Bajke i priče u psihoanalizi i psihoterapiji

TTTTT:
ebote.....pola minuta razmisljam o kakvim kornjacama pises....kad ono ti vido avatar....:rotf:

Ae uzdravlje :P
Kliknite za proširenje...

Jedna kornjača krenula prema deblu visokog stabla i počela se penjati, penjati i penjati dok nije došla do jedne dosta visoke grane sa koje je odlučila se baciti sa stomakom za dole. Kornjača aterira na mekano brdašce od suhog lišća i nije joj bilo ništa ali nije bila zadovoljna i krene opet prema stablu i penje se, penje se, penje se dok nije stigla do iste grane, baci se i padne opet na brdašce od suhog lišća. Nezadovoljna ponovi operaciju još jednom, i još jednom i još jednom. Sa vrha stabla, dva vrapca posmatraju scenu. U jednom trenutku, sažaljen,j edan kaže drugom:
- "Dušo, zar ne misliš da je došao trenutak da mu kažemo da je bio usvojen?":D
 
Borac za prava zivotinja:
Da, sve se vrti oko lepote

Meni su patuljci posebno zanimljivi.
Zašto baš patuljci?
Kliknite za proširenje...

Stvarno mi se trenutno cini citava bajka prilicno "sklepana".
Eto, nekako mi se patuljasta svita cini kao ubaceni element. Mora da su narodi tamo imali, ko sto jesu, price o patuljcima, i onda to ubaceno u pricu o Snezani njenoj majki, macehi, lovcu i ocu.
Inace, sta bi bilo u prici drugacije da prosto prebrisemo patuljke. Oni nemaju nikakvu funkciju sem sto je tobos brane, citav dan rade, dive se njenoj lepoti, oslobode je od kaisa i ceslja, al to se moglo obaviti i bez njih, i pregovaraju sa princom: oce je daju nece je daju.
Zaista patuljke ne vidim kao vazne za samu pricu.
Ako neko vidi neku jacu vezu izmedju patuljaka i price volela bih da mi to objasni.
 
Indonezijske bajke su dobre, kao i neke africke zemlje, zaboravih da li kambodza ili nesto dole kod juznoafricke republike....prema njima su ove grimove nalik na jeftinog kralja artura, ni bajka ni knjiga roman....

Dobra bajka zapadnog karaktera je i ona o slavuju i studentu....i ruzi....

Dobra bajka je i zivot ribe, o tome kako ribu hvata vrtlog....i u stilu desnice, ali za decu , razmisljanje ribe....
 
petrana:
Stvarno mi se trenutno cini citava bajka prilicno "sklepana".
Eto, nekako mi se patuljasta svita cini kao ubaceni element. Mora da su narodi tamo imali, ko sto jesu, price o patuljcima, i onda to ubaceno u pricu o Snezani njenoj majki, macehi, lovcu i ocu.
Inace, sta bi bilo u prici drugacije da prosto prebrisemo patuljke. Oni nemaju nikakvu funkciju sem sto je tobos brane, citav dan rade, dive se njenoj lepoti, oslobode je od kaisa i ceslja, al to se moglo obaviti i bez njih, i pregovaraju sa princom: oce je daju nece je daju.
Zaista patuljke ne vidim kao vazne za samu pricu.
Ako neko vidi neku jacu vezu izmedju patuljaka i price volela bih da mi to objasni.
Kliknite za proširenje...
Da su veci bili bi opasnost, bili bi znacajni i kralju i kraljici i lovcu....i bili bi prebrisani....
 
Tuzni_patak:
Indonezijske bajke su dobre, kao i neke africke zemlje, zaboravih da li kambodza ili nesto dole kod juznoafricke republike....prema njima su ove grimove nalik na jeftinog kralja artura, ni bajka ni knjiga roman....

Dobra bajka zapadnog karaktera je i ona o slavuju i studentu....i ruzi....

Dobra bajka je i zivot ribe, o tome kako ribu hvata vrtlog....i u stilu desnice, ali za decu , razmisljanje ribe....
Kliknite za proširenje...

Dobre su i kineske, i japanske bajke; imaju neku "zen" crtu.

