To je jako bitno.
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Није, али јесу битни радикални ставови и тежња ратној опцији свих високих дужносника у Аустро-Угарској. И ставове грофа Иштвана Тисе, који једини 7-8. јула још увијек допушта могућност да се Аустро-Угарска задовољи тешким дипломатским поразопм и понижењем Србије (и то под условом да Србија прихвати дипломатски пораз и понижење. А шта ако не прихвати? И ко гарантује и ако птихвати понижење да ће избјећи рат?), не можемо оквалификовати умјереним, напротив, него тек нешто мање радикалним.To je jako bitno.
Психолошки се разоткриваш, само да ти јавим.![]()
Još jednom: nisi baš prva koja je primetila dotičnu osobinu uvaženog diskutanta.Психолошки се разоткриваш, само да ти јавим.![]()
Da li si u stanju da prihvatiš prostu činjenicu da ovo nije pdf politika nego istorija?Mislis da ljudi iz nase sluzbe u Srbiji nisu ucestvovali u pripremi ili znali za nju? Da to uopste moze da se izvede bez nase sluzbe?
Da li si ti čuo za Šlifenov plan? Ili kao neko ko izgleda romantizuje K und k stvarno veruješ da je 1914-te bilo šta zavisilo od Beča? 1912-te su povodom katastrofe Turaka na Kumanovu krenuli i sa mobilizacijom, a onda im iz Berlina stigla konstatacija da oružane snage Nemačkog Rajha u tom trenutku nisu spremne za rat i dunavska velesila podavila rep.а што се те "јуначине" из Црне руке нису сами предали и тако сачували отаџбини и образ и крв?
Stvarno? Vidiš, ozbiljna istoriografija kaže da je baš obrnuto, tj i samoj Nemačkoj (šefu vlade) je bilo jasno da ruska mobilizacija ne znači rat. Ipak, ljudi ovde diskutuju po ličnom osećaju, tj donose se zaključci strogo na osnovu onoga kako su nečije odabrane televizija preko 100 godina post facto izveštavale o događajima koji su sw naravno isto dešavali oko 100 godina posle onoga o čemu je reč.Сигурно, али Русија је та која је започела Први светски рат, Русија је прва објавила општу мобилизацију, на шта је реаговала Немачка да би се заштитила од претње Руса.
Još jednom, bez halucinacija.Сигурно, али Русија је та која је започела Први светски рат, Русија је прва објавила општу мобилизацију, на шта је реаговала Немачка да би се заштитила од претње Руса.
Kratko i jasno, pozivaš se na nemačku posleratnu propagandu za koju je bio zaduženo i posebno odeljenje u ministarstvu spoljnih poslova Vajmarske Republike, Kriegsschuldreferat - ‘Referat za ratnu krivicu’ - Betman Holveg je preko svega kao nemački šef vlade imao ličnih razloga da izbegava pominjanje spostvenih zasluga za izbijanje rata i dovođenje Nemačke do poraza i revolucije.Hvala na pitanju, tražim samo da oponent u raspravi makar zna o čemu priča umesto da luta u bespućima svojih ličnih fantazija, odnosno da ne savija na silu istorijske činjenice samo zato da bi se nekako, bilo kako, uklopile u unapred zadati tetrapak ram njegovih ličnih političkih uverenja infantilne provenijencije.
Kada smo već kod originalnih dokumenata iz arhiva, evo još jednog.
Dakle, izvor je: Die Diplomatischen Akten des Auswärtigen Amtes 1871-1914; Europa vor der Katastrophe 1912-1914, Band 34 bis 39 (Diplomatska dokumenta Ministarstva inostranih dela (Nemačke) 1871-1914; Evropa pre katastrofe 1912-1914, Sveske 34 do 39), izdanje Deutsche Verlagsgesellschaft Für Politik Und Geschichte M.B.H., Berlin 1927.
