srbima, cela Dalmacija i narodi oko nje – naime, Hrvati, Srbi, Zahumljani, Travunjani, Kanaliti, Dioklitijani i Arentani, koji se zovu i Pagani (tj. „nekršteni“) – zbog slabosti i neaktivnosti tadašnjih careva skoro sasvim otpadnu od rimske vlasti. Posebno za vreme Mihaila iz Amorijuma, zvanog Travlos, oni koji su stanovali po dalmatinskim tvrđavama postadoše nezavisni, ne potčinjavajući se više ni caru Rimljana ni ikome drugome, već i ostali narodi tamo – Hrvati, Srbi, Zahumljani, Travunjani, Kanaliti, Dioklitijani i Pagani – otpadnu od rimske vlasti i postadoše samostalni i nezavisni, ne pokoravajući se nikome.

---

4. Pasus: priznanje rimske (vizantijske) vlasti​

Prevod:


Kada su narodi Dalmacije videli pomoć koju su Rimljani (Vizantinci) pružili, narodi o kojima je ranije bilo reči – Hrvati, Srbi i ostali – poslaše poslanike caru, tražeći da ponovo dođu pod jaram rimske vlasti. Car, čuvši njihovu molbu kao razumnu, milostivo ih je primio, i svi se oni ponovo vratiše pod rimsku vlast, prihvativši kao svoje arhonte (vladare) ljude iz svog naroda i roda.

---

5. Pasus: Simenova invazija na Hrvate​

Prevod:


U mesecu maju, u petnaestoj indikciji (tj. godini indikcionog ciklusa), Simeon, vladar Bugarske, izvrši invaziju na Hrvate. Sukobivši se s njima, bi poražen u planinskim tesnacima i izgubi celu svoju vojsku.

---

6. Pasus: reakcija okolnih naroda​

Prevod:


Dakle, okolni narodi – Turci (tj. Mađari), Srbi, Hrvati i ostali – pošto su saznali za smrt Simeonovu, odlučiše da povedu vojni pohod protiv Bugara.


(Napomena: sledeći pasus je gotovo istovetan i verovatno je redakcijska duplikacija u rukopisu)

---

7. Pasus: podložnost Hrvata i okolnih naroda​

Prevod:


Caru se približiše, nakon što mu se Bugarska pokorila, i susedni narodi Hrvata, koji su imali dvojicu braće kao vladare; oni mu priđoše i primiše od njega počasti (titule), i narodi postadoše njegovi podanici.

?

nema ih 7

 

[NickFreakyrgios]

Skapirao sam.

Delovi iz Synopsis Historion Jovana Skilice, jednog od glavnih vizantijskih izvora za kasnije faze srednjovekovne balkanske istorije. Evo prevoda tvojih pasusa, uz napomenu da ih prevodi ChatGPT "verno, ali i sa jasnoćom u savremenom srpskom jeziku".

---

1. Pasus: stanje u Italiji i Dalmaciji u doba cara Mihaila​

Prevod:


A što se tiče zemalja na istoku, tako je stajalo; sada će govor preći na ono što se dešavalo na zapadu. I tamo, kao i drugde, zbog sve većeg nemara tokom vladavine cara Mihaila, gotovo cela Italija koja je pripadala rimskoj carevini, kao i veći deo Sicilije, biše pokoreni od strane Kartaginjana (tj. Arapa) i postadoše im danoplatne. Takođe, i Skiti (tj. Sloveni) koji su boravili u Panoniji, Dalmaciji i okolnim krajevima – mislim na Hrvate, Srbe, Zahumljane, Travunjane, Kanalite, Dioklitijane i Rente – otpadoše od dugogodišnje rimske vlasti i postadoše samostalni. U to vreme, i Agarenoi iz Kartagine (tj. muslimanski Arapi) počinju da ih napadaju.

