Аустроугарски ултиматум Србији 23. јула 1914. године

Када је у питању однос високих кругова у Аустро-Угарској монархији према Србији он је почетком ХХ вијека био агресиван уз честе позиве високих званичника за акцију против Србије. Ту је, како сам већ написао, предњачио у позивима на рат мачелник генералштаба од 1906.гиодие Франц Конрад фон Хецендорф који је (по британском историку Џону Мејсону) само током 1913-е и 1914-е до јуна мјесеца најмање двадесет пет пута је позивао на рат против Србије. Ратоборних и хушкачких позива за акцију против Србије бјеше и од стране других високих званичника у монархији.

Када је у питању политика Франца Фердинанда он је био увјерени апсолутиста који је сматрао погубним споразум из 1867.године о дуалном уређењу царства. Залагао се за давање јаче аутономије словенским народима, више како би ослабио мађаеску снагу и утицај кроз концепт двојне монархије. Уопште према Мађарима имао је снажну нетрпељивост, анимозитет, што је кроз подоста свједочења остало забиљежено, имао би и несмотрене реакције, сматрао је Мађаре непоузданим, нелојалним, потенцијалним издајницима, остало је примјећено да би љутито реаговао када би припаднуици хусарског пука (његова лична пратња) говорили мађарским иако је мађарски био службени језик у монархији и званични језик тог пука.

Када је однос према Србији у питању, није лако дати једноставно виђење. Наизглед био би често у сукобу са Францом Конрадом фон Хецендорфом који је предњачио у хушкачким и ратобоеним позивима према Себији, према Луиђију Абертинију (овдје стр. 7-11) ужасавао се рата са Србијом због бојазнии да ће то изазвати сукоб са Русијом са којом је тежио остати у добрим односима, по свједочењу почетком 1913,ггодине једном је изјавио "Чак и под претпоставком да се нико други не умијеша: шта бисмо добили од тог рата? Само још један чопор убица и ниткова и неколико шљива.". Кроз такву изјаву видимо и шта је мислио о Србима. Такође залагао се и ако дође до рата са Србијом, то мора бити ограничено на мјеру кажњавања, не и анексије Србије монархији
Међутим остало је забиљежено да је управо Франц Фердинанд у новембру 1912.године њемачком цару Вилхелму изложио такве агресивне намјере према Србији тражећи подршку за инрервенцију против Србије. Ту подршку није тада добио. Њемачка ће промијеити свој однос током јулске кризе 1914.године.

Ипак иако привиодно у сталном сукобу са Конрадом око ратоборне политике према Србији, фон Хецендорф није постајао умјеренији како би се очекивало, него све агресивнији у хушкачмим позивима за напад на Србију. Такође ваља имати на уму да је управо Франц Фердинанд издејствовао пензионисање (овдје стр 136) Фридриха фон Бек-Ржиковског, човјека од повјерења цара Франца Јозефа и постављање Франца Конрада фон Хецендорфа, овај хушкач за рат против Србије је његов кадар, његов избор.
Тако да бих политику Франца Фердинанда према Србији и Србима оцијенио прије амбивалентном него умјереном, прилагођавао се околностима и тренутној датој потреби.
 
Када је однос према Србији у питању, није лако дати једноставно виђење. Наизглед био би често у сукобу са Францом Конрадом фон Хецендорфом који је предњачио у хушкачким и ратобоеним позивима према Себији, према Луиђију Абертинију (овдје стр. 7-11) ужасавао се рата са Србијом због бојазнии да ће то изазвати сукоб са Русијом са којом је тежио остати у добрим односима, по свједочењу почетком 1913,ггодине једном је изјавио "Чак и под претпоставком да се нико други не умијеша: шта бисмо добили од тог рата? Само још један чопор убица и ниткова и неколико шљива.".
Samo da ti kažem kako je pozivanje na Albertinija i njegovo delo The Origins of the War of 1914, nešto što je za svaku pohvalu jer je on za razliku od nekih kasnijih tra-la-la pop istoričara, ovde pominjanih ne od tebe naravno, neko ko je akademski istoričar i koji je to svoje trotomno delo napisao krajnje ozbiljno gde je za sve što tvrdi upotrebljavao primarne istorijske izvore u vidu arhivske građe.
 
Poslednja izmena:
Овде си нешто помешао Наполеон је укинуо Свето Римско Царство 1806.
Немачки рајх је службено име за Немачку 1871-1943. Развило се уједињавањем делова Светог Римског Царства.
jel bi to onda znacilo da se oni smatraju naslednicima Светог Римског Царства?
 
jel bi to onda znacilo da se oni smatraju naslednicima Светог Римског Царства?
Аустрија вуче ту традицију Немачка је већ нешто друго уједињени делови полисе које су се истргле из светог римског царства и створиле немсчку државу или царевину рајх. Идеолошки и они су се угледали на Рим али на један други начин , право јачег и тд. Заправо Немачка је једна од најмлађих држава млађа од САД.
 
То је била Аустро-Угарска, која је изгубила рат са Србијом 1914. Према Јутјуб каналу Трибалија глобал, Немачка је у том тренутку понудила сепаратни мир Србији, нудећи јој Босну и Херцеговину. Српска влада је то одбила зарад савезништва са Антантом и уједињења Срба, Хрвата, и Словенаца.

Немачку су интересовали изградња немачке нације и привреде и нафта, Србија није угрожавала Немачку све док није ушла у савез са Антантом. Тако смо гинули зато да блискоисточна нафта припадне Британији и Француској и Русији, а не Немачкој.