U izveštaju koga 26. februara 1913. podnosi nemački vojni ataše u Beču, grof Karl von Kageneck, mi čitamo kako je austrougarska vlada saopštila Rusiji da je spremna da smanji broj trupa stacioniranih u Galiciji, i kako je Ferdinand sa velikim zadovoljstvom dočekao početak tog detanta sa Rusijom, odnosno time da je misija, koju je on osmislio, princa Hohenlohea u Petrogradu potpuno uspela. Zatim Kageneck u svom izveštaju prenosi šta mu je Ferdinand tačno rekao:
Rat protiv Rusije bi bio apsolutno apsurdan. Za to nema ni najmanjeg razloga između dve imperije. Takođe ne postoji nagrada za pobedu (u tom ratu) koja bi bila vredna toliko visokih uloga. Takođe nema razloga za upotrebu vojne sile protiv Srbije. U inostranstvu na njega, nadvojvodu, uvek gledaju kao na smutljivca koji bi, kao šef zaraćene strane, želeo da izazove rat. (Ruski) Car (Nikolaj II) je u lice upitao princa Hohenlohea „da li je tačno da je nadvojvoda Franc Ferdinand želeo da ostvari svoj san o ulasku u Moskvu na čelu austrijskih trupa?“. — On (Ferdinand) je uvek bio protivnik politike koja bi dovela do sukoba protiv Rusije i Srbije. Veoma ga je uznemirilo provokativno ponašanje Rusije i Srbije. Po monarhijskom principu, bila bi glupost da je car Austrije hteo da svrgne ruskog cara sa prestola. Austrija je uvek činila grešku što je vodila ratove na dva fronta. Zadatak diplomatije je da spreči takve situacije. Iznad svega, mora se prvo stvoriti red unutar dvojne monarhije. Tek tada se može voditi snažna spoljna politika.
Nažalost pipci su prvenstveno vodili ka Beogradu, pošto je Apis bio na čelu vojne obaveštajne službe, plus se tu pojavljuje kao direktni saučesnik i njegov agent Rade Malobabić a pri tome su u sve to bile upetljane i pogranične službe koje su pomogle u švercovanju oružja preko Drine. Sve se to saznalo i posle atentata čak i raspravljalo o tome na sednicama vlade o čemu postoje i zapisnici. Međutim, Pašiću je bila bitnija predizborna kampanja a inače je na dan kada Austrougari isporučuju ultimatum bio zbog predstojećih izbora u Nišu, pa čak pošao vozom za Grčku da se čovek malo odmori na moru ali je onda zbog ultimatuma morao da se vrati u Beograd.
Аустрија вуче ту традицију Немачка је већ нешто друго уједињени делови полисе које су се истргле из светог римског царства и створиле немсчку државу или царевину рајх. Идеолошки и они су се угледали на Рим али на један други начин , право јачег и тд. Заправо Немачка је једна од најмлађих држава млађа од САД.
Интересантна ствар колико је, уствари, пропаганда важна.
Мени је то тек сад, кроз овај руско-украјински сукоб, постало кристално јасно. Раније сам то схватала, онако, више као неки податак успут.
Буквално, ко добије пропагандни рат, тај је победио. Стање на терену постаје секундарна ствар.
А то је тако било и раније. Само техника није била на овом нивоу па је било теже изводљиво.
To ipak važi samo za male i slabe zemlje i dirigovane ratove: verovalo se i u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata da su “u stvari oni pobedili”…Буквално, ко добије пропагандни рат, тај је победио. Стање на терену постаје секундарна ствар.
Не знам али ми се чини да је то данас бр.1 ставка ратовања.To ipak važi samo za male i slabe zemlje i dirigovane ratove: verovalo se i u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata da su “u stvari oni pobedili”…
Рекох Куртигури су имсли везе са Бугарима за Оногуре је моја сумња јер их зовемо Оугрима.
То како сами себе зову јесте важно али то само доказује да су оба имена егзоними.
