Arapi u Španiji

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[NickFreakyrgios]

 

[veliki krang]

Ako nekoga zanima, izašla je i druga sezona serije o možda i najčuvenijem španskom junaku Rodrigu de Vivaru zvanom El Cid, čoveku koji je predstavljao spoj između hrišćana i muslimana u vreme Rekonkviste. Produkcija je odlična, a serija prilično informativna...

 

[Khal Drogo]

Један осврт на шпанску серију El Cid која има пуно додира са овом темом.

Овдје ћу се мање бавити умјетничком вриједности серије, гдје имам замјерки, већ више колико је реалистично приказано то вријеме и начин живота који је владао.
А ту се посветило пуно пажње, испоштована је хронологија догађаја (то је бољка у америчким серијама које обрађују историјске теме) и по мени, иако ту код сагледавања има и пристрасности, доста вјеродостојно је приказано то вријеме, као и вриједносни систем, те моралне скрупуле које су владале.
Баш код моралних скрупула, начин живота у таифи (кнежевини, емирату) Сарагоза, ако би гледали кроз данашњу призму ислама, не одговара реалности, но овдје је важно, "кроз данашњу призму ислама", кроз серију је испоштована ријеч историчара, и у таифу Сарагоза и у другим таифама муслимани су у XI вијеку живјели по кудикамо слободнијим скрупулама, не ријетко се препуштајући овоземаљским ужицима укључијући и блудничење, толико да су берберски Алморавиди које су позвали у помоћ 1090их година, били згрожени (о томе у свом дјелу пише и Филип Хити) колико су муслимани Андалузије по њима "застранили".

Друга важна ствар код размијевања околности приказаних у серији јесте да је по краху калифата 1031.године дошло до фрагментације арапске Шпаније, на простору калифата успостављене су 33 независне муслиманске кнежевине назване таифама, током вијека број се мијењао, како би која овдадала територијом комшијске таифе. А на сјеверу су успостављене све моћније 4 хришћанске државе, Леон (који ће се у једном моменту подијелити на Леон и Галццију), Кастиља, Навара и Арагон.

Међу којима је такође владао ривалитет и сукоби око територије, и не ријетко би имали савезе хришћанских и муслиманских држава против других хришћана или муслимана, односно прагматични разлози би однијели супремацију над религиозним.

 

[Khal Drogo]

Догументарац којиописује живот и дјела Родрига Дíаза де Вивара, знаног и под надимком Ел Сид, великог јунака из Кастиље којег су због врлина поштовали и сународници и Маури.

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[suave]

Karta Kastilje leta gospodnjeg 1400:

 

[Rogonos]

Smatram da je izuzetno zanimljvo kada govorimo o jezicima u Al-Andalusu. Relativno "dobro" razumem španski. U nekim hispanističkim studijama postoji žestoka debata o tome da li se u al-Andalusu govorilo berberskim jezikom zajedno sa arapskim i romanskim. Uostalom, većina "Mavara" nisu bili Arapi već Berberi.

Problem je u tome što iz Andaluzije nije sačuvano nijedno berbersko pisano svedočanstvo, uopšteno govoreći, Arapi su Berbere (reč je preuzeta iz grčkog varvarin!) smatrali varvarima, što se i danas može naći u literaturi o istoriji Andaluzije, iako su autori ove presude (recimo Ibn Hajan) poznati po svojoj berberofobiji.

Postoje samo dve prilično sigurne pozajmljene reči na španskom koje potiču iz berberskog jezika: jinete i acebuche. Sve u svemu, treba reći da su Berberi živeli u situaciji di- ili čak triglosije i da je njihov jezik imao vrlo mali uticaj na iberoromanski jezik, a s druge strane nije bilo razloga da se to napiše u pisanoj formi.

U "Hispanic Studies" se pretpostavlja da je berberski supstrat u španskom, koji se ogleda u aglutiniranom arapskom članku spojenom sa matičnim morfemom, tipično berberski i odražava berberski način govora arapskog jezika. Međutim, to očigledno nije slučaj sa današnjim Berberima, nije dokumentovano i takođe se ne primećuje u italijanskim pozajmicama iz arapskog – čak su i većina sicilijanskih muslimana bili više Berberi nego Arapi.

Arabizmi u italijanskom obično se pozajmljuju bez člana

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Лекизан]

Борис Стојковски - „Средњовековна Андалузија – време кад је сунце излазило на западу“

Тема овомесечног предавања је средњовековна Андалузија, односно Пиринејско полуострво, колоквијално названо „муслиманска Шпанија“. Предавач се дотакао политичке историје овог поднебља, истичући да је она изузетно важна и занимљива. Шпанија и уопште Пиринејско полуострво у средњем веку није класичан део Западне Европе у оном смислу који је општепознат широј јавности. За разлику од Немачке, Француске или Енглеске, ово поднебље је било скрајнуто, а муслимаско освајање их је на велика врата вратило на историјску сцену.Француски истраживач Пјер Ишар записао је да је овај период историје „време када сунце излази на западу“. Иако се слаже да је у питању свакако романтизован исказ, Стојковски истиче да је у питању период када долази до мешања култура. Оно што је данас као историјска тековина Ал-Андалуза најпознатије, поред прелепе архитектуре, јесте фламенко који је као директна тековина тог доба освојио свет.

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]