Vlasi — balkanski fenomen

Nijedan toponim na Slovenskom Jugu nije nedvosmisleno potvrđen kao keltski.

Боан, Тара и Бојана?

- - - - - - - - - -

Дурмитор, Ципитор и Виситор су три од највиших планинских врхова у Црној Гори. Изгледа да су они средњовековни Срби сточарског сталежа који су