Аустроугарски ултиматум Србији 23. јула 1914. године

Srbija se na Solunskom frontu borila za pravo na postojanje, a ne za Solun koji bi pripao (ili prosto bio dodeljen Bugarskoj) da ga Grčka nije oslobodila pre Bugara.

Bugarske teritorijalne ambicije pred Drugi balkanski rat:

Pogledajte prilog 1784562
те су им амбиције усадили Руси, кроз тзв. Бугарску егзархију.
 
Сарајевски атентат није био повод рата? и ти очекујеш да са тобом сад озбиљно разговарам?
Bez obzira na ono u šta se, uglavnom pod uticajem nemačke propagande (posle izgubljenog Svetskog rata) veruje, Šlifenov plan, kao i momenat njegove aktivacije nije bio bi u kakvoj vezi sa Sarajevskim atentatom. To je bio samo izgovor.
 
те су им амбиције усадили Руси, кроз тзв. Бугарску егзархију.
Nisu baš Rusi, tj ne samo Rusi - Ignjatijev je u krajnji liniju samo preuzeo tursku ideju o favorizivanju Bugara (nad kojima su imali veoma čvrstu kontrolu) protiv Grka i Srba koji su već imali nekakve države (formalno ili faktički nezavisne), i koji su svojim ustancima omogućavali Rusiji, Britaniji i Francuskoj izgovor i priliku za stalno mešanje u turske poslove.
 

Statler and Waldorf je postavio pitanje (S&W)​

па ко је организовао атентат? илуминати?!
Ма тај је на форуму са сврхом преношења пропаганде и неких својих инфантилних гледишта и разумијевања процеса и личности. Таква су и питања , често са поспрдним додатком, као у овом случају. Сврха форума и циљ учесника у расоправама, барем оних нормалних форумаша, би требао и морао бити боље сагледавање теме и тежња бољем разумијевању материје колико год нам то некад било или не по вољи. Не препуцавање, надгорњавање или преношење пропаганде.
Наравно, свако има право на своја убјеђења, мишљење, однос према много чему. Поштујем било које мишљење, слагао се или не.
Осим онда када се то своди на аутошовинистичко и србофобично мантрање или преношење политичке и ине пропаганде.
Зато ми не пада на памет бити благонаклоним, како примијетих
То упорно тражење кривице на српској страни увијек и у свакој прилици, упорно инзистирање да је Србија крива за те догађаје јесте својствено србофобичном корпусу у окружењу, као и аутошовинистичким грлима а богами и савременим потурицама међу Србљем, али толика задојеност, опсесија српским измишљеним "гријесима". некаквим злим силама у земљи Србији, војним хунтама и шта све не, прелази у сферу патологије.
на то упорно тражење кривице на српској страни увијек и у свакој прилици. И онда када је ту кривицу детектовати немогућа мисија.

У тој објави којом се реаговао на то "питање" био сам поприлично јасан.
 
Svesno se fiksiraš na epizodu koja nije bila ni uzrok ni povod Prvog svetskog rata.

Kako nazvati svesno usvajanje i neprekidne pokušaje nametanja za “istinu” izgovora za početak rata strane koja je taj rat vodila da bi uništila Srbiju i Srbe kao trajnu opasnost za opstanak Austrougarske?
Наравно да сарајевски атентат није био ни узроком ни поводом првог свбјетског рата.
То да је био поводом се протура, а на жалост непромишљено прихвата и од стране неких Срба, са циљем преобликовања историје и како би се кривица и одговорност за тај рат пребацила српској страни, неким мрачним силама у Србији или залуђеницима који су Србији донијели страдање и биједу. И ту мантру заступају политички радници који раде баш на том задатку, како би Србији и Србима приписали "гријехе" за све лоше што се дешавало кроз историју а прихватају људи које мрзи да мисле својом главом.

Први свјетски рат није почео 28. или 29.јуна, или неколико дана након да би атентат био повод, већ мјесец дана касније, када се што шта издешавало и када смо имали јулску кризу испуњену значајним догађајима и дипломатским активностима.

Повод другом свјетслком рату није био терористички напад (како је то представила нацистиучка пропаганда) пољских диверзаната на радио торања у Глајвицу, већ то бјеше изговор за злочиначку акцију, повод другом свјетском рату је догађај који га је покренуо, напад Њемачке на Пољску.
Исто тако је сарајевски натентзат био изговоир тада моћној сили да крене са реализацијом планираних злочињења. Повод првом свјетском рату је догађај који га је покренуо, објава рата и напад Аустро-Угарске на Србију.
 
Ма тај је на форуму са сврхом преношења пропаганде и неких својих инфантилних гледишта и разумијевања процеса и личности. Таква су и питања , често са поспрдним додатком, као у овом случају. Сврха форума и циљ учесника у расоправама, барем оних нормалних форумаша, би требао и морао бити боље сагледавање теме и тежња бољем разумијевању материје колико год нам то некад било или не по вољи. Не препуцавање, надгорњавање или преношење пропаганде.
Наравно, свако има право на своја убјеђења, мишљење, однос према много чему. Поштујем било које мишљење, слагао се или не.
Осим онда када се то своди на аутошовинистичко и србофобично мантрање или преношење политичке и ине пропаганде.
Зато ми не пада на памет бити благонаклоним, како примијетих

на то упорно тражење кривице на српској страни увијек и у свакој прилици. И онда када је ту кривицу детектовати немогућа мисија.

У тој објави којом се реаговао на то "питање" био сам поприлично јасан.
Na tvoj odgovor:
Није искључено. Да ли је атентат епилог чињења младих српских родољуба вођених узвишеним циљем борбе против угњетавача или је иза атентата стајала шира завјера највиших политичких кругова у монархији, никад нећемо сазнати.

Да је српска обавјештајна служба организовала такав суманут подухват, а то је реално глупо и повјеровати, не би тај задатак повјерила студентарији без икаквог искуства у руковању оружјем већ би задатак повјерила искусним, прекаљеним оперативцима, који су се већ доказали у сличним акцијама.
Да ли је српска обавјештајна служба имала сазнања о намјерама српских младих родољуба? Према исказу са суђења Апису у солунском процесу, јесте. Но код тог исказа, знајући да му је судбина запечачена и да му слиједи смакнућче, Апис је преузимао кривицу и одговорност за нека чињења Малобабића како би му олакшао положај.
Но опет иде питање. Ако је српска обавјештајна служба имала сазнања о намјерама младих српских родопљуба, или начула, како је могуће да аустро-угарска сигурносна служба није имала та сазнања? Која бјеше итекако и способна и ефикасна.

Уопште око тог атентата имамо читав низ невјероватних ствари, несхватљивих безбједоносних пропуста, коинциденција, глупих (или можда са циљем) одлука. Прво Чабриновић баци бомбу, иста се одбије од пресавијеног поклопца аутомобила на улицу, па настаје метеж, збрка, Принцип и остали не знајући шта се догодило напуштају положај, Принцип одлази у једну продавниуцу и купује сендвич. Поворка се склања у Вијећницу, али не прекидају са активностима него настављају као да се ништа није десило. Што је већ са безбједносног гледишта несхватљиво. Па возач који је ускочио погријеши руту, након стотињак метара га заустављакју и кажу да је рута измијењена, исти се враћа у рикверц и нацрта баш на пар метара од Гавре док једе сендвич. И шта сада Србин да уради?
Толико глупости, пропуста, несхватљивог слиједа, да прво питање које се поставља јесте. Како се дођавола то уопште могло догодити?

Као и код било којег политичког атентата, пуна истина и позадина се никад неће сазнати. Ту иде још једно питање. Да ли се атентат и слијед догађаја уопште могао спријечити?

Upitao sam te:
Da li si sam dosao do ovog zakljucka?

Odgovorio si:
Којег? У објави сам изнио три закључка и поставио три по мени важна питања који се намећу.

Sto mene upucuje da je zakljucak tvoj sto sam potvrdio postom:
Znaci na pitanje S&W odgovaras svojim zakljuccima i pitanjima koja ostavljas otvorena?
Nemam nista protiv, samo sam pitao da nije mozda opet neka novinarska konstrukcija, da odmah razjasnimo.

