"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

@Старо Браничево evo ti i zvaničnog kalendara Kneževine Srbije sa šematizmom za 1854. godinu (vreme kneza Aleksandra):

IMG_20221121_222804.jpg


Vidiš li, nabrojano, najbitnije godine u istoriji? Vidiš li koja je 1219. godina pre tada?
 
@Сребрена (odgovaram ovde jer više ima smisla) ne znam čemu toliki šok; naveo sam i vrlo specifično primer. Vrlo veliki broj novoromantičara odbija jednačenje po zvučnosti i insistira da treba pisati srbsko, srbske, srbski, što je sve isto kao i u slučaju korijenskog pravopisa koji su ustaše držale za zvanično u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. To nije nikakva slučajnost; reč je o potpuno istoj matrici; istoj ideologiji i istom etnocentričnom društvenom i političkom gledištu.

Postoji i jedna nešto direktnije veza. Suprug Olge Luković Pjanović, boginje-majke Srpske autohtonističke škole, koji je uveo u polje klasične filologije, našao joj posao, itd...bio je niko je drugi do Bratoljub Klaić, upravo čovek koji je radio u državnom uredu NDH i sastavio taj famozni ustaški korijenski pravopis.

Ništa tu nije slučajno, naravno. Samo je reč o manje poznatim činjenicama i nečemu što o čemu se u zajednici tzv. autohtonista uveliko prećutkuje, gura pod tepih i sl. Poznato je i da je Franjo Tuđman naručivao i čitao dela pojedinih srpskih autohtonista; ne da bi razumeo tu zajednicu kod Srba, narano; nego zato što je i sam bio vrlo zaintrigiran tom temom. A koliko samo tu ima neverovatnih slučajnosti, kao jednu zanimljivost, setimo se i fotke sestre Olge Luković, Nataše, sa upravo Tuđmanom.

IMG-20191212-201749.jpg


Ovo poslednje stvarno jeste slučajnost i posledica je uloge koju je tada Tuđman imao u Jugoslaviji, ali ostaje kao jedna zanimljivost.

Da u NDH nije bilo izuzetno popularno vezivati se za Gote, kako bi se germanizovali Hrvati (i bosanski muslimani) i tako što bliže je moguće približili tzv. arijevskoj rasi, sa Nemcima, bez ikakve trunke sumnje bi dominantni ustaški narativ bio neoilirizam. Tako da nema ništa čudno u tome što sam napisao; ista je kuhinja koja je proizvela sve te istorijski ekstremne ideologije, uključujući i ustaše kod Hrvata, ona koja je proizvela Olgu Luković i Jovana I. Deretića.
 
Poslednja izmena:
Q. in perpetuum hibernum:
Vrlo veliki broj novoromantičara odbija jednačenje po zvučnosti i insistira da treba pisati srbsko, srbske, srbski, što je sve isto kao i u slučaju korijenskog pravopisa koji su ustaše držale za zvanično u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. To nije nikakva slučajnost; reč je o potpuno istoj matrici; istoj ideologiji i istom etnocentričnom društvenom i političkom gledištu.
Kliknite za proširenje...
Заиста нисам правио анкету колико тзв новоромантичара, ма шта то значило, има обичај писати србски/србско, но реафирмација коријенског правописа у монструм творевини ендехазији примарно је мотивисана патолошком тежњом усташке врхушке да направи што већи отклон од било чега српског па и правописа гдје је тада у српском правопису супремацију имало фонолошко начело, гдје се једначењем по звучности б мијења у п. Зашто данас неки Срби инзистирају на морфонолошком начелу, морали би њих питати ("дедер реци ти мени пич.ка ти материна усташка што ти пишеш србско..."), али некако ми је та веза са усташлуком помало "натегнута". Мада добро, поштујем свако мишљење.
Q. in perpetuum hibernum:
... Bratoljub Klaić
Kliknite za proširenje...
Адолф Клоц.
Q. in perpetuum hibernum:
Da u NDH nije bilo izuzetno popularno vezivati se za Gote, kako bi se germanizovali Hrvati (i bosanski muslimani) i tako što bliže je moguće približili tzv. arijevskoj rasi, sa Nemcima, bez ikakve trunke sumnje bi dominantni ustaški narativ bio neoilirizam. Tako da nema ništa čudno u tome što sam napisao; ista je kuhinja koja je proizvela sve te istorijski ekstremne ideologije, uključujući i ustaše kod Hrvata, ona koja je proizvela Olgu Luković i Jovana I. Deretića.
Kliknite za proširenje...
Па сад? 1930их и по настанку монструм творевине ендехазије у хрватском корпусу, укључујући и хрватско цвијеће везивање за Готе бјеше мотивисано тежњом (како си и написао) германизације, аријевизације и што већег отклона од словенства.
На другој страни везивање Словена за Готе (+ Гета гратис) код неких тзв новоромантичара мотивисано је тежњом афирмације словенства, наратив гдје су Готи сврстани у германске народе због бечко-берлинске обмане. Значи, мотивисано супротним разлозима.
Е сад да ли су и усташе и данашњи тзв новоромантичари међу Србљем корисни идиоти који ће слиједити идеје пласиране из исте кухиње, ђаво ће га знати, може бит и да има нешто.
 
Kažu strani plaćenik:
Са Сорбоне!!!
Kliknite za proširenje...

Jašta, doktorirala je na Sorboni. To jeste uspeh i mora se priznati, ali nije bitno samo završiti neki nivo obrazovanja, već sa tim nešto i uraditi. A Olga je pokazala da je jednako kao da nikada nije ni doktorirala, uopšte (i to na slavnoj Sorboni).

Inače, a sad će se opet verovatno sjatiti šačica da me iznapada što omalovažavam i vređam ženu...ali neka, kad se nema argumenata, neka se viče samo; to je jedino što i umeju. Ali od tog doktorata ne bi bilo uopšte ništa da nije njenog bivšeg supruga Adolfa i njene sestre, čuvene odbojkašice Nataše Luković.

Inače, detalje kao što je saradnja Nataše i Franje Tuđmana, ali još i više identitet Olginog prvog supruga, pre svega spominjem zbog prakse koju koriste zastupnici novoromantičarskih ideja. Naravno da nema ništa kompromitujuće u tome što Nataša ima zajedničku fotografiju sa Tuđmanom. Tuđman je tada bio na sportskim funkcijama; sekretar i docnije i predsednik Partizana, a Nataša jedan od osnivača Odbojkaškog kluba Partizan. I kao najpoznatija jugoslovenska odbojkašica, i svojevremeno jedna od najvećih u Evropi, naravno da je morala 1950-ih godina sarađavati sa njim.