Treba prvo da objasniš pojam tog ‘tursko-mongolskog’, dalje da objasniš kako su to Huni bili “Turci” kad niti jedna sačuvana reč niti ime nije ni u kakvoj vezi sa bilo kojim turskim jezikom, onda da daš bilo kakvu argumentovanu naznaku kojim su uopšte jezikom govorili Avari - vladajući klan nije govorio turskim jezikom niti iz jedne grupe. Verovanja starih autora ≠ fakti, verovalo se tada baš u sve i svašta.@Casual Observer
Владимир Ћоровић борбе Бугара и Гота.
"На плодна подручја, која беху напустили Готи, кренуло је више варварских племена. Северна граница Царевине имала је ту доста незаштићених прелаза, јер цар Зенон није могао да место Гота њихову одбрану повери својој војсци. Као врло активни јављају се на тој страни, одмах после одласка Гота, хунски Бугари. Бугари су азиског порекла, хунско племе с нешто мешавине, што им и име каже (у турско-монголском bulgha значи "мешати"). Припадају јужно-татарској раси (чагатај), а по језику су најсроднији чувашкој групи, очуваној у источној Русији, у области Поволожја. Њих су повукли са собом Хуни; "стара Бугарска", како се у VII веку зове њихова постојбина, била је претежно у кубанској области. Већ 482. год. звао их је цар Зенон у помоћ против Гота. У борби с Готима Бугари нису имали среће; али су зато сад, после њихова одласка, желели да се богато окористе."
Требам ли ја сад да зеленим на твоје постове?
@Casual Observer
Владимир Ћоровић борбе Бугара и Гота.
"На плодна подручја, која беху напустили Готи, кренуло је више варварских племена. Северна граница Царевине имала је ту доста незаштићених прелаза, јер цар Зенон није могао да место Гота њихову одбрану повери својој војсци. Као врло активни јављају се на тој страни, одмах после одласка Гота, хунски Бугари. Бугари су азиског порекла, хунско племе с нешто мешавине, што им и име каже (у турско-монголском bulgha значи "мешати"). Припадају јужно-татарској раси (чагатај), а по језику су најсроднији чувашкој групи, очуваној у источној Русији, у области Поволожја. Њих су повукли са собом Хуни; "стара Бугарска", како се у VII веку зове њихова постојбина, била је претежно у кубанској области. Већ 482. год. звао их је цар Зенон у помоћ против Гота. У борби с Готима Бугари нису имали среће; али су зато сад, после њихова одласка, желели да се богато окористе."
Требам ли ја сад да зеленим на твоје постове?
Evo npr ovo torpedira celu teoriju: čagatajski (šaz-turski) se pojavio vekovima posle događaja o kojima se ovde piše, a lir-turski čuvaški ne pripada ni izbliza istoj grupi - isto kao kad bi se tvrdilo da su recimo kijevski vladari Igor i Olga govorili današnjim srpskim književnim jezikom - uprkos geografskoj i vremenskoj nemogućnosti.Припадају јужно-татарској раси (чагатај), а по језику су најсроднији чувашкој групи
Problem je što se i predstava o moralu neke od zaraćenih strana na kraju krajeva stice sa televizije koja ima svoj narativ: da ne skrećemo sa teme, svi se sećaju kako je CNN izveštavao sve do samog trenutka bekstva iz Afganistana: sve se posmatra iz perspektive devedesetih - koliko je recimo relevantno u šta se veruje ili ne veruje u Nemačkoj (manje zemlje EU da ne pominjemo) kada se uzme u obzir da ta ista Nemačka već sada ima GDP manji od četvrtine kineskog? I opet se stvar ne bi promenila, čak i kad bi se na nemački dodali kumulativni GDP UK, Francuske i Japana, tj i svih zemalja koje su u Prvom svetskom ratu učestvovale od samog početka.Не знам али ми се чини да је то данас бр.1 ставка ратовања.
У прокси рат спада и пропаганда јер фантастично спушта морал супротној страни.
Сетимо се почетка СВО и наратива како ће Руси то решити за два дана.
Та пропаганда се гурала, уствари, са запада.
Јасно је да се тај сукоб не може решити, ево, ни за две године.
