Vlasi — balkanski fenomen

Pravi Vlah · 26.10.2016. u 04:48

Slavan:
Чуј, храбар! Као да је потребна нека храброст за то. Писао си на више места изједначавајући те појмове или пишући у контексту: влашки (румунски). Знаш то и сам и нећу сигурно да претражујем по Крстарици како бих постављао цитате. И Гацовић, чије цитате постављаш овде је један од Влаха, који се изјашњавају као Румуни, и уз то је политички ангажован.

Па и за Влахе Србије... зашто би и за њих писао! Има можда и неких Молдаваца који се изјашњавају као Румуни и шта онда? Наравно да свако може да се изјашњава како хоће, али ми имамо засебан ентитет/народ - Влахе у Србији, који су као такви и признати.

Нико теби не спори да будеш Влах и Румун и ја лично немам проблем с тим.

Замолио сам те за цитат за ово што си написао

Slavan:
Наравно да те интересује, јер Власи нису Румуни, а о приморским Романима да и не говоримо. Ти, управо, овде често изједначаваш различите групе Влаха с Румунима. Цинцарски, рецимо, је засебан, кодификован и признат језик. А приморски Романи не спадају чак ни у источнороманску скупину.

а ако га немаш, паметније би било да се мало суздржиш.

Slavan · 26.10.2016. u 04:50

Pravi Vlah:
Наравно сем оних Романа који су именовали планинске врхове Дурмитор, Ципитор и Виситор.

Не рече ми који је ово језик: румунски, влашки, далматски?

Mrkalj · 26.10.2016. u 04:56

Slavan:
А то је на румунском или...?

Pusti. On je smislio svoj prevod. Kod nas se pomirljivo govori o "keltskom poreklu tih toponim". Naši nacionalni istoriografi su, bre, bezmude ovce za šišanje, dok su za raspod sasvim neki drugi koji kroje našu nacionalnu istoriografiju (na primer Bohumil Hrabak, Fanula Papazoglu, Čremošnik Gregor, Ferluga Jadran, Ferjančič Božidar, Županič Niko itd itd).

Pravi Vlah · 26.10.2016. u 04:59

Slavan:
Не рече ми који је ово језик: румунски, влашки, далматски?

Прво, ниси ми дао цитат који би поткрепио твоју тврдњу да сам ја често уједничавао балканске Влахе са Румунима. Ако га немаш, могао би да признаш да си погрешио и ником ништа.

Друго, зашто ме ово питаш? Зар нисам рекао Романи?

- - - - - - - - - -

Mrkalj:
Pusti. On je smislio svoj prevod. Kod nas se pomirljivo govori o "keltskom poreklu tih toponim". Naši nacionalni istoriografi su, bre, bezmude ovce za šišanje, dok su za raspod sasvim neki drugi koji kroje našu nacionalnu istoriografiju (na primer Bohumil Hrabak, Fanula Papazoglu, Čremošnik Gregor, Ferluga Jadran, Ferjančič Božidar, Županič Niko itd itd).

Мркаљу, пошто си раније изјавио да одбијаш да ми се обраћаш, зар не би било паметније да не спомињаш муде?

Mrkalj · 26.10.2016. u 05:04

Uostalom o tome sam pisao pre mesec dana:

Mrkalj:
...

1. Komparativni aspekti slovenskog porekla većine vlaha sa Slovenskog Juga (tzv. Balkana)

a) Imali smo 500 godina okupacije pod Osmanturcima što je ostavilo stotine (hiljade?) orijentalnih reči u srpskom rečniku; starih romanskih reči u srpskom rečniku (dakle ne lavabo, avion, picerija, bluza i sl.) nabrojivo na prste jedne ruke.

b) Pre 1000 godina na ove prostore su stigli Romi (Cigani) koji i dan danas imaju svoj distinktivan jezik i običaje; tzv. "Vlasi" zapadno od Morave ne ostavljaju ni traga ni glasa o romanskom rečniku, imenima i običajima. Naprotiv, i pre pokrštavanja ostavljaju svedočanstvo o bogatoj slovenskomitološkoj toponomastici (Perućica, Vogošća, Trebević, Vidovo polje, Mokošnica... preko stotinu toponima), običajima (kraljice, ljelja), psovkama (dabogda...) itd. (vidi 4. tačku)

c) Održivost stotina (hiljada?) slovenkih toponima (u Albaniji i Grčkoj) i neodrživost romanskih širom tzv. vlaških područja (prvenstveno dinarskog). Nemogućе da u vremenskom prozoru, između navodnog naseljavanja Slovena na Balkan i naseljavanja Albanaca, prozoru od svega nekoliko generacija, Sloveni nametnu jezik i religiju lokalnom stanovništvu tako da preko noći nastanu novi slovenski toponimi, poglavito oni vezani za slovensku mitologiju, koji onda, uprkos hristijanizaciji i potonjoj albanizaciji stanovništva uspevaju da opstanu sledećih 1000 i kusur godina. Ne ide.