Pristalice tzv. Srbske autohtonističke škole, uglavnom su sklone teorijama zavere i da postoji neka fotka npr. Tuđmana sa sestrom Georgija Ostrogorskog ili slično, ne bi nam nikad bilo kraja. Slušali bismo to barem 40 puta svake godine, a to bi bio i najpoznatiji podatak iz biografije Ostrogorskog. Ali, kada ne odgovara nešto, onda se i maksimalno prećutkuje i tako prvi Olgin suprug u svim njenim biografijama postaje, prosto, doktor Bratoljub Klaić. Ostaviću da se razmišlja šta bi bilo da je supruga npr. Sime Ćirkovića bila na nekom položaju u NDH, i to uradile nešto kao što je npr. sređivanje patriotskog pravopisa za tu državu.
 
Q. in perpetuum hibernum:
@Сребрена (odgovaram ovde jer više ima smisla) ne znam čemu toliki šok; naveo sam i vrlo specifično primer. Vrlo veliki broj novoromantičara odbija jednačenje po zvučnosti i insistira da treba pisati srbsko, srbske, srbski, što je sve isto kao i u slučaju korijenskog pravopisa koji su ustaše držale za zvanično u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. To nije nikakva slučajnost; reč je o potpuno istoj matrici; istoj ideologiji i istom etnocentričnom društvenom i političkom gledištu.
Kliknite za proširenje...

Uvek su ti zaključci bili pogrešni, čak i kad nisi bio pristrasan u tumačenju.

Matrica je, dakle, potpuno različita - srBskisti (a ne novoromantičari generalno) u jednačenju po zvučnosti imaju izuzetak samo kod reči sa korenom srb-, dok su ustaše prešle na korienski pravopis da bi uspostavili laž kako koriste jezik različit od srpskog (pa pišu junačtvo, početci, bečski, robstvo, vrabci, svezka, učbenik, iztaknuti, Božko, Radko, Vladko, naručba, uzput i sl) .

U shvatanju stvari kod tebe redovno postoji sprega dveju stvari:

1. velika površnost (odsustvo široke kulture) u suštinskom razumevanju u kombinaciji sa
2. talentom za veliku detaljnost kojom po potrebi selektivno zamagljuješ stvarnost kada i sam znaš da nisi u pravu.

Odatle i odsustvo naučnog poštenja.

Evo, podseti se kako si ovde bio advokat teksta hrvatske himne koja zaista ima stihove koje je Pavelić smislio, što si iznegirao jer si površan i, suštinski manjkav u obrazovanju:
https://forum.krstarica.com/threads/kad-si-prazna-nisi-nasa.305891/page-2?amp=1
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
Uvek su ti zaključci bili pogrešni, čak i kad nisi bio pristrasan u tumačenju.

Matrica je, dakle, potpuno različita - srBskisti (a ne novoromantičari generalno) ne jednače po zvučnosti samo reči sa korenom srb-, dok su ustaše prešle na korienski pravopis samo da bi uspostavili laž kako koriste jezik različit od srpskog (pa pišu junačtvo, početci, bečski, robstvo, vrabci, svezka, učbenik, iztaknuti, Božko, Radko, Vladko, naručba, uzput i sl) .

U shvatanju stvari kod tebe redovno postoji sprega dveju stvari:

1. velika površnost (odsustvo široke kulture) u suštinskom razumevanju u kombinaciji sa
2. talentom za veliku detaljnost kojom po potrebi selektivno zamagljuješ stvarnost kada i sam znaš da nisi u pravu.

Odatle i odsustvo naučnog poštenja.

Evo, podseti se kako si ovde bio advokat teksta hrvatske himne koja zaista ima stihove koje je Pavelić smislio, što si iznegirao jer si površan i, suštinski manjkav u obrazovanju:
https://forum.krstarica.com/threads/kad-si-prazna-nisi-nasa.305891/page-2?amp=1
Kliknite za proširenje...
Ја када гледам ХРТ увек се крстим, шта све ново чујем. Рецимо пети падеж вокатив од властитог имена Јурај, хеј Јурју! А највише ми се свиђа придев паришки.
 
Старо Браничево:
Ја када гледам ХРТ увек се крстим, шта све ново чујем. Рецимо пети падеж вокатив од властитог имена Јурај, хеј Јурју! А највише ми се свиђа придев паришки.
Kliknite za proširenje...
To nije novo. Up. Đurađ; Hej Đurđu! Kako bi inače bilo?
 
ЗАСТУПЉЕНОСТ (ПСЕУДО)ИСТОРИЈЕ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА – КРАТАК ОСВРТ​

Аутор: МАЈА ВИДОВ
Имејл: klubistoricaraposavina@gmail.com
Ментор: Др Немања Девић
Институт за савремену историју у Београду

УДК 316.472:004.738.5

Увод: Друштвене мреже постале су саставни дио друштва. Путем њих се пласирају бројне информације, мишљење, идеје и друго. Свједоци смо да су се бројне науке, тим путем, нашле на мети многих самопрозваних научника, академика и стручњака, а једна од њих је и историја. Историја, као наука, увијек је била погодно тле за развој бројних, наметнутих, псеудоанализа, заблуда и других ненаучних чињеница. Стога је она око себе, путем друштвених платформи, окупила групу самопрозваних историчара, чији је циљ да „нарушеˮ основне постулате историје као науке.

Циљ: Идеја овог рада јесте да се, у том контексту, посебна пажња посвети анализи одабраног садржаја доступног путем интернет платформи, тачније друштвених мрежа и бројних веб-сајтова. У раду ће се анализирати колико су те групе људи утицајне за шире јавне масе, те који је број њихових пратилаца путем друштвених мрежа, затим обратити пажњу на њихове методе приступа широј јавној маси. Дакле, да се на основу кратког прегледа пронађе срж проблема и начини како превазићи ту проблематику, те шта школовани историчари и истраживачи могу да подузму, и шта су подузели, да би се спријечила, слободно може да се каже, бизарна појава псеудосадржаја.

Материјал и методе: У раду ће бити примењена метода кратког прегледа уз коришћење доступне литературе и интернет садржаја.

Резултати и закључак: На основу кратког прегледa и анализе садржаја, доступног и одабраног, доћи ћемо до закључка колико је јавно мијење упућено у методологију научног истраживања, и на који начин они посматрају историју као науку. Покушаћемо да у раду истакнемо значај историје као науке, прије свега, пласирајући провјерене информације путем друштвених мрежа.

