Аустроугарски ултиматум Србији 23. јула 1914. године

[NickFreakyrgios]

дај један.
молим те, само немој да цитираш ону кривотворену изјаву војводе Мишића.

Не наравно ради се о интелектуалцима који су прозрели или бар се плашили стварних намера Хрвата има монографија чим пронађем поставићу.

 

[Statler and Waldorf]

Дакле тотално негираш ставове Поноша и Твртка Јаковине?

натерао си ме да одгледам снимак Јаковине да бих чуо шта? оправдање хрватских разлоге за југословенско уједињење. ти мене зезаш?!

 

[Statler and Waldorf]

Не наравно ради се о интелектуалцима који су прозрели или бар се плашили стварних намера Хрвата има монографија чим пронађем поставићу.

којим интелектуалцима? дај бар једно име.

 

[NickFreakyrgios]

дај један.
молим те, само немој да цитираш ону кривотворену изјаву војводе Мишића.

 

[Лекизан]

ко је гласао против? нико.

Два посланика социјал-демократске странке.

 

[Scott Isle]

Свакако имамо пример Иве Андрића члана младе Босне преко кога су и неки ставови познати. Суштински била је наша копија младе Италије сличне организације.
Не треба мешати црнорукце са младом Босном иако су црнорукци помагали , наоружавали и тд. то су две различите ствари Босна је анексирана мимо воље њених грађана и држава у окружењу нико не може да им забраани дасе бране.

Ivo Andric nije primjer Mlade Bosne.
Mlada Bosna je ujedinjenje ili smrt. To je vojna carska organizacija. To su oruzani ratnici I veliki rodoljubi i veliki geopoliticki stratezi.

Mlada Bosna su Mustafa Golubic, Princip, ljudi koji su zivote dali ne samo za obnovu Carevine nego I za dolazak Rusa na nasu granicu, da imamo vojnu zaledjinu koju nemamo hiljadu godina.

Nije nam uspjelo prije drugog svjetskog rata da osiguramo zaledjinu, ni kroz vladarske brakove ni kroz vojne operacije prema Rumuniji I Bugarskoj, ni kroz rusku diplomatiju primjerice Sanstefanski Mir.
Golubic je dogurao do desne ruke Staljina. Taj nivo strucnosti. Ne zato sto je bio veliki komunista. Nego zato sto je to nama bilo potrebno.

Oni su na svemu tome radii.
Nije to nikakva Mlada Italija u franackom carstvu. Mozda je Ivo Andric million da jeste.

 

[Statler and Waldorf]

Pogledajte prilog 1586594

после битке свако је генерал, све је то накнадна памет. шта су писали у време 1914-1918? ништа.

 

[NickFreakyrgios]

Наставићу наравно колико буддм имао времена.

 

[NickFreakyrgios]

после битке свако је генерал, све је то накнадна памет. шта су писали у време 1914-1918? ништа.

Има и тога али шта очекујеш да је неко ко је прелазио Проклетије записивао то у дневнику?

 

[Statler and Waldorf]

Има и тога али шта очекујеш да је неко ко је прелазио Проклетије записивао то у дневнику?

од децембра 1914. (Нишка декларација) до децембра 1918. (проглашење уједињења) било је довољно времена (4 године!) да неко напише коју реч против тог срљања у Југославију.

 

[NickFreakyrgios]

 

[NickFreakyrgios]

од децембра 1914. (Нишка декларација) до децембра 1918. (проглашење уједињења) било је довољно времена (4 године!) да неко напише коју реч против тог срљања у Југославију.

Има стићићемо и до тога заиста нисам супермен на телефону!

 

[Shiv Ji Gongzi]

Зар неко мисли да су тадашњим обавјештајним круговима монархије били само идиоти, и да су у Србији имали нека сазнања која нису имале обавјештајне службе Аустро-Угарске? И ако су имали, а јесу, наравно да јесу, зашто нису спречили атентат?…
Што ће рећи да је моћним играчима, у обавјештајним службама а вјероватније у самом врху царства одговарао атентат. И да се могуће елиминише Фердинанд који је био сметњом њиховим плановима али прије свега као изговор за реализацију злочиначких намјера.

Da li se za ovih stotinu i deset godina pojavio bilo kakav dokument i/ili svedočenje koji na bilo koji način potvrđuju ma kakvu umešanost austrougarskih obaveštajnih službi i moćnih igrača u atentat na Ferdinanda…?! Od toga šta je nekome odgovaralo ili nije pa do toga bude umešan u atentat na sopstvenog prestolonaslednika zjapi poprilična praznina ako smem da primetim.

