Један осврт на шпанску серију
El Cid која има пуно додира са овом темом.
Овдје ћу се мање бавити умјетничком вриједности серије, гдје имам замјерки, већ више колико је реалистично приказано то вријеме и начин живота који је владао.
А ту се посветило пуно пажње, испоштована је хронологија догађаја (то је бољка у америчким серијама које обрађују историјске теме) и по мени, иако ту код сагледавања има и пристрасности, доста вјеродостојно је приказано то вријеме, као и вриједносни систем, те моралне скрупуле које су владале.
Баш код моралних скрупула, начин живота у таифи (кнежевини, емирату) Сарагоза, ако би гледали кроз данашњу призму ислама, не одговара реалности, но овдје је важно, "кроз данашњу призму ислама", кроз серију је испоштована ријеч историчара, и у таифу Сарагоза и у другим таифама муслимани су у XI вијеку живјели по кудикамо слободнијим скрупулама, не ријетко се препуштајући овоземаљским ужицима укључијући и блудничење, толико да су берберски Алморавиди које су позвали у помоћ 1090их година, били згрожени (о томе у свом дјелу пише и Филип Хити) колико су муслимани Андалузије по њима "застранили".
Друга важна ствар код размијевања околности приказаних у серији јесте да је по краху калифата 1031.године дошло до фрагментације арапске Шпаније, на простору калифата успостављене су 33 независне муслиманске кнежевине назване таифама, током вијека број се мијењао, како би која овдадала територијом комшијске таифе. А на сјеверу су успостављене све моћније 4 хришћанске државе, Леон (који ће се у једном моменту подијелити на Леон и Галццију), Кастиља, Навара и Арагон.
Међу којима је такође владао ривалитет и сукоби око територије, и не ријетко би имали савезе хришћанских и муслиманских држава против других хришћана или муслимана, односно прагматични разлози би однијели супремацију над религиозним.