Ne vidim razlog zasto je doslo do nesporazuma, moguce da pitanje nije shvaceno sa tvoje strane, svako ima pravo na svoje misljenje pitanje se odnosilo na potvrdu da li je tvoje.
 
Наравно да сарајевски атентат није био ни узроком ни поводом првог свбјетског рата.
Moju generaciju su jos u osnovnoj skoli ucili da je atentat bio povod, a uzroci sasvim drugi.
To je bio i primer za pojam alternativa cak i na casovima srpskohrvatskog jezika.
 
.... samo sam pitao da nije mozda opet neka novinarska konstrukcija, da odmah razjasnimo.
Ово сам већ писао о поновићу. Ја не могу нити имам права одређивати другима како ће се понашати на форуму, да ли ће преносити пропаганду из медија, методом capy/paste преносити садржаје из чланака, медијских и са разних страница, при чему не напишу да је преузети садржај, а у задње вријеме преносе одговоре ChatPGT-а као своје објаве, ту је сваком по вољи

Ја ћу истрајавати да пишем ускључиво властито мишљење. Закључке или тумачења, новинске чланке и наводе јако, јако ријетко користим. Када преносим садржај из књига, страница неке енциклопедије, википедије и иних, или садржаје из историјских списа то обавезно ставим у спојлер, цитат или дам до знања да је преузети садржај, при чему ако нису неки већ добро познати наводи, обавезно нагласим који је извор, дам линк странице (ако је дигитализована), укажем на којој је страници садржај који сматрам да је важан, по потреби скенирам ту страницу или одломак и учиним превод скенираног садржаја (мада ако је на енглеском и није толико потребно). Мишљења сам да само тако можемо помоћи бољем сагледавању теме. Дтуги очигледно имају другачије схватање.
Moju generaciju su jos u osnovnoj skoli ucili da je atentat bio povod, ..
Познато ми је. И то је по мом мишљењу било погрешно учење. У горњој објави дао сам објашњење кроз које сам указао или покушао указати зашто је погрешно.
 
Pokušavam kronološki složit neke od najbitnijih trenutaka koji su usljedili ovom ultimatumu od strane A-U prema Srbiji i koji su u konačnici doveli do početka WWI(s tim da nije ovo jedino šta je prethodilo tom velikom ratu, al zadrža sam se samo na našem dijelu svijeta).

Ako sam nešto bitno propustia nadodajte pa možemo zajedno pokušat proanalizirat neke od tih ključnih trenutaka koji su doveli do WWI jer po običaju nije stvar samo u jednom događaju(ili u ovom slučaju atentat na nadvojvodu i ženu mu). Znam da ima još tih "manjih" događaja (pogotovo na lokalnoj razini) koji zasigurno nisu zanemarivi u ciloj ovoj priči, al za sam početak bi se udredotočia na ove najbitnije(bar na globalnoj razini). Mislim da je to jedini način da se dobije uvid u sve šta je prethodilo ne samo naslovu ove teme već i onom šta je usljedilo nakon odbijanja ulitmatuma od strane Srbije, a to je taj zlosretni Prvi svjetski rat.

Liga Triju Careva -1873.

Dana 22. listopada 1873. Bismarck je ispregovarao sporazum između monarha Austro-Ugarske, Rusije i Njemačke. Savez je nastojao oživjeti Sveti savez iz 1815. i djelovati kao bedem protiv radikalnih osjećaja koje su vladari smatrali uznemirujućima. Prethodila mu je Schönbrunnska konvencija, koju su Rusija i Austro-Ugarska potpisale 6. lipnja 1873.


Budimpeštanska konvencija - 1877.

Sredinom 1870-ih došlo je do niza nasilnih pobuna protiv osmanske vlasti na Balkanu, te jednako nasilnih i represivnih odgovora Osmanskog Carstva. Ruski car Aleksandar II., želeći intervenirati protiv Osmanlija, želio je i postigao sporazum s Austro-Ugarskom. U Budimpeštanskim konvencijama iz 1877., dvije su se sile složile da će Rusija anektirati Besarabiju , a Austro-Ugarska će poštovati blagonaklonu neutralnost prema Rusiji u nadolazećem ratu s Osmanskim Carstvom. Kao naknadu za tu podršku, Rusija je pristala na kontrolu Austro-Ugarske nad Bosnom i Hercegovinom.