Кључне ријечи: историја; псеудоисторија; наука; друштвене мреже; удружења; друштвене страни

Увод​
Свједоци смо да живимо у времену гдје се информације преносе и усвајају путем друштвених платформи. Све што се догађа, било да се ради у локалној заједници, региону, држави или свијету, бива врло брзо објављено на друштвене мреже. Самим тим се, знање и вјештине, врло лако и брзо усвајају. Међутим, колико год је тај напредак донио успјеха, толико је за собом оставио простора за ширење бројних негативних ствари, истицање појединаца те негирање постојања научних метода. Понекада такве вијести, просто, доминирају на друштвеним мрежама. Једна од њих јесте и пласирање лажног или псеудосадржаја, посебно се то односи на поље историје, медицине али многих других наука које су подлегле том утицају. Поменута наука – историја, има врло погодно тле за развој бројних заблуда, манипулација, као и фалсификовања прошлости. Дакле, наука која привлачи бројне псеудоисторичаре у потрази за, како они то називају, скривеном историјом. Управо због тога смо се одлучили да у раду представимо лице и наличје дјеловања друштвених мрежа на јавно мњење. Оно што ћемо покушати да уочимо јесте колико су псеудосадржаји примамљиви за јавност и на који начин и гдје се све пласирају. Затим, оно најважније, да откријемо који је број њихових пратилаца. Упоредо с тим, жељели смо да видимо и реакцију стручњака. На који начин се струка може одбранити, и да ли та борба, заиста, има смисла.

Шта је друштвена мрежа?
За почетак да видимо шта је то друштвена мрежа. Дакле, према дефиницији, Друштвене мреже су заједнице које формирају различити корисници и организације које међусобно комуницирају на Интернет платформи. Свака друштвена мрежа има своје циљеве и употребе, а садржај мора бити прилагођен сваком од њих (Друштвене мреже. Преузето 10. септембра 2022, са https://sr.economy-pedia. com/11040338-social-media). Неке од главних друштвених мрежа су Фејсбук, Инстаграм, Твитер, Гугл, Тик Ток. Међутим, за мултимедијални садржај најприступачнија и највише кориштена друштвена мрежа/платформа јесте Јутјуб (Youtube). О њеном утицају и погодностима за ширење псеудонауке нешто више ћемо говорити у наставку текста.

Предности и мане друштвене мреже
Предности друштвених мрежа су огромне, поготово јер живимо у времену развоја технологије, може се рећи све више у том виртуелном свијету. Стога, неке од предности су:
1. Непосредна комуникација – може се одмах објавити садржај и убрзо видјети реакција корисник.
2. Могућности за запошљавање – може да послужи као „одскочна даска” за нуђење атрактивног мотивационог писма (Данас многе компаније, или газде, претражују друштвене профиле својих кандидата како би се што боље информисали о кандидату).
3. Подјела знања – Корисници мрежа могу се удружити како би размијенили детаљније информације о ономе што их занима.
4. Добра платформа за маркетинг – пласирање и брендирање садржаја компаније, удружења или саме личности.

Да не наводимо даље, ово су ипак најосновније предностни.

Док су неке од мана:
1. Преваре и обмане на друштвеним мрежама – креирање лажних профила, понуда и другог лажног садржаја
2. Зависност – остављање по страни обавеза ради неограниченог сурфања
3. Пласирање лажног садржаја – креирање лажних група са лажним псеудосадржајем и друго

Укратко о историји као науци
Сама ријеч историја (istoria) је грчког поријекла, и означава потрагу, знање стечено трагањем. Према старогрчкој митологији Клио, муза заштитница историје, била је ћерка врховног бога Зевса и титанке Мнемозине, чије само име значи „памћење” (Срејовић, Д., Цермановић, А., 1989, стр. 271–272). Дакле, историја је посвећена догађајима, процесима, личностима и разним друштвеним структурама из прошлости. Заправо, од времена просветитељства, историја има два значења. Прво је да је историја по себи, прошлост каква се одиграла, а друго, та прошлост у тумачењима и реконструкцијама историчара (Антић, Ч., 2017, стр. 17). Реконструкција историје током вијекова њеног развоја, посебно у модерно доба, послије раздобља и интелектуалне револуције у Европи, подразумијева одређену научну методологију.

Преломни тренутак у конструисању историографије, према сагласности великог броја историчара, десио се за вријеме дјеловања историчара Леополда фон Ранкеа. Радило се о комплексном и дугом процесу који је трајао током већег дијела 19. вијека, а који су јасно обиљежиле двије подједнако важне, међусобно прожете појаве: професионализација историје и рађање универзитетске историографије као професионалне науке, са једне стране и, са друге, формулисање научне методологије историографског рада, уобличене спајањем методичке ерудиције са филолошком методом критике текста (за коју је највећу заслугу имао управо поменути историчар Леополд фон Ранке), и потом општеприхватање метода „критике извора”, као темељног метода историчаревог рада (Јовановић, М., Радић, Р., (2009), стр. 15).

Ко су псеудоисторичари и када се јављају код нас?

О проблему псеудоисторије, као и о појави псеудоисторичара и пласирања ненаучног садржаја највише се, данас, овим питањем баве професор др Радивој Радић, те, у скорије вријеме, историчар Димитрије Марковић. Поред њих, у борби против псеудоисторичара истичу се још историчар Дејан Ристић, проф. др Радован Пилиповић, ма Жарко Вељковић, те проф. др Борис Стојковски. Управо поменути, професор др Радивој Радић, написао је двије студије о тој проблематици, а то су: Срби пре Адама и после њега. Историја једне злоупотребе: слово против „новоромантичара” (која је имала два издања), и Клио се стиди: против злостављања историјске науке, док је историчар Димитрије Марковић написао обимну студију под називом Сербонини сведоци. Псеудоисторичари, неопаганизам и црква.

У књизи Клио се стиди... професор Радивој Радић наводи да је, заправо, један од услова који је погодовао ширењу псеудоисторије у нашој средини проистекао из појаве да су се на подручју историје и археологије, које су у 20. вијеку доживјеле снажан успон, почели појављивати ненаучни елементи. Такође, професор се позива на крилатицу Едварда А. Фримена, енглеског историчара са краја 19. вијека, који је наглашавао да је историја политика прошлости. То је имало за последицу да историја, као наука, склизне до нивоа на коме митови и митологизоване конструкције „хране” наше друштво. Једном речју, све се свело на догму коју није потребно доказивати него у њу треба слепо веровати, истиче професор у књизи (Радић, Р., 2016, стр. 11–12).

Они који креирају ове теорије спадају у неформалну групу самопрозваних историчара, под називом „српска аутохтоничка школа”. Зачетници овог, ненаучног, приступа историји су Пантелија Срећковић, Милош Милојевић и Сима Лукин – Лазић. Поред њих, у ту групу данас спадају и Горан Шарић, Славица Шетина, Радован Дамјановић, Милутин Јаћимовић, Божидар Митровић, Александар Шаргић, Мирољуб Петровић, Божидар Митровић и други. Треба напоменути да су овој групи припадали и Јован И. Деретић, Момир Јовић, Слободан Јарчевић, Ђорђе Јанковић, Реља Новаковић, Олга Луковић – Пјановић, Радивоје Пешић, Светислав Билбија, Милић Станковић (Милић од Мачве) и други (Марковић, Д, 2022, стр. 7).

Од набројане групе, предводник псеудоисторичара био је Јован И. Деретић, али је већ пред крај живота водећу улогу преузео „хрватски историчар и католички теолог” Горан Шарић.
 
Дјеловање путем друштвених мрежа​

Најпогодније тле за ширење разних идеја јесу друштвене мреже, међу којима се истичу Фејсбук (Мета) и Јутјуб. Стога су неке од страница дјеловања наведених самопрозваних историчара лични профили на Фејсбук мрежи те групе и странице којима управљају, попут странице Милош С. Милојевић (Преузето 10. септембра 2022, са https://www.facebook.com/miloscrnabara), која има преко 10 000 пратилаца. Ако се анализира садржај те странице, наћи ће се текстови који се, углавном, односе на питање досељавања Словена на Балканско полуострво. Поред наведене странице, могу се пронаћи још „Zabranjena istorija Srba”, „Забрањена историја, Милош С. Милојевић”, Србско историјско друштво „Милош С. Милојевић” Сомбор, „Милош С. Милојевић” Лозница и слично.

На поменутој страници Милош С. Милојевић сваки историчар који подржава теорију Константина VII Порфирогенита и његово дјело О управљању народима сматра се најгорим Србином, плаћеником, издајицом и назива се сличним погрдним именима. Цитирамо, Сваки Србин који подржава Порфирогенита, прикрива највећи геноцид над Србима (Милош С. Милојевић (30. августа 2021), преузето 11. септембра 2022, са https://www.facebook.com/miloscrnabara), затим Ништа од народног (националног) интереса док се из наставног плана и програма и уџбеника историје не уклони Порфирогенит и „Византијска реокупација!” (Милош С. Милојевић, (29. август 2021), преузето 11. септембар 2022, са https://www.facebook.com/ miloscrnabara). Ово су само неке од објава предводника ове странице. Након што им је страница хакована прошле године, морали су да направе нову, па се тако сада оглашавају путем нове, назива Милош Ст. Милојевић (Преузето 11. септембра 2022, са https://www.facebook.com/milosstmilojevic), гдје и даље не престају са нападима на историчаре, посебно потписнике Апела 142 из 2019. године, против новог таласа псеудоисторије и митоманије. Овај апел је потписало преко 140 стручњака из области друштвено-хуманистичких наука (Apel protiv novog talasa pseudoistorije i mitomanije (25. novembar 2013), преузето 11. септембар 2022, са http://www.seecult. org/vest/apel-protiv-novog-talasa-pseudoistorije-i-mitomanije). Потписници апела су позвали све колеге и грађане да јавном подршком научним чињеницама које су приложили о мјесту Милоша С. Милојевића у култури, прошлости и научној историографији одлучно допринесу даљој афирмацији научне историографије и других хуманистичких дисциплина у Србији. Свесни чињенице да је јавни простор отворен за различите садржаје, ми, историчари, историчари уметности, археолози, антрополози, класични филолози и теолози, осећамо одговорност и обавезу да јавно и одлучно укажемо на изразито негативне и дугорочно веома штетне последице последњег новоромантичарског таласа који у свим приликама ad homine напада носиоце научне историографске методологије, навели су потписници апела, сматрајући да пропагатори стваралаштва Милоша С. Милојевића, ратника у Српско-турским ратовима, националног радника и чиновника администрације Кнежевине и Краљевине Србије, члана Српског ученог друштва, очито заборављају да су његови Одломци историје српских (југославенских) земаља препуни фантастичних пасуса о боравку ‘старих’ Срба у централној Азији и у Африци, као и о судару старих Срба са Кинезима. Такође, да су Народне песме и обичаји укупног народа српског, објављене у три тома, пуне измишљене и крајње мистификоване фолклористичке грађе која је још у време свога првог публиковања постала опасна по српске националне интересе у Старој Србији и Македонији, и то у тој мери да ју је стручна критика друге половине XIX века одмах препознала као инсинуације и одбацила, истичу потписници у Апелу (Исто).

Друго исказивање родољубља и патриотизма псеудоисторичара јесте позивање на крилатицу Срби – народ најстарији, што је заправо наслов књиге Олге Луковић – Пјановић, која је код српских псеудоистричара, па и дијелова нашег друштва, а посебно у дијаспори, постала култна личност, док је њена књига постала нека врста новог „Светог писма” код Срба. Како професор Радивој Радић истиче у књизи Клио се стиди..., госпођа Олга Луковић Пјановић је звучни наслов своје књиге, а показаће се погрешно, преузела из дела позновизантијског историчара Лаоника Халкокондила. Превод грчког текста из списа Лаоника Халкокондила гласи „После тога је Мурат кренуо против Миза (Бугара) и Трибала (Срба). Овај род (дакле и Бугари и Срби) најстарији је и највећи међу свим народима на свету!” (Радић, Р. 2016, стр. 14). Ако укуцамо на Гугл (Google) претраживачу крилатицу Срби народ најстарији, добићемо око 193 000 резултата. На самом почетку налази се књига поменуте ауторке у ПДФ формату, а затим називи издавачких кућа гдје се може набавити сама књига. Књига кошта свега 25 евра, ако имамо у виду да је у наставцима (тј. има 3 тома), укупан износ је 75 евра. Можемо да примијетимо да је то уносан посао, ако имамо у виду да је потражња за књигом велика. Након неколико понуђених продајних примјерака књиге, слиједе наслови попут Srbi su najstariji narod i potječu od Noinog sina! – naučnik sa Harvarda šokirao svijet, чланак је објављен у хрватским новинама Јутарњи лист (Jutarnji list, 21. септембар 2013, преузето 12. септембра 2022, са https://www. jutarnji.hr/vijesti/svijet/srbi-su-najstariji-narod-i-potjecu-od-noinog-sina-znanstvenik- -s-harvarda-sokirao-svijet-1071170).