Grimove su surove, Andersenove duboko religiozne (i takođe ponekad surove). Recimo, "Devojčica sa šibicama" i jeste i nije bajka, zavisno od čitaoca. Ako bajka podrazumeva obavezan hepiend, onda je vrlo diskutabilno da li je "Devojčica sa šibicama" bajka. Jeste, ukoliko je čita vernik; u suprotnom - ako je čita ateista - to je tužna priča sa užasnim krajem i naglašenom socijalnom notom.
Bajke Oskara Vajlda su nešto posebno.
 
Borac za prava zivotinja:
Grimove su surove, Andersenove duboko religiozne (i takođe ponekad surove). Recimo, "Devojčica sa šibicama" i jeste i nije bajka, zavisno od čitaoca. Ako bajka podrazumeva obavezan hepiend, onda je vrlo diskutabilno da li je "Devojčica sa šibicama" bajka. Jeste, ukoliko je čita vernik; u suprotnom - ako je čita ateista - to je tužna priča sa užasnim krajem i naglašenom socijalnom notom.
Bajke Oskara Vajlda su nešto posebno.
Kliknite za proširenje...

...bajke i treba da budu surove - kad nesvesni sadrzaji (id), ma kako bili morbidni u bajkama dopru do svesti (ego) njihova potencijalna razorna moc otupljuje i moze posluziti pozitivnim ciljevima... id je u bajkama cesto predstavljen kao neko opasno cudoviste koje je tesko ali ipak moguce kontrolisati... svi se mi nekad osecamo kao cudovista i svi mi znamo da ljudi nisu uvek dobri ali mozemo pokusati da svoj zivot ucinimo slicnim bajci sa srecnim zavrsetkom a to je smisao zivota.... deca vole bajke jer likovi iz bajke uglavnom zive na zemlji, nude konacna resenja i deca u njima pronalaze smisao zivota, veru i nadu u buducnost... kroz bajke deca se mogu slobodno sukobiti sa onim sto ih najvise uznemiruje jer bajke jacaju ego i potrebnije su deci nego npr. basne koje uglavnom moralizuju ili mitovi koji slave super ego i uglavnom su pesimisticni sa svim tim bogovima koji zive negde na nebesima i koje je nemoguce zadovoljiti

...bajke nam porucuju da zlo uvek gubi, da mozemo uspeti uprkos teskocama, da se zlocin ne isplati i da ce uvek biti kaznjen, da sadasnjost nije strasna ako postoji nada u buducnost i da nikad ne treba odustati ma kako tesko bilo jer je moguce pobediti
 
Bajke su po meni korisne, samo ako si ih procitao mnogo, jer onda mozes da uporedis africke, azijske , americke bajke....

Mada kao dete nisam gledao tako na bajke....Voleo sam da ih citam jer su zanimljive , pune obrta, nista nije predvidivo, dosta se razlikuju medju sobom....
Koja biblioteka danas ima preko 500 knjiga sakupljenih bajki (o kako sam sretan bio kad sam otkrio da moja biblioteka ima toliko razlicitih knjiga bajki, i plus 350 knjiga antologija basni)....

Ja bih preporucio da svojoj deci poklonite antologije bajki (znam da bejahu tvrd povez, mali format).
Jeste da verovatno tih 500 knjiga ili bar osnovna biblioteka od 160 knjiga skupo kostaju (ne znam ko je izdavac , niti kako se zvala edicija, nista ne znam osim da su bile na cetiri police iste stalaze, preko puta velikih knjiga o Tarzanu).
Kad citate bajke raznih zemalja, kao dete, vidite kako afrikanci postuju zivotinje i kad ih se plase, kako imaju neke totem prizvuke u svojim bajkama, kako imaju drugacije motive svojih bajki...
Kad dete procita te bajke, onda se detetu otvori vidokrug sta su zapadnoevropske bajke i sta je drustvo zapadne evrope.....skoro kao prilagodjena politicka literatura....

Tarzan je zabavan, kao i stripovi, ali nisam nista naucio od tarzana, osim da brzo citam , mozda....

Plava ptica je dobra edicija....ali to su fantasticni romani....nisu bajke....
U slucaju mojih skolskih poznanika, svi su odrasli na plavoj ptici....i poneko na tarzanu, a naravno i na stripovima....(devojcice su manje citale Tarzana i bajke, ali isto plavu pticu).

Ja nijednu bajku nisam gledao kao surovu.....Redaktori su dobro radili svoj posao....
Cak nijednu knjigu decije biblioteke (rat i mir, tihi don, hajka) nisam shvatao kao surovu...Jer to doba detinjstva takve stvari i gledas kao neko moranje u tom trenutku...(Dikens)...