Berlinski ugovor - 1878.

Nakon Rusko-turskog rata (1877. – 1878.), velike sile su u lipnju i srpnju 1878. organizirale Berlinski kongres. Rezultirajući Berlinski sporazum doveo je do toga da je Bosna i Hercegovina nominalno ostala pod suverenitetom Osmanskog Carstva, ali je de facto ustupljena Austro-Ugarskoj, koja je također dobila pravo na garnizon u Novopazarskom sandžaku.


Majski prevrat 1903.

Godine 1903. kralj Aleksandar Obrenović u Srbiji ubijen je u puču , a proruska dinastija Karađorđević došla je na prijestolje. Vlast je prešla na elemente koji su bili široko zainteresirani za širenje u Bosnu. Nova srpska vlada željela je preuzeti Sandžak Novi Pazar i Bosnu i Hercegovinu od Austro-Ugara. Odnosi između Srbije i Austro-Ugarske postupno su se pogoršavali. Međutim, sposobnost Rusije da podrži Srbiju znatno je smanjena nakon vojnog poniženja u Rusko-japanskom ratu 1905. i unutarnjih nemira koji su uslijedili.


Bosanska kriza 1908.

Iako je Bosna i Hercegovina još uvijek bila dio Osmanskog Carstva, barem formalno, austrougarske vlasti imale su faktičku kontrolu nad zemljom. Austro-Ugarska je čekala priliku da i formalno uključi Bosnu i Hercegovinu. Svaka akcija u vezi s Bosnom i Hercegovinom ovisila je o međunarodnom mišljenju, čega su austrougarske vlasti bile svjesne. Iskoristile su Mladotursku revoluciju u Osmanskom Carstvu kako bi konačno anektirale Bosnu i Hercegovinu. Mladoturski pokret dobio je podršku u masovnim prosvjedima diljem Osmanskog Carstva tijekom 1908. godine, s namjerom da se vrati suspendirani osmanski ustav. Austro-ugarske vlasti bojale su se da bi se revolucija mogla proširiti na Bosnu i Hercegovinu, jer je imala podršku bosanskih Muslimana i Srba, koji su podržavali autonomiju Bosne i Hercegovine unutar Osmanskog Carstva. Dana 7. rujna 1908., SNO(Srpska Narodna Organizacija) i MNO(Muslimanska Narodna Organizacija) zahtijevali su da Bosna i Hercegovina prihvati ustav kao dio Osmanskog Carstva.


Aneksija Bosne - 1909.

Ova aneksija dovela je do međunarodne krize, koja je riješena 26. veljače 1909. kada je Osmansko Carstvo priznalo aneksiju nakon što je primilo materijalnu naknadu i nakon što su austro-ugarski garnizoni napustili Novopazarski sandžak. Time je Bosna i Hercegovina formalno bila pod austro-ugarskim suverenitetom. Dana 21. ožujka 1909. Njemačko Carstvo poslalo je ultimatum Ruskom Carstvu da prizna aneksiju, što je Rusija odmah učinila. Ubrzo je Kraljevina Srbija priznala aneksiju 31. ožujka, a Kraljevina Crna Gora 5. travnja.


Atentat na nadvojvodu Franza Ferdinanda 1914.

Atentat na nadvojvodu Franju Ferdinanda bio je jedan od ključnih događaja koji su doveli do Prvog svjetskog rata. Nadvojvoda Franjo Ferdinand od Austrije, vjerojatni nasljednik austrougarskog prijestolja, i njegova supruga Sofija, vojvotkinja od Hohenberga, ubijeni su 28. lipnja 1914. od strane bosansko-srpskog studenta Gavrila Principa. Ustrijeljeni su iz neposredne blizine dok su se vozili kroz Sarajevo, glavni grad pokrajine Bosne i Hercegovine , koju je Austro-Ugarska formalno anektirala 1908. godine.
 