Наравно, овдје је ријеч о Анатолију Кљосову, чији је рад заправо подлегао бројним критикама руске науке. Текст под насловом ДНК демагогија Анатолија Кљосова, који на основу релевантних извора оспорава научност (ДНК-демагогия Анатолия Клёсова, 13. јануар 2015, преузето 12. септембар, са https://trv-science.ru/2015/01/ dnk-demagogiya-kljosova/), налази се на интернет платформи, док је на српски језик текст превео историчар Димитрија Марковића, који се уједно и детаљно позабавио питањем научности Кљосова, у књизи Сербонини свједоци... Дакле, док је била актуелна тема, бројни портали су објавили ову вијест као сензационалну, без жеље да провјере истинитост. Тако да се и данас ова вијест налази на порталима попут БН, Б92, Србин инфо и тако даље. Затим, ако укуцамо само име Антолиј Кљосов, добићемо око 9 290 резултата. На самом почетку налази се, као и код Олге Пјановић, његова књига која се може онлајн купити, под насловом Порекло Словена, осврти на ДНК. Након тога долазе чланци са портала Србске новине, под насловима Срби су пореклом са Балкана (Хелма) (Србске новине, 8. април 2022, преузето 12. септембар 2022, са http://srbskenovine.com/srbi-su-poreklom-sa-balkana-helma-anatolij-kljosov/), затим Антолиј Кљосов Откуд су се појавили Словени?, на порталу Расен (Расен, 18. март 2017, преузето 12. септембар 2022, са https://www.rasen.rs/2017/03/anatolij- -kljosov-otkud-su-se-pojavili-sloveni-indoevropljani-odgovor-daje-dnk-genealogija/).

Такође, један од занимљивих наслова на интернету, под крилатицом Срби – народ најстарији, јесте Срби народ најстарији – а шта ако јесу?, са веб-сајта звучног назива Борба за истину (Борба за истину, 5. фебруар 2020, преузето 13. септембра 2022, са https://borbazaistinu.rs/srbi-narod-najstariji-a-sta-ako-jeste⁣/). Овдје се, анонимни аутор, позива на древни српски језик, који су Срби, тобоже, заборавили под утицајем забрана бечко-берлинских школа. Наравно, треба да напоменемо да је ово једна од главних метода „научног” истраживања поменутих „историчара”, „етнолога”, „археолога” и других научних звања, позивање на етимологију ријечи, нарочито ако у себи садрже ћирилична слова „с”, „р” и „б”.

Идемо даље, пошто смо већ поменули крилатицу бечко-берлинска школа, наш сљедећи задатак јесте да провјеримо на претраживачу шта нам Гугл (Google) може о томе понудити. Под тим појмом имамо око 5 070 резултата.

Први резултат, псеудосадржаја, носи наслов Шта је српска аутохтонистичка историјска школа?, на порталу Trebinjelive.com. Читајући садржај, наравно, позивају се на губитак самољубља или родољубља, као и непознавање своје прошлости, која вуче своје коријене још из античког доба. Цитирамо, U „zvaničnoj” istoriji, nema pomena o antičkoj istoriji Srba u predhrišćanskom i ranom hrišćanskom periodu, sve do gore pomenutog 7. vijeka nove ere. Pred licem svijeta do danas je skrivena istorija Srba, koji se kao narod pominju u mnogim pisanim istorijskim dokumentima i to nekoliko hiljada godina prije Hristovog rođenja (Trebinjelive, 8. јануар 2015, преузето 13. септембар 2022, са https://trebinjelive.info/2015/01/08/sta-je-srpska-autohtonisticka-istorijska-skola/).

Кривци за овакво стање, према изјави аутора чланка, јесу српски историчари, „плаћеници” Ватикана и присталице тзв. бечко-берлинске школе. Цитирамо, Dobrim dijelom zahvaljujući i našim „istoričarima” koji su je u potpunosti prihvatili i koji se i danas žestoko bore da sve ostalo omalovaže i ospore, a prije svega svoj narod i sopstvenu istoriju. Pripadnici ove škole i dan-danas su zvanični istoričari u srpskim institucijama i čvrsto se drže naučenog. Zašto? Pa jednostavno, zato što time održavaju svoje pozicije profesora i akademika. Ako dozvole da prevlada Srpska autohtonistička istorijska škola, oni bi morali da se vrate u đačke klupe, a time bi izgubili svoje titule. (Исто)

Дакле, пошто (антисрпски) историчари нису „довољно” информисани, онда нису чули за „кључ” који одређује старост српског народа на Балкану, а то је „винчанско писмо”, писано на чисто „српском језику” и „српским писмом”, као што то тврде наши стручњаци аутохтонисти, наводећи да су Svi oni bili pripadnici srpskog naroda i pisali su Vinčačkim pismom – prvobitnim srpskim pismom (Исто).

Да не идемо у детаље, у тексту се, као пропратни материјал, може пронаћи слика „богиње Сербоне са препознатљивим српским симболом” алудирајући на крст са четири ћирилична слова „с”, као и видео-материјал препоруке за гледање, попут Ђорђа Јанковића, Јована И. Деретића, Анатолија Кљосова и други видео-садржаји сличних аутора. За оне који желе знати више ту је, на самом крају, списак препоручене литературе, као нпр. Јован И. Деретић, Античка Србија; Драшко Шћекић, Сораби; Слободан Јарчевић, Није било досељавања итд.

Пошто постоји могућност јавног коментарисања текста, може се прочитати занимљиво гледиште јавног мњења на садржај текста, углавном је то хвалоспјев. Неки од коментара су „Izuzetna tema. Krađom istorije čupaju nam korene. Mislim da je razlog uništavanja Srba od strane Vatikana mnogo dublje od religije i prostora koji zauzimamo...”

Још један занимљив текст под звучним насловом јесте Ватиканско укидање српског језика у српским школама, на порталу Баварски портал, говорећи о дјеловању „бечко-берлинске школе” против српског народа. Аутор текста је извјесни Хаџи Драгиша Шоћ, потписује се као професор историје и директор издавачке куће „Јерусалим” из Бара. Текст почиње као сваки прави новинарски чланак, цитирамо Ватиканска, а касније и бечко-берлинска школа су избрисали историју српског народа!. Наравно, и он се позива на Константина VII Порфирогенита, који је, изгледа, „трн у оку” аутохтониста, као и његове дјело, које је, наводно, фалсификат.

Текст завршава убјеђењем да је упорна ватиканско-бечко-берлинска школа доживјела свој врхунац и то послије вишевјековног багателисања праве историје! Веома је тешко доћи до свијести људи и објаснити им да је Хелм или Балканско полуоство вишемиленијумска постојбина српског народа (Хаџи Драгиша Шоћ, 19. мај 2018, преузето 18. септембар 2022, са http://www.D1%83%D0%BC%D0%BD%D0%B5/%D 1%83%D1%82%D1%83%D0%BA.php).