Али штета је руском угледу нанета кроз накнадно коментарисање како су , уствари, слаби, шупљи, овакви-онакви, кад им не иде то да заврше.
Није тема али си ме подстакао причом о немачкој пропаганди након рата.
Немам ја шта да објашњавам звучиш као неки дечко ко да су народи живели у резерватима ограђени бодљикавом жицом.Treba prvo da objasniš pojam tog ‘tursko-mongolskog’, dalje da objasniš kako su to Huni bili “Turci” kad niti jedna sačuvana reč niti ime nije ni u kakvoj vezi sa bilo kojim turskim jezikom, onda da daš bilo kakvu argumentovanu naznaku kojim su uopšte jezikom govorili Avari - vladajući klan nije govorio turskim jezikom niti iz jedne grupe. Verovanja starih autora ≠ fakti, verovalo se tada baš u sve i svašta.
P.S.
Prodaju romantičarskih magli i turanističke mitologije organizovati na nekoj drugoj temi.
само спрчите 25 бустера и све ће бити у најбољем реду
Интересантна ствар колико је, уствари, пропаганда важна.
Мени је то тек сад, кроз овај руско-украјински сукоб, постало кристално јасно. Раније сам то схватала, онако, више као неки податак успут.
Буквално, ко добије пропагандни рат, тај је победио. Стање на терену постаје секундарна ствар.
А то је тако било и раније. Само техника није била на овом нивоу па је било теже изводљиво.
Да али морамо узети у обзир да је Египат једина бронзана сила која се оджала приликом "најезде с мора" све је остало нестало Хетити , Угарити ту имамо неке преписке. Тај догађај свакако означава крај бронзаног доба иако се Египат одржао да је био потпуно поражен сигурно не би.Па наравно, Софија.Само помисли да је деценијама важило, па чак и данас, да је Рамзес II победио у Бици код Кадеша (прва у историји у смислу да о њој постоје подаци). Јер су сви сачувани записи потицали из египатских хијероглифа који су у суштини фараонова пропаганда. У ствари, Рамзес је битку изгубио, у најбољем случају је било нерешено. И наредне 62 године своје власти никада више није ратовао.
Ја сам овде помешао Рамзеса 2 са Рамзесом 3. Свакако победе није било али велики проблем Хетитима су стварали Асирци зато су морали склопити споразум са Египћанима. Са друге стрсне Хетити нису могли успостсвити чврсту власт на југу Сирије исто као што Египћани нису могли на северу одим да сруше хетитску државу што се није десило. Тако да тсј рат ништс није променио осим што су их околности нарочито Хетита натерали на мировни уговор.Па наравно, Софија.Само помисли да је деценијама важило, па чак и данас, да је Рамзес II победио у Бици код Кадеша (прва у историји у смислу да о њој постоје подаци). Јер су сви сачувани записи потицали из египатских хијероглифа који су у суштини фараонова пропаганда. У ствари, Рамзес је битку изгубио, у најбољем случају је било нерешено. И наредне 62 године своје власти никада више није ратовао.
Zar nije prva opisana bitka bila Bitka kod Megida 1457. p.n.e.?Па наравно, Софија.Само помисли да је деценијама важило, па чак и данас, да је Рамзес II победио у Бици код Кадеша (прва у историји у смислу да о њој постоје подаци). Јер су сви сачувани записи потицали из египатских хијероглифа који су у суштини фараонова пропаганда. У ствари, Рамзес је битку изгубио, у најбољем случају је било нерешено. И наредне 62 године своје власти никада више није ратовао.
Moguće da postoje i neki raniji zapisi o bitkama. Ali kod Kadeša je detaljno rekonstruisana, takoreći kao neka moderna bitka. Naravno, onoliko koliko se može vrerovati tim rekonstukcijama.Zar nije prva opisana bitka bila Bitka kod Megida 1457. p.n.e.?
Kadeš je značajan zbog mirovnog ugovora, potpisanog oko 1270. p.n.e.
A u Bitka na Kadešu je bila nešto između nerešene i pobjede Hetita. Ali se ne kranj završilo nerešeno.