2. Klasno ime vlah
Srednjovekovni etnički Srbi klasno su podeljeni na dve klase:
a. srblji* u klasnom smislu i
b. vlasi u klasnom smislu

A to se vidi u različitim poveljama sa različitih meridijana i različitih doba koje običajno-pravno tretiraju klasni odnos srbljin : vlah. Kako domaće povelje, tako inostrane (npr. austrijske naše oficire nazivaju Srbljima, dok za njihov narod koriste pojam vlasi, vlasi koje zovu i Srblji i sl.) U domaćim poveljama imamo poznate formulacije: u Dečanskoj hrisovulji iz 1330. se kaže da ako bi srbin oženio vlahinju, oboje postaju meropsi „srbljin da se ne ženi u vlaseh, ako li se oženi, da ju vede u merophe"). U Svetostefanskoj hrisovulji između 1313. i 1318, („Ako li se oženi u nevest (bez znanja) igumnovu, da se ograbi i sveže i vlah ot koga se bude ženil, i da se vratii bez volje opet na otčino mesto.") srbljin bi morao protiv svoje volje ("da se ograbi i sveže") da se vrati u svoj stalež ("na otčino mesto"). Zatim u Zakonu za cetinske vlahe (znamo gde je reka Cetina) iz marta 1436. ("srblin da ne more otdati (svedočiti protiv) na vlaha, ni vlah na srblina").
_____
*(npr. u Bosni Dobri Bošnjani bio je prvobitno jedan naziv koji je ograničen bio na plemstvo, na vladajući stalež bosanske kotromanićke države.)

3. Slovenska etimologija reči vlah

Welsh (adj.)

Old English Wielisc, Wylisc (West Saxon), Welisc, Wælisc (Anglian and Kentish) "foreign; British (not Anglo-Saxon), Welsh; not free, servile," from Wealh, Walh "Celt, Briton, Welshman, non-Germanic foreigner;"

Ovo je još jedna potkrepa i dokaz tvrdnje da je termin Vlah slovenskog porekla i da potiče od reči vlak, sa istim korenom u glagolu vući, a označava težaka, slugu, roba - isto što označavaju latinske reči Servus i S(c)lavus.

4. Tzv. "Vlasi" su izvor slovenske kulturološke utemeljenosti Južnih Slovena
Osnov jezika, ukorenjenost mentaliteta, običaja i kulture, naročito slovenskog paganizma, dolazi iz krajeva koji se smatraju "najvlaškijim" (dinarski Južni Sloveni).

5. Keltsko-ilirsko-tračanska proteza se izlizala i polomila. Ova "proteza" služila je da pokaže kako je na ovim prostorima ipak bilo ljudi pre tzv. dolaskla Slovena. Ne postoji ni jedna keltska reč niti nedvosmisleno keltski toponim na Slovenskom Jugu, a tzv. ilirski jezik i tzv. trački jezik nisu postojali jer uprkos 200 godina spekulisanja i manipulisanja još nije dokazano da jesu postojali (u poređenju sa oronimima Durmitor i Cipitor, vidi imena planina Toplitor, Zelentor, Visitor itd. gde je tor slovenska reč sa značenjem - staza).

6. Nepobitno slovenski toponimi na Slovenskom Jugu zasvedočeni pre 5. veka n. e. (Dunav, Drava, Sava, Neretva, Trsatika itd.) Ovi toponimi zabeleženi su u redakcijama stranih jezika budući da Sloveni nisu imali pisanu kulturu.

Itd. itd.

Slavan · 26.10.2016. u 05:08

Pravi Vlah:
Прво, ниси ми дао цитат који би поткрепио твоју тврдњу да сам ја често уједничавао балканске Влахе са Румунима. Ако га немаш, могао би да признаш да си погрешио и ником ништа.

Сигурно је да немам времена да га трошим на претраживање постова. Ако не умеш или не желиш пристојно да дискутујеш, нећу ти ни одговарати. Ионако сам искулирао више пута твоје провокације.

Тај приземан начин комуникације не волим и твој квази-шаљив ми није духовит ("форе" о хајдуцима, пушкама, капислама итд).

