gost 10000
Veoma poznat
- Poruka
- 10.858
a ne mož da bude devojka, a ne majka??
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
...ne moze ... i devojka je zamena za majku... i njenu bezuslovnu ljubav![]()
znaš, znaš šta hoće tuljci, nego se praviš....
a meri popins..??
Tuljci![]()
Nje se skoro i ne secam. Znam da je letela pomocu kisobrana.
Superkalafradžilistikekspijalendoušen![]()
Pa,sve se moze obrnuti u sexualni kontekst.I to bi vec bile price za odrasle
Ali,ukoliko ozbiljno idemo sa misljenjem na ovu temu,onda cu reci svoje skraceno misljenje....da ne smaram
Elem,poenta je da morate poznavati svoje dete da bi izabrali adekvatnu bajku koja ce imati pozitivan uticaj.Dete koje rodite nije nesto sto je "vase".Ono se mora upoznati,kao sto i ono upoznaje vas.Puno mudrosti je potrebno za dete.Roditelji su u svim ovim bajkama krajnje marginalne licnosti,jer je glavni akcenat na detetu.Ono se "suocava" sa svim zivotnim nedacama i izlazi iz toga kao pobednik svojim snagama.Ponekad kad bas zaskripi,tu je i poneka dobra vila da stvari pogura,cisto da dete ne izgubi interesovanje,jer zivot u svojoj osnovi i jeste jedna velika bajka.Ove u detinjstvu su samo uvertira i priprema za stvarnu zivotnu bajku.Dakle,pazljivo se trebaju birati i citati bajke svom detetu.
Superkalafradžilistikekspijalendoušen![]()
Bajka detetu u glavu usadi poruku, koju dete mozda shvati tek kada poraste. Cak i kada ne shvati, bajka moze da utice negde iz podsvesti.
I zasto je uvek muskarac (princ) taj koji je bogat i spasava princezu, ako ne zbog toga sto se tretiralo da muskarac mora da bude taj koji brine o zeni. A zena je dovoljno da bude lepa. To se najbolje vidi u Pepeljugi siromasna devojka, koja je najlepsa u kraljevstvu se na kraju udaje za princa.
Sirena je za razliku od ostalih bila hrabra i rizikovala je da postane morska pena, odnosno da zavrsi u Ursulinoj tegli (Dizni) u zamenu za noge.
I onda poleti sa onim svojim kisobranom.![]()
I ima torbu bez dna.
Meri Popins je san svakog deteta o majci koja će mu posvećivati dovoljno pažnje; o majci koja će istovremeno biti i brižna majka, i majka-drugarica; dovoljno stara da bude autoritet i dovoljno mlada da mu bude partner u igri; vaspitačica ali i avanturistkinja.
Kad god se setim priče o Meri Popins, meni padnu na pamet trenuci kada ona sa decom ulazi u svet iz druge dimenzije, odnosno u slike nacrtane kredom na pločniku.
Zanimljivo je, što kao i Petar Pan, Meri Popins može da leti. Letenje = kao sloboda, ili kao uzlet mašte?
Meri Popins je čarobnica ili anđeo-čuvar?
a meni je najupecatljivije sto ona odlazi kao sto je i dosla
prosto ode
Možda zato što je obavila posao?
Nečemu ih je naučila ... Između ostalog i tome da za sve postoji pravo vreme: vreme kada igra počinje i vreme kada prestaje.
oni gledaju za njom, zele da je opet vide, a ona jednostavno odlazi
to je odrastanje kog nema kod Petra Pana
i to mije cak velicanstveno (vise nego lepo)
XIII поглавље
На четвртој планети живео је послован човек. Тај
је био толико заузет да чак ни главу није подигао када је
мали принц стигао.
-Добар дан, рече му овај. Ваша цигарета се
угасила.
-Три и два су пет. Пет и седам су дванаест.
Дванаест и три петнаест. Добар дан. Петнаест и седам су
двадесет два. Двадесет и два и шест двадесет осам. Немам
времена да је поново запалим. Двадесет и шест и пет су
тридесет и један. Уф! То дакле чини пет стотина један
милион шест стотина двадесет и две хиљаде седам стотина
тридесет и један.
-Пет стотина милиона чега?
-Шта? још увек си ту? Пет стотина један
милион... не знам више... Имам толико посла! Ја сам
озбиљан човек и не бавим се будалаштинама. Два и пет су
седам...
-Пет стотина један милион чега? понови мали
принц који никада у свом животу није одустајао од питања
које би једном поставио.
Пословни човек диже главу:
-За педесет четири године колико станујем на
овој планети, узнемирили су ме само три пута. Први пут је
то било пре двадесет две године, кад је неки гундељ пао
богзна откуда. Правио је страшну буку и ја сам четири пута
погрешио у сабирању. Други пут је то било пре једанаест
година, када сам оболео од реуме. Недовољно се крећем.
Немам времена да тумарам. Ја сам озбиљан човек. Трећи
пут... ето сада! Рекао сам дакле пет стотина један милион...
-Милион чега?
Пословни човек најзад схвати да нема наде да ће
га оставити на миру:
-Милиона тих стварчица које се понекад виде на
небу.
-Мушица?
-Ма не, стварчица које блистају.
-Пчела?
-Ама не. Златних стварчица над којима сањаре
дангубе. Али ја сам озбиљан човек! Ја немам времена за
сањарење.
-Ах! Звезда?
-Да, тако је. Звезда.
-И, шта ти радиш са пет стотина милиона звезда?
-Пет стотина један милион шест стотина
двадесет две хиљаде седам стотина тридесет и један. Ја сам
озбиљан човек, и тачан.
-И шта радиш с тим звездама?
-Шта радим са њима?
-Да.
-Ништа. Оне су моје.
-Звезде су твоје?
-Да.
-Али ја сам већ видео једног краља који...
-Краљеви немају својине. Они "владају" над
нечим. А то је велика разлика.
-Чему ти то служи што су звезде твоје?
-То ме чини богатим.
-А чему ти служи што си богат?
-Да купим друге звезде, ако их неко пронађе.
"Овај овде, рече у себи мали принц, расуђује
помало као пијаница."
Медутим, он му постави још нека питања:
-Како звезде могу бити нечије?
-Па чије су оне? одговори мрзовољно пословни
човек.
-Не знам. Ничије.
-Онда су моје, пошто сам ја први на њих
помислио.
-Зар је то довољно?
-Наравно. Кад нађеш дијамант који није ничији,
он је твој. Кад пронађеш острво које није ничије, оно је
твоје. Кад ти нешто првом падне на памет, ти своју мисао
патентираш: она је твоја. А ја, ја сам присвојио звезде зато
што никоме пре мене није пало на памет да их присвоји.
-То је истина, рече мали принц. И шта радиш с
њима?
-Управљам. Бројим их и пребројавам, рече
пословни човек. То је тешко. Али ја сам озбиљан човек!
Мали принц још није био задовољан.
-Али ако ја имам шал, могу га ставити око врата
и однети га. Ако имам цвет, могу га узбрати и однети. А ти
не можеш да узабереш звезде.
-Не, али могу да их ставим у банку.
-Шта то значи?
-Значи да напишем на парчету хартије број мојих
звезда. Затим ту хартију закључам у фиоку.
-И то је све?
-То је довољно!
-То је занимљиво, помисли мали принц. То је чак
песнички. Али то није сасвим озбиљно.
Мали принц је о озбиљним стварима мислио
сасвим друкчије него одрасле особе.
-Ја, рече он још, имам ружу коју сваког дана
заливам. Имам и три вулкана које чистим једанпут недељно.
Јер чистим и онај угашени. Никад се не зна. И за моје
вулкане и за моју ружу је корисно што их ја поседујем. Али
ти ниси користан звездама...
Пословни човек отвори уста, али није имао шта
да одговори, и мали принц оде.
"Одрасли су збиља сасвим необични", рече
једноставно мали принц у себи док је путовао.