G.R je strašno žurio tog nesnosno, usijanog i vrelog dana. Žurio je na posao. G.R. je tog bio dana strašno nervozan, maltene je izleteo iz kuće.
Već je osmi put, tog meseca, žurio da ne zakasni na posao. Izlazio je iz stana veoma užurbano, tako da je nervozno i jako zalupio vratima, ali mu tada kvaka od ulaznih vrata ostade u ruci. Tada je shavatio šta je uradio.
„Ma nek se nosi…“ - pomisli on a kvaku gurnu stavi u džep od pantalona. Pogledavši na sat i shvatio je da će morati da potrči da bi stigao na autobus.
U autobus je ušao mirno i stao pored dobrodržeće gospođe, koja ga je nezainteresovano pogledala. Autobus je brzo išao. G.R. je shvatio da više nema razloga za uzrujanost, stići će na posao... kada je to shvatio on se umiri.
Ipak dešava se svašta, posebno u saobraćaju... motorista je preticao autobus ali ga je „isekao“ tako da je vozač autobusa morao naglo da zakoči. Neki ljudi se uhvatiše za šipke a neki padoše na pod. Ovi što su sedeli su svi dobro prošli ali su svi vrištali i urlali. Brzo se sve smirilo. Autobus nije udario u motor.
Za tih nekoliko sekundi i R.G. je izgubio ravnotežu, pa se pritom, na par sekundi „zalepio“ za dobrodržeću ženu, koja se čvrsto držala za šipku, naslonjena leđima na prozor. Ona maltene nije ni mrdnula kada je autobus zakočio. Žena ga pogleda razrogačenih očiju, odgurnu ga od sebe i odalami mu šamar.
- Manijak!
- Šta je bre bilo, pao sam pa šta!
- Znaš ti šta!
U tom trenutku R.G. se setio kvake koja mu je ostala u džepu, sve mu je bilo jasno.
Žena je tako pobesnela, pocrvenela i pukla bi, ali G.R. se maši za džep i kako bi se opravdao on brzo izvadi kvaku iz džepa i nekako je pobedonosno je diže u vazduh da je svi vide.
- Kvaka, kvaka!!! Ja se izvinjavam ali ovo je obična kvaka… - G.R. se kiselo se nasmeja i pomeri se od debele žene, odšetajući do šipke bliže vozaču.
Svi su videli kvaku i negativni naboj se umirio. Gospođa je ućutala, shvatila je da nije bilo namerno.
G. R. je ljutit izašao iz autobusa. Nastavio je brzim hodom do svog posla i brzo je stigao, ali opet i tu, na samom ulazu zgrade, na njenim vrtaima, koje su detektovale metal, njega prepade iritantan i pištav zvuk alarma. G.R odmah izvadi kvaku iz džepa. U susret mu je išao prosedi čuvar, policajac u penziji, Z.J.
- Šta će ti ta kvaka? – upita ga Z.J.
- Ma pusti bre’, celo jutro ko’... ma sve glupave stvari...eto kvaka mi ostala od vrata...ajd’ žurim... – G.R. se namrštio.
- Ajde’, ajde’... - sa tupastim podsmehom, Z.J. isprati G.R-a.
G.R. je vratio kvaku u džep. U svojoj kancelariji on skinu sako i zavrnu rukave od košulje pa se uputi ka toaletu da opere ruke.
Kvaka je ostala u džepu od pantalona, “adaptirala” se i G.R. više nije ni osećao da se tu nalazi.
U trenutku kada je G.R. završavao malu nuždu, u toalet uđe njegov mladi šef.
- Dobar dan. – jasno se izrazio šef.
- Dobar dan. – G.R. se našao zatečen.
- Pa mili gospodine G. Kako st Vi danas? - mladi šef je „razvalio“ osmeh od uveta do uveta.
- Da, dobro je hvala... ja kasnio i žurio...
- Ma znam, nije lako – prekide ga šef... – nego da mi „progledamo kroz prste ta kašnjenja i da se malo zabavimo...vidim i da ste i vi… - šef se upadljivo zagledao u pantalone G.R-a, naravno u deo odakle je iz pantalona „štrčala“ kvaka.
G.R. je imao pogled sasvim izgubljenog čoveka, „buljio“ je i „piljio“, gledajući u svog šefa i sve mu se učini kao da se oko njega ne odigrava „prava realnost“, već nekakva „agonična stvarnost“, kako mu tada pade na pamet...da... agonična stvarnost... potvrdi on u sebi i bez reči, ni ne pogledavši šefa, izađe iz toaleta, ode do kancelarije, pogleda oko sebe, izađe iz kancelarije i napokon izađe i sa posla tj. iz zgrade u kojoj je bio zaposlen. Sledeći dan je dao otkaz.
