Аустроугарски ултиматум Србији 23. јула 1914. године

[Pumpaj Dinstanović]

Zar nije prva opisana bitka bila Bitka kod Megida 1457. p.n.e.?
Kadeš je značajan zbog mirovnog ugovora, potpisanog oko 1270. p.n.e.

A u Bitka na Kadešu je bila nešto između nerešene i pobjede Hetita. Ali se ne kranj završilo nerešeno.

Da, tako je.

Kadeš je slavan zbog mirovnih pregovora i diplomatije. Najstariji očuvani sporazum.

 

[Brđanin]

Zar nije prva opisana bitka bila Bitka kod Megida 1457. p.n.e.?
Kadeš je značajan zbog mirovnog ugovora, potpisanog oko 1270. p.n.e.

A u Bitka na Kadešu je bila nešto između nerešene i pobjede Hetita. Ali se ne kranj završilo nerešeno.

*na kraju

 

[Casual Observer]

ако је Нишка декларација израз опредељења српске политичке елите, а Аписов узвик на стрељању израз опредељења неформалног центра моћи, онда се из тога може закључити да су они били потпуно сагласни око југословенског уједињења.

Како знамо да је Нишка декларација израз опредељења читаве српске елите ?
Мислим документ издат за време ратног стања.
Колико су одлуке Србије и парламента Србије биле опредељење читаве српске елите 1999. уочи бомбардовања пре тога и за време рата?

Niška deklaracija je bila jasna srpska objava rata do uništenja Austrougarskoj, takođe je trebala da obeshrabri svaki Antantin pokušaj koketiranja sa beskrajnim velikobugarskim ambicijama.

 

[Casual Observer]

Мсм Апис бик човек би помислио Алберт Пајк масон 33 степена а он држи шачицу официра и прави срања.

Crnorukaši nisu bili nikakvo topovsko meso pro dnu, već jako ozbiljna organizacija od koje su se vojska i policija plašile. Po mnogo čemu su bili iznad države, što je apsolutno nedopustivo.

@Statler and Waldorf je konkretno za njih većinu prilično lepo kazao. Ovih 100 godina jugoslavističke propagande je učinilo svoje i postoji i dan danas čak (!) njihova glorifikacija uopšteno u srpskoj javnosti, a radilo se o jednoj kako opasnoj i po sopstvene nacionalne interese štetnoj organizaciji, za koju je velika tragedija to što tada nije bilo odgovarajuće političke volje da se neko sa njima obračuna. Kamo te sreće da je bilo nekoga dovoljno hrabrog ko bi uklonio Apisa i njegove najbliže saradnike, pre nego što su bili postali toliko uticajni.

Били су озбиљни и опасни за нас шаку јада али да ли за неког другог?
Примера ради наш драги претседник овде бог изван Србије нико и ништа.

Kritička istoriografija smatra montirani Solunski proces za veliku srpsku sramotu:

 

[Meliot]

Niška deklaracija je bila jasna srpska objava rata do uništenja Austrougarskoj, takođe je trebala da obeshrabri svaki Antantin pokušaj koketiranja sa beskrajnim velikobugarskim ambicijama.

Niška deklaracija je bila pobeda jugoslovenske ideje nad srpskom. I ta jugoslovenska ideja je na kraju Srbiju i srpski narod skupo koštala. Naročito jer je Srbija stvaranjem Kraljevine SHS odnosno Jugoslavije praktično nestala i kao administrat8vna jednica u njoj.

 

[Casual Observer]

Niška deklaracija je bila pobeda jugoslovenske ideje nad srpskom. I ta jugoslovenska ideja je na kraju Srbiju i srpski narod skupo koštala. Naročito jer je Srbija stvaranjem Kraljevine SHS odnosno Jugoslavije praktično nestala i kao administrat8vna jednica u njoj.

Ipak je situacija bila malo složenija.

 

[Meliot]

Ipak je situacija bila malo složenija.

I sa stvaranjem i bez stvaranja Jugoslavije na višim nivoima je doneta odluka o rasformiranju Austrougarske. Time se htelo postiči da prestane da postoji jedna velika nemačka država što je ona u svojoj biti i bila bez obzira što je bila višenacionalna.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kritička istoriografija smatra montirani Solunski proces za veliku srpsku sramotu:

Pogledajte prilog 1624934

Prevedi ti šta piše tu

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Casual Observer]

Prevedi ti šta piše tu

Mrzi me.