Ово сам већ писао о поновићу. Ја не могу нити имам права одређивати другима како ће се понашати на форуму, да ли ће преносити пропаганду из медија, методом capy/paste преносити садржаје из чланака, медијских и са разних страница, при чему не напишу да је преузети садржај, а у задње вријеме преносе одговоре ChatPGT-а као своје објаве, ту је сваком по вољи

Ја ћу истрајавати да пишем ускључиво властито мишљење. Закључке или тумачења, новинске чланке и наводе јако, јако ријетко користим. Када преносим садржај из књига, страница неке енциклопедије, википедије и иних, или садржаје из историјских списа то обавезно ставим у спојлер, цитат или дам до знања да је преузети садржај, при чему ако нису неки већ добро познати наводи, обавезно нагласим који је извор, дам линк странице (ако је дигитализована), укажем на којој је страници садржај који сматрам да је важан, по потреби скенирам ту страницу или одломак и учиним превод скенираног садржаја (мада ако је на енглеском и није толико потребно). Мишљења сам да само тако можемо помоћи бољем сагледавању теме. Дтуги очигледно имају другачије схватање.

Познато ми је. И то је по мом мишљењу било погрешно учење. У горњој објави дао сам објашњење кроз које сам указао или покушао указати зашто је погрешно.
Ajd' barem posteno iznosis svoje misljenje kavo god da je, bio u pravu, ili ne, na pristojan nacin.
 
Ово сам већ писао о поновићу. Ја не могу нити имам права одређивати другима како ће се понашати на форуму, да ли ће преносити пропаганду из медија, методом capy/paste преносити садржаје из чланака, медијских и са разних страница, при чему не напишу да је преузети садржај, а у задње вријеме преносе одговоре ChatPGT-а као своје објаве, ту је сваком по вољи

Ја ћу истрајавати да пишем ускључиво властито мишљење. Закључке или тумачења, новинске чланке и наводе јако, јако ријетко користим. Када преносим садржај из књига, страница неке енциклопедије, википедије и иних, или садржаје из историјских списа то обавезно ставим у спојлер, цитат или дам до знања да је преузети садржај, при чему ако нису неки већ добро познати наводи, обавезно нагласим који је извор, дам линк странице (ако је дигитализована), укажем на којој је страници садржај који сматрам да је важан, по потреби скенирам ту страницу или одломак и учиним превод скенираног садржаја (мада ако је на енглеском и није толико потребно). Мишљења сам да само тако можемо помоћи бољем сагледавању теме. Дтуги очигледно имају другачије схватање.

Познато ми је. И то је по мом мишљењу било погрешно учење. У горњој објави дао сам објашњење кроз које сам указао или покушао указати зашто је погрешно.
Ajd' barem posteno iznosis svoje misljenje kavo god da je, bio u pravu, ili ne, na pristojan nacin.
Sad' sto se ne slazemo u nacinu prilaza i nacinu donosenja zakljucaka ne znaci da se moramo vredati i sam sam pristalica iznosenja svog misljenja i istine, ali uz argumente koji mozda nisu svima prihvatljivi iz vise razloga, svidela se ona nekome, ili ne i koliko god bila cak i bolna nekome na vec opisan nacin, ako se neko nade uvreden uvreda sigurno nije namerno izazvana sa moje strane sem kao adekvatan odgovor na istu.
 
Srbija se na Solunskom frontu borila za pravo na postojanje, a ne za Solun koji bi pripao (ili prosto bio dodeljen Bugarskoj) da ga Grčka nije oslobodila pre Bugara.

Bugarske teritorijalne ambicije pred Drugi balkanski rat:

Pogledajte prilog 1784562
Ама ко суштински и дан данас држи Солунску луку?
Бугари су све ратове до 20. века водили за руски грош да би их ови сваки пут испалили. Искрварили за Тракију да би је Руси поклонили Грцима, читај Енглезима.
Све сам ти рекла.
Сад се врати на питање за кога су Срби изгинули у Првом светском рату и коме је одговарала пропаст АУ монархије?
 