Sredio je kvaku i zaposlio se kao spasioc na Adi. Privremen posao, ali on je tako mlad...
Već je osmi put, tog meseca, žurio da ne zakasni na posao. Izlazio je iz stana veoma užurbano, tako da je nervozno i jako zalupio vratima, ali mu tada kvaka od ulaznih vrata ostade u ruci. Tada je shavatio šta je uradio.
„Ma nek se nosi…“ - pomisli on a kvaku gurnu stavi u džep od pantalona. Pogledavši na sat i shvatio je da će morati da potrči da bi stigao na autobus.
U autobus je ušao mirno i stao pored dobrodržeće gospođe, koja ga je nezainteresovano pogledala. Autobus je brzo išao. G.R. je shvatio da više nema razloga za uzrujanost, stići će na posao... kada je to shvatio on se umiri.
Ipak dešava se svašta, posebno u saobraćaju... motorista je preticao autobus ali ga je „isekao“ tako da je vozač autobusa morao naglo da zakoči. Neki ljudi se uhvatiše za šipke a neki padoše na pod. Ovi što su sedeli su svi dobro prošli ali su svi vrištali i urlali. Brzo se sve smirilo. Autobus nije udario u motor.
Za tih nekoliko sekundi i R.G. je izgubio ravnotežu, pa se pritom, na par sekundi „zalepio“ za dobrodržeću ženu, koja se čvrsto držala za šipku, naslonjena leđima na prozor. Ona maltene nije ni mrdnula kada je autobus zakočio. Žena ga pogleda razrogačenih očiju, odgurnu ga od sebe i odalami mu šamar.
- Manijak!
- Šta je bre bilo, pao sam pa šta!
- Znaš ti šta!
U tom trenutku R.G. se setio kvake koja mu je ostala u džepu, sve mu je bilo jasno.
Žena je tako pobesnela, pocrvenela i pukla bi, ali G.R. se maši za džep i kako bi se opravdao on brzo izvadi kvaku iz džepa i nekako je pobedonosno je diže u vazduh da je svi vide.
- Kvaka, kvaka!!! Ja se izvinjavam ali ovo je obična kvaka… - G.R. se kiselo se nasmeja i pomeri se od debele žene, odšetajući do šipke bliže vozaču.
Svi su videli kvaku i negativni naboj se umirio. Gospođa je ućutala, shvatila je da nije bilo namerno.
G. R. je ljutit izašao iz autobusa. Nastavio je brzim hodom do svog posla i brzo je stigao, ali opet i tu, na samom ulazu zgrade, na njenim vrtaima, koje su detektovale metal, njega prepade iritantan i pištav zvuk alarma. G.R odmah izvadi kvaku iz džepa. U susret mu je išao prosedi čuvar, policajac u penziji, Z.J.
- Šta će ti ta kvaka? – upita ga Z.J.
- Ma pusti bre’, celo jutro ko’... ma sve glupave stvari...eto kvaka mi ostala od vrata...ajd’ žurim... – G.R. se namrštio.
- Ajde’, ajde’... - sa tupastim podsmehom, Z.J. isprati G.R-a.
G.R. je vratio kvaku u džep. U svojoj kancelariji on skinu sako i zavrnu rukave od košulje pa se uputi ka toaletu da opere ruke.
Kvaka je ostala u džepu od pantalona, “adaptirala” se i G.R. više nije ni osećao da se tu nalazi.
U trenutku kada je G.R. završavao malu nuždu, u toalet uđe njegov mladi šef.
- Dobar dan. – jasno se izrazio šef.
- Dobar dan. – G.R. se našao zatečen.
- Pa mili gospodine G. Kako st Vi danas? - mladi šef je „razvalio“ osmeh od uveta do uveta.
- Da, dobro je hvala... ja kasnio i žurio...
- Ma znam, nije lako – prekide ga šef... – nego da mi „progledamo kroz prste ta kašnjenja i da se malo zabavimo...vidim i da ste i vi… - šef se upadljivo zagledao u pantalone G.R-a, naravno u deo odakle je iz pantalona „štrčala“ kvaka.
G.R. je imao pogled sasvim izgubljenog čoveka, „buljio“ je i „piljio“, gledajući u svog šefa i sve mu se učini kao da se oko njega ne odigrava „prava realnost“, već nekakva „agonična stvarnost“, kako mu tada pade na pamet...da... agonična stvarnost... potvrdi on u sebi i bez reči, ni ne pogledavši šefa, izađe iz toaleta, ode do kancelarije, pogleda oko sebe, izađe iz kancelarije i napokon izađe i sa posla tj. iz zgrade u kojoj je bio zaposlen. Sledeći dan je dao otkaz.
Sredio je kvaku i zaposlio se kao spasioc na Adi. Privremen posao, ali on je tako mlad...
Prilozi
Poslednja izmena:
