Аустроугарски ултиматум Србији 23. јула 1914. године

[Amelica]

To je jako bitno.

 

[Khal Drogo]

To je jako bitno.

Није, али јесу битни радикални ставови и тежња ратној опцији свих високих дужносника у Аустро-Угарској. И ставове грофа Иштвана Тисе, који једини 7-8. јула још увијек допушта могућност да се Аустро-Угарска задовољи тешким дипломатским поразопм и понижењем Србије (и то под условом да Србија прихвати дипломатски пораз и понижење. А шта ако не прихвати? И ко гарантује и ако птихвати понижење да ће избјећи рат?), не можемо оквалификовати умјереним, напротив, него тек нешто мање радикалним.
Битно је да се већ почетком јула праве ратни планови, битно је што имамо разговор (овдје стр 171-2) Леополда Бертолда и Конрада фон Хецендорфа (начелника генералштаба) из којег је јасно да је ратна опција, без обзира на тренутну уздржаност грофа Иштвана Тисе, са нагласком на тренутну јер ће се и он кроз неколико дана приклонити ратној опцији, већ 8.јула "готова ствар", што већ разматрају разне опције и што је већ тада зацртан циљ,слом српске војске и питпуна окупација Србије.

 

[Casual Observer]

Психолошки се разоткриваш, само да ти јавим.

 

[Casual Observer]

Психолошки се разоткриваш, само да ти јавим.

Još jednom: nisi baš prva koja je primetila dotičnu osobinu uvaženog diskutanta.

 

[Casual Observer]

Mislis da ljudi iz nase sluzbe u Srbiji nisu ucestvovali u pripremi ili znali za nju? Da to uopste moze da se izvede bez nase sluzbe?

Da li si u stanju da prihvatiš prostu činjenicu da ovo nije pdf politika nego istorija?

 

[Casual Observer]

а што се те "јуначине" из Црне руке нису сами предали и тако сачували отаџбини и образ и крв?

Da li si ti čuo za Šlifenov plan? Ili kao neko ko izgleda romantizuje K und k stvarno veruješ da je 1914-te bilo šta zavisilo od Beča? 1912-te su povodom katastrofe Turaka na Kumanovu krenuli i sa mobilizacijom, a onda im iz Berlina stigla konstatacija da oružane snage Nemačkog Rajha u tom trenutku nisu spremne za rat i dunavska velesila podavila rep.

 

[Casual Observer]

Сигурно, али Русија је та која је започела Први светски рат, Русија је прва објавила општу мобилизацију, на шта је реаговала Немачка да би се заштитила од претње Руса.

Stvarno? Vidiš, ozbiljna istoriografija kaže da je baš obrnuto, tj i samoj Nemačkoj (šefu vlade) je bilo jasno da ruska mobilizacija ne znači rat. Ipak, ljudi ovde diskutuju po ličnom osećaju, tj donose se zaključci strogo na osnovu onoga kako su nečije odabrane televizija preko 100 godina post facto izveštavale o događajima koji su sw naravno isto dešavali oko 100 godina posle onoga o čemu je reč.

Jedna od grana kafanske filozofije je i kafanska istoriografija.

Konstatacija nemačkog šefa vlade iz koje sledi da lupaš gluposti:

 

[Casual Observer]

Сигурно, али Русија је та која је започела Први светски рат, Русија је прва објавила општу мобилизацију, на шта је реаговала Немачка да би се заштитила од претње Руса.

Još jednom, bez halucinacija.

 

[Casual Observer]

Hvala na pitanju, tražim samo da oponent u raspravi makar zna o čemu priča umesto da luta u bespućima svojih ličnih fantazija, odnosno da ne savija na silu istorijske činjenice samo zato da bi se nekako, bilo kako, uklopile u unapred zadati tetrapak ram njegovih ličnih političkih uverenja infantilne provenijencije.

Kada smo već kod originalnih dokumenata iz arhiva, evo još jednog.

Dakle, izvor je: Die Diplomatischen Akten des Auswärtigen Amtes 1871-1914; Europa vor der Katastrophe 1912-1914, Band 34 bis 39 (Diplomatska dokumenta Ministarstva inostranih dela (Nemačke) 1871-1914; Evropa pre katastrofe 1912-1914, Sveske 34 do 39), izdanje Deutsche Verlagsgesellschaft Für Politik Und Geschichte M.B.H., Berlin 1927.

U izveštaju koga 26. februara 1913. podnosi nemački vojni ataše u Beču, grof Karl von Kageneck, mi čitamo kako je austrougarska vlada saopštila Rusiji da je spremna da smanji broj trupa stacioniranih u Galiciji, i kako je Ferdinand sa velikim zadovoljstvom dočekao početak tog detanta sa Rusijom, odnosno time da je misija, koju je on osmislio, princa Hohenlohea u Petrogradu potpuno uspela. Zatim Kageneck u svom izveštaju prenosi šta mu je Ferdinand tačno rekao:
Rat protiv Rusije bi bio apsolutno apsurdan. Za to nema ni najmanjeg razloga između dve imperije. Takođe ne postoji nagrada za pobedu (u tom ratu) koja bi bila vredna toliko visokih uloga. Takođe nema razloga za upotrebu vojne sile protiv Srbije. U inostranstvu na njega, nadvojvodu, uvek gledaju kao na smutljivca koji bi, kao šef zaraćene strane, želeo da izazove rat. (Ruski) Car (Nikolaj II) je u lice upitao princa Hohenlohea „da li je tačno da je nadvojvoda Franc Ferdinand želeo da ostvari svoj san o ulasku u Moskvu na čelu austrijskih trupa?“. — On (Ferdinand) je uvek bio protivnik politike koja bi dovela do sukoba protiv Rusije i Srbije. Veoma ga je uznemirilo provokativno ponašanje Rusije i Srbije. Po monarhijskom principu, bila bi glupost da je car Austrije hteo da svrgne ruskog cara sa prestola. Austrija je uvek činila grešku što je vodila ratove na dva fronta. Zadatak diplomatije je da spreči takve situacije. Iznad svega, mora se prvo stvoriti red unutar dvojne monarhije. Tek tada se može voditi snažna spoljna politika.

Kratko i jasno, pozivaš se na nemačku posleratnu propagandu za koju je bio zaduženo i posebno odeljenje u ministarstvu spoljnih poslova Vajmarske Republike, Kriegsschuldreferat - ‘Referat za ratnu krivicu’ - Betman Holveg je preko svega kao nemački šef vlade imao ličnih razloga da izbegava pominjanje spostvenih zasluga za izbijanje rata i dovođenje Nemačke do poraza i revolucije.

Što se tiče dokumenata iz nemačkih arhiva, baš sve što je objavljivano u vreme Vajmarske Republike je bilo strogo u funkciji borbe protiv odredaba Versajskog ugovora, poraženu Nemačkuje je naročito iritirao član 241 Versajskog ugovora, kojim joj je kao krivcu za izbijanje rata bila nametnuta obaveza i da sama donosi uredbe i zakone radi omogućavanja (lakše) naplate ratne štete - inače sitnica u odnosu na ono što je Bizmark nametnuo Francuskoj, a pogotovu u odnosu na ono što se u Nemačkoj planiralo za Antantu za slučaj nemačke pobede - da se ne pominju uslovi na koje su Nemci prinudili svog piona Lenjina u Brest-Litovsku.

iz:

Immanuel Geiss, The Outbreak of the First World War and German War Aims
…..

ARTICLE 233.

The amount of the above damage for which compensation is to be made by Germany shall be determined by an Inter-Allied Commission, to be called the Reparation Commission and constituted in the form and with the powers set forth hereunder and in Annexes II to VII inclusive hereto.

This Commission shall consider the claims and give to the German Government a just opportunity to be heard.