Аустро-Угарска је била застарео концепт мултинационалног царства у време романтизма када су се градиле националне државе, једноставно време ју је било прегазило и није било начина да опстане. Само је требало сачекати да се распадне и изборити се за свој део. Са друге стране, Србија и Немачка су биле сличне, младе националне државе у пуном процвату, и као такве могле су наћи заједнички језик и договор.
Према Јутјуб каналу Трибалија глобал, Немачка је у том тренутку понудила сепаратни мир Србији, нудећи јој Босну и Херцеговину.
Teorija spada u domen psihološkog fenomena poznatog kao wishful thinking, čovek je to konstruisao na osnovu sopstvene maglovite predstave o nemačkim “predlozima” kojima je njihova obaveštajna služba pre Makenzenove ofanzive ispipavala da li je (i koliko, ukoliko je uopšte) srpska vlada bila demoralisana epidemijom tifusa i teškim gubicima u dotadašnjim borbama sa K und k - nemačka ideja je bila razbijanje Antante komad po komad, počev od najslabije karike u lancu, Srbije, pa preko Francuske, i eventualno Rusije (tada nisu znali koliku će štetu Rusima prirediti Kerenski i Lenjin, a posle katastrofe Austrougarske kod Pšemisla su shvatili i koliko je Rusija pre rata bila potcenjivana): do nove teorije o razbijanju Antante komad po komad su došli u želji za konstruisanjem makar i prividno realističnog plana daljeg toka rata kad im je posle Marne postalo jasno da je Šlifenov plan (brzo slamanje Frabcuske kao 1870/71., pa udar na Rusiju i izolacija Britanije koja bi se onda sama povukla sa trona) potpuno propao.
 
Samo da ti kažem kako je pozivanje na Albertinija i njegovo delo The Origins of the War of 1914, nešto što je za svaku pohvalu jer je on za razliku od nekih kasnijih tra-la-la pop istoričara, ovde pominjanih ne od tebe naravno, neko ko je akademski istoričar i koji je to svoje trotomno delo napisao krajnje ozbiljno gde je za sve što tvrdi upotrebljavao primarne istorijske izvore u vidu arhivske građe.
jer je on za razliku od nekih kasnijih tra-la-la pop istoričara
Na koje istoričare se tačno misli?
 
наравно да поричем, јер то није тачно. са изузетком Жумберка и целог тог неуспелог подухвата званог Марчанска унија, не постоји ниједан пример насилног и организованог превођења православних Срба у католичанство. Хабзбурзи су се држали оног што су обећали православним у Привилегијама.
Ovako nešto može da izjavi samo neko ko celokupnu srpsku istoriju vidi iz ugla najnovijih rekonstrukcija viđenja iz Drugog svetskog rata koja se svode na teoretisanje da je nekako trebalo naći “zajednički jezik sa Nemcima”. Inače se još 1848. pokušavalo i nalaženje zajedničkog jezika sa Mađarima, ali je Košut srpski predlog za saradnju sa mađarskim revolucionarima odbio sa indignacijom pa je Srbima jedino preostalo da slede Beč. Realpolitička stvarnost je da za ulazak u saveze strogo važi maksima da je za tango potrebno dvoje, nije u pitanju nikakva samousluga u kojoj se bira. Masovni savezi sa brojnim članstvima i nisu baš neki savezi nego formalizovane ekskluzivne interesne sfere sa strogom hijerarhijom: država klijent na repu hijerarhije po definiciji nije ničiji saveznik jer njeni interesi niukoliko ne obavezuju ni hegemonističku silu na čelu saveza, niti bilo koga ko je u hijerarhiji iznad nje - upravo je obrnuto.

Što se tiče teme, tj katoličenja pod Habzburzima, sumarna tvrdnja koja se iznosi, tj da “са изузетком Жумберка и целог тог неуспелог подухвата званог Марчанска унија, не постоји ниједан пример насилног и организованог превођења православних Срба у католичанство” nema nikakvog uporišta u stvarnosti - Marija Terezija je bila notorno netolreantna prema svima koji nisu bili katolici, njena jedina popustljivost se ogledala u tome da je tolerisala katolike istočnog obreda, tj unijate.

Preko svega, masa austrijskih dokumenata o neophodnosti isključenja svakog stranog religijskog uticaja na savest podanika demantuje ovu tvrdnju iz temelja:

15FDAEF6-1C37-4B7D-984B-E8A3D86D6F14.jpeg
 
да, али битан чинилац је и време. користите тезу да би до рата свакако дошло и да би Краљевина Србија свеједно била нападнута, да бисте том тезом оправдали чињеницу да је Црна рука дала савршен повод Швабама да нас нападну у апсолутно најнеповољнијем тренутку по нас. то јенкао да кажеш- човек је смран, пре или касније ће умрети, па је стога свеједно да ли ће умрети са 25 или 95. е па, није свеједно.
Čemu ovako gnevni postovi koji isključivo bateriju istoriografijom sa Peščanika? Da li tvrdiš i da je Crna ruka je bila u stanju da utiče i na nemačke procene da im se nova prilika za uspostavljanje dominacije nad Evropom i posle toga za nemačku Weltpolitik neće ukazati ukoliko ne skrše Francusku i Rusiju dok još uvek imaju izvesnu prednost?

Moram da podsetim na neumoljivu činjenicu da K und k Austrougarska nije bila velika sila osim u odnosu na Srbiju i da shodno tome nije mogla da odlučuje ni o kakvim ratovima bez nemačkog odobrenja a da su 1912. i nemački generalštab i Tirpic, tj Kajzerova mornarica smatrali da još uvek nisu dovoljno spremni za rat: K und k je povodom srpskih pobeda nad Turcima izvršila i mobilizaciju serije vojnih oblasti oko Srbije: Zagrebačke, Sarajevske, Splita/Dubrovnika i Temišvarske, a mobilisala je i snage za rat sa Rusijom.

