и сад, да бисмо некако оправдали очигледно недело и терористички акт, које не служе отаџбини ни на част ни на корист, и даље упорно гурамо историјски фалсификат да је Милош убио Мурата подмукло, на превару. па ако је могао Милош, зашто не би и Принцип, који је ето, други Милош. ужас!
Pa njemu trebaju spomenik da dignu i u Sarajevu. Princip je za Srbe heroj a za Austrijance terorista i tako će ostati.
Ali nema ga u Sarajevu koji se nalazi u FBiH, odnosno mislim da ga nema.Pa i ima spomenik u (Istočnom) Sarajevu.
Crna ruka i kamen mudrosti i ostale bajke.
Pa ovo sto si napisao je kao ivica i marica, klinci su nadmudrili tadasnju udbu, udba nije imala nameru itd.
Не прави се мутавим.
Илити српском.
Апис и Танкосић су имали сазнања да су српски и југословенски млади родољуби наумили да изврше атентат али да нису предузели мјере (а између осталог Апис је био увјерен да таклав подухват нема шансе на успјех) које су могуће могли да тај подухват спријече, то опет никако ни најуврнитијим извтаљњем чињеница ме може бити оправдањем за такав ултиматум, а овдје је тема ултиматум јер тај ултуиматум јесте покренуо ланац догађаја који ће увести свијет у карастрофу, као и за објаву рата и агресију на Србију.
Bilo bi, pa bio skoro strani dokumentarac na nacionalnoj televiziji. Svi su se naoružavali kao da se sprema rat, Francuskoj je trebao revanš zbog gubitka i debakla Alzasa i Lorene u frnacusko-pruskom ratu, Nemačka se osećala pritisnutom između Francuske i Velike Britanije sa jedne i Rusije sa druge strane, Austrougarska je planirala širenje pre svega na Balkan kako bj zamenila Osmansko carstvo a možda i na istok na račun Rusije. Nemačka je bila nezadovoljna svojim kolonialnim posedom jer su joj trebale sirovine za njenu rastuću industriju.
Čisto da proverim, da li su u izvrtanje činjenica računa da se pod „imali saznanja” odnosno ”nisu preduzeli mere” podrazumeva naoružati i za pucanje obučiti buduće atentatore i pri tome im pomoći da naoružani pređu Drinu, odnosno direktno saučestvovati u pripremi i organizovanju atentata…?! Da ne zaboravimo i to da je Rade Malobabić agent srpske tajne službe bio sa njima u Sarajevu, odnosno da sigurno nije taj dan otišao na Ilidžu da pije pivo već je stajao tu negde i nadzirao izvršenje akcije, pa se posle samo izgubio kada je Ferdinand ubijen.
Sačekaj, zar prvo nisi tvrdio da to Apisovo pismo raport Vojnom sudu i ne postoji nego je to kao on rekao na suđenju, odnosno da je sve to sa tim pismom/raportom valjda neka Dedijerova izmišljotina. Pa kao, a gde je originalni dokument ili ti ne verujem ja ništa dok crno na belo ne vidim. Dakle, tražio si dokaze i dokumente vezane za umešanost Apisa, da bi sada nastavio da tražiš ali opravdanja, pa kao jeste Apis bio umešan ali eto on je mislio da oni neće uspeti.
Ako se ne varam, ponovio si već pet puta ono što je Edward Grey rekao za ultimatum, a da na primer očigledno i ne znaš da u tom trenutku kada on to piše u julu 1914. britanskom poslaniku u Beču Maurice de Bunsenu, niko u britanskoj diplomatiji nema realno pojma šta se zaista dešava i ko je tu za šta tačno odgovoran. Saznalo se tek posle rata, pa je onda pukla gadna bruka ali to je već neka druga priča. Takođe, ako nemaš dovoljno informacija o datoj materiji, nemoj bežati u to pravedničko busanje u grudi i prateće pokazivanje prstom na te neke izdajnike.
"За пуцање обучити". Како си ово мудро срочио.
Јесу, па.
Инфантилно тумачење. Наоружавање и обука (мада то обучили је упитно колико се у неколика дана могли обучити) српских родољубе на окупираним териоторијама је једна ствар, организација атентата нешто друго. Свједочење које сам цитирао у претходној објави, што је некако и прихваћено у српској историографији, казују да је Апис имао сазнања, не и да је организовао атентат. Како су већ примијетили Миле Бјелајац и други српски историци, да је Апис организовао атентат то би повјерио искусним ратницима, оперативцима, не неискусним ђацима.