The findings of the Commission as to the amount of damage defined as above shall be concluded and notified to the German Government on or before May 1, 1921, as representing the extent of that Government's obligations. ,

The Commission shall concurrently draw up a schedule of payments prescribing the time and manner for securing and discharging the entire obligation within a period of thirty years from May 1, 1921. If, however, within the period mentioned, Germany fails to discharge her obligations, any balance remaining unpaid may, within the discretion of the Commission, be postponed for settlement in subsequent years, or may be handled otherwise in such manner as the Allied and Associated Governments, acting in accordance with the procedure laid down in this Part of the present Treaty, shall determine.

ARTICLE 234.

The Reparation Commission shall after May 1 , 1921, from time to time, consider the resources and capacity of Germany, and, after giving her representatives a just opportunity to be heard, shall have discretion to extend the date, and to modify the form of payments, such as are to be provided for in accordance with Article 233; but not to cancel any part, except with the specific authority of the several Governments represented upon the Commission.

ARTICLE 235.

In order to enable the Allied and Associated Powers to proceed at once to the restoration of their industrial and economic life, pending the full determination of their claims, Germany shall pay in such installments and in such manner (whether in gold, commodities, ships, securities or otherwise) as the Reparation Commission may fix, during 1919, 1920 and the first four months Of 1921 , the equivalent of 20,000,000,000 gold marks. Out of this sum the expenses of the armies of occupation subsequent to the Armistice of November 11, 1918, shall first be met, and such supplies of food and raw materials as may be judged by the Governments of the Principal Allied and Associated Powers to be essential to enable Germany to meet her obligations for reparation may also, with the approval of the said Governments, be paid for out of the above sum. The balance shall be reckoned towards liquidation of the amounts due for reparation. Germany shall further deposit bonds as prescribed in paragraph 12 (c) Of Annex II hereto.

ARTICLE 236.

Germany further agrees to the direct application of her economic resources to reparation as specified in Annexes, III, IV, V, and VI, relating respectively to merchant shipping, to physical restoration, to coal and derivatives of coal, and to dyestuffs and other chemical products; provided always that the value of the property transferred and any services rendered by her under these Annexes, assessed in the manner therein prescribed shall be credited to her towards liquidation of her obligations under the above Articles.

ARTICLE 237.

The successive installments, including the above sum, paid over by Germany in satisfaction of the above claims will be divided by the Allied and Associated Governments in proportions which have been determined upon by them in advance on a basis of general equity and of the rights of each.

For the purposes of this division the value of property transferred and services rendered under Article 243, and under Annexes III, IV, V, VI, and VII, shall be reckoned in the same manner as cash payments effected in that year.

ARTICLE 238.

In addition to the payments mentioned above Germany shall effect, in accordance with the procedure laid down by the Reparation Commission, restitution in cash of cash taken away, seized or sequestrated, and also restitution of animals, objects of every nature and securities taken away, seized or sequestrated, in the cases in which it proves possible to identify them in territory belonging to Germany or her allies.

Until this procedure is laid down, restitution will continue in accordance with the provisions of the Armistice of November 11, 1918, and its renewals and the Protocols thereto.

ARTICLE 239.

The German Government undertakes to make forthwith the restitution contemplated by Article 238 and to make the payments and deliveries contemplated by Articles 233, 234, 235 and 236.

ARTICLE 240.

The German Government recognises the Commission provided for by Article 233 as the same may be constituted by the Allied and Associated Governments in accordance with Annex II, and agrees irrevocably to the possession and exercise by such Commission of the power and authority given to it under the present Treaty.

The German Government will supply to the Commission all the information which the Commission may require relative to the financial situation and operations and to the property, productive capacity, and stocks and current production of raw materials and manufactured articles of Germany and her nationals, and further any information relative to military operations which in the judgment of the Commission may be necessary for the assessment of Germany's liability for reparation as defined in Annex I.

The German Government will accord to the members of the Commission and its authorised agents the same rights and immunities as are enjoyed in Germany by duly accredited diplomatic agents of friendly Powers.

Germany further agrees to provide for the salaries and expenses of the Commission and of such staff as it may employ.

ARTICLE 241.