Surovost je cinizam i mrznja i depresija koja preovladava u knjigama za odrasle....
Ili sheldon kojeg kao dete citah kao strip, krimi roman....iako nije....ili po neki njegov roman i jeste, vise se i ne secam...

Bas Celik je cudna bajka....van koncepta krojac i 7 muva, carobni pasulj , i ostalih zlatnih snova....
 
Borac za prava zivotinja:
Dobre su i kineske, i japanske bajke; imaju neku "zen" crtu.

Grimove su surove, Andersenove duboko religiozne (i takođe ponekad surove). Recimo, "Devojčica sa šibicama" i jeste i nije bajka, zavisno od čitaoca. Ako bajka podrazumeva obavezan hepiend, onda je vrlo diskutabilno da li je "Devojčica sa šibicama" bajka. Jeste, ukoliko je čita vernik; u suprotnom - ako je čita ateista - to je tužna priča sa užasnim krajem i naglašenom socijalnom notom.
Bajke Oskara Vajlda su nešto posebno.
Kliknite za proširenje...

haha sad listam temu i pala mi na pamet ta bajka
i uvek sam je posmatrala onako kako si ti opisala da je posmatraju ateisti
pa ja sam znaci oduvek ateista :lol:

jao setih se "ruzno pace"...joj nikad nisam volela tu bajku :(
mislim jasna nam je svima osnovna poruka (ne ceni nekoga na osnovu izgleda, preko teskoca do konacnog uspeha,...i td...) ali scena kada ga majka...tj "majka" (u njegovim ocima ona je njegova majka) patka odbacuje...pa ja sam preplakala :(

a tek "bambija", ja bih to zabranila :evil:
:sad2:
 
Patak, bajke o kojima govoriš (tvrdi povez, mali format) u izdanju su "Narodne knjige". Mogu se i dan-danas kupiti, kao polovne, na pijačnim tezgama.
Ja sam i te kako čitala i Tarzana, pa i Bufalo Bila, Dejvida Kroketa ... uporedo sa romanima Lujze Alkot. "Tarzan" je varijanta "Knjige o džungli" za odrasllije dečake (i poneku devojčicu). I da - sad kad si spomenuo - čini mi se da se uz njega zaista može savladati tehnika brzog čitanja :lol:.

"Devojčica sa šibicama" je, za mene, uvek bila turobna, teška priča ... na koju sam reagovala isto kao što sam reagovala na delove Dikensovih romana ili, kasnije, nekih Zolinih.

Elem ... "Ružno pače" i "Bambi".
Parabole o teškoćama odrastanja, ali i o prihvatanju.

U slučaju ružnog pačeta - priča o socijalizaciji i poruka o tome kako svako od nas negde pripada (osim onog prvog, prilično jasnog sloja koji je postao floskula i uteha ružnjikavoj deci da će izrasti u lepe ljude). "Lepota je u oku posmatrača", "svaka ptica svome jatu leti" - odnosno, ono što nije lepo surogat-majci patki i pačećem društvu, lepo je u labuđem svetu, kome ružno pače zapravo i pripada. Meni je ta bajka takođe bila odbojna, jer nisam mogla da se pomirim sa činjenicom da je neko odbačen samo zato što je drugačiji.

"Bambi" je bajka koja sadrži mnogo više ljubavi nego "Ružno pače". Bambi ima mamu, koja ga voli i brine se o njemu, ima svoje šumske drugare - koji pripadaju različitim vrstama i pri tom ne pridaju značaj različitosti. Idila traje dok lovci ne ubiju Bambijevu majku. Tada prestaje doba nevinosti i počinje doba sticanja iskustva. Majčina smrt je, simbolično, obed inicijacije, prelazak u svet odraslih.
"Bambi" je iznedrio mnoge tematski slične priče za decu o odrastanju, neminovnosti umiranja i krugu života ("Lion King"), ali nijedna - po mom mišljenju - nije prevazišla svoj uzor.
 
Andreavk:
......................................................
...bajke nam porucuju da zlo uvek gubi, da mozemo uspeti uprkos teskocama, da se zlocin ne isplati i da ce uvek biti kaznjen, da sadasnjost nije strasna ako postoji nada u buducnost i da nikad ne treba odustati ma kako tesko bilo jer je moguce pobediti
Kliknite za proširenje...

A "Ivica i Marica"? Šta nam ta bajka poručuje?
 