 

[Casual Observer]

Čisto da se podsetimo šta je 14. jula napisao Kaiser Wilhelm II u svom odgovoru caru Franzu Jospehu a nakon što se vratio sa krstarenja…

Osećao sam iskrenu zahvalnost što ste, u danima kada su vas zadesili događaji šokantne tragedije i zahtevali od vas da donosite teške odluke, svoje misli usmerili na naše prijateljstvo i ovo učinili polaznom tačkom vašeg ljubaznog pisma meni. Blisko prijateljstvo sa vama koje mi je preneto od mog dede i oca smatram dragocenom zaostavštinom i smatram da je vaša uzajamnost najsigurnija garancija za zaštitu naših zemalja. S obzirom na moju privrženost vama sa poštovanjem, moći ćete da shvatite koliko mi je bilo teško što sam morao da napustim put u Beč i da se uzdržim od javnog izražavanja iskrenog saučešća zbog vašeg dubokog bola.

Preko vašeg ambasadora od poverenja i iskreno cenjenog, dobićete moje uveravanje da ćete čak i u ovim ozbiljnim vremenima naći mene i moje carstvo lojalno uz sebe, u punom skladu sa našim dugogodišnjim prijateljstvom i našim savezničkim obavezama. Sa velikim zadovoljstvom mogu da vam to ponovim i ovde.

Stravični zločin u Sarajevu jasno je osvetlio zlokobne aktivnosti sumanutih fanatika i panslovensku agitaciju koja preti državi. Moram da se uzdržim od zauzimanja stava po pitanju koje je na čekanju između vaše vlade i Srbije. Međutim, smatram ne samo moralnom dužnošću svih civilizovanih država, već i uslovom za njihovo samoodržanje da iskoriste sva sredstva koja su im na raspolaganju da se suprotstave propagandi i akcijama koje kao svoju glavnu metu vide same temelje monarhija. Takođe nisam slep za ozbiljnu opasnost koja preti vašim zemljama i, posredno, Trojnom savezu od agitacije koju su sproveli ruski i srpski panslavisti, i prepoznajem potrebu da se južne granice vaših država oslobode ovog teškog pritiska. Stoga sam spreman da podržim, koliko je to moguće, napore vaše vlade, koji imaju za cilj da osujeti formiranje novog Balkanskog saveza pod ruskim patronatom i koje ni bilo upereno protiv Austro-Ugarske i, da kao protivtežu, pomognem priključenju Bugarske Trojnom savezu. Shodno tome, uprkos izvesnim rezervama, koje su prvenstveno posledica niske pouzdanosti bugarskog karaktera, uputio sam svog ambasadora u Sofiji da podrži korake koje je vaš predstavnik preduzeo u tom pogledu na njegov zahtev.

Dalje, naložio sam svom otpravniku poslova u Bukureštu da razgovara sa kraljem Karolom u duhu vaših sugestija i da, s obzirom na novonastalu situaciju stvorenu nedavnim događajima, istakne potrebu da se distanciraju od Srbije i zaustave agitaciju. uperene protiv vaših zemalja. Istovremeno, posebno sam naglasio da najveći značaj pridajem održavanju postojećih poverljivih savezničkih odnosa sa Rumunijom, na koje eventualno priključenje Bugarske Trojnom savezu ni na koji način ne bi uticalo.

Na kraju, želim da izrazim svoju iskrenu nadu da ćete moći da se odmorite posle ovih teških dana boraveći u Ischlu.

Sa iskrenom naklonošću

Vaš odani prijatelj

Wilhelm

A i da se podsetimo i o čemu je Kajzer Vilhelm lično diskutovao sa samim Francom Ferdinandom 16-17 juna 1914, desetak dana pre Sarajevskog atentata: o tome da je došlo vreme za rešavanje srpskog problema jer (po nemackim procenama) Rusija neće biti spremna za rat još 6 godina. Sve ostalo je nemački istorijski revizionizam - dokazivanje “istorijskih fakata” pozivanjem na memoare nemačkog šefa vlade i na kurtoazna pisma Kajzera Vilhelma caru Franji Josipu ima istu “naučnu vrednost” kao i na primer “analiza” prirode sovjetskog režima pozivanjem na sadržaj pamfleta Agitpropa i Marksova i Lenjinova pisanija .

 

[Casual Observer]

Nemačke procene o ruskoj (ne)spremnosti za rat koje su ohrabrile Kajzera Vilhelma II da izvrši odlučujući pritisak na mađarskog šefa vlade grofa Tisu da da svoj pristanak za napad Austrougarske na Srbiju - Dualna monarhija je već tada bila toliko disfunkcionalna da je grof Tisa u svojstvu mađarskog šefa vlade po svom nahođenju zvanično konferisao sa nemačkim Kajzerom bez da je o tome makar i neobavezno unapred obaveštavao šefa države cara Franju Josipa:

https://www.jstor.org/stable/pdf/2010224.pdf?refreqid=fastly-default:9f7273d84343f3b4b30a3ecb0d177ba6&ab_segments=&initiator=&acceptTC=1

https://www.jstor.org/stable/pdf/2010224.pdf?refreqid=fastly-default:9f7273d84343f3b4b30a3ecb0d177ba6&ab_segments=&initiator=&acceptTC=1

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Nemoguća Могућност]

Britanski pogled

 

[Khal Drogo]

 

[Casual Observer]

Prevedi ti šta piše tu

Ma stvarno ne razumeš?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ma stvarno ne razumeš?

Ja razumem.

Za tebe kažem.

 

[Frontiersman]

 

[Casual Observer]

Мислим да је требало да га прихвати у целости. Али требало је много штошта. Србија је већ била прихватила улогу ометача Немачке у градњи пруге Берлин-Багдад у корист савезништва са Британијом, Русијом, и Француском. Уместо да смо наставили да учествујемо у том пројекту и онда тражили део нафте који би се транспортовао кроз Србију. Али ето, од свргавања Обреновића 1903, политика Србије је постала анти-српска, све до данас.

Kako bi to “prihvatanje u celosti” pomoglo kad je Nemačka već pre toga donela odluku da je pravi trenutak za aktivaciju Šlifenovog plana i da je neophodno da Austrougarska napadne Srbiju da bi time izazvali Rusiju i Francusku i time sa sebe skinuli odgovornost za početak rata?

 

[Casual Observer]

Reakcije pravaške štampe na Austrougarsku objavu rata Srbiji i Srbima:

 

[Statler and Waldorf]

Kako bi to “prihvatanje u celosti” pomoglo kad je Nemačka već pre toga donela odluku da je pravi trenutak za aktivaciju Šlifenovog plana i da je neophodno da Austrougarska napadne Srbiju da bi time izazvali Rusiju i Francusku i time sa sebe skinuli odgovornost za početak rata?

да, али реалан повод за рат је дала Србија, то не смемо заборавити. прихватањем ултиматума могла се бар ослободити војне хунте, која је и гурнула земљу у катастрофу.

 

[Khal Drogo]

.... прихватањем ултиматума ...

Прихвтила је све што се могло прихватити.

... могла се бар ослободити војне хунте, која је и гурнула земљу у катастрофу.

Лупаш.

 

[Khal Drogo]

То упорно тражење кривице на српској страни увијек и у свакој прилици, упорно инзистирање да је Србија крива за те догађаје јесте својствено србофобичном корпусу у окружењу, као и аутошовинистичким грлима а богами и савременим потурицама међу Србљем, али толика задојеност, опсесија српским измишљеним "гријесима". некаквим злим силама у земљи Србији, војним хунтама и шта све не, прелази у сферу патологије.

Но овдје је кључно сагледати одговор на једно питање. Да ли се напад Аустро-Угарске на Србију могао избјећи на било који начин?

Одговор. Није. Та опција је и прије 1914-е била присутна у аустро-угарским круговима, тражио се само изговор. Најагресиовнији у сталним позивима да се "превентивно" нападне Србија бјеше извјесни Франц Конрад фон Хецендорф, начелник генералштаба, практично трећа личност по важности у монархији, који је те позиве упућивао од 1906.године, по британском историку Џону Мејсону (The Dissolution of the Austro-Hungarian Empire, 1867-1918, стр 66), само током 1913-е и 1914-е до јуна мјесеца најмање двадесет пет пута је позивао на рат против Србије. Заправо рат је одлаган само због тврдоглавости цара Франца Јосифа да не попусти пред таквим захтјевима.

Када су у питању догађаји након сарајевског атентата, одлука о рату је донешена много прије самог ултиматума, према њемачком историку Фрицу Фишеру (овдје стр. 56-57)

Одлука о нападу је донешена на састанку министарског савјета монархије 7. јула. Сви учесници осим Иштвана Тисе (мађарски предсједник владе), која се и даље противио, сложили су се о неопходности рата против Србије, било директним нападом. без претходног упозорења или постављањем ултиматума са неприхватљивим захтјевима (значи ово пише њемачки историк). Овај Иштван Тиса је врдао још који дан због страха да ће напад Аустроугарске на Србију довести до интервенције Русије, међутим и он је попустио. Но оно што је важно јесте да нам Фишер баш на тој и наредној страници пише да је Њемачка не само охрабривала Аустро-Угарску да нападне Србију већ да се таква прилика не смије пропустити. Само су инзистирали да се прије напада упути ултуиматум са наравно неприхватљивим захтјевима.

Битно за ову тему јесте, одлука о нападу на Србију је донешена много прије 23.јула а ултиматум са неприхватљивим захтјевима је био само форме ради.