knjiga

Može biti da će dosta njih reći da ovo što je on ispričao nema baš nikakvog smisla, ali ja ću svakako zabeležiti njegovo iskustvo. Tog dana, na sumrak, u ulici Kneza Mihaila, njemu je prišla potpuno razroka žena, obučena u odelo na crno-bele štrafte, onako kako izgledaju robijaške uniforme u...

Vraćam se daleko, u vreme koje je zapisano u mojim sećanjima... Lice pripitog i brzog dede i lice takođe pripitog ali usporenog, drugog dede. Lice jedne nasmejane babe, lice druge nasmejane babe, lice zamišljene i odsutne prastare prababe. Svima se oči cakle, dedama usled alkoholnog opijenog...

Nalazim se u ne u ćošku već u zaćošku. Ne razumete? Vidite... da Vam objasnim... imam ćošak, ćošak kuće, moje kuće, nadam se da je to jasno... sada zamislite, zid i dužinu zida, neka bude 10 metara, nakon 10 metara, trebao bi da se pojavi drugi ćošak, ali vidite, nema drugog ćoška, kao slepa...

Beograd, 2002 godina. Godina kada sam stao, godina kada sam pao. Umro bih da to nisam presekao, ispijao sam u to vreme litar i po, do dve litre votke dnevno, sa opijatima i depresantima. Možete zamisliti. Ja nisam bio normalan čovek i živeo sam tako da se skoro svaka noć mogla kobno završiti...

Preko noći se sve promenilo, Čini se da je neobnovljivo, Da je, ko zna kada i gde nestalo... Zamišljam najudaljeniju tačku, Od mesta na kome se sada nalazim, Mislim da to mesto nije pusto... Sada vidim dvostruko, Crno-belo, Pozitivno-negativno, Sa jedne strane vrelo, sa druge ledeno... Preko...

Ispričaću Vam sve, dobio sam njeno odobrenje. Govorila je polako i pomalo uzrujano: - Otišle smo daleko, na tu planinu, bile smo visoko… same u divljini. Sunce je zalazilo, trebalo je da otvorimo šator, tada se to dogodilo! Mojoj prijteljici Simonidi se zapalila kosa. Ja sam se užasnula...

- Znaš šta Petroviću, M. Petrovtrovću, više mi te je dosta! – pomisli Petrović besno u sebi. - Ti Petroviću - nastavi Petrović sa srdžbom misliti u sebi o samome sebi – Ti Petroviću nemaš ništa i obična si ništarija. Kako misliš da te ljudi poštuju i uvažavaju?! Ti bi od sebe i ogledalo trebalo...

Leteli smo iznad oblaka, Dotatkli smo duboko pesak mora... Deca su brzo trčala, Šuma je nešto govorila, Planina je tajna vrata otvorila... Nije bilo senki, nije bilo straha, Ona ga je dugo, dugo ljubila... Jedan dan Jedan dan i početak i kraj.

T.P. je u potpunoj dokolici ušao u svoju ostavu. Dugo nije bio u tom delu svog stana i smislio je da malo pospremi. Pod sijalicom koja je treptala videlo se dosta prašine i paučine. Na polici ali i na podu ostali su razbacani čekić, klješta, stara šmirgla, kantica iz koje je isparila tečnost, sa...

Procvetala je biljka, boje cvetova kao stvorene za slikarske duše da ih ovekoveče. Cvetovi su se dopali i devojćici, malenoj, krhkoj. Ona svoj nosić u cvet unese i cvet je smrtonosno ubode. Gomilo!!! Maso crvljiva!!! Zar ste takva so zemlji, so koja ubija!!! Znate onog starog lakrdijaša...

„Po jutru se dan poznaje!“ – reče Radomir, ispi ostatak rakijice, udari ženi šamar, za svaki slučaj, otvori vrata, pljunu ispred sopstvenog praga i izađe u polje. Po još mraznoj zemlji, na svom propalom polju on dođe do "strašila“, koje se raspadalo. Strašilo je visilo na dve ukrštene motke...

"Akademija" tj “Rupa”, kako smo je tada skoro svi zvali ... noćni klub smešten u podrumu Fakulteta Likovnih Umetnosti u Beogradu. Velika mračna prostorija gde se odigravao veliki deo mog života. Tamo sam, proveo puno više vremena nego bilo gde. Iz dana u dan, osim ponedeljka, je taj noćni klub...

Stojimo nad vodama, Prostor se razvlači ka snovima... Seta zloslutna, Krije se. Vidimo je, Briše se... Јako, žarko svetlo, Odmah zatim padavica... U odsjaju oka, U momentu uma, U zarezu noći... Ptica sam bez šuma Letimo ka vratima beskraja.

Video sam kako me je brzo i bez problema prestigla... opasno vozi... stigao sam je, video sam sada i nju, moram da je pratim, veoma je vešta...opa, preko automobila u zaletu...uh...iz trake leve na desnu, nadvožnjak, podvožnjak...teško ju je pratiti ali uspevam...ušla je automobilom u haustor...

Miki ulete kod mene u sobu izbezumljen, čupav, razrogačenih i staklenih očiju, izgledao je ludo i bio je lud. On poče brzo da mi opisuje slučaj koji mu se dogodio: "Težak i grub glas me je probudio iz sna, vikao je na mene! ”Ustaj slugo Božiji !!! Vreme ti je došlo da činiš ono što do sada...

U otkucajima srca vodi se bitka... Moramo ostati na nogama, Naše misli i prepreka, Naše duše...da li svetle iznutra? Otvori lepotom zenice, Ogrni plašt Istine, Popni se visoko da te niko ne dodirne, Modrim krilom, Pozdravi svitanje.

Putnik si kroz sopstvene odaje,toliko ih ima… da li nešto nedostaje? Šine isprepletane, čvor... odrednica smera, Pouke malo ko želi da čita,da ih sluša još manje, Jedan plus jedan ... Treba znati, pravi razlog,zašto se pravi zbir, Jabuke su crvljive,mi ljudi takođe, Možda shvatiš koliko...

Držao sam Video-klub. Trebao bih možda pravilnije reći, mojo otac je držao video-klub, dok sam ja išao u školu. Ipak, stizao sam da odgledam filmove, napišem nešto o njima i “plasiram” ih dalje, ja sam bio mladi gazda. Video-klub je otvoren još dok sam pohađao osnovnu školu i smatram se, zajedno...

Pored mene su razbacani mrtvi kockari, Njihove kosti i kocke, Podigao sam kocku sa floroscentno crvenim tačkama, na broju šest, Odmah sam je spustio na zemlju, Podigao sam kost mrtvog kockara, Bacio sam je u vazduh, negde je nestala, Ugledao sam veliki kockarski hram, Vatra je...

Prošao joj voz za minut... Ona prešla na tramvaj a on joj prošao iza uveta... Htela da stopira ali automobili promenili trasu pa idu od nje ka negde... Potrčala na avion a on prošao i nestao u nekom trouglu... Sve joj prošlo a ona nije još.