Da li su Apis, Crna Ruka i Mlada Bosna pisali i Šlifenov plan i zahtevali izgradnju nemačke mornarice koja bi bila jača od britanske i francuske flote zajedno?
 
Pod diplomatske aktivnosti se da pretpostavim podrazumeva i prebacivanje oružja preko Drine u organizaciji vojne obaveštajne službe, odnosno priprema atentata na visoke austrougarske zvaničnike, kao i finansiranje datih aktivnosti od strane Rusije kojoj naravno nije do bilo kakvog rata kao ni Srbiji. Htele Švabe da nas sve sa Rusima satru, pa gotovo. Nismo tu ništa mogli da uradimo jer se nameračili zlotvori na nas iz čiste mržnje svoje.
Naravno, to što je na kraju ubijen Ferdinand je čista sve slučajnost, eto mlađarija neka rodoljubiva se samoorganizovala. Od džeparca svoga sve odvajali da bi mogli da putuju do Francuske i Švajcarske i tamo borave dogovora o atentatima radi. Ništa sa svime time nema pu-pu-pu ne-do-Bog Apis, možda je eto samo znao pa nije preduzeo mere.
Kao što vidimo iz ovog iznad Peščanik kod izrazito pogodnih može da izazove i ozbiljne oblike odvajanja od stvarnosti.

@Brđanin @Khal Drogo @Mrkalj
 
Otarzbina bi bila napadnuta sa tim i bez toga.
нема ничег ни лошег ни нечасног у намери Срба да се матици (матицама) припоје прекодринске области. нечасни и лоши су само поступци Аписове завереничке банде.
Nije kovala planove Austrougarska već Hötzendorf, a on to pored živog Ferdinanda nije mogao da progura ali ni pod tačkom razno.
Kakva je to zlocinacka drzava bila,vidi se iz toga da je glavni krivac za katastrofu u PSR Konrad von Hötzendorf,mirno i lepo proziveo starost ,bez ikakvih sankcija.
Da li bi kolege Statler and Waldorf i Gongzi mogli da nam pobliže objasne svoje tvrdnje o “pored živog Ferdinanda” i ono o zavereničkoj bandi? Možda je izvesnog nadvojvodu, tj Franca Ferdinanda u svojstvu glavnog pokrovitelja načelnika generalštaba K und k Konrada Hercendirfa trebalo dočekati i hlebom i solju? To što je on javno nazivao Srbe svinjama nije imalo nikakvih posledica, doduše jeste možda pomalo ohrabrivalo i podsticalo Hercendorfa da na svake dve nedelje izlazi sa novim projektima i zahtevima za eliminaciju Srbije, ipak nije to bilo baš tako strašno, valjda je moglo i gore? A možda je i njegovo zastupanje Starčevićeve velikohrvatske ideje koju je doduše realizovao tek Pavelić bilo dodatna otežavajuća okolnost za atentatore?


O glavnom pokrovitelju i osloncu Konrada Hercendorfa Francu Ferdinandu. Kolega @Shiv Ji Gongzi ovde piše i “Nije kovala planove Austrougarska već Hötzendorf, a on to pored živog Ferdinanda nije mogao”…
98363C52-0462-40F4-9BF1-B1B010583E0F.jpeg


Iz:

FC133518-1DC7-44D7-9F89-4C08BA4C6CA6.jpeg


Mađarska istoriografija o Francu Ferdinandu, glavnoj uzdanici ideje Velike Hrvatske:
2C8979D4-B690-4895-9C6E-0151AA1325C7.png


BULGARIA AND HUNGARY IN THE FIRST WORLD WAR: A VIEW FROM THE 21ST CENTURY
https://real.mtak.hu/119387/1/Demeter_Bolgar_kotet_online.pdf

@Brđanin @Khal Drogo @Meliot
 
Poslednja izmena:
Nisi pružio bukvalno niti jedan jedini dokaz, odnosno sve se svodi kako je Ferdinand nazivao Srbe pogrdnim imenima. Da i šta sa tim…!?
@Shiv Ji Gongzi to da je Ferdinand u Zagrebu rekao da će doček 1915. godine slaviti u Beogradu nije nešto što su ruske obaveštajne službe informisale Srbiju; kafana je bila prepuna; čuli su ga i videli ljudi.
Dakle tebi nije bitno ni to što je Franc Ferdinad Srbe nazivao svinjama, izgleda još manje to što je bio pokrovitelj glavnog zagovornika uništemja Srbije Konrada Hercendorfa, niti to što je sponzorisao frankovačke velikohrvatske planove u sklopu svojih planova o stvaranju Velike Austrije koji su inače, osim planiranog uništenja Srbije morali da dovedu i do opšteg rata i bez Sarajevskog atentata jer su podrazumevali i potpunu podelu Mađarske i njeno svođenje na status pokorene nacije?