Germany undertakes to pass, issue and maintain in force any legislation, orders and decrees that may be necessary to give complete effect to these provisions.


https://net.lib.byu.edu/~rdh7/wwi/versa/versa7.html

 

[Casual Observer]

Nažalost pipci su prvenstveno vodili ka Beogradu, pošto je Apis bio na čelu vojne obaveštajne službe, plus se tu pojavljuje kao direktni saučesnik i njegov agent Rade Malobabić a pri tome su u sve to bile upetljane i pogranične službe koje su pomogle u švercovanju oružja preko Drine. Sve se to saznalo i posle atentata čak i raspravljalo o tome na sednicama vlade o čemu postoje i zapisnici. Međutim, Pašiću je bila bitnija predizborna kampanja a inače je na dan kada Austrougari isporučuju ultimatum bio zbog predstojećih izbora u Nišu, pa čak pošao vozom za Grčku da se čovek malo odmori na moru ali je onda zbog ultimatuma morao da se vrati u Beograd.

 

[NickFreakyrgios]

Аустрија вуче ту традицију Немачка је већ нешто друго уједињени делови полисе које су се истргле из светог римског царства и створиле немсчку државу или царевину рајх. Идеолошки и они су се угледали на Рим али на један други начин , право јачег и тд. Заправо Немачка је једна од најмлађих држава млађа од САД.

@Casual Observer

 

[Софија]

Интересантна ствар колико је, уствари, пропаганда важна.
Мени је то тек сад, кроз овај руско-украјински сукоб, постало кристално јасно. Раније сам то схватала, онако, више као неки податак успут.
Буквално, ко добије пропагандни рат, тај је победио. Стање на терену постаје секундарна ствар.
А то је тако било и раније. Само техника није била на овом нивоу па је било теже изводљиво.

 

[Casual Observer]

Интересантна ствар колико је, уствари, пропаганда важна.
Мени је то тек сад, кроз овај руско-украјински сукоб, постало кристално јасно. Раније сам то схватала, онако, више као неки податак успут.
Буквално, ко добије пропагандни рат, тај је победио. Стање на терену постаје секундарна ствар.
А то је тако било и раније. Само техника није била на овом нивоу па је било теже изводљиво.

Буквално, ко добије пропагандни рат, тај је победио. Стање на терену постаје секундарна ствар.

To ipak važi samo za male i slabe zemlje i dirigovane ratove: verovalo se i u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata da su “u stvari oni pobedili”…

 

[Софија]

To ipak važi samo za male i slabe zemlje i dirigovane ratove: verovalo se i u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata da su “u stvari oni pobedili”…

Не знам али ми се чини да је то данас бр.1 ставка ратовања.
У прокси рат спада и пропаганда јер фантастично спушта морал супротној страни.
Сетимо се почетка СВО и наратива како ће Руси то решити за два дана.
Та пропаганда се гурала, уствари, са запада.
Јасно је да се тај сукоб не може решити, ево, ни за две године.
Али штета је руском угледу нанета кроз накнадно коментарисање како су , уствари, слаби, шупљи, овакви-онакви, кад им не иде то да заврше.

Није тема али си ме подстакао причом о немачкој пропаганди након рата.

 

[NickFreakyrgios]

Рекох Куртигури су имсли везе са Бугарима за Оногуре је моја сумња јер их зовемо Оугрима.
То како сами себе зову јесте важно али то само доказује да су оба имена егзоними.

@Casual Observer
Владимир Ћоровић борбе Бугара и Гота.

"На плодна подручја, која беху напустили Готи, кренуло је више варварских племена. Северна граница Царевине имала је ту доста незаштићених прелаза, јер цар Зенон није могао да место Гота њихову одбрану повери својој војсци. Као врло активни јављају се на тој страни, одмах после одласка Гота, хунски Бугари. Бугари су азиског порекла, хунско племе с нешто мешавине, што им и име каже (у турско-монголском bulgha значи "мешати"). Припадају јужно-татарској раси (чагатај), а по језику су најсроднији чувашкој групи, очуваној у источној Русији, у области Поволожја. Њих су повукли са собом Хуни; "стара Бугарска", како се у VII веку зове њихова постојбина, била је претежно у кубанској области. Већ 482. год. звао их је цар Зенон у помоћ против Гота. У борби с Готима Бугари нису имали среће; али су зато сад, после њихова одласка, желели да се богато окористе."