Inače, takva vrsta promišljanja nije ništa novo odmah da se razumemo, jer je na primer beogradska Politika dan nakon atentata tvrdila da su Austrougari sami ubili Ferdinanda a sada svaljuju krivicu na drugoga pa zato izmišljaju srpske atentatore samo da bi lažno okrivili Srbiju, dok je naš poslanik u Rusiji, Miroslav Spalajković, odmah posle atentata dao prvo intervju za jedan dnevni list u Petrogradu gde je tvrdio kako ne postoji bilo kakva Crna ruka u Srbiji i da su to sve izmišljotine austrougarskih službi, da bi onda sutra za drugi dnevni list rekao i kako je najobičnija laž da su atentatori dobili oružje u Beogradu, odnosno da to jezuiti mute vode i izmišljaju svašta.

 

[Khal Drogo]

Da li se za ovih stotinu i deset godina pojavio bilo kakav dokument i/ili svedočenje koji na bilo koji način potvrđuju ma kakvu umešanost austrougarskih obaveštajnih službi i moćnih igrača u atentat na Ferdinanda…?! Od toga šta je nekome odgovaralo ili nije pa do toga bude umešan u atentat na sopstvenog prestolonaslednika zjapi poprilična praznina ako smem da primetim.

Начин на који си цитирао моју објаву није допуштен правилником форума. Између двије реченице моје објаве избацио си садржај између а ниси то одвојио тако да издвојена објава на коју одговараш има другачији смисао од оног што сам написао у објави.

Неважно, закључак је мој, на основу оног што сам написао у објави. И прије и током тог за Ферду трагичног дана бјеше низ несхватљивих безбједносних пропуста и брљотина, невјероватни слијед да се Фердинанд нашао на пар метара од Гаврила који је јео сендвич након што је у том метеђу био одустао од наума. Или је завршио сендвич. И ту је прво питање. Како се дођавола то уопште могло догодити. Све је учињено, несхватљиви пропусти, брљотине, намјерне или не, да атентат успије. Колико се истраживао сам атентат и колико су историци бунарали по архиву у Бечу и неким другим не могу рећи, но такво мишљење, то да је постојала завјера и у самом царству, није потпуно искључено, напротив. Уосталом, такво тумачење тих догађаја приказано је и кроз аустријски филм "Sarajevo (2014)" . Наравно у играном филму увијек постоји и одређена фикција, но изнесешена у филму интерпретација тих догађаја, позадине, итекако има основа и рађено је уз сарадњу са историчарима.

 

[Лекизан]

Питали су га ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈА САМА У РАТУ 1914… Одговор Николе Пашића био је и тужан и комичан​

Мало који политичар се овим послом бавио у тако компликованим и судбоносним временима као што је то био случај са Николом Пашићем. До 1914. године већ је био премијер Србије у четири наврата, променио је 3 владара и две династије, па није чудо што је и Први светски рат дочекао спреман и свестан величине тренутка. Из тих времена потиче и ова анегдота…

---

Управо је Никола Пашић био тај који је, као председник Владе однео одговор Србије на ултиматум који је, након убиства Франца Фердинанда у Сарајеву, послала Аустроугарска.
Одговор је био крајње попустљив – Србија, тек изашла из Балканских ратова, желела је да избегне сукоб, па су прихваћени сви захтеви Аустроугарске осим тачке 5. која би значила долазак аустроугарских истражних судија и полицајаца у Србију да воде истрагу на њеној територији.
Влада краљевине је учинила највеће могуће уступке, али су свеједно у моменту када су саставили одговор знали каква ће реакција Аустроугарске бити. Прича каже да је Никола Пашић, када је кренуо да однесе одговор, у знак жалости, обукао црно одело.
Састанак није трајао ни десет минута. Аустроугарски посланик Гизл већ је био спакован, саслушао је Николу Пашића и једноставно констатовао да је одговор “незадовољавајући” и да су од тог тренутка сви односи Србије и Аустроугарске прекинути. Чим је Пашић отишао, аустроугарски представник је сео у кочије, одвезао се ка пристаништу и пребацио се у Земун. Са њим је кренуло цело аустроугарско посланство.
Ипак, Никола Пашић је тог дана имао још један задатак… Требало је известити чланове српске владе о исходу састанка са Аустроугарским послаником и и званично им саопштити оно што су већ и сами наслућивали – да је рат неизбежан.