O njegovom trijalizmu i pokroviteljskom stavu prema načelniku K und k štaba Konradu Hercendorfu:
0244369E-E7F3-4D77-9115-78A26077A2F4.jpeg

0D081FBA-66AC-4848-8A1B-9644BC7F6D4A.jpeg



O velikohrvatskoj orijentaciji celog političkog kruga okupljenog oko prestolonaslednika K und k Franca Ferdinanda:
B8505DD2-CA7B-45D4-B215-3025784A9165.jpeg


O njegovom sistematskom planskom izazivanju tenzija unutar Austrougarske:
80540AAE-E7A5-4304-A206-B2F18FC3E011.jpeg



Planovi Franca Ferdinanda za podelu Mađarske u sklopu stvaranja Velike Austrije, pokrovitelja Velike Hrvatske, tj trijalističke Jugoslavije:
B9C42DE6-422B-4B81-A2D6-B441A0166FF2.png




Začudo da kad je najzad likvidiran osim frankovaca i klerikalaca niko nije izražavao žaljenje za njime lično.
 
Dakle tebi nije bitno ni to što je Franc Ferdinad Srbe nazivao svinjama, izgleda još manje to što je bio pokrovitelj glavnog zagovornika uništemja Srbije Konrada Hercendorfa, niti to što je sponzorisao frankovačke velikohrvatske planove u sklopu svojih planova o stvaranju Velike Austrije koji su inače, osim planiranog uništenja Srbije morali da dovedu i do opšteg rata i bez Sarajevskog atentata jer su podrazumevali i potpunu podelu Mađarske i njeno svođenje na status pokorene nacije?

O njegovom trijalizmu i pokroviteljskom stavu prema načelniku K und k štaba Konradu Hercendorfu:

Pogledajte prilog 1592519
Očigledno treba da ti po deseti put objašnjavam da treba da priložiš dokaz u vidu primarnog izvora za bilo šta što tvrdiš, tipa da je Franz Ferdinad bio navodno, kao što nije, nekakav zaštitnik Conradu. Ova rečenica iz te neke knjige tj tog nekog zbornika radova koliko shvatam a koju je napisao neki neimenovani istoričar se avaj ne računa u bilo koju vrstu dokaza, sem valjda tebi.
 
Da li bi kolege Statler and Waldorf i Gongzi mogli da nam pobliže objasne svoje tvrdnje o “pored živog Ferdinanda” i ono o zavereničkoj bandi? Možda je izvesnog nadvojvodu, tj Franca Ferdinanda u svojstvu glavnog pokrovitelja načelnika generalštaba K und k Konrada Hercendirfa trebalo dočekati i hlebom i solju? To što je on javno nazivao Srbe svinjama nije imalo nikakvih posledica, doduše jeste možda pomalo ohrabrivalo i podsticalo Hercendorfa da na svake dve nedelje izlazi sa novim projektima i zahtevima za eliminaciju Srbije, ipak nije to bilo baš tako strašno, valjda je moglo i gore? A možda je i njegovo zastupanje Starčevićeve velikohrvatske ideje koju je doduše realizovao tek Pavelić bilo dodatna otežavajuća okolnost za atentatore?


O glavnom pokrovitelju i osloncu Konrada Hercendorfa Francu Ferdinandu. Kolega @Shiv Ji Gongzi ovde piše i “Nije kovala planove Austrougarska već Hötzendorf, a on to pored živog Ferdinanda nije mogao”…
Pogledajte prilog 1592512
To da je Ferdinand bio bilo kakva vrsta pokrovitelja Conradu može da izjavi samo neko ko bukvalno ništa ne zna o odnosima u vrhovima Austrougarske monarhije pred početak 1. Svetskog rata, ali kao samo napred odlično ti ide a posebno proces dokazivanja onoga što tvrdiš.
Dakle, koji su tačno dokazi u vidu originalnih dokumenata tj arhivske građe i/ili svedočenja koja potvrđuju tu fantazmagoriju o Ferdinandu kao Conradovom zaštitniku i/ili ratnom huškaču koji je sanjao da uništi Srbiju…?!!
Ukoliko ih ima, izvoli pa ih već jednom konačno priloži…!?!
Ukoliko ih nema, prestani već jednom da se copy-paste pozivaš na tuđe stavove i da to predstavljaš kao nekakve neoborive dokaze…!??
Mislim, postaje pomalo već zamorno a posebno što pri tome sve pršti od nekakve otužne patetike, pravedničkog busanja u grudi i pratećeg svrstavanja oponenata u raspravi u već neku odgovarajuću fioku na kojoj piše… Izdajnik… :kafa:
 
b) Nastavak serijala o K und k i njenoj snazi:

Brusilovljeva ofanziva koja je skršila svaku nadu u uspostavljanje svetske dominacije Kajzerovog Drugog nemačkog Rajha, katastrofa Centralnih sila koja je naterala Kajzerov Rajh da prebacuje jedinice na istok i time sprečila svaki nemački pokušaj kod Verdena: katastrofalni porazi nemačke Weltpolitik koje je Hitler svetio za vreme Drugog svetskog rata. Centralne sile su bile toliko svesne opasnosti od Rusije da su dovođena pojačanja čak i iz Turske koja se nadala da svoje učešće kasnije prikazuje kao doprinos spasavanju Berlina. Posle toga je Kajzeru jedino preostalo da se uzda u zločinca Lenjina koji je tada bio izolovan u Švajcarskoj.

Najveća bitka Prvog svetskog rata, u kojoj je Carska Rusija potpuno porazila Nemačku i K und k potpomognute Turcima:

The offensive involved a major Russian attack against the armies of the Central Powers on the Eastern Front. Launched on 4 June 1916, it lasted until late September. It took place in eastern Galicia (present-day northwestern Ukraine), in the Lviv and Volyn Oblasts. The offensive is named after the commander in charge of the Southwestern Front of the Imperial Russian Army, GeneralAleksei Brusilov. The largest and most lethal offensive of the war, the effects of the Brusilov offensive were far-reaching. It relieved German pressure on French forces at Verdun, and helped to relieve the Austro-Hungarian pressure on the Italians. It inflicted irreparable losses on the Austro-Hungarian Army, and induced Romania to finally enter the war on the side of the Entente. The human and material losses on the Russian side also greatly contributed to the onset of the Russian Revolution the following year.[9] It was the largest battle in World War I according to the total losses and forces of the parties.