Друго, зашто ме ово питаш? Зар нисам рекао Романи?

Романи је широк појам, и не постоји романски језик.
Питам који је језик, јер си рекао да су Романи именовали те топониме, али не знамо на ком романском језику.

Slavan · 26.10.2016. u 05:28

Mrkalj:
Romanski primorski gradovi su srednjevekovni analozi antičkih romanskih gradova po unutrašnjosti Slovenskog Juga (Naissus, Viminacium, Sirmium etc.) U međuvremenu su romanski gradovi po unutrašnjosti propali i to ne od Slovena, a primorski su ostali još dugo romanski. Taj romanluk je zaostavšina starorimskog imperijalizma. Oko gradova nikad nije bilo Romana sve do pada Vizantije i progona romanskog stanovništva iz Vizantije "koridorom 10" prema severu (prema Dakiji), duž kojeg je romanofono stanovništvo ostalo do danas.

Тако треба писати, урадити неку анализу, а не трпати све у исто - и Римљане, и Романе, Романо-Ромеје, Далмате, Влахе, Румуне, Цинцаре, Ћиће... без реда, без датовања.

Pravi Vlah · 26.10.2016. u 13:19

Slavan:
Сигурно је да немам времена да га трошим на претраживање постова. Ако не умеш или не желиш пристојно да дискутујеш, нећу ти ни одговарати. Ионако сам искулирао више пута твоје провокације.

Али имаш и времена и наклоност да изјављаш тврдње које ниси у стању да поткрепиш.

Slavan:
Тај приземан начин комуникације не волим и твој квази-шаљив ми није духовит ("форе" о хајдуцима, пушкама, капислама итд).

Показао сам ти огледало, то је све.

Bastiani · 26.10.2016. u 15:35

Možda je zgodna prilika reći kako je Ranka Kuić navela da Durmitor na keltskom znači "Božji plašt". Nije da poklanjam poverenje toj etimologiji, ali čisto da se ima u vidu kako ne postoji definitvno znanje o tome.

Carlin15 · 26.10.2016. u 18:19

Bastiani:
Možda je zgodna prilika reći kako je Ranka Kuić navela da Durmitor na keltskom znači "Božji plašt". Nije da poklanjam poverenje toj etimologiji, ali čisto da se ima u vidu kako ne postoji definitvno znanje o tome.

Sokratis Liakos (kojeg sam vec navodio/citirao ranije) je takodje napisao sledecu knjigu:

"Interpretation of seventy Sklavenian toponyms in Arkadia using the Latin-Celtic-Arvanite-Arman languages".

[Moguce je da postoje toponimi keltskog porekla.]

Mrkalj · 26.10.2016. u 20:36

Slavan:
Тако треба писати, урадити неку анализу, а не трпати све у исто - и Римљане, и Романе, Романо-Ромеје, Далмате, Влахе, Румуне, Цинцаре, Ћиће... без реда, без датовања.

To su logičke bolesti članova bukvalističkog kluba. Kad frankovci poviču "Ne Srbi nego romanofoni Vlasi - dakle, zašto ne politički Hrvati", onda je drug Slaven stajao na stanovištu da su ti romanofoni Vlasi nekakav narod, dok ja nisam napisao da nisu. Međutim, drug Slaven i danas misli da su nekakvi Dačani narod i da su nekakavi Tračani bili narod. Bože pomozi. A radi se isključivo o političko-upravnim jedinicama, kasnije istorijskim regijama i njihovim žiteljima.

motorheadsd · 28.10.2016. u 13:20

Власи су економско-социјални сталеж у србском народу. То није име ни за какав етнос, него за сталеж, еснаф. То се јасно види и по Душановом законику.
Ово што се данас назива Власима јесу заправо Срби који говоре неку варијанту латинског језика уз много примеса српског.

Pravi Vlah · 28.10.2016. u 13:56

motorheadsd:
Власи су економско-социјални сталеж у србском народу. То није име ни за какав етнос, него за сталеж, еснаф. То се јасно види и по Душановом законику.
Ово што се данас назива Власима јесу заправо Срби који говоре неку варијанту латинског језика уз много примеса српског.

Хвала за посету. По србским краљевским повељама Србљи су настојавали да побегну у Влахе. Изгледа да су данашњи Власи они који су успели.

motorheadsd · 28.10.2016. u 14:06

Pravi Vlah:
Хвала за посету. По србским краљевским повељама Србљи су настојавали да побегну у Влахе. Изгледа да су данашњи Власи они који су успели.