Незгодно питање и шаљив одговор​

Одмах по повратку Николе Пашића из аустроугарског посланства одржана је хитна седница на којој се расправљало о даљим корацима Србије.
Иако данас знамо да је предстојећа Аустроугарска објава рата била иницијална капсула која је у сукоб увукла већи део света, у оно време Србија је заправо, званично била усамљена. Наиме, сви савези који су постојали тицали су се балканских ратова и ниједна страна земља заправо није била у обавези да Србији притекне у помоћ у случају избијања сукоба.
Знали су то добро и српски оновремени политичари, али их то није спречило да се надају. Неки су били сигурни да ће “велика заштитница Србије” – Русија, сигурно прискочити у помоћ малој краљевини, други су тврдили да ће то учинити Француска, а било је и оних који су нагињали ставу да Србију Велика Британија неће оставити саму. Ипак, у суштини прави одговор на питање да ли ће се нека држава укључити у рат у случају да Аустроугарска нападне Србију, нико није знао.
Од Николе Пашића се захтевало да пружи конкретан одговор. Као и већина, ни он није знао шта ће се догодити, и на све начине је избегавао да одговори. Ипак, када више није имао куда, анегдота каже, искористио је своје политичко искуство и извукао “кеца из рукава”.
На директно питање министра Војислава Вељковић да ли је Србија сама у овом рату, Пашић је мирно одговорио: “Није сама!”.
На питање “А ко ће то бити са нама у рату?” духовито је договорио: “Ми и Аустроугарска!”.

Највећи сукоб у дотадашњој историји​

Ипак, време је показало да је бојазан српских политичара у том тренутку била неоправдана… бар што се савезника тиче.
Аустроугари су 28. јула 1914. године објавила рат Србији и још исте вечери бомбардовала Београд, а ствари су се након тога одвијале муњевитом брзином – Русија је 28. јула наредила мобилизацију, а на ово је реаговала Немачка која је 1. августа објавила рат Русији. Два дана касније, у рат је ушла и Француска, а затим и Британија.
До краја лета у рату се нашло преко две трећине Европе, а више од 70 милиона људи је било под оружјем.
https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/nikola-pasic-anegdota

 

[Scott Isle]

I pobjedili smo njemacku bandu.
I nije bio u pravu, ratovali su svi.

 

[Pumpaj Dinstanović]

сматра свако ко тврди да су учесници тог догађаја чинили добро отаџбини и целом српском народу.

Ima sasvim jednako, ako ne i više, argumenata da se nazovu izdajnicima.

 

[Shiv Ji Gongzi]

Начин на који си цитирао моју објаву није допуштен правилником форума. Између двије реченице моје објаве избацио си садржај између а ниси то одвојио тако да издвојена објава на коју одговараш има другачији смисао од оног што сам написао у објави.

Неважно, закључак је мој, на основу оног што сам написао у објави. И прије и током тог за Ферду трагичног дана бјеше низ несхватљивих безбједносних пропуста и брљотина, невјероватни слијед да се Фердинанд нашао на пар метара од Гаврила који је јео сендвич након што је у том метеђу био одустао од наума. Или је завршио сендвич. И ту је прво питање. Како се дођавола то уопште могло догодити. Све је учињено, несхватљиви пропусти, брљотине, намјерне или не, да атентат успије. Колико се истраживао сам атентат и колико су историци бунарали по архиву у Бечу и неким другим не могу рећи, но такво мишљење, то да је постојала завјера и у самом царству, није потпуно искључено, напротив. Уосталом, такво тумачење тих догађаја приказано је и кроз аустријски филм "Sarajevo (2014)" . Наравно у играном филму увијек постоји и одређена фикција, но изнесешена у филму интерпретација тих догађаја, позадине, итекако има основа и рађено је уз сарадњу са историчарима.

Ukoliko se samo malo bolje zagledaš primetićeš da su stavljene tri tačke … između ta dva dela, što je inače standardizovani način da se odvoje delovi citiranog teksta i pri tome sam sve razdvojio u dva zasebna reda. Da sam eventualno ostavio i prazan red između ta dva dela onda bi ispalo kao da su to dva sasvim različita citata, pokušaj i sam pa ćeš videti. Pri tome nisam ništa bukvalno promenio u smislu onoga što je rečeno, sem što sam izbacio onaj deo gde ti pričaš o Kenediju i nekim nelogičnostima vezanim za atentat na Ferdinanda tj samo dalje razrađuješ jednu te istu temu te neke navodne zavere u koju su bile umešane austrougarske službe i ti neki moćni igrači u carstvu.