Pogledajte prilog 1588195
Pogledajte prilog 1588194
Pogledajte prilog 1588196
Pogledajte prilog 1588197


@Brđanin @Khal Drogo


1918. године у Русији је почео дугогодишњи грађански рат који је однео милионе људских живота и стотине хиљада Руса оставио без отаџбине. Србија се 1918. године нашла међу земљама-победницама, а српска династија Карађорђевића стала је на чело нове православне монархије Срба, Хрвата и Словенаца. Тако је почела нова историјска епизода, која је српском и руском народу донела нове потресне и трагичне догађаје. Односи између Србије и Русије нису у сваком моменту били сјајни. Било је осцилација у односима, пре свега када је у питању Македонија – где је Русија била највећи заговорник поделе Македоније и одређених уступака које је српска влада требало да учини не би ли у некој будућој расподели територија могла да рачуна на компензације, што је за српску страну свакако представљало проблем. То питање Македоније и Бугарске, заједно са инсистирањем на офанзиви на аустроугарској територији, представљало је нешто што је током рата кварило српско-руске односе, а можемо рећи и да их је у неким моментима доводило у критичну фазу.

Руски цар спасио је српски народ и и његову „мртву војску“ после „Албанске голготе“ 1915. и 1916. године. Руси су ослободили Битољ и тако започели ослобађање наше поробљене отаџбине. Романови су страдали у револуцији, а Карађорђевићи недуго затим зато што на светској позорници више није било њиховог старог савезника. Многи су извргавали цара Николаја руглу, али он и краљ Петар Први Карађорђевић храбро су ушли у овај рат, бранили своје земље и на крају у томе успели. Његова одлука да пoмогне Србима одражавала је жељу руског народа. Тај догађај остаће у историји записан као једна од најсветлијих страница његовог живота“.

После пораза у Руско-јапанском рату (1904-1905) у Русији је покренута војна реформа, али она у тренутку када је почео светски рат није била завршена. На пример, због финансијских потешкоћа споро се обнављала њена ратна морнарица. Посебно је алармантан био недостатак савременог оружја, муниције, средстава везе и возила. У тако тешкој ситуацији Русија је покренула испоруку помоћи Краљевини Србији – најпре политичко-дипломатску, а убрзо затим и војно-хуманитарну.

https://www.kcns.org.rs/agora/srbija-i-rusija-u-prvom-svetskom-ratu-kruna-saveznistva/

Потпуно си једнодимензионалан човек ако нађеш извор који делимично потkрепљује твоју жељу и визију збивања све остало ћеш прогласити лажним и бацати ироније и подсмехе.
Говориш о правој историји а не понашаш се тако већ као у страначкој коалицији ко ме подржи тај је у праву и то је историја!

Није ништа црно- бело нарочито у модерном добу где постоји политика и цензура где многи извори и не вреде пуно.

Дизао си фрку омо Куртигура ? Да Куртигури јесу преци Бугара као што су Уртигури вероватно Мађара Оугра.
Ако су Плинијеви и Птоломејеви Срби преци Срба зашто нису и ови Бугара?
То никакве везе нема са Сан Стефанском Бугарском нити са бугарском егзархијом.

Стално тај квази патриотски наратив "but political end justifies means "
пошто је тако политички сам коректан и патриотски настројен према својој земљи што би у преводу значило У праву сам!
 
Očigledno treba da ti po deseti put objašnjavam da treba da priložiš dokaz u vidu primarnog izvora za bilo šta što tvrdiš, tipa da je Franz Ferdinad bio navodno, kao što nije, nekakav zaštitnik Conradu. Ova rečenica iz te neke knjige tj tog nekog zbornika radova koliko shvatam a koju je napisao neki neimenovani istoričar se avaj ne računa u bilo koju vrstu dokaza, sem valjda tebi.
Kako te nije blan da ovoliko lupetaš - piše crno na belo da jeste.
 
1918. године у Русији је почео дугогодишњи грађански рат који је однео милионе људских живота и стотине хиљада Руса оставио без отаџбине. Србија се 1918. године нашла међу земљама-победницама, а српска династија Карађорђевића стала је на чело нове православне монархије Срба, Хрвата и Словенаца. Тако је почела нова историјска епизода, која је српском и руском народу донела нове потресне и трагичне догађаје. Односи између Србије и Русије нису у сваком моменту били сјајни. Било је осцилација у односима, пре свега када је у питању Македонија – где је Русија била највећи заговорник поделе Македоније и одређених уступака које је српска влада требало да учини не би ли у некој будућој расподели територија могла да рачуна на компензације, што је за српску страну свакако представљало проблем. То питање Македоније и Бугарске, заједно са инсистирањем на офанзиви на аустроугарској територији, представљало је нешто што је током рата кварило српско-руске односе, а можемо рећи и да их је у неким моментима доводило у критичну фазу.

Руски цар спасио је српски народ и и његову „мртву војску“ после „Албанске голготе“ 1915. и 1916. године. Руси су ослободили Битољ и тако започели ослобађање наше поробљене отаџбине. Романови су страдали у револуцији, а Карађорђевићи недуго затим зато што на светској позорници више није било њиховог старог савезника. Многи су извргавали цара Николаја руглу, али он и краљ Петар Први Карађорђевић храбро су ушли у овај рат, бранили своје земље и на крају у томе успели. Његова одлука да пoмогне Србима одражавала је жељу руског народа. Тај догађај остаће у историји записан као једна од најсветлијих страница његовог живота“.