Према наведеним текстовима, изгледа да историчари зарађују много новца као „страни плаћеници”. Међутим...
 
Q. in perpetuum hibernum:
@Сребрена (odgovaram ovde jer više ima smisla) ne znam čemu toliki šok; naveo sam i vrlo specifično primer.
Kliknite za proširenje...
Боље би се сакрио и мање разоткрио да си замолио модове да обришу онај погани текст што си срочио (искрен, верујем) него што си се, одговарајући на овој теми, још више уплаткао.

У твом интернет-опусу што сам принуђена да пратим више или мање током претходне деценије, увек је константа као у <прогласу КПЈ из међуратног периода: срушити великосрпски хегемонизам ! Све што је српско, а још више србско, изазива осуду и нерационални критицизам. За сада, само су, у твом опусу, остали чисти и ваљани Албанци и Бошњаци. Понекад Бугари, ако ти затреба.
 
Шта нам кажу бројке?
У извјештају Фонда за науку Србије из 2019. године стоји да за 100% ангажман редован професор има 165.000,00 динара плату (око 1,406.36 евра). Скромно, рекло би се, ако су плаћеници бечко–берлинске школе. Стога, већина истраживача свој ангажман покушава да надомири бројним стипендијама, домаћим или страним, хонорарима у бројним активностима и пројектима, што не алудира на то да су плаћеници (Фонд за науку Србије 2019, приступљено 19. септембар 2022, са http://fondzanauku.gov.rs/wp-content/uploads/2020/06/Programi-Fonda-za-nauku- -Visina-naknade-istrazivaca.pdf). Треба напоменути да ништа боља ситуација није ни у Републици Српској, као ни у региону.

Шта нам каже Јутјуб на тему „Срби – народ најстарији!”, „Забрањена историја Срба” или „Антатолиј Кљосов”?
Када укуцамо на претраживачу појам Забрањена историја Срба, добићемо око 21 700 резултата. Да бисмо преслушали све снимке, требала би нам читава вјечност, стога ћемо се позабавити неким од њих. Један од главних канала за презентовање псеудоисторије јесте Глобал Србија (Преузето 19. септембра 2022, са https://www. youtube.com/c/SrbijaGlobal), који тренутно има 82 300 пратилаца. Што није мало, ако узмемо у обзир да на примјер канал Културног центра из Новог Сада има 34 хиљаде пратилаца. На поменуту тему канал Глобал Србија нуди неколико листи, па тако једна од њих носи назив Порекло Срба – историја Срба. Садржи тринаест видео-снимака, под сличним називом, као нпр. Докази који руше званичну историју, Светски научници потврдили – у Србији рођена европска цивилизација итд. Друга занимљива листа носи назив Српски прајезик Европе (чудно је што овај пут нису употребили назив СрБски, опаска аутора). Ту имамо шест видео-снимака са врло занимљивим насловима попут Историја Срба – старогрчки настао из српског, затим Историја Срба – Платон потврђује српске аутохтонисте, Српски језички код – скривена историја и слично. Главни наратор у снимцима није нико други него Александар Шаргић.

Наредни канал за праћење бројних заблуда о тзв. забрањеној историји Срба јесте Балкан инфо (Преузето 19. септембра 2022, са https://www.youtube.com/c/ tvbalkaninfo), платформа намијењена за све, како научнике тако и самопрозване научнике, публицисте, познате личности и друге атрактивне особе. Овај канал прати 478 хиљада пратилаца, и посједује преко 6 хиљада снимака. Канал је основан са циљем да свако ко жели нешто да каже на било коју тему може то да учини без проблема. Тако су, отвореним приступом, своје присуство уприличили и Јован И. Деретић, Александар Шаргић, Радован Дамјановић, Мирољуб Петровић и Горан Шарић, једни од водећих псеудоисторичара, надриљекара и носиоци многих других епитета која су себи сами приписали. Главна тема је Забрањена историја, јер све што они говоре је забрањено или скривено (иако су све вријеме присутни у јавности, опаска аутора), а понекада су то и капитална открића. Овдје се поставља питање ако је нешто забрањено, како онда да је доступно јавности?

Док нпр. Нови стандард има свега 28 300 пратилаца, а његов је главни циљ покушај отпора у времену тривијализације медија и информација уопште те убрзаног пропадања новинарства, јер у својим емисијама, угошћавајући најбоље домаће и преводећи истакнуте светске ауторе тог жанра, портал негује аналитичко новинарство, настојећи да својим читаоцима у временима брзих промена осветли политичке и друге трендове у земљи и свету (Преузето 19. септембар 2022, са https:// www.youtube.com/c/NoviStandard2009/about).

Још један занимљив канал који презентује псеудоисторију јесте Рас телевизија (Преузето 19. септембар 2022, са https://www.youtube.com/channel/ UCRMnWHnrIpMak-02E3Od9xw/playlists). Па тако код овог канала имамо листу са 64 видео-снимка на тему Древни трагови, гдје је главни саговорник Горан Шарић. У емисији, Горан Шарић обрађује теме од Да ли је човјека створио Бог, ванземаљци или..., Лепенски вир – рађање цивилизације до НАТО агресије на Србију. Рекло би се да је човјек ходајућа енциклопедија. Стручњак за све, од теологије, политике до историје и биологије.

Реакција гледалаца на поменуте личности
Бројни су коментари који красе ове видео-материјале. Наравно, уз хвалоспјеве за поменуте предводнике, до говора мржње за стручњаке.

Начини којима псеудоисторичари долазе до тврдњи јесте „Циљ оправдава средство”, и „вјеровање” у све оно што желе да кажу, односно знају шта народ жели да чује и у шта жели да вјерује. Овдје се поставља питање да ли је неко од сљедбеника, барем некада, покушао да се позабави методологијом научног истраживања, па да покуша да провјери све информације које је добио? (Наравно да не, јер слијепо вјерују у оно што чују).
 