Требам ли ја сад да зеленим на твоје постове?

 

[Casual Observer]

@Casual Observer
Владимир Ћоровић борбе Бугара и Гота.

"На плодна подручја, која беху напустили Готи, кренуло је више варварских племена. Северна граница Царевине имала је ту доста незаштићених прелаза, јер цар Зенон није могао да место Гота њихову одбрану повери својој војсци. Као врло активни јављају се на тој страни, одмах после одласка Гота, хунски Бугари. Бугари су азиског порекла, хунско племе с нешто мешавине, што им и име каже (у турско-монголском bulgha значи "мешати"). Припадају јужно-татарској раси (чагатај), а по језику су најсроднији чувашкој групи, очуваној у источној Русији, у области Поволожја. Њих су повукли са собом Хуни; "стара Бугарска", како се у VII веку зове њихова постојбина, била је претежно у кубанској области. Већ 482. год. звао их је цар Зенон у помоћ против Гота. У борби с Готима Бугари нису имали среће; али су зато сад, после њихова одласка, желели да се богато окористе."

Требам ли ја сад да зеленим на твоје постове?

Treba prvo da objasniš pojam tog ‘tursko-mongolskog’, dalje da objasniš kako su to Huni bili “Turci” kad niti jedna sačuvana reč niti ime nije ni u kakvoj vezi sa bilo kojim turskim jezikom, onda da daš bilo kakvu argumentovanu naznaku kojim su uopšte jezikom govorili Avari - vladajući klan nije govorio turskim jezikom niti iz jedne grupe. Verovanja starih autora ≠ fakti, verovalo se tada baš u sve i svašta.

P.S.
Prodaju romantičarskih magli i turanističke mitologije organizovati na nekoj drugoj temi.

 

[Casual Observer]

@Casual Observer
Владимир Ћоровић борбе Бугара и Гота.

"На плодна подручја, која беху напустили Готи, кренуло је више варварских племена. Северна граница Царевине имала је ту доста незаштићених прелаза, јер цар Зенон није могао да место Гота њихову одбрану повери својој војсци. Као врло активни јављају се на тој страни, одмах после одласка Гота, хунски Бугари. Бугари су азиског порекла, хунско племе с нешто мешавине, што им и име каже (у турско-монголском bulgha значи "мешати"). Припадају јужно-татарској раси (чагатај), а по језику су најсроднији чувашкој групи, очуваној у источној Русији, у области Поволожја. Њих су повукли са собом Хуни; "стара Бугарска", како се у VII веку зове њихова постојбина, била је претежно у кубанској области. Већ 482. год. звао их је цар Зенон у помоћ против Гота. У борби с Готима Бугари нису имали среће; али су зато сад, после њихова одласка, желели да се богато окористе."

Требам ли ја сад да зеленим на твоје постове?

Припадају јужно-татарској раси (чагатај), а по језику су најсроднији чувашкој групи

Evo npr ovo torpedira celu teoriju: čagatajski (šaz-turski) se pojavio vekovima posle događaja o kojima se ovde piše, a lir-turski čuvaški ne pripada ni izbliza istoj grupi - isto kao kad bi se tvrdilo da su recimo kijevski vladari Igor i Olga govorili današnjim srpskim književnim jezikom - uprkos geografskoj i vremenskoj nemogućnosti.

 

[Casual Observer]

Не знам али ми се чини да је то данас бр.1 ставка ратовања.
У прокси рат спада и пропаганда јер фантастично спушта морал супротној страни.
Сетимо се почетка СВО и наратива како ће Руси то решити за два дана.
Та пропаганда се гурала, уствари, са запада.
Јасно је да се тај сукоб не може решити, ево, ни за две године.
Али штета је руском угледу нанета кроз накнадно коментарисање како су , уствари, слаби, шупљи, овакви-онакви, кад им не иде то да заврше.