Bez obzira na ono u šta se, uglavnom pod uticajem nemačke propagande (posle izgubljenog Svetskog rata) veruje, Šlifenov plan, kao i momenat njegove aktivacije nije bio bi u kakvoj vezi sa Sarajevskim atentatom. To je bio samo izgovor.
а ко им је дао изговор?
 
Nisu baš Rusi, tj ne samo Rusi - Ignjatijev je u krajnji liniju samo preuzeo tursku ideju o favorizivanju Bugara (nad kojima su imali veoma čvrstu kontrolu) protiv Grka i Srba koji su već imali nekakve države (formalno ili faktički nezavisne), i koji su svojim ustancima omogućavali Rusiji, Britaniji i Francuskoj izgovor i priliku za stalno mešanje u turske poslove.
дакле, ипак Руси.
 
Тачно јесте да су узроци великог рата дубљи, сложенији, комплекснији. Тачно јесте да су многи моћни кругови подстицали тај рат, на свим странама, не због добробити својих земаља и нација него због интереса тих моћних кругова. Могуће од важних актера великих тадашњих сила заиста јесу гроф Тиса и Едвард Греј једини који су истински били против рата, или боље рећи који су истински стрепили шта ће рат донијети.

Оно што су сви били свјесни, и они који су подстицали рат и они који су га настојали избјећи, јесте да такав рат ако се деси, никад у историји није вођен и да ће бити ужасан и катастрофалан за све земље и нације које обухвати, али нико није имао представу колико ужасан и катастрофанан.
У том времену није било војно политичких савеза као данас, велике силе су биле повезане споразумима, слиједиле би своје интересе, мјеркале шта им може донијети јачање или слабљење друге велике силе. Велика Британија се обавезала Француској да ће слиједити њена чињења, Француска Русији, Русија се поставила заштитником Србије. На другој страни Аустро-Угарска је код сваке одлуке тражила подршку и сагласност Њемачке. Доста је данас доступне грађе која може помоћи да боље сагледамо одлуке и чињења тадашњих важних актера.

Током трајања читаве јулске кризе, бјеше жива дипломатска активност. Доста тога јје и документовано, понешто је приложено кроз тему. Оно што јесте сигурно, одлука о нападу на Србију је донешена прије ултиматума. На састанку министарског савјета монархије 7. јула. Дилема је била да ли то спровести директним нападом. без претходног упозорења или постављањем ултиматума са неприхватљивим захтјевима. На инзистирање Њемачке изабрана је опција два.

Тако да већ тада, значи прије и самог ултиматума, Србија рат никако није могла ни избјећи ни одгодити. Одлука је донешена.
Аустроугарски ултиматум Србији 23. јула 1914. године јесте тај који је покренуо ланац догађаја, који ће увести свијет у катастрофу. Важно је напоменути да је према Едварду Греју одговор Србије (Фриц Фишер овдје стр. 66) био задоваљавајући. Србија је и тим одговором учинила шта је до ње. Наравно да то није ништа промијенило, ултиматум је и тако био форме ради.

Тих пет дана 23-28.јула 1914.године јесте ишла грозничава дипломатска активност, преписка, притисци, нешто данас знамо, нешто не. За Србију није било тада неког избора, рат је суђен, избјећи се не може, избор је или слободу покушасти крвљу одбранити или поробљавање и нестанак отаџбине.

Најтежа одлука бјеше пред Русијом, све до 28,јула бјеше притисака на Русију, нашли су се пред страшним избором, судбинском одлуком, обуставити мобилизацију што је био ултиматум Њемачке и оставити Србију саму на вјетрометини или ући у рат за који тада нису били спремни. Ако би изабрали опцију један, одложили би катастрофу, барем до 1917.године када је планирано да се заврши војни програм и када би били у неупоредиво бољем положају, али историја им не би опростила што су на цједилу оставили своју православну српску беаћу. Изабрали су опцију два свјесни да ће то имати ужасне посљедице и по руску нацију и по Русију, да ће изазвати огромна страдања. Испставило се много катастрофалнија него ли су могли тада замислити. Русија је платила страшну цијену свог тадашњег избора да не оставе братски српски народ на вјетрометини.
 