---

2. Pasus: naslovi arhonta​

Prevod:


(Upućuje se) arhontu Hrvata, arhontu Srba, arhontu Zahumljana, arhontu Kanala, arhontu Travunije, arhontu Dioklitije, arhontu Moravske.
Naslov pisma upućenog njima bio je:
„Zapovest od hristoljubivih gospodara ka tome i tome, arhontu te i te oblasti.“

---

3. Pasus: stanje od vremena cara Iraklija​

Prevod:


Jer od vremena vladavine Iraklija, cara Rimljana, o čemu će se više reći u spisu o Hrvatima i Srbima, cela Dalmacija i narodi oko nje – naime, Hrvati, Srbi, Zahumljani, Travunjani, Kanaliti, Dioklitijani i Arentani, koji se zovu i Pagani (tj. „nekršteni“) – zbog slabosti i neaktivnosti tadašnjih careva skoro sasvim otpadnu od rimske vlasti. Posebno za vreme Mihaila iz Amorijuma, zvanog Travlos, oni koji su stanovali po dalmatinskim tvrđavama postadoše nezavisni, ne potčinjavajući se više ni caru Rimljana ni ikome drugome, već i ostali narodi tamo – Hrvati, Srbi, Zahumljani, Travunjani, Kanaliti, Dioklitijani i Pagani – otpadnu od rimske vlasti i postadoše samostalni i nezavisni, ne pokoravajući se nikome.

---

4. Pasus: priznanje rimske (vizantijske) vlasti​

Prevod:


Kada su narodi Dalmacije videli pomoć koju su Rimljani (Vizantinci) pružili, narodi o kojima je ranije bilo reči – Hrvati, Srbi i ostali – poslaše poslanike caru, tražeći da ponovo dođu pod jaram rimske vlasti. Car, čuvši njihovu molbu kao razumnu, milostivo ih je primio, i svi se oni ponovo vratiše pod rimsku vlast, prihvativši kao svoje arhonte (vladare) ljude iz svog naroda i roda.

---

5. Pasus: Simenova invazija na Hrvate​

Prevod:


U mesecu maju, u petnaestoj indikciji (tj. godini indikcionog ciklusa), Simeon, vladar Bugarske, izvrši invaziju na Hrvate. Sukobivši se s njima, bi poražen u planinskim tesnacima i izgubi celu svoju vojsku.

---

6. Pasus: reakcija okolnih naroda​

Prevod:


Dakle, okolni narodi – Turci (tj. Mađari), Srbi, Hrvati i ostali – pošto su saznali za smrt Simeonovu, odlučiše da povedu vojni pohod protiv Bugara.


(Napomena: sledeći pasus je gotovo istovetan i verovatno je redakcijska duplikacija u rukopisu)

---

7. Pasus: podložnost Hrvata i okolnih naroda​

Prevod:


Caru se približiše, nakon što mu se Bugarska pokorila, i susedni narodi Hrvata, koji su imali dvojicu braće kao vladare; oni mu priđoše i primiše od njega počasti (titule), i narodi postadoše njegovi podanici.

Поента приче би било поставити 5 оригиналних цитата од Скилице не оптерећивати тему ничим другим за сад! Ако је неко уопште заинтересован да види истину или хоће да се игра утакмице између звезде и партизана.

Постављање линкова само збуњује јер управо оставља непотребне ствари за ову причу.

 

[Mrkalj]

?

nema ih 7

(Napomena: sledeći pasus je gotovo istovetan i verovatno je redakcijska duplikacija u rukopisu)

 

[Kole11]

Развој догађаја отприлике да Михајло шаље Петрила у Скопље док је Бодин тамо долази и крунише се царем Бугара.
Овде се Петрило више не помиње очигледно је покушао сам да преузме престо али устаници су хтели Самуиловог потомка.
Око 1072. заробљени су Бодин његов отац и онај што је после Петрила постављен међу Хрвате!
Дакле по логици ствари Михајло је поставио неког другог међу Хрвате. Михајла зове архонт Србије.