Tuzni_patak:
Meni porucuje da nije vazna namera vec i znanje....
Kliknite za proširenje...

Pa da ponovim ono što ja mislim o "Ivici i Marici":

„Ivica i Marica“ (izvorno: Hansel i Gretel), mračna je priča o bratu i sestri, koje siromašni roditelji, na prevaru odvode u šumu kako bi ih se otarasili. No, deca se uporno vraćaju kući, a otac i maćeha (u nekim varijantama: majka) ih iznova odbacuju; ta surova, mučna „igra“ traje sve dok mališani ne izgube tragove koji vode do njihovog doma.
Jednom uhvaćena u klopku, deca postaju, po drugi put, žrtve. U oba slučaja (kod svoje kuće i u veštičijoj marcipanskoj kućici), tamo gde su tražili utehu, toplinu i sigurnost, zauzvrat su dobili zlostavljanje, odbacivanje a, na kraju – i pretnju mogućom smrću. Veštica je, naime, ljudožder. Jedina nada u izbavljenje leži u ljubavi koja vezuje brata i sestru.
Ali, kako se ispostavlja, ni deca nisu naivna: primorana na borbu za sopstvene živote, oni je ubiju, a zatim opljačkaju.
I, gle čuda – roditelji ih radosno dočekuju, naročito srećni zato što su njihova deca natovarena veštičijim blagom. Eto hepienda.:)
Kakvi su to roditelji koji odbacuju svoju decu, a prihvataju ih onda kada im ona obezbede finansijsku sigurnost? Da li je ova bajka parabola trnovitog puta kroz odrastanje (per aspera ad astra), gde je „šuma“ sam život, a veštica „iskušenje“? Šta nam, zapravo, ova bajka poručuje? Ne veruj nikom i nije sve onako kako nam izgleda na prvi pogled. Ili: život je mučan; ko istraje, čeka ga nagrada, makar ona materijalna, „opipljiva“. A ko ima zlata, kupiće i roditeljsku ljubav.:confused:
 
Tuzni_patak:
Ovako dete razmislja?
Kliknite za proširenje...

Hmm ... To je dobro pitanje. :lol:
Verovatno ne. Verovatno je detetu bitan trenutak kada će se Ivica i Marica osloboditi veštice i vratiti kući. I možda će iz priče naučiti da budu obazrivi prema nepoznatim.

Ali, sećam se kako sam JA reagovala kad sam bila dete. Imala sam knjigu Grimovih bajki, bogato ilustrovanu, i na jednoj slici su bila prikazana deca, kako ih otac vodi u puteljkom u šumu. Njih dvoje se drže za ruke, a iza njih ptičice kljucaju mrvice hleba koje su oni pobacali za sobom kao putokaze. Ta slika me je impresionirala; zamišljala sam njihov šok kada budu hteli da se vrate i ustanove da su putokazi nestali.
 
Ja se od cele bajke secam samo da su bacali mrvice hleba, pa je dobra namera ostala sipak....
Bambija nikad nisam citao....
Bas celik mi je ostao kao srpska bajka, a ne znam cija je, jer samo srbin kad mu kazes nemoj tamo , on tamo bas ide....
Snezana i 7 patuljaka mi je ostala u secanju kao trazenje istomisljenika i istih po rangu, i socijalizacija istih (druzenje da bi stali na noge i jedni i drugi), a princa vidim samo kao hapiend, tj nagradu za princezu, dok patuljci imaju nagradu u jos jednom poznaniku i tajnom prijatelju,Snezani....
Krojac mi je ostao u secanju po nesporazumu oko jedne reci, i ogovaranju....
Ruzno pace mi je ostalo u secanju po upornosti i optimistickom verovanju da je zivot sam po sebi razresenje kad je strpljenje tu....
Zla kraljica mi je ostala u secanju da zenama lepota jeste bitnija od bilo kakvih drugih karakteristika (tu je i snezana po istom principu).
Ledena kraljica mi je ostala u secanju po ceni, pazljivo biraj svoje zelje, jer vazi pravilo "ispunices svaku zelju u zivotu ako si spreman da za svaku zrtvujes sve sto imas" .
Carobni pasulj mi je ostao u secanju po neumerenoj zelji koja se kod gladnih javlja i ostaje zauvek , jer im se uvukao strah u kosti od nemastine i gladi....
Tri carevica su mi zen pricice i njih se ne secam...
Bajka o soli mi je ostala u secanju po vecitom odnosu coveka , i njegove gluposti da ceni sve prema svojoj zelji i traznji za nesto....ako ga ubedis da mu treba, kontrolises ga njegovom zeljom....
Princeza na zrnu graska mi je ostala u pamcenju da snobizam ne treba uvek ocrnjivati i da bolje obrazovanje ima cenu da se osoba ponekad sa pravom postavlja sa zahtevima, mada to vidim kao nepotrebno , dok nije dosao ovaj kapitalizam, tj hijararhijsko i .urcevito da bi uopste dosao do pozicije da pokazes sta znas....
Tri praseta su mi ostala u secanju po prastanju i ponovnom ujedinjenju brace....
Tri medveda su mi ostala u secanju po polnoj podeli u okviru zajednice, svaki delic ima svoje mesto i svoju razlicitost kao ulogu....

Namerno izvlacim jedan utisak, dominantan....inace analiza je totalno drugacija, ali sto se tice psihologije , ja bih rekao da je dominantan utisak najbitniji...
 
Dzek i carobni pasulj mi je draga bajka.
Iznad oblaka, na kraju dzinovske stabljike pasulja, nije Raj vec carstvo kojim vlada okrutni dzin.
Džin će skončati svoj nebeski život na izuzetno glup način: u trčanju za dečakom, zaboraviće da vratanca na oblaku nisu predviđena za glomazne džinove kojima je suđeno da budu vladari samo svojih kraljevstva (i ujedno njihovi zarobljenici).
No, ono što važi za džinove, recipročno važi i za Džeka: ovaj svet nije za džinove, kao što ni svet džinova nije za ovozemaljske dečake.

Sada to vidim na taj način. Kao dete sam maštala o tome da nađem seme čarobnog pasulja. :lol:
 
Tuzni_patak:
Kad se pomene taj pasulj, ja se uvek pitao , zasto covek ide da se aka sa dzinom , kad mu je super da svake godine obere pasulj i ljudima dobro, dzinu dobro, sta ima ja tu da se mesam dzinovima na nebu...
Kliknite za proširenje...



Radoznalost. Ko bi odoleo stepenicama koje vode u nebo?
A i primamljiva je pomisao da se može svrgnuti jedan džin, pa još i osvojiti rajski trofej, Čarobna Harfa.
 
Meni je vecina tih bajki losa,sa potpuno pogresnim uzorima.Ivica i Marica katastrofa,ocaj.Jedino sto sam kao dete iz nje zakljucila je da treba imati dobru orijentaciju u prostoru i "snimati" kuda si prosao.Imati dobar orijentir.
A bajku koju su meni cesto pricali je Princeza na zrnu graska.I iz nje me iskreno fascinirala jedino slika kreveta sa svim onim silnim dusecima i raszmisljanje kako je uspela da oseti zrno graska pod tolikim dusecima i kako se zrno nije spljostilo?:think:
A Pepeljuga mi je imala naj haljinu.:P
 
Ok..možemo izvesti i neki kakav-takav zaključak a to je da je dečija percepcija
definitivno drugačija i savršenija na kraju krajeva,od percepcije odraslih.
Deca ne doživljavaju bajke na tako strašan način na koji to stariji vide.
No,kada razmislite,da sve te sitnice ostaju zapisane u kodovima njihovih malenih
glavica...jeste malo zabrinjavajuće.
Nije da se preterano razumem u psihologiju, ali logično mi deluje mogućnost
da se to kasnije ispoljava u raznoraznim oblicima ponašanja kojima neznamo poreklo.

Inače,što se tiče stručne dečje psihologije...Teletabisi su recimo "stručno" obrađeni
tako da odgovaraju dečjim afinitetima i pomažu im pri učenju...tako da,definitivno
je to diskutabilna tema s obzirom da su Teletabisi toliko demonizovani..

Da ne bi zabrazdila u neku drugu sveru..setih se bajke "Vuk i sedam jarića":lol:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Da li smo isti i u digitalnom i u stvarnom svetu?
Odgovora
13
Pregleda
325
ucencovjek
ucencovjek
Nina
Biblioterapija u borbi protiv depresije i stresa
Odgovora
10
Pregleda
327
milsu
milsu
Džudi S
Stereotipi i predrasude
2
Odgovora
37
Pregleda
672
buudala
buudala

Back
Top