Није тема али си ме подстакао причом о немачкој пропаганди након рата.

Problem je što se i predstava o moralu neke od zaraćenih strana na kraju krajeva stice sa televizije koja ima svoj narativ: da ne skrećemo sa teme, svi se sećaju kako je CNN izveštavao sve do samog trenutka bekstva iz Afganistana: sve se posmatra iz perspektive devedesetih - koliko je recimo relevantno u šta se veruje ili ne veruje u Nemačkoj (manje zemlje EU da ne pominjemo) kada se uzme u obzir da ta ista Nemačka već sada ima GDP manji od četvrtine kineskog? I opet se stvar ne bi promenila, čak i kad bi se na nemački dodali kumulativni GDP UK, Francuske i Japana, tj i svih zemalja koje su u Prvom svetskom ratu učestvovale od samog početka.

 

[NickFreakyrgios]

Treba prvo da objasniš pojam tog ‘tursko-mongolskog’, dalje da objasniš kako su to Huni bili “Turci” kad niti jedna sačuvana reč niti ime nije ni u kakvoj vezi sa bilo kojim turskim jezikom, onda da daš bilo kakvu argumentovanu naznaku kojim su uopšte jezikom govorili Avari - vladajući klan nije govorio turskim jezikom niti iz jedne grupe. Verovanja starih autora ≠ fakti, verovalo se tada baš u sve i svašta.

P.S.
Prodaju romantičarskih magli i turanističke mitologije organizovati na nekoj drugoj temi.

Немам ја шта да објашњавам звучиш као неки дечко ко да су народи живели у резерватима ограђени бодљикавом жицом.
За време доминације Атиле Готи су били највећи Хуни. Требам ли објашњавати како су Готи сад косооки Хуни? Да ли си икад бар одгледао играни филм о степским народима? Туњаш , Џингис кан? Како се уједињују коњички кланови?
Ти мислиш да су коњичке групе мерили другима индекс лобање , дужину фалуса , степен изккивљености очију па одлучивсли да ли ће их примити у клан или не?
Како су 7 тракијских словенских племена постали Бугари?

Прво Ћоровић је један од највећих бугаромрзаца кога Бугари оптужују не тотално без разлога за расизам.
Који је поставио теорију Бугари од булга-мешати се-мешанци.
Како су постојале очигледне разлике између њих и Словена и како су векови требали да Словени то превазиђу. Тек супермацијом Темерлана и његовог успеха у рату са царством расте полако њихов углед код Словена.
Иако их није никако волео Ћоровић није игнорисао историјске факте.

Које ти тек магле продајеш лингвистички? Па читав Барбарикум и део Франака изван римске границе су постали Хуни за време Атиле иако нису ни знали реч хунског језика !?
О каквим ти тек глупостима причаш да је неко морао да научи језик да би постао држављанин хунске земље , аварског каганата или Монголије?
Па није то била данашња Мађарска и Орбан.

Терет доказивања је на уврђменим дечацима који прихватају историју као стрипове и бројеве издања који им се свиђају који не. Имају своју замишљену идеологију у глави па би читаву историју да уклопе њу па су према томе историчари подељени на оне који ми се уклапају који не.
Ови који ми се не уклапају у идеологију засигурно су романтичари ови који да ти су суперкритични јер су део мог умишљеног историјског наратива.

Видиш да се налазе већ на Кубану где историја затиче Србе у 2. веку одмах после Азоровог мора? Истом рутом или марком се крећу и Бугари.
У јерменској хроници је описан долазак Бугара на Кавказ у 1. веку н.е
Сасвим могуће да изазивају сеобу Срба јер ће се током 2. /3.века наћи на матичном месту кавкаских Срба.