Мешаш Србље/Србе и себре као сталеж. Себри и власи су само били сталежи у срБском друштву. А што се тиче слова Б које си болдовао, види следеће:

Pravi Vlah · 28.10.2016. u 14:22

motorheadsd:
Мешаш Србље/Србе и себре као сталеж. Себри и власи су само били сталежи у срБском друштву. А што се тиче слова Б које си болдовао, види следеће:
Pogledajte prilog 409469 Pogledajte prilog 409470 Pogledajte prilog 409471 Pogledajte prilog 409472

Ма нисам ја ништа помешао него си ти учио фалсификовану историју.

motorheadsd · 28.10.2016. u 14:33

Pravi Vlah:
Ма нисам ја ништа помешао него си ти учио фалсификовану историју.

Јеси, како ниси. Душанов законик у руке и остала историјска документа па учи.

Pravi Vlah · 28.10.2016. u 15:56

motorheadsd:
Јеси, како ниси. Душанов законик у руке и остала историјска документа па учи.

У истинитом извору постоји Закон Сербљем и Закон Влахом. Термен себар уопште није споменут.

Pravi Vlah · 14.11.2016. u 00:45

Добар чланак, објављен прошле године

Организација Влаха у српској средњовековној држави

Делатност и обавезе Влаха у српској средњовековној држави

Зашто Србљин да се не жени у Влахе

http://pressto.amu.edu.pl/index.php/bp/article/viewFile/3897/4041

Pravi Vlah · 13.01.2017. u 14:10

Извод из одличне књиге Славољуба Гацовића Куд се дедоже Румуни Тихомира Ђорђевића:

snouden · 13.01.2017. u 14:42

Pravi Vlah:
Извод из одличне књиге Славољуба Гацовића Куд се дедоже Румуни Тихомира Ђорђевића:

to nista ne pokazuje no da su rimljani (ti autori) samo drugacije napisali stare nazive na izmisljenom tarzan latinskom.
http://www.svevlad.org.rs/toponimi_files/toponimi_safarik.html

Carlin15 · 14.01.2017. u 07:54

« L’impact de l’onomastique latine sur les onomastiques indigènes dans l’espace thrace », dans M. Dondin-Payre (éd.), Les noms de personnes dans l’Empire romain. Transformations, adaptation, évolution, Bordeaux, 2011 (Scripta Antiqua 36), pp. 37-87
http://www.academia.edu/1553414/_L_...on_Bordeaux_2011_Scripta_Antiqua_36_pp._37-87

Mrkalj · 16.01.2017. u 11:49

Pravi Vlah:
Извод из одличне књиге Славољуба Гацовића Куд се дедоже Румуни Тихомира Ђорђевића:

Kako ova planina čije se ime na latinskom i grčom jeziku izgovara ARSACA, -ca kao cajka, može biti latinska reč? Ne može biti nijedna do danas druga indoevropska do slovenska.

Eto, za početak.

Ljudi u istorijskoj, arheološkoj i lingvističkoj srpskoj nauci ispranog su mozga. Višestruko ispranog.

haeul · 16.01.2017. u 11:57

Не може се говорити о влашкој топонимији, али не бих да се упуштам у дискусију.

Mrkalj · 16.01.2017. u 11:58

Takođe Mucipara (Mutsipara) - Mučkovce. Otkud etimološko c u latinskim i grčkim korenima?!?

Hajde i dalje, kako to da je kod dvokorenih reči "posrbljen" samo jedan koren, a drugi ne postoji? Kako to da se u pučkoetimološkom posrbljenju nije zadiralo u drugi koren, već je hirurški precizno ostao odvojen (Gurvi-kon - Kurvin-grad, Muciani-kastelon - Muči-baba.

Zaključak: Slavoljub Gacović ovde naklapa odokativno.

snouden · 16.01.2017. u 13:04

haeul:
Не може се говорити о влашкој топонимији, али не бих да се упуштам у дискусију.

tako. trebao bi postojati i osobeni vlaški jezik za tako što.

ovako, govoriti o vlaškoj toponomiji znači govoriti o ili slovenskoj, ili predantiñkoj ili latinskoj toponomiji. (ako ove zadnje uopšte ima)..

Vlasi — balkanski fenomen

Domaćin

Poznat

Buduća legenda

Domaćin

Buduća legenda

Poznat

Poznat

Domaćin

Poznat

Aktivan član

Buduća legenda

Ističe se

Domaćin

Ističe se

Domaćin

Ističe se

Domaćin

Domaćin

Domaćin

Elita

Aktivan član

Buduća legenda

Poznat

Buduća legenda

Elita

Slične teme