Турци могу да причају шта хоће, јер историјске чињенице говоре нешто друго. турски савремени извори о Муратовој погибији на Косову ћуте, јер је погибија султана, као и околности тог догађаја била за Турке шокантан и врло непријатан догађај. тек су касније смислили причу како је, наводно, Мурат (као Косовка Ђевојка) после битке шетао бојним пољем и превртао по лешевима и тако док се он тиме бавио, један притајени Србин, који се правио мртав, скочи са тла и зарије султану нож у стомак. хит!

као сценарио за Монти Пајтон. а уствари је снажан удар српске тешке коњице био усмерен на једну врло видљиву и јасно обележену тачку- султанов чадор. то је био колико незаустављив и смртоносан, толико и самоубилачки подухват.. али циљ је остварен. тижо је, наравно била велика срамота за турску одбрану, која је пољуљала мит о непобедивости Османлија. зато су радије писали како је Бајазит искористио битку да уклони оца и преузме власт, него да кажу шта се стварно десило.