knjiga

"Akademija" tj “Rupa”, kako smo je tada skoro svi zvali ... noćni klub smešten u podrumu Fakulteta Likovnih Umetnosti u Beogradu. Velika mračna prostorija gde se odigravao veliki deo mog života. Tamo sam, proveo puno više vremena nego bilo gde. Iz dana u dan, osim ponedeljka, je taj noćni klub...

Stojimo nad vodama, Prostor se razvlači ka snovima... Seta zloslutna, Krije se. Vidimo je, Briše se... Јako, žarko svetlo, Odmah zatim padavica... U odsjaju oka, U momentu uma, U zarezu noći... Ptica sam bez šuma Letimo ka vratima beskraja.

Video sam kako me je brzo i bez problema prestigla... opasno vozi... stigao sam je, video sam sada i nju, moram da je pratim, veoma je vešta...opa, preko automobila u zaletu...uh...iz trake leve na desnu, nadvožnjak, podvožnjak...teško ju je pratiti ali uspevam...ušla je automobilom u haustor...

Miki ulete kod mene u sobu izbezumljen, čupav, razrogačenih i staklenih očiju, izgledao je ludo i bio je lud. On poče brzo da mi opisuje slučaj koji mu se dogodio: "Težak i grub glas me je probudio iz sna, vikao je na mene! ”Ustaj slugo Božiji !!! Vreme ti je došlo da činiš ono što do sada...

U otkucajima srca vodi se bitka... Moramo ostati na nogama, Naše misli i prepreka, Naše duše...da li svetle iznutra? Otvori lepotom zenice, Ogrni plašt Istine, Popni se visoko da te niko ne dodirne, Modrim krilom, Pozdravi svitanje.

Putnik si kroz sopstvene odaje,toliko ih ima… da li nešto nedostaje? Šine isprepletane, čvor... odrednica smera, Pouke malo ko želi da čita,da ih sluša još manje, Jedan plus jedan ... Treba znati, pravi razlog,zašto se pravi zbir, Jabuke su crvljive,mi ljudi takođe, Možda shvatiš koliko...

Držao sam Video-klub. Trebao bih možda pravilnije reći, mojo otac je držao video-klub, dok sam ja išao u školu. Ipak, stizao sam da odgledam filmove, napišem nešto o njima i “plasiram” ih dalje, ja sam bio mladi gazda. Video-klub je otvoren još dok sam pohađao osnovnu školu i smatram se, zajedno...

Pored mene su razbacani mrtvi kockari, Njihove kosti i kocke, Podigao sam kocku sa floroscentno crvenim tačkama, na broju šest, Odmah sam je spustio na zemlju, Podigao sam kost mrtvog kockara, Bacio sam je u vazduh, negde je nestala, Ugledao sam veliki kockarski hram, Vatra je...

Prošao joj voz za minut... Ona prešla na tramvaj a on joj prošao iza uveta... Htela da stopira ali automobili promenili trasu pa idu od nje ka negde... Potrčala na avion a on prošao i nestao u nekom trouglu... Sve joj prošlo a ona nije još.

Razmazao se pakao, slio se niz uglačan kamen,u vodi je nestao... Vitez je bacio koplje ka nebu... Svilena, bela zastava je postala izfronclana,najomiljenija mačija igračka.. To je dovoljna napojnica za par gladnih očiju... Daleko na putu ka bespuću… * Prognan sam strelama i sekirama...

Vozio je bicikl jako brzo !!! Vozio ga je na jednom točku, nije ga bilo briga !!! Vetar mu je duvao u lice, osećao se moćno... Setio se E.T.- ja , želeo je da može da poleti... Trzao je bicikl, skakutao na jednoj gumi. Smejao se jako i glasno... Nosio je crne naočari. Svi su gledali u...

Hemijska reakcija na nežnom dlanu * Suviše snažna kiselina * Identitet postaje grozničavo pitanje * * Sanjala si putovanje u molekulu * Videla si svoje lice beskonačno umnoženo * Grom je tada opravdao svoje postojanje * * Posle metalnog zvuka u ušima * Budnost se javlja iznenada i...

II Jedan od prvih ljudi sa kojima sam se čuo i video bio je Leo. Pozvao sam ga i otišli smo u "Znak pitanja", kafanu pored Saborne Crkve. Leo je pustio malo dužu bradu, kosa mu je porasla. Imao je one svoje "tegle", od naočara i gledao me je radosno i radoznalo kroz njih, uz širok osmehe, mi se...

Rečeno je dovoljno o samospoznaji * Tražeći utehu u posebnoj odaji * Zaneseno kao na palubi * Opijeno uljuljkivanjem… na putu ka samoći * U razdoru sopstvenih ćelija * Sa mislima iz suprotnog smera * U nedoličnosti… ** Kod tebe… u mojoj koži… ________ EX EX: Kod Tebe u Mojoj Koži -...

Misao... kao oštrica brijača, kao udar svetla, kao crveni dijamant, kao tačka… * Brod jako brzo plovi ovih dana... Isijava sa njega gomila raznoraznih osećanja * Pokrivenih korom tvrde mašte * Sa željama ka nepostižnim idealima... * U odorama... Praznih ruku - bez smisla * Malo drugačije od...

Vreme je velikih vrućina. Grad živi u tropskom šapatu i grozničavom zujanju. Na maloj terasi dvadesetospratnice sedeo je zdepast, brkat čovek. Teško zamišljen, satima je nepomično zurio ispred sebe. Kada je pre desetak sati izašao na terasu imao je nameru da sa nje istog trenutka skoči. Strah...

Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio...

Jedna bela ošišana ovca * Jedan crni gusar sa prstenom još crnjim * Tri Don Žuana * Vesela golubica * Gripozni pacov što slini i štuca * Žuti pas koji nervozno laje i sve provocira * Stari Nosferatu * I pospana balerina * Nasmejani Kralj * Radoznala Kraljica * Čovek bez maske koji...

Pusta je bila poslednja pustolovina, velikog pustolova. Kroz pustinju i prašumu, preko planina i zaleđenih površina, preko mora i okeana, pusto je pretraživao i u njima… Hodao je livadama, tundrama, stepama i savanama, odmarao se u oazama... sve ukrug i to triput! Ništa... ništa, od onoga što je...

Nekoliko nedelja pred moj odlazak, Elena i ja smo izlazili skoro svako veče i svaki put u drugi noćni klub. Sa noćnim klubovima je lako, ako voliš ti njih, oni će zavoleti tebe još više. Nije bilo nikakvih problema. Neki od klubova su bili potpuno dovoljni sami sebi, čitavu noć nije čovek morao...