Тешко је рећи када је почео отклон од Коминтерне, могуће у постратном периоду, могуће већ у самом рату, праву истину сазнати нећемо. Тај отклон је временом био све већи, могуће је Коминтерна временом почела тражити "боље рјешење", за њих боље, Броз се у таквој ситуацији разумљиво све више окретао Западу и моћним заштитницима, Британији и Америци. Одакле је и добијао све већу подршку. Постоје тврдње да је Коминтерна изабрала Хебранга да замијени Броза који је из њихове визуре посједовао потребне "квалитете". Данас знамо да је током рата био на сталној конкекцији са усташким врхом што му је из углаКоминтерне био +, јер што више прљавштине, то ће бити бољи кадар за њихову ствар. Наравно иде и питање, да ли је само Хебранг био на конекцији са усташким врхом.
Но Броз је успио изградити мрежу вјерних сарадника, одабрану дружину, углавном медиокритета које су пратиле потребни "квалитети", лојалност вођи, немилосрдност, бескрупулозност, склоност сплеткама и кварним играма. И у обрачуну са фракцијом која је остала вјерна Коминтерни остварили су побједу, наравно припомогао је и моћан западни заштитник.
Тај сукоб са Коминтерном бјеше и "прилика" Брозу и клики око њега, и тако оно што је ваљало у самом врху тог покрета, карактерни и способни, изгинули су у рату, сада бјеше прилика да се партија кроз ту борбу прочисти од преосталих способних, карактерних, који су вјеровали у ту идеју и који су претекли.
Тако су ударени темељи негативниј селекцији у свим сферама, напредовати су могли лојални, бескрупулозни и подобни у правилу медиокритети, ако би били склони интригама, утолико боље.
Сама друга Југа бјеше "де јуре" федеративна република, "де факто" бјеше монархија са монархом Брозом и свемоћним ЦК који је одлучивао о свему. Власт се одржавла уз помоћ репресивног апарата и пропаганде која бјеше агресивна и ефикасна, индоктринација која се спроводила од школског узраста па све до културе, и кроз филм давала је резултате, имали смо један амбијент гдје бјеше гријех мислити својом главом и гдје се одржавао култ вољеног и безгрешног вође који се није смио критиковати.
О самом Брозу, илити љубичици бијелој, тих деценија тешко је нешто ново рећи, то бјеше један апарат који је све контролисао, или барем покушавао, ту гдје ће свака одлука вољеног вође и дружине око њега колико год била погубна бити хваљена, сваки говор колико год био бесмислен глорификован, ствара се нездрав амбијент. Када би данас неки политичар ту мантру вртио коју је Броз вртио, постао би предметом спрдње, једна обична испразна реторика, али тада изађе у Борби или Политици премудра мисао Броза типа "неспособне требају замијенти способни" и имамо надметање народних маса ко ће веће дивљење показати вољеном вођи, ма која је то мудра глава могла тако нешто паметно смислити.
Један амбијент који је добро дочаран у филму "Три карте за Холивуд" или "У име наеода".
Након Броза имали смо шта смо имали, дошло је вријеме и да се плате рачуни негативној селекцији и свему наопаком што се радило. Да ли је расплет приче звана друга Југа и која је чедо Броза и клике око њега, морао бити тако крвав? Није, али би како би, за проливеним млијеком не вриједи плакати.