да, али реалан повод за рат је дала Србија, то не смемо заборавити. прихватањем ултиматума могла се бар ослободити војне хунте, која је и гурнула земљу у катастрофу.
Ma opet ti sa svojim projektovanjem Peščanikove propagande na Prvi svetski rat?
 
па како би ти назвао групу одметнутих официра која је, противно вољи политичког врха државе и супротно основним интересима отаџбине, организовала атентат на страног престолонаследника, који је непријатељима дао савршен повод за рат који је отаџбину потпуно популационо опустошио и разорио?
Polaziš od apsolutno netačne premise da je “Sarajevski atentat bio povod/uzrok” ili i iz daleka imao bilo kakvog uticaja na daleko ranije donesenu nemačku odluku da pokrene Šlifenov plan pre nego što Rusija bude ojačala: likvodacija čoveka koji je Srbe javno nazivao svinjama nije ni teoretski mogla da dovede do Prvog svetskog rata - Austrougarska za tako nešto nije imala snage, a posle Balkanskih ratova u Beču je bilo jasno da je plan o “lokalizovanim obračunima” sa Srbijom pusti san i da će Rusija i Francuska zbog toga trenutno ući u rat.

Do Prvig svetskog rata je došlo isključivo zbog želja Kajzera Vilhelma, da Nemačka nije dugo planirala i pripremala obračun sa Francuskom, Rusijom i Velikom Britanijom i uspostavljanje svoje svetske dominacije Crna Ruka je mogla da pobije sve Habzburge i Prvog svetskog rata opet ne bi bilo.

U Beču su bilo svesni da će posle Aneksione krize i austrougarskog držanja tokom Balkanskih ratova svaki napad na Srbiju ujedno značiti i rat s Rusijom, i nije bilo iluzija da bi Austrougarska iz takvog rata sa Rusijom i Srbijom izašla u jednom komadu - K und k je bila velika sila samo zato što ju je Bizmark svojom odlukom uključio u koncert velikih sila, ni po kom drugom kriterijumu Zbog toga onolika očajnička uveravanja da planiraju “samo manju intervenciju”.
 
Poslednja izmena:
Сарајевски атентат није био повод рата? и ти очекујеш да са тобом сад озбиљно разговарам?
I povod i uzrok Prvog svetskog rata je bilo isključivo to što je ‘germanska’ Nemačka shvatila da će tadašnji ekonomski rast u Rusiji za deset godina sve tadašnje nemačke planove za uspostavljanje svetske dominacije da učini detaljno isplaniranim nacionalnim samoubistvom..

P.S. Pročitaj nešto ozbiljno o tome, npr On the Origins of War od Donalda Kagana, oca muža Viktorije Nuland. Sarajevski atentat je argument za malu decu. Evo i ovo je bilo povod za rat, pa su eto gordi Germani to progutali bez ikakvih problema i ostali mirni kao bubice: ključna reč je trenutni odnos snaga.

31CA8782-54F4-48BF-B720-7F5C3A5B5D71.jpeg
 
Poslednja izmena:
Moju generaciju su jos u osnovnoj skoli ucili da je atentat bio povod, a uzroci sasvim drugi.
To je bio i primer za pojam alternativa cak i na casovima srpskohrvatskog jezika.
To je bio samo izgovor, i povod i uzrok su bili u Kajzerovog glavi: unuk Kraljice Viktorije je došao do zaključka da životni dvoboj sa svojom neverovatno zahtevnom majkom može da dobije samo tako što će izgraditi flotu jaču od flote koju je imala zemlja njegove majke, stroge i zahtevne Engkeskinje. Posle mu je Tirpic pomogao da na to doda i planove za svetsku dominaciju, a Šlifen razradio plan za reprizu Sedana praćenu blickrigom protiv Rusije.

1912. Nemačka još uvek nije smatrala da je sprema, pa je K und k morala da pretrpi turski slom kod Kumanova i proguta još teži bugarski na Bregalnici, 1914. Kajzer je upozoren da bi već 1917. ruska vojska mogla da dovoljno ojača da savlada Nemačku i bez pomoći Francuske,
 

Back
Top