Наиме, Проккопије каже: “Било је много готских племена у прошлости, као и сада, али највећа и најзначајнија су Готи, Вандали, Визиготи и Гепиди. У давним временима називали су се Сармати и Меланхлени, а било је и оних који су ова племена називали ГЕТИМА.” (Procopius - History of the wars, books III and IV, London, 1916. стра. 18).
Ово само потврђује оно што су писали и Симоката, Исидор из Севиље или рецимо сам Јордан у оним деловима који се поклапа са тезом да су Готи исти што и Гети и да се простиру од Подунавља па све до Јужне Русије, где се стапају са Сарматима, а да су то све истородна (словенска) племена. Овде треба обратити пажњу да Прокопије уопште не помиње наводне Остроготе, јер очигледно по њему ни не постоје, већ само Визиготе, који су само једна подграна Готско-Гетске скупине, а не никакви Западни Готи. Послушај даље Прокопија: “Али Визиготи су се одвојили од осталих, отишли од њих и стипили у савез са императором аурелијем, али касније под вођством Аларика, они су постали противници оба императора (западног и источног, прим.) и почевши са Тракијом третирали су целу Европу као непријатељску земљу”.
Овде би требало тражити кључ проблема, на шта Милојевић мисли, када каже Гото-Немци, или Гото-Нормани. Од тог момента Готи нису неко словенско племе, нити етнос у строгом смислу речи, већ једна скитачка ратничка скупина која се одвојила од својих седелачких сународника и почела да егзистира од ратног плена. Притом, нико не спори да је међу таквим Готима било и германских племена, које су ови покупили успут, склопивши племенски савез, јер их је везивала жеља за ратним пленом. Свакако да је то био германско-словенски савез у намери да се користивши се поделама сруши Западно Римско Царство. Од тог момента ове Готе не треба мешати са даљом судбином Срба, али то не мења нашу основну хипотезу. Довољно је да погледаш списак владара готских са наставком МИР-МЕР па сам закључи.
Ето тако ја тумачим Милојевића. Имаш ли ти неко боље објашњење?