Pozivanje na bilo kakve igrane filmove ili serije je pomalo neozbiljno ako smem da primetim, a ako je bilo šta u tom filmu vezano za tu neku navodnu zaveru rađeno u saradnji sa istoričarima izvoli pa navedi koji su to tačno istoričari i na koje se istorijske izvore oni pozivaju. Inače je napisano bukvalno omanje brdo ozbiljnih dela koja se bave kako Sarajevskim atentatom tako i razlozima za početak 1. Svetskog rata u proteklih stotinu godina, i koliko znam niko nije do sada izneo niti jedan jedini dokument kojim bi se takva navodna zavera potvrđivala. Sve arhive su decenijama već otvorene ali iz nekog razloga niko nije našao bukvalno ni slovo o tome da su austrougarske službe znale da se sprema atentat u Sarajevu a kamoli da su sa tim nekim moćnim igračima bile i umešane u isti.

Ono što se na primer takođe zna za to „upozorenje” srpske vlade Beču je da je naš poslanik Jovan Jovanović Pižon u razgovoru sa Bilinjskim molio da se ništa od izrečenog ne shvati kao bilo koji oblik zvanične komunikacije. Tako je naime Bilinjski rekao svom bliskom saradniku Paulu Flandraku odmah nakon tog razgovora a ovaj o tome posvedočio 1925. u članku za Neues Wiener Journal pod naslovom Bilinski’s Eingreifen in die Auswartige Politik.

 

[Pumpaj Dinstanović]

после битке свако је генерал, све је то накнадна памет. шта су писали у време 1914-1918? ништа.

Da, godinama posle svako je svašta izmišljao.

Čak je i Stjepan Radić kasnije pričao kako je, tobože, Hrvatima govorio da ne treba da seljaku kao guske u maglu. Ono što se u zadnje 3 decenije toliko često i krivo citira u hrvatskim medijima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Problem sa realističnim pogledom na atentatore iz Mlade Bosne, ili možda preciznije na Crnu ruku, zato što su mladobosanci bili iskreni i poptuno idealistički klinci kojima je manipulisano i koji zloupotrebljeni (tako sa i njih treba posmatrati kao žrtve), jeste taj kultni status koji je kroz stotinjak godina građen o njima, a u najnovije vreme od 2014. godine i jubilarne stogodišnjice još i dodatno učvršćivan.

Mnogi ljudi smatraju da postoje neki neprijatelji koji su se oglušili i stoga, zaslužuju smrt obrni-okreni, bez ikakvog obzira na političke konsekvence i bez ikakve trunke geopolitičke oštroumnosti, a u najgorim slučajevima čak i moralnih principa, pa se ide do toga da se i potpuno opravdavaju zločini tj. neka fundamentalno nehumana dela ili ako je to politički podobno. I s druge strane, postoji strah od toga da se neko ne etiketira nedovoljno velikim Jugoslovenom ili Srbinom ako li se usudi da dovede tako nešto u pitanje, pa odmah postaje i autošovinista, neko ko više razmišlja (!) o tuđim interesima (ironije li) i drugo.

Mene ti idealizatori ili čak apologete sarajevskih atentatora u dobroj meri podsećaju na ispranosr mozga kojom razni analitičari govore o ratu u Ukrajini, ne dovodeći njene uzroke ni na koji način sa širenjem NATO pakta i pokušavajući da opravdaju sve svoje poteze u Kijevu, od evromajdana, pa na dalje. Ili, kao kada bi neko odlučio sada da bombarduje Peking radi Ujgura i onda posle nuklearnog holokausta ili preživelima po bunkerima priča kako, tobože, niko nije mogao proceniti da će bombardovanje kineske prestonice dovesti do Trećeg svetskog rata - ili, još gore, da opravdava one koji lansirali ICBM-ove kao 'dobre momke' i 'heroje' koje treba veličati, zato što su se borilo za pravdu i slobodu Ujgura.

Neki ljudi bi opravdali ili našli bilo kakav mogući izgovor za svaki postupak nekog sopstvenog sunarodnika ili svoje države, ma kakav god on bio.