После пораза у Руско-јапанском рату (1904-1905) у Русији је покренута војна реформа, али она у тренутку када је почео светски рат није била завршена. На пример, због финансијских потешкоћа споро се обнављала њена ратна морнарица. Посебно је алармантан био недостатак савременог оружја, муниције, средстава везе и возила. У тако тешкој ситуацији Русија је покренула испоруку помоћи Краљевини Србији – најпре политичко-дипломатску, а убрзо затим и војно-хуманитарну.

https://www.kcns.org.rs/agora/srbija-i-rusija-u-prvom-svetskom-ratu-kruna-saveznistva/

Потпуно си једнодимензионалан човек ако нађеш извор који делимично потkрепљује твоју жељу и визију збивања све остало ћеш прогласити лажним и бацати ироније и подсмехе.
Говориш о правој историји а не понашаш се тако већ као у страначкој коалицији ко ме подржи тај је у праву и то је историја!

Није ништа црно- бело нарочито у модерном добу где постоји политика и цензура где многи извори и не вреде пуно.

Дизао си фрку омо Куртигура ? Да Куртигури јесу преци Бугара као што су Уртигури вероватно Мађара Оугра.
Ако су Плинијеви и Птоломејеви Срби преци Срба зашто нису и ови Бугара?
То никакве везе нема са Сан Стефанском Бугарском нити са бугарском егзархијом.

Стално тај квази патриотски наратив "but political end justifies means "
пошто је тако политички сам коректан и патриотски настројен према својој земљи што би у преводу значило У праву сам!
problem sa istorijom je što ima i istorijskog izvora koji umeju da opovrgnu nečije privatno viđenje konstruisano na ličnim iskustvima iz zadnjih nzm koliko godina.

Recimo da je nekima ovde neshvatljivo da je sada bogata država Austrija nekada bila trećerazredna sila u centru zaostale Austrougarske.
 
1918. године у Русији је почео дугогодишњи грађански рат који је однео милионе људских живота и стотине хиљада Руса оставио без отаџбине. Србија се 1918. године нашла међу земљама-победницама, а српска династија Карађорђевића стала је на чело нове православне монархије Срба, Хрвата и Словенаца. Тако је почела нова историјска епизода, која је српском и руском народу донела нове потресне и трагичне догађаје. Односи између Србије и Русије нису у сваком моменту били сјајни. Било је осцилација у односима, пре свега када је у питању Македонија – где је Русија била највећи заговорник поделе Македоније и одређених уступака које је српска влада требало да учини не би ли у некој будућој расподели територија могла да рачуна на компензације, што је за српску страну свакако представљало проблем. То питање Македоније и Бугарске, заједно са инсистирањем на офанзиви на аустроугарској територији, представљало је нешто што је током рата кварило српско-руске односе, а можемо рећи и да их је у неким моментима доводило у критичну фазу.

Руски цар спасио је српски народ и и његову „мртву војску“ после „Албанске голготе“ 1915. и 1916. године. Руси су ослободили Битољ и тако започели ослобађање наше поробљене отаџбине. Романови су страдали у револуцији, а Карађорђевићи недуго затим зато што на светској позорници више није било њиховог старог савезника. Многи су извргавали цара Николаја руглу, али он и краљ Петар Први Карађорђевић храбро су ушли у овај рат, бранили своје земље и на крају у томе успели. Његова одлука да пoмогне Србима одражавала је жељу руског народа. Тај догађај остаће у историји записан као једна од најсветлијих страница његовог живота“.

После пораза у Руско-јапанском рату (1904-1905) у Русији је покренута војна реформа, али она у тренутку када је почео светски рат није била завршена. На пример, због финансијских потешкоћа споро се обнављала њена ратна морнарица. Посебно је алармантан био недостатак савременог оружја, муниције, средстава везе и возила. У тако тешкој ситуацији Русија је покренула испоруку помоћи Краљевини Србији – најпре политичко-дипломатску, а убрзо затим и војно-хуманитарну.

https://www.kcns.org.rs/agora/srbija-i-rusija-u-prvom-svetskom-ratu-kruna-saveznistva/

Потпуно си једнодимензионалан човек ако нађеш извор који делимично потkрепљује твоју жељу и визију збивања све остало ћеш прогласити лажним и бацати ироније и подсмехе.
Говориш о правој историји а не понашаш се тако већ као у страначкој коалицији ко ме подржи тај је у праву и то је историја!

Није ништа црно- бело нарочито у модерном добу где постоји политика и цензура где многи извори и не вреде пуно.

Дизао си фрку омо Куртигура ? Да Куртигури јесу преци Бугара као што су Уртигури вероватно Мађара Оугра.
Ако су Плинијеви и Птоломејеви Срби преци Срба зашто нису и ови Бугара?
То никакве везе нема са Сан Стефанском Бугарском нити са бугарском егзархијом.

Стално тај квази патриотски наратив "but political end justifies means "
пошто је тако политички сам коректан и патриотски настројен према својој земљи што би у преводу значило У праву сам!
Није ништа црно- бело нарочито у модерном добу где постоји политика и цензура где многи извори и не вреде пуно.
Koji li to vrede?
 