Наравно да је Апис по сазнањима послао свог оперативца у Сарајево. Тачна упутства копја је Раде добио не знамо, Раде је стрељан јуна 1917-е након Солунског процеса, и након јула 1914-е је утамничен, провео значајно вријеме у тамници. Имамо то признање Аписа у писменој изјави војном суду током Солунског процеса у којем наводи да је по његовом наређењу организовао атентат, но та изјава је итамниченог оптуженог који зна свој крај и који је том изјавом могуће канио растеретити кривице своје подређене Радета и Мухамеда и преузети кривицу на себе. Овдје сам прилично јасан, очекујем од тебе да по обичају изокренеш моје ријечи.
Конташ ти.
Наравно да јесте. Све прије тога, догађаји, наводна љутња и озлојеђеност аустро-угарских власти што Срби не подилазе њиховим захтјевима колико би они жељели, су само послужили као изговори таквом ултуиатутуму и оном што ће услиједити. Изговори. А историја нас је подучила да ће силник увијек наћи изговоре за своја злочињења.
Изокрећеш моје ријечи. Ево што сам написао
Нисам написао да Аписова писмена изјава не постоји, нити да је Дедијерова измишљотина, напротив, само сам се оградио и написао ако, ту сам и написао да вјероватно јесте истинито пренешена изјава.
Bukvalno je svako koga sam ikada čuo da priča o toj temi navodio kako je početak WW1 tada najviše odgovorao Njemcima, koji su imali ograničene resurse, a plašili su se ruske industrijalizacije i vojne reforme. To tvrdi i Slaven, koji je istoričar.
Znaš, možda problem i jeste što je u srpskoj istoriografiji prihvaćeno sve što se uklapa u unapred zadati ram, odnosno bolje rečeno mit po kome su atentat eto izveli veliki rodoljubi, ništa Srbija nije imala sa time a Apis je eto možda nešto i znao mada je i to upitno, ali u svakom slučaju može da se desi da su Austrougari sami pomogli u atentatu Ferdinanda jer ima tu mnogo sumnjivih momenata. Da ne zaboravimo nezaobilazna dva momenta u vidu pisma Poćoreka Bilinjskom iz 1913. odnosno ono pismo von Moltkea upućeno Hötzendorfu par meseci pre toga, kojima se naravno dokazuje da su se srpski neprijatelji nameračili iz čiste mržnje i zlobe svoje da nas napadnu po svaku cenu, pa je samim time potpuno nebitno što smo im mi posle ubili prestolonaslednika jer to ništa ne menja.
Realno je Rusija u tom trenutku, a posebno nakon ubistva Stolipina 1911. koji je zaista želeo i mogao da nešto napravi na tom planu, ekonomski ne previše bitna tj daleko zaostaje kako za Nemačkom tako i za Velikom Britanijom ili Francuskom. Nemačka je ta koja kao brza lokomotiva stiže i prestiže Engleze, i to što je napisao Laffan u The Serbs - The Guardians of the Gate je tada bila manje više poznata stvar.
Камо среће да је тако. Али на жалост није. Да јесте, барем неки српски историци би се више бавили несхватљивим безбједносним пропустима и брљотинама и прије и тог по Ферду трагичног дана, невјероватним сплетом околности (након бачене бомбе, комешања, метежа, Гаврило напушта положај, одлази у радњу и купује сендвич, након бачене бомбе не прекида се протокол, не чини се практично ништа, наастављају се планиране активности, па се мијења рута, па возач није пупознат, крене погрешном рутом, па се зауставља, враћа и нацрта се баш пред Гаврилом који је завршавао сендвич, или га је већ појео) да је то један од најбизарнијих атентата у историји, ако не и најбизарнији.
Све то јесте важно код сагледавања процеса у тим временима и ради бољег разумијевања околности које су владале. Па и да немамо та свједочења и сазнања, имајући у виду то вријеме када су атентати на важне личности били кудиламо чешћи, малтене легитиман вид политичког дјелавања, као и само дјеловање Оскара Поћорека, разумљиво је претпоставити да ке био и метом тадашње српске обавјештајне службе. Тадашња Србија, иако реално јадна,. чемерна, непросвећена, у том сегменту бјеше озбиљнија држава него данашња.
А не, не, не, нисам ја него ти, кренуо са поспрдним извртањем мојих ријечи, што се у мојој објави види да је оно што ми приписујеш нешто друго од оног што сам написао. Па кад кренеш ти, не ја, из неких својих побуда са таквим приступом шта очекујеш него да ти одговорим
Сам си изазвао такав одговор
Čisto da pitam, kako se na primer ovo uklapa u tu priču…