 

[Scott Isle]

не могу да верујем да било ко данас, са ове дистанце, сматра да је Сарајевски атентат био Србима на корист.

Ne mogu ni ja da vjerujem da bilo ko podrzava Austrijsku okupaciju i protiv je srpske Carevine, ali eto ima vas.

 

[Khal Drogo]

... sem što sam izbacio onaj deo gde ti pričaš o Kenediju i nekim nelogičnostima vezanim za atentat na Ferdinanda tj samo dalje razrađuješ jednu te istu temu te neke navodne zavere u koju su bile umešane austrougarske službe i ti neki moćni igrači u carstvu.

Примјер атентата на Кенедија сам узео јер су код тог атентата наглашени пропусти и брљотине безбједносних служби. Баш збох тога што је тих пропуста и несхватљивих одлука приликом сарајевског атентата било кудикамо више.

Pozivanje na bilo kakve igrane filmove ili serije je pomalo neozbiljno ako smem da primetim,

Нисам се позивао него сам примијетио да и кроз примјер приказа догађаја у том филму постоји такво мишљење.

Sve arhive su decenijama već otvorene ali iz nekog razloga niko nije našao bukvalno ni slovo o tome da su austrougarske službe znale da se sprema atentat u Sarajevu a kamoli da su sa tim nekim moćnim igračima bile i umešane u isti.

Зависи колико се темељито истраживало и претресала грађа. Такође врло тешко ћемо наћи неки документ који би био доказом завјере (ни у случају поменутог атентата на Кенедија нећемо наћи документ који би био доказом завјере па опет није баш претјерано велики број оних који вјерују у "званичну верзију"), па и ако постоји (тешко ал ајде) велико је питање да ли ће се такав документ обзнанити или скрајнути. И историци у таквим случајевима када су у питању нова сазнања о важним историјским догађајима као што су атентати важних личности, не служе увијек историји већ некад политичким елитама и актуелним процесима гдје није пожељно преиспитивати прихваћену интерпретацију.

 

[Khal Drogo]

Ако су младобосанци у минулим временима били идеализовани, задњих пар деценија све више се намеће наопако мишљење како су (својим сулудим чињењем) само натоварили биједу, несрећу и страдање Србији и српском народу, а богами и све више се проглашавају кривцима за зло које је Србију задесило. При чему се занемарује да је њихов чин био само изговором Аустроугарској (а изговор је могао бити прелет врабаца из Србије и било шта) да спроведе своје злочиначке намјере.

Када је у питању тајна организација "Уједињење или смрт" и Апис, они никад нису били идеализовани. Јесу у времену друге Југе били рехабилитовани, но задњих деценија све више се демонизују, проглашавају тим мрачним силама које су због својих суманутих идеја искористили младобосанце (иако и ту не постоји докемент који би био доказом уплетености црнорукаша у сарајевски атентат) увеле Србију у рат о катастрофу.

 

[Shiv Ji Gongzi]

Зависи колико се темељито истраживало и претресала грађа.

U pitanju je inače jedna od bukvalno najobrađivanijih istorijskih tema kojom se bavilo ko zna već koliko istoričara i za razliku od ubistva Kenedija skoro pa niko se nije bavio tom nekom zaverom, prevashodno iz razloga što su nelogičnosti minimalne a dokazi za krivicu Principa i ekipe iz Mlade Bosne, odnosno Apisa, Tankosića i Crne Ruke nebrojeni i da se tu sve poklapa. Inače za atentat na Kenedija, za razliku od onog na Ferdinanda, postoje itekako uverljivi materijalni dokazi da je zvanična teorija krajnje problematična, tipa čuveni Zapruderov film iz koga je jasno da Osvald nije mogao da to uradi sam koristeći to oružje, tj da su postojali još neki atentatori na drugim pozicijama.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Свакако имамо пример Иве Андрића члана младе Босне преко кога су и неки ставови познати. Суштински била је наша копија младе Италије сличне организације.

Najviše je ličila na i pod direktnijom inspiracijom Mlade Hrvatske bila. Uz nekoliko bitnijih razlika; Mlada Hrvatska je okupljala mahom studentariju, a Mlada Bosna tek ponekog studenta i uglavnom srednjoškolce, zato što univerzitetsko obrazovanje još uvek nije bilo uvedeno u BiH.