Očigledno treba da ti po deseti put objašnjavam da treba da priložiš dokaz u vidu primarnog izvora za bilo šta što tvrdiš, tipa da je Franz Ferdinad bio navodno, kao što nije, nekakav zaštitnik Conradu. Ova rečenica iz te neke knjige tj tog nekog zbornika radova koliko shvatam a koju je napisao neki neimenovani istoričar se avaj ne računa u bilo koju vrstu dokaza, sem valjda tebi.
Još jednom, lupaš gluposti, mada možda i žališ za svojom K und k, ko to može znati.
 
Kako te nije blan da ovoliko lupetaš - piše crno na belo da jeste.
Mi pod jedan ne znamo gde to i povodom čega piše, kao ni, što je još bitnije, na koji se tačno vremenski period odnosi, pošto bi se možda moglo reći sa obzirom da se upotrebljava ”tadašnjeg”
IMG_3998.jpeg

da taj neki neimenovani istoričar u tom nekom zborniku priča eventualno o nekom ranijem periodu tipa o vremenu Aneksione krize, odnosno pre nego što su se upravo oko ratnih planova vezanih za Srbiju, Ferdinand i Conrad našli na potpuno suprotnim stranama…?!!

Dakle, ima li ili nema originalnih izvora koji potvrđuju to što tvrdiš…?!

Ukoliko ne znaš šta je originalni istorijski izvor i kako to treba da izgleda, evo da ti pomognem koliko je u mojoj moći…

Dakle, piše ovako u svojoj knjizi Der Untergang der Donau-Monarchie: Diplomatische Erinnerungen, izdatoj 1921. austrougarski diplomata Baron Julius von Szilassy…

Dva dana pre mog odlaska (za Atinu u novembru 1913. gde će biti austrogarski poslanik), prestolonaslednik, nadvojvoda Franz Ferdinand, pozvao me je u svoju rezidenciju i sa mnom razgovarao o celokupnoj međunarodnoj situaciji. Činilo se da je isto tako pacifista kao i njegov carski ujak i želeo je antantu sa Rusijom. Smatrao je da je kasnije moguće ostvarivanje južnoslovenskih želja u okviru monarhije i oštro je kritikovao politiku koju je zastupao grof Tisza a koja je onemogućavala postizanje boljih odnosa sa Srbijom i Rumunijom.

Mesec dana pre toga, 10. oktobra 1913. austrogarski diplomata češkog porekla Otakar Černin, sa kojim je Ferdinand bio jako blizak, pre nego što odlazi za Bukurešt gde će biti austrougarski poslanik, se sastaje sa Hötzendorfom, pa mu Conrad kaže*

Već sam pre šest godina objasnio da je za nas najvažnija stvar južnoslovensko i velikosrpsko pitanje, mi od toga ne možemo da pobegnemo.

Černin mu na to odgovara: Ovde u Austriji mi moramo da računamo na cara i prestolonaslednika, koji nisu za rat, a ponajmanje od svih (nije) prestolonaslednik koji je nepokolebljivo za mir.

Krajem februara 1913. ađutant Franza Ferdinanda, pukovnik Carl von Bardolff razgovara sa Hötzendorfom, pa mu povodom stava Ferdinanda saopštava sledeće*

On (Ferdinand) ne želi rat protiv Rusije pod bilo kojim okolnostima, niti će pristati na to. On od Srbije ne želi niti jedno stablo šljive, niti jednu ovcu. Ne želi ni da čuje za to.

* O čemu Conrad von Hötzendorf lično svedoči u svojoj knjizi Aus meiner Dienstzeit, 1906-1918
 
Poslednja izmena:
problem sa istorijom je što ima i istorijskog izvora koji umeju da opovrgnu nečije privatno viđenje konstruisano na ličnim iskustvima iz zadnjih nzm koliko godina.

Recimo da je nekima ovde neshvatljivo da je sada bogata država Austrija nekada bila trećerazredna sila u centru zaostale Austrougarske.
Није спорно то нико саму Аустрију није сматрао суперсилом већ су регрутовали своје колоније и сателите оно што је имала то је јак политички утицај на моћне државе.
 
Mi pod jedan ne znamo gde to i povodom čega piše, kao ni, što je još bitnije, na koji se tačno vremenski period odnosi, pošto bi se možda moglo reći sa obzirom da se upotrebljava ”tadašnjeg”
Pogledajte prilog 1592584
da taj neki neimenovani istoričar u tom nekom zborniku priča eventualno o nekom ranijem periodu tipa o vremenu Aneksione krize, odnosno pre nego što su se upravo oko ratnih planova vezanih za Srbiju, Ferdinand i Conrad našli na potpuno suprotnim stranama…?!!

Dakle, ima li ili nema originalnih izvora koji potvrđuju to što tvrdiš…?!

Ukoliko ne znaš šta je originalni istorijski izvor i kako to treba da izgleda, evo da ti pomognem koliko je u mojoj moći…

Dakle, piše ovako u svojoj knjizi Der Untergang der Donau-Monarchie: Diplomatische Erinnerungen, izdatoj 1921. austrougarski diplomata Baron Julius von Szilassy…

Dva dana pre mog odlaska (za Atinu u novembru 1913. gde će biti austrogarski poslanik), prestolonaslednik, nadvojvoda Franz Ferdinand, pozvao me je u svoju rezidenciju i sa mnom razgovarao o celokupnoj međunarodnoj situaciji. Činilo se da je isto tako pacifista kao i njegov carski ujak i želeo je antantu sa Rusijom. Smatrao je da je kasnije moguće ostvarivanje južnoslovenskih želja u okviru monarhije i oštro je kritikovao politiku koju je zastupao grof Tisza a koja je onemogućavala postizanje boljih odnosa sa Srbijom i Rumunijom.

Mesec dana pre toga, 10. oktobra 1913. austrogarski diplomata češkog porekla Otakar Černin, sa kojim je Ferdinand bio jako blizak, pre nego što odlazi za Bukurešt gde će biti austrougarski poslanik, se sastaje sa Hötzendorfom, pa mu Conrad kaže*

Već sam pre šest godina objasnio da je za nas najvažnija stvar južnoslovensko i velikosrpsko pitanje, mi od toga ne možemo da pobegnemo.

Černin mu na to odgovara: Ovde u Austriji mi moramo da računamo na cara i prestolonaslednika, koji nisu za rat, a ponajmanje od svih (nije) prestolonaslednik koji je nepokolebljivo za mir.

Krajem februara 1913. ađutant Franza Ferdinanda, pukovnik Carl von Bardolff razgovara sa Hötzendorfom, pa mu povodom stava Ferdinanda saopštava sledeće*

On (Ferdinand) ne želi rat protiv Rusije pod bilo kojim okolnostima, niti će pristati na to. On od Srbije ne želi niti jedno stablo šljive, niti jednu ovcu. Ne želi ni da čuje za to.

* O čemu Conrad von Hötzendorf lično svedoči u svojoj knjizi Aus meiner Dienstzeit, 1906-1918
Navedi svoj izvor: za razliku od tebe ne koristim copy+paste sa apologističkih sajtova K und k, niti je istoričar “neimenovan”.
 
1918. године у Русији је почео дугогодишњи грађански рат који је однео милионе људских живота и стотине хиљада Руса оставио без отаџбине. Србија се 1918. године нашла међу земљама-победницама, а српска династија Карађорђевића стала је на чело нове православне монархије Срба, Хрвата и Словенаца. Тако је почела нова историјска епизода, која је српском и руском народу донела нове потресне и трагичне догађаје. Односи између Србије и Русије нису у сваком моменту били сјајни. Било је осцилација у односима, пре свега када је у питању Македонија – где је Русија била највећи заговорник поделе Македоније и одређених уступака које је српска влада требало да учини не би ли у некој будућој расподели територија могла да рачуна на компензације, што је за српску страну свакако представљало проблем. То питање Македоније и Бугарске, заједно са инсистирањем на офанзиви на аустроугарској територији, представљало је нешто што је током рата кварило српско-руске односе, а можемо рећи и да их је у неким моментима доводило у критичну фазу.

Руски цар спасио је српски народ и и његову „мртву војску“ после „Албанске голготе“ 1915. и 1916. године. Руси су ослободили Битољ и тако започели ослобађање наше поробљене отаџбине. Романови су страдали у револуцији, а Карађорђевићи недуго затим зато што на светској позорници више није било њиховог старог савезника. Многи су извргавали цара Николаја руглу, али он и краљ Петар Први Карађорђевић храбро су ушли у овај рат, бранили своје земље и на крају у томе успели. Његова одлука да пoмогне Србима одражавала је жељу руског народа. Тај догађај остаће у историји записан као једна од најсветлијих страница његовог живота“.

После пораза у Руско-јапанском рату (1904-1905) у Русији је покренута војна реформа, али она у тренутку када је почео светски рат није била завршена. На пример, због финансијских потешкоћа споро се обнављала њена ратна морнарица. Посебно је алармантан био недостатак савременог оружја, муниције, средстава везе и возила. У тако тешкој ситуацији Русија је покренула испоруку помоћи Краљевини Србији – најпре политичко-дипломатску, а убрзо затим и војно-хуманитарну.

https://www.kcns.org.rs/agora/srbija-i-rusija-u-prvom-svetskom-ratu-kruna-saveznistva/

Потпуно си једнодимензионалан човек ако нађеш извор који делимично потkрепљује твоју жељу и визију збивања све остало ћеш прогласити лажним и бацати ироније и подсмехе.
Говориш о правој историји а не понашаш се тако већ као у страначкој коалицији ко ме подржи тај је у праву и то је историја!

Није ништа црно- бело нарочито у модерном добу где постоји политика и цензура где многи извори и не вреде пуно.

Дизао си фрку омо Куртигура ? Да Куртигури јесу преци Бугара као што су Уртигури вероватно Мађара Оугра.
Ако су Плинијеви и Птоломејеви Срби преци Срба зашто нису и ови Бугара?
То никакве везе нема са Сан Стефанском Бугарском нити са бугарском егзархијом.

Стално тај квази патриотски наратив "but political end justifies means "
пошто је тако политички сам коректан и патриотски настројен према својој земљи што би у преводу значило У праву сам!
Дизао си фрку омо Куртигура ? Да Куртигури јесу преци Бугара као што су Уртигури вероватно Мађара Оугра.
Ако су Плинијеви и Птоломејеви Срби преци Срба зашто нису и ови Бугара?
То никакве везе нема са Сан Стефанском Бугарском нити са бугарском егзархијом.
Vidiš kolega, sada iznosiš lične konstrukcije i “dokazuješ” svoje ad hoc tvrdnje svojim daljim ad hoc tvrdnjama i proizvoljnim konstrukcijama: pomenuti govornici šaz-turskih jezika nisu “preci” ni govornika lir-turskih Onogura čija su Bulgari bili jedna od grana, a još manje ugro-finskog naroda Mađara. ‘Ugri’ je egzonim, Mađari sami sebe nazivaju Magyar.

Naravno, ovo nema veze sa temom, a još manje sa revizionističkim teorijama koje se ovde iznose iz ko zna kojih pobuda.
 

Back
Top