 

[Лички гусар]

Pogledajte prilog 1598973

само спрчите 25 бустера и све ће бити у најбољем реду
5Г хахахахахахахахах

 

[Bastiani]

Интересантна ствар колико је, уствари, пропаганда важна.
Мени је то тек сад, кроз овај руско-украјински сукоб, постало кристално јасно. Раније сам то схватала, онако, више као неки податак успут.
Буквално, ко добије пропагандни рат, тај је победио. Стање на терену постаје секундарна ствар.
А то је тако било и раније. Само техника није била на овом нивоу па је било теже изводљиво.

Па наравно, Софија. Само помисли да је деценијама важило, па чак и данас, да је Рамзес II победио у Бици код Кадеша (прва у историји у смислу да о њој постоје подаци). Јер су сви сачувани записи потицали из египатских хијероглифа који су у суштини фараонова пропаганда. У ствари, Рамзес је битку изгубио, у најбољем случају је било нерешено. И наредне 62 године своје власти никада више није ратовао.

 

[NickFreakyrgios]

Па наравно, Софија. Само помисли да је деценијама важило, па чак и данас, да је Рамзес II победио у Бици код Кадеша (прва у историји у смислу да о њој постоје подаци). Јер су сви сачувани записи потицали из египатских хијероглифа који су у суштини фараонова пропаганда. У ствари, Рамзес је битку изгубио, у најбољем случају је било нерешено. И наредне 62 године своје власти никада више није ратовао.

Да али морамо узети у обзир да је Египат једина бронзана сила која се оджала приликом "најезде с мора" све је остало нестало Хетити , Угарити ту имамо неке преписке. Тај догађај свакако означава крај бронзаног доба иако се Египат одржао да је био потпуно поражен сигурно не би.
Оно што можемо сазнати од Рамзеса 2 да је неке народе познавао као плаћенике Лука ,Шардан и још неке. Сасвим могуће да је да златом успео да их окрене на своју страну или издејствује неко примирје.

 

[NickFreakyrgios]

Па наравно, Софија. Само помисли да је деценијама важило, па чак и данас, да је Рамзес II победио у Бици код Кадеша (прва у историји у смислу да о њој постоје подаци). Јер су сви сачувани записи потицали из египатских хијероглифа који су у суштини фараонова пропаганда. У ствари, Рамзес је битку изгубио, у најбољем случају је било нерешено. И наредне 62 године своје власти никада више није ратовао.

Ја сам овде помешао Рамзеса 2 са Рамзесом 3. Свакако победе није било али велики проблем Хетитима су стварали Асирци зато су морали склопити споразум са Египћанима. Са друге стрсне Хетити нису могли успостсвити чврсту власт на југу Сирије исто као што Египћани нису могли на северу одим да сруше хетитску државу што се није десило. Тако да тсј рат ништс није променио осим што су их околности нарочито Хетита натерали на мировни уговор.

 

[Brđanin]

Па наравно, Софија. Само помисли да је деценијама важило, па чак и данас, да је Рамзес II победио у Бици код Кадеша (прва у историји у смислу да о њој постоје подаци). Јер су сви сачувани записи потицали из египатских хијероглифа који су у суштини фараонова пропаганда. У ствари, Рамзес је битку изгубио, у најбољем случају је било нерешено. И наредне 62 године своје власти никада више није ратовао.

Zar nije prva opisana bitka bila Bitka kod Megida 1457. p.n.e.?
Kadeš je značajan zbog mirovnog ugovora, potpisanog oko 1270. p.n.e.

A u Bitka na Kadešu je bila nešto između nerešene i pobjede Hetita. Ali se ne kranj završilo nerešeno.

 

[Bastiani]

Zar nije prva opisana bitka bila Bitka kod Megida 1457. p.n.e.?
Kadeš je značajan zbog mirovnog ugovora, potpisanog oko 1270. p.n.e.

A u Bitka na Kadešu je bila nešto između nerešene i pobjede Hetita. Ali se ne kranj završilo nerešeno.

Moguće da postoje i neki raniji zapisi o bitkama. Ali kod Kadeša je detaljno rekonstruisana, takoreći kao neka moderna bitka. Naravno, onoliko koliko se može vrerovati tim rekonstukcijama.