Poslednja izmena:
Реакција историчара на утицај псеудоисторича
Један од савремених историчара, који већ дужи низ година „води битку” са групом самопрозваних академика, професора, историчара и других епитета стечених на приватној Академији Мирољуба Петровића, јесте проф. др Радивој Радић. Већ смо поменули његове књиге Срби пре Адама и после њега..., која има два издања, те Клио се стиди.... Поред објављених студија те неколико чланака, професор се огласио и више пута у медијима. Чланци попут Балканци, народ од себе старији, објављен на порталу Време, 2015. године (Време, 20. август 2015, преузето 20. септембар 2022, са https://www.vreme.com/vreme/balkanci-narod-od-sebe-stariji/). Разлог за појаву митоманије професор Радић обајшњава на овај начин: Sa sociološkog i psihološkog stanovišta zanimljivo je da mit o „Srbima, narodu najstarijem” uživa veliku popularnost i prihvatanje u srpskoj dijaspori. Taj mit propagira jedna neozbiljna družina amatera-diletanata, podstaknuta jeftinim rodoljubljem (nikako ne bih potcenio ni trivijalno koristoljublje kao motiv!). Mit o „Srbima, narodu najstarijem” uvek dobija na snazi u kritičnim situacijama, u trenucima opšteg beznađa i nacionalne dezorijentacije. A, vreme u kojem živimo, sa svim svojim nedaćama i stranputicama, samo pogoduje održavanju i širenju tog mita. Ako je za utehu, slični mitovi postoje kod svih balkanskih naroda. Svi oni bi želeli da su barem jedan dan „stariji” od svojih suseda. Такође, професор у својим интервјуима истиче да Историчари пишу за оне који желе да знају, а псеудоистричари за оне који хоће да верују (Политика 19. септембар 2017, преузето 20. септембар 2022, са https://www.politika.rs/sr/clanak/389127/Istoricari-pisu-za-one-koji-hoce-da-znaju).

Најновији интервју професора Радивоја Радића, на тему утицаја псеудоисторије на друштво, објављен је 22. јула 2022. године за портал Дневник, под насловом Ми смо жртве псеудоисторије (Дневник, 22. јул 2022, преузето 21. септембар 2022, са https://www.dnevnik.rs/drustvo/radivoj-radic-vizantolog-mi-smo-zrtve- -pseudoistorije-24-07-2022). Он истиче да када је историја у питању, стручњаци знају одговоре на круцијална питања наше најстарије историје, одговоре засноване на релевантним изворима, али их је последњих тридесетак година у јавном дискурсу унеколико прекрио талас псеудоисторије. Због тога је, као никада раније, постало неопходно устати у одбрану историјске науке. У психологији постоји појава која се означава као Данинг–Кригеров ефекат, а односи се на људе који мало знају и, заправо, нису свесни колико не знају, али им то не смета да о својим способностима имају веома високо мишљење. Живимо у време када бахата самоувереност, а у спрези са танким или никаквим знањем, на својеврстан начин даје печат интелектуалној клими наше средине. Један угледни психијатар је то назвао „тиранијом медиокритета”. Ово се нарочито односи на друштвене мреже које су преплављене пожељном, прилагођеном и измаштаном „историјом”.

Ако посматрамо са аспекта видео-садржаја, и ту имамо неколико снимака посвећених проблематици утицаја псеудоисторичара у којима гостује професор Радивој Радић. Навешћемо само нека од гостовања. На каналу Славија инфо, уредника и водитеља Николе Добријевића, као гост емисије Реч и мисао, из 2019. године, професор се бавио овом проблематиком. Сам назив емисије јесте Људи се радије хране илузијом него истином (Славија инфо, 6. децембар 2019, преузето 22. септембар 2022, са
). Цијела листа са 37 видео-садржаја, гдје су гости еминентни стручњаци из свих сфера науке и културе, има свега 1 267 приказа. Оно што може да се види јесте да на снимку има свега 100 свиђања и 400 коментара (коментари су углавном погрдни на рачун професора), што је мизерно наспрам десетине, или пак стотине хиљада прегледа које посједују видео-садржаји псеудоисторичара. Поред ове емисије, вриједно је поменути и емисију Радио Београда 2 – Степеник, ауторке Маријане Радуловић, из 2017. године гдје је професор био гост, и разговарао о псеудоисторији (РБ2 – Степеник, 2019, преузето 22. септембра 2022, са https://www.youtube.com/watch?v=7hwUnB0t-R8). Емисија има свега 7,4 хиљаде прегледа. Затим имамо емисију Агапе, чији је уредник и водитељ Александар Гајшек, под називом Ко је први дошао на Балкан?. Емисија има 6 хиљада приказа (Агапе, 19. децембар 2021, преузета 22. септембар 2022, са https:// www.youtube.com/watch?v=WnJQZ-Z1z1o). Такође, професор је био у емисији Глас јавности, у циклусу под називом О митолошкој прошлости Срба, говорећи на тему Да ли су Срби народ најстарији?. Емисија је објављена 2021. године (Глас јавности, 30. октобар 2021. године, преузето 22. септембра 2022, са https://www.youtube.com/ watch?v=VDYOL-S981Y). Емисију је погледало 5 310 гледалаца, уз 81 свиђање.

Врло важан видео-садржај за поменути, на ову тему, јесте и снимак трибине Центра за промоцију науке, из 2015. године, на тему Фалсификати псеудоисторије: Ко је први дошао на Балкан? (Центар за промоцију науке, 11. фебруара 2015, преузето 22. септембра 2022, са https://www.youtube.com/watch?v=N7HDTEOyybs). Гости су били Мухарем Баздуљ, књижевник и новинар, затим др Биљана Стојковић, еволуционисткиња и проф. др Радивој Радић историчар. Емисија до сада има 134 свиђања, и 24 527 хиљада прегледа, уз бројне лоше коментаре на рачун актера емисије.

О штетном дјеловању псеудоисторичара огласили су се и професори са Филозофског факултета из Бање Луке, катедра за историју. Професор др Бошко Бранковић истиче за Глас Српске (Дарко Момић – Глас српске, 7. децембар 2019, преузето 19. септембар 2022, са https://www.glassrpske.com/cir/plus/teme/srbi-nisu-najstariji-narod/299306) У овој ери кризе друштвених и моралних вриједности изазваној ријалитијима природно је да разни митови наилазе на плодно тло. Али најбитније је да историја не смије да буде алат за дневнополитичке обрачуне, јер се тиме оживљава и одржава живом псеудоисторија. Историја је точак који се окреће и ако нисмо добро научили прошлост, правићемо грешке у будућности, а свака грешка у будућности нас више кошта ако се понавља из прошлости. Нажалост, код Срба се веома често понавља. За Глас Српске саговорник је био и Управник Архива Српске православне цркве Радован Пилиповић и историчар Дејан Ристић.

Историчар којег вриједи поменути, а који се такође бори против псеудоисторичара и пласирања лажне историје, кроз бројна јавна предавања, јесте проф. др Борис Стојковски. Његова предавања, на тему псеудоисторије, можемо да потражимо преко Јутјуб платформе. За канал ПОКС, професор Борис Стојковски је говорио на тему Срби „народ најстарији” и друге лажи (ПОКС, 1. март 2021, преузето 21. септембра 2022, са https://www.youtube.com/watch?v=QFbT6BU-5UA), за емисију Круна, 2021. године. Затим за Културни центар Нови Сад, 2020. године, професор Борис Стојковски је говорио на тему Цар Константин VII Порфирогенит. Живот и дело (Културни центар Нови Сад, 22. септембар 2020, преузето 22. септембар 2022, са https://www.youtube.com/watch?v=redQUVOqOzM). Зашто помињемо ову тему, зато што је Константин Порфирогенит главна тема псеудоисторичара, и „трн у оку”, као и његово дјело О управљању народима, јер они покушавају да, кроз бројне емисије и радове, оповргну његово дјело и досељавање Словена на Балкан. За канал Данило Киш фондација, професор је говорио на тему Косовска битка од историје до мита (Danilo Kiš Fondacija, 18. јануар 2021, преузето 22. септембар 2022, са https://www. youtube.com/watch?v=5Xq4GHxbHp8), у оквиру програма Школски час у Складишту, 2021. године. Ово су само неке од емисија које се баве проблематиком која је тема нашег рада.

Нажалост, све поменуте емисије немају много прегледа, док се коментари испод нижу један за другим, са врло погрдним псовкама и другим неумјесним ријечима и реченицама.

На крају желимо да истакнемо још једног „борца” против лажиисторичара, како их он често назива у својој књизи Сербонини сведоци – псеудоисторичари, неопаганизам црква, историчара Димитрија Марковића. У књизи, на 469 страна, можете прочитати све о појави псеудоисторије, ко су предводници, њихове титуле, о лажним академијама и друго, а књига је на један приступачан начин представљена широј јавности. Наравно, и његови интервјуи се могу наћи на интернет платформи, као на примјер, за портал Нови стандард, Поплава псеудоисторичара је идентитетски удар на српску националну свест (Нови стандард, 29. мај 2022, преузето 2. септембра 2022, са https://standard.rs/2022/05/29/d-ma...identitetski-udar-na-srpsku-nacionalnu-svest/). Затим, за новине Политика, под насловом Кад „доктори наука” и „академици” фабрикују неку нову прошлост (Политика, 25. мај 2022, преузето 2. септембар 2022, са https://www.politika.rs/sr/clanak/508126/ Kad-doktori-nauka-i-akademici-fabrikuju-neku-novu-proslost), и за крај, да поменемо још и чланак, за портал Етос, под насловом Псеудонаука, псеудоисторија и неопаганизам (Етос, 9. август 2022, преузето 22. септембра 2022, са https://etos.press/ post/7358).

Шта САНУ чини поводом уплива псеудоисторије?
Српска академија наука и уметности је покушала да кроз циклус предавања, на тему О митолошкој прошлости Срба: истина и заблуде (Преузето 17. септембра 2022, са https://www.sanu.ac.rs/novi-ciklus-predavanja-o-mitoloskoj-proslosti-srbaistina-i-zablude/), укаже на проблем псеудонауке у друштву. Предавање је одржано 2021. године, у просторијама САНУ, док су предавачи били угледни професори, који су дали видан допринос у изучавању културне прошлости Срба: академик Александар Лома, дописни члан Љубинко Раденковић (руководилац Циклуса предавања), проф. др Вања Станишић, проф. др Радивој Радић, проф. др Светлана Лома и проф. др Персида Лазаревић Ди Ђакомо.

Закључак​
На основу изнесених података може се закључити да је утицај псеудоисторије, путем друштвених мрежа, много већи и привлачнији за наше јавно мњење. Становници Балкана много више воле да слушају о свом поријеклу у виду хвалоспјева. Крилатица „Без гњева и пристрасности” овдје се дефинитивно не може искористити, јер предводници овога таласа желе да надјачају и сами себе у љубави према свом народу. Данас, велики проблем не само за историчаре, него и теологе, представља њихов уплив, како кроз народ, тако и кроз бројан садржај који пласирају у медије, стварајући заблуду међу истима. Струка и наука не може потпуно да уклони њихов утицај, али може да их сузбије кроз јавно оглашавање на ову тему. Ангажовање стручњака путем јавних сервиса, кроз бројна гостовања те снимања и пласирање документарног садржаја, може довести до тога да се утицај псеудоисторије смањи на минимум.
 
Сребрена:
Боље би се сакрио и мање разоткрио да си замолио модове да обришу онај погани текст што си срочио (искрен, верујем) него што си се, одговарајући на овој теми, још више уплаткао.

У твом интернет-опусу што сам принуђена да пратим више или мање током претходне деценије, увек је константа као у <прогласу КПЈ из међуратног периода: срушити великосрпски хегемонизам ! Све што је српско, а још више србско, изазива осуду и нерационални критицизам. За сада, само су, у твом опусу, остали чисти и ваљани Албанци и Бошњаци. Понекад Бугари, ако ти затреба.
Kliknite za proširenje...

Ostaje nerazjašnjena misterija zašto bih tražio da se obriše ta objava i zbog čega bi bilo potrebe da tu nešto sakrijem.

Hajde probaj da se obrazložiš i odbraniš; zašto ti je uopšte pala na pamet jedna tako čudna i nelogična stvar? :dontunderstand: U citatu si čak upotrebila, citiram, reč razotkrio (!) ukazujući da si pored svega i objavu rastumačila kao nekakvo razotkrivanje nečega što bi trebalo da je bilo nepoznato.
 
Nestorova hronika: samoubistvo u roku od pola sata

Nestorovićeva poenta 1: 1:05:11 "Genetika kaže da pre 9.500 godina nema belog čoveka na Zemaljskoj kugli"
Nestorovićeva poenta 2: 1:33:15 "Na izgradnji autoputa Niš-Sofija Otkrivena kost Slovena stara preko 20.000 godina"


https://youtu.be/Na9ZCas0B9k?t=5601
 
Mrkalj:
Nestorova hronika: samoubistvo u roku od pola sata

Nestorovićeva poenta 1: 1:05:11 "Genetika kaže da pre 9.500 godina nema belog čoveka na Zemaljskoj kugli"
Nestorovićeva poenta 2: 1:33:15 "Na izgradnji autoputa Niš-Sofija Otkrivena kost Slovena stara preko 20.000 godina"


https://youtu.be/Na9ZCas0B9k?t=5601
Kliknite za proširenje...

Pa možda su ti Sloveni pre 20 milenijuma bili čamuge?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Gedeon
Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je tvorac moderne srpske države
Odgovora
17
Pregleda
449
milsu
milsu
Pumpaj Dinstanović
Albanci — za učeni vizantijski svet «Iliri»
2 3
Odgovora
70
Pregleda
1.671
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović
Enigma
Šta hrvatski školarci uče iz istorije
39 40 41
Odgovora
1.012
Pregleda
6.850
Škutor Kićo
Š

Back
Top