13.In the third year of his reign, in the eleventh indiction, the nation of theSerbs, whom they also call Croats, ventured forth to subject Bulgaria. How theyset about doing so I will explain with reference to the narrative above.196 Atthe time when the emperor Basil was subjugating Bulgaria, he did not wish toreplace their old ways with new ones, but decided that they should be governedby their own leaders in accordance with their own customs, just as they hadbeen during the reign of Samuel,197 who had been their ruler198 ⟨…⟩ this nationhad already been in turmoil on a previous occasion when it could no longerbear the rapacity of the Orphanotrophos and they proclaimed Deleanos | their 163emperor, a series of events explained in detail above,199 and now they were contemplating rebellion once more. Unable to tolerate Nikephoros’ rapacity andhis machinations against everyone while the emperor, occupied solely with his childish pastimes, paid no attention,the magnates throughout Bulgaria petitioned Michaelas, who was at that time the ruler of the aforementioned Croats,making his residence in Dekatera and Praprata and holding extensive territoryunder his sway,201 to assist and collaborate with them, and to send his son tothem, so that they could proclaim him emperor of Bulgaria and free themselvesfrom Roman control and oppression.202 He willingly acceded to their request.After selecting three hundred of his men and placing them under the authority of his son Constantine, named Vodinos, he sent them to Bulgaria. And soConstantine left for Prisdriana,203 where the magnates of Skopje had assembled and whose overlord was George Voitachos, who traced his descent fromthe Kopchanoi.204 They proclaimed Constantine emperor of the Bulgarians andchanged his name to Peter

У трећој години његове владавине, у једанаестом индикту, народ Срба, које називају и Хрватима, кренуо је да покори Бугарску. Како су то урадили, објаснићу позивајући се на горњу причу.У време када је цар Василије покоравао Бугарску, није желео да замени њихове старе начине новим, већ је одлучио да њима управљају њихови сопствени вође у складу са њиховим обичајима, баш као што је то било за време владавине Самуила,који је био њихов ⟨…⟩ овај народ је већ био у превирању у претходној прилици када више није могао да поднесе похлепу Орфанотрофа и прогласили су Делеана за свог 1цара, низ догађаја детаљно објашњених горе,а сада су поново размишљали о побуни. Не могући да толеришу Никифорову похлепу и његове сплетке против свих, док цар, заузет искључиво својим детињастим забавама, није обраћао пажњу, магнати широм Бугарске су поднели молбу Михаилу, који је у то време био владар горе поменутих Хрвата, са пребивалиштем у Декатери и Прапрати и држећи пространу територију под својом влашћу, да им помогне и сарађује са њима, и да им пошаље свог сина, како би га могли прогласити царем Бугарске и ослободити се римске контроле и угњетавања.Он је радо пристао на њихов захтев. Након што је изабрао три стотине својих људи и ставио их под власт свог сина Константина, по имену Водинос, послао их је у Бугарску. И тако је Константин отишао у Присријану,где су се окупили магнати Скопља, а чији је владар био Георгије Војтах, који је водио порекло од Копчана.Прогласили су Константина царем Бугара и променили му име у Петар

Dakle Niče, za Skilicu su i Mihajlo i Bodin vladari Hrvata. On pod Hrvatima podrazumeva Srbe, tako da Hrvata nekih neovisnih od Srba u Skilicinoj vremenskoj dimenziji nema. Oni su se kasnije pojavili u pseudonačnoj alternativnoj dimenziji vremena i prostora.

 

[Pumpaj Dinstanović]

13.In the third year of his reign, in the eleventh indiction, the nation of theSerbs, whom they also call Croats, ventured forth to subject Bulgaria. How theyset about doing so I will explain with reference to the narrative above.196 Atthe time when the emperor Basil was subjugating Bulgaria, he did not wish toreplace their old ways with new ones, but decided that they should be governedby their own leaders in accordance with their own customs, just as they hadbeen during the reign of Samuel,197 who had been their ruler198 ⟨…⟩ this nationhad already been in turmoil on a previous occasion when it could no longerbear the rapacity of the Orphanotrophos and they proclaimed Deleanos | their 163emperor, a series of events explained in detail above,199 and now they were contemplating rebellion once more. Unable to tolerate Nikephoros’ rapacity andhis machinations against everyone while the emperor, occupied solely with his childish pastimes, paid no attention,the magnates throughout Bulgaria petitioned Michaelas, who was at that time the ruler of the aforementioned Croats,making his residence in Dekatera and Praprata and holding extensive territoryunder his sway,201 to assist and collaborate with them, and to send his son tothem, so that they could proclaim him emperor of Bulgaria and free themselvesfrom Roman control and oppression.202 He willingly acceded to their request.After selecting three hundred of his men and placing them under the authority of his son Constantine, named Vodinos, he sent them to Bulgaria. And soConstantine left for Prisdriana,203 where the magnates of Skopje had assembled and whose overlord was George Voitachos, who traced his descent fromthe Kopchanoi.204 They proclaimed Constantine emperor of the Bulgarians andchanged his name to Peter

У трећој години његове владавине, у једанаестом индикту, народ Срба, које називају и Хрватима, кренуо је да покори Бугарску. Како су то урадили, објаснићу позивајући се на горњу причу.У време када је цар Василије покоравао Бугарску, није желео да замени њихове старе начине новим, већ је одлучио да њима управљају њихови сопствени вође у складу са њиховим обичајима, баш као што је то било за време владавине Самуила,који је био њихов ⟨…⟩ овај народ је већ био у превирању у претходној прилици када више није могао да поднесе похлепу Орфанотрофа и прогласили су Делеана за свог 1цара, низ догађаја детаљно објашњених горе,а сада су поново размишљали о побуни. Не могући да толеришу Никифорову похлепу и његове сплетке против свих, док цар, заузет искључиво својим детињастим забавама, није обраћао пажњу, магнати широм Бугарске су поднели молбу Михаилу, који је у то време био владар горе поменутих Хрвата, са пребивалиштем у Декатери и Прапрати и држећи пространу територију под својом влашћу, да им помогне и сарађује са њима, и да им пошаље свог сина, како би га могли прогласити царем Бугарске и ослободити се римске контроле и угњетавања.Он је радо пристао на њихов захтев. Након што је изабрао три стотине својих људи и ставио их под власт свог сина Константина, по имену Водинос, послао их је у Бугарску. И тако је Константин отишао у Присријану,где су се окупили магнати Скопља, а чији је владар био Георгије Војтах, који је водио порекло од Копчана.Прогласили су Константина царем Бугара и променили му име у Петар

Dakle Niče, za Skilicu su i Mihajlo i Bodin vladari Hrvata. On pod Hrvatima podrazumeva Srbe, tako da Hrvata nekih neovisnih od Srba u Skilicinoj vremenskoj dimenziji nema. Oni su se kasnije pojavili u pseudonačnoj alternativnoj dimenziji vremena i prostora.

Jao, pa ti si @NickFreakyrgios zapravo pomešao zapravo sa Koletom kad si pominjao to da su Hrvati i Srbi isto?

 

[Kole11]

Jao, pa ti si @NickFreakyrgios zapravo pomešao zapravo sa Koletom kad si pominjao to da su Hrvati i Srbi isto?

Jako tesko se snalazis na vremenskoj osi, razmisljam kako da ti pomognem, kojom tehnikom učenja....

Pričamo o 11veku. Primera radi u 17veku, to je 600g kasnije, možemo da nabrojimo barem jednog Hrvata, Ivana Lučića.
Pre toga taj zadatak je veoma težak. Nema ih.
U 11.veku nema nijednog, to možemo reći sa sigurnošću od 100%. Osobe iz hronika, Vladimir, Stefan, Vojislav, Mihajlo, Bodin, Petrilo itd....svi su Srbi.

Evo čelendža, pronadji Hrvata u grčkoj hronici i vodim te za vikend u Kumrovec

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jako tesko se snalazis na vremenskoj osi, razmisljam kako da ti pomognem, kojom tehnikom učenja....

Pričamo o 11veku. Primera radi u 17veku, to je 600g kasnije, možemo da nabrojimo barem jednog Hrvata, Ivana Lučića.
Pre toga taj zadatak je veoma težak. Nema ih.
U 11.veku nema nijednog, to možemo reći sa sigurnošću od 100%. Osobe iz hronika, Vladimir, Stefan, Vojislav, Mihajlo, Bodin, Petrilo itd....svi su Srbi.

Evo čelendža, pronadji Hrvata u grčkoj hronici i vodim te za vikend u Kumrovec

Da, znam da pričamo. Ne kapiram čemu pojašnjenje; sve sam to na šta misliš savešeno razumeo.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 1742662

To je zastarela opaska. Polemika autorstva Produžetka Skilicine hronike nastavlja se do dana današnjeg. Ne tako davno su izneti argumenti da je ipak Skilica uzeo, pod stare dane, da produži sopstveno delo.

Ima nekoliko dilema po pitanju autorstva; tako npr. isto važi i za Fredegarovu hroniku, za koju neki smatrao da je na je napisao Fredegar, a drugi autora zovi pseudo-Fredegarom.

Ako je tačno da je Joan Skilica autor i produžetka (sopstvenog) dela, onda bi trebalo razmišljati zašto je počeo da poistovećuje Srbe i Hrvate (nešto što u svom originalnom definitivno nije činio).

@АнаиванГорд

 

[NickFreakyrgios]

13.In the third year of his reign, in the eleventh indiction, the nation of theSerbs, whom they also call Croats, ventured forth to subject Bulgaria. How theyset about doing so I will explain with reference to the narrative above.196 Atthe time when the emperor Basil was subjugating Bulgaria, he did not wish toreplace their old ways with new ones, but decided that they should be governedby their own leaders in accordance with their own customs, just as they hadbeen during the reign of Samuel,197 who had been their ruler198 ⟨…⟩ this nationhad already been in turmoil on a previous occasion when it could no longerbear the rapacity of the Orphanotrophos and they proclaimed Deleanos | their 163emperor, a series of events explained in detail above,199 and now they were contemplating rebellion once more. Unable to tolerate Nikephoros’ rapacity andhis machinations against everyone while the emperor, occupied solely with his childish pastimes, paid no attention,the magnates throughout Bulgaria petitioned Michaelas, who was at that time the ruler of the aforementioned Croats,making his residence in Dekatera and Praprata and holding extensive territoryunder his sway,201 to assist and collaborate with them, and to send his son tothem, so that they could proclaim him emperor of Bulgaria and free themselvesfrom Roman control and oppression.202 He willingly acceded to their request.After selecting three hundred of his men and placing them under the authority of his son Constantine, named Vodinos, he sent them to Bulgaria. And soConstantine left for Prisdriana,203 where the magnates of Skopje had assembled and whose overlord was George Voitachos, who traced his descent fromthe Kopchanoi.204 They proclaimed Constantine emperor of the Bulgarians andchanged his name to Peter

У трећој години његове владавине, у једанаестом индикту, народ Срба, које називају и Хрватима, кренуо је да покори Бугарску. Како су то урадили, објаснићу позивајући се на горњу причу.У време када је цар Василије покоравао Бугарску, није желео да замени њихове старе начине новим, већ је одлучио да њима управљају њихови сопствени вође у складу са њиховим обичајима, баш као што је то било за време владавине Самуила,који је био њихов ⟨…⟩ овај народ је већ био у превирању у претходној прилици када више није могао да поднесе похлепу Орфанотрофа и прогласили су Делеана за свог 1цара, низ догађаја детаљно објашњених горе,а сада су поново размишљали о побуни. Не могући да толеришу Никифорову похлепу и његове сплетке против свих, док цар, заузет искључиво својим детињастим забавама, није обраћао пажњу, магнати широм Бугарске су поднели молбу Михаилу, који је у то време био владар горе поменутих Хрвата, са пребивалиштем у Декатери и Прапрати и држећи пространу територију под својом влашћу, да им помогне и сарађује са њима, и да им пошаље свог сина, како би га могли прогласити царем Бугарске и ослободити се римске контроле и угњетавања.Он је радо пристао на њихов захтев. Након што је изабрао три стотине својих људи и ставио их под власт свог сина Константина, по имену Водинос, послао их је у Бугарску. И тако је Константин отишао у Присријану,где су се окупили магнати Скопља, а чији је владар био Георгије Војтах, који је водио порекло од Копчана.Прогласили су Константина царем Бугара и променили му име у Петар

Dakle Niče, za Skilicu su i Mihajlo i Bodin vladari Hrvata. On pod Hrvatima podrazumeva Srbe, tako da Hrvata nekih neovisnih od Srba u Skilicinoj vremenskoj dimenziji nema. Oni su se kasnije pojavili u pseudonačnoj alternativnoj dimenziji vremena i prostora.

По тој логоци би заиста могао бити хрватски архонт пошто на ПРВОМ месту истичеш да је владар Хрвата, прву прескачеш да је народ Срба који се и Хрватима зову.
Са тим начином убицирања и самоодређивања појмова Хрвата(и наравно Срба)
Звонимир краљ Хрвата(И наравно Срба)
Петар Крешимир краљ Хрвата( и наравно Срба)

Хрвати с правом могу тумачити исто уз твоју помоћ при тумачењу Михајло Крешимир.

Ја са. питао за оригиналног Скилицу настављачи ме не занимају у овој причи.

 

[NickFreakyrgios]

Није питање времена да ли је Скилица могао написати продужетак хронике или није већ лингвистички не користи се истим да тако кажем грчким језиком , стилским фигурама и свим осталим што је карактеристично за правог Скилицу. Тако да се по лингвистима не ради о истом човеку.

 

[NickFreakyrgios]

Тенденција ми је јасна једино је латински Дукљанин права историја и аутентични документ све остало су фалсификати.

 

[Pumpaj Dinstanović]

По тој логоци би заиста могао бити хрватски архонт пошто на ПРВОМ месту истичеш да је владар Хрвата, прву прескачеш да је народ Срба који се и Хрватима зову.
Са тим начином убицирања и самоодређивања појмова Хрвата(и наравно Срба)
Звонимир краљ Хрвата(И наравно Срба)
Петар Крешимир краљ Хрвата( и наравно Срба)

Хрвати с правом могу тумачити исто уз твоју помоћ при тумачењу Михајло Крешимир.

Ја са. питао за оригиналног Скилицу настављачи ме не занимају у овој причи.

Originalni spis, a ne produžetak, ne sadrži takvo poistovećivanje.

 

[Pumpaj Dinstanović]

A da li si ti znao šta znači glagol to assuage?

Da, jesam, ali dobro čak i da neko ne zna tako neke reči iz samog konteksta je mogao prosto zaključiti jer je značenje prilično jasno, čak i bez guglanja šta znači (a što je, takođe, mnogo logičnija stvar od prevođenja celog pasusa preko Google translate).

Nego ja sam nešto drugo primetio. Kad god sam citirao literaturu na engleskom jeziku, ništa od toga nikada nije primećivao. Malo mi je bilo nejasno u početku, pa sam u nekom momentu pretpostavio da jednostavno ignoriše da ne bi video, ali ako nema pojma engleski sad sve poprima smisao (jer je vidno bilo da pročita i komentariše ako postavim prevod na srpski).

Ja ne postavljam uvek prevode citata sa engleskog jezika zato što po navici mislim da svi znaju (a to zapravo nije tačno) ali i zbog toga što je engleski jezik službeni jezik Foruma Krstarice.

 

[Mrkalj]

Da, jesam, ali dobro čak i da neko ne zna tako neke reči iz samog konteksta je mogao prosto zaključiti jer je značenje prilično jasno, čak i bez guglanja šta znači (a što je, takođe, mnogo logičnija stvar od prevođenja celog pasusa preko Google translate).

Nego ja sam nešto drugo primetio. Kad god sam citirao literaturu na engleskom jeziku, ništa od toga nikada nije primećivao. Malo mi je bilo nejasno u početku, pa sam u nekom momentu pretpostavio da jednostavno ignoriše da ne bi video, ali ako nema pojma engleski sad sve poprima smisao (jer je vidno bilo da pročita i komentariše ako postavim prevod na srpski).

Ja ne postavljam uvek prevode citata sa engleskog jezika zato što po navici mislim da svi znaju (a to zapravo nije tačno) ali i zbog toga što je engleski jezik službeni jezik Foruma Krstarice.

Ajde, zaobiđi me.

 

[Kole11]

По тој логоци би заиста могао бити хрватски архонт пошто на ПРВОМ месту истичеш да је владар Хрвата, прву прескачеш да је народ Срба који се и Хрватима зову.
Са тим начином убицирања и самоодређивања појмова Хрвата(и наравно Срба)
Звонимир краљ Хрвата(И наравно Срба)
Петар Крешимир краљ Хрвата( и наравно Срба)

Хрвати с правом могу тумачити исто уз твоју помоћ при тумачењу Михајло Крешимир.

Ја са. питао за оригиналног Скилицу настављачи ме не занимају у овој причи.

Kakvi Hrvati bre, ne mozes iz danasnje perspektive gledati dogadjaje od pre 1000g. Tada Hrvata nije bilo.
Danasnji Hrvati se naravno hvataju za slamku, traze bilo sta iz proslosti cega mogu da se dohvate i ukradu od Srba Isto rade Bosnjaci, Crnogorci i Slaveni, nikakve razlike nema.

Sta Mihajlo Kresimir, ko je taj? U kom izvoru se nalazi, ko ga pominje, gde je vladao?
Tog klona je napravio Lucic i ubacio ga u neku papsku bulu po uzoru na Mihajla Visevca, jedinog vladara prisutnog u brojnim izvorima.

 

[NickFreakyrgios]

Kakvi Hrvati bre, ne mozes iz danasnje perspektive gledati dogadjaje od pre 1000g. Tada Hrvata nije bilo.
Danasnji Hrvati se naravno hvataju za slamku, traze bilo sta iz proslosti cega mogu da se dohvate i ukradu od Srba Isto rade Bosnjaci, Crnogorci i Slaveni, nikakve razlike nema.

Sta Mihajlo Kresimir, ko je taj? U kom izvoru se nalazi, ko ga pominje, gde je vladao?
Tog klona je napravio Lucic i ubacio ga u neku papsku bulu po uzoru na Mihajla Visevca, jedinog vladara prisutnog u brojnim izvorima.

Дукљанин не даје сламку нити објашњење зашто би Срби већину свог етничког простора назвали Хрватском.

 

[Kole11]

Дукљанин не даје сламку нити објашњење зашто би Срби већину свог етничког простора назвали Хрватском.

Hrvatska je primorje, Zagorje su Bosna i Raska. Po tvojoj logici bi postojali Hrvati, Bosanci i Rasani na tom prostoru, a Srba nidje.
Ne, to je glupava koska koju su bacili jugoSlaveni iz Jajca, gde stanovnike pojedinih teritorija magicnim stapicem pretvaraju u etnose.

Etnos je jedan, srpski, a zemlje u kojima zivi mnoge su, to kaze Dukljanin kao i svi izvori tog vremena. Dakle srpske zemlje.

 

[Kole11]

Dobro Nice, a zasto po tvom misljenju Skilica srpske kraljeve naziva Hrvatima dok hrvatske kraljeve ne pominje?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ajde, zaobiđi me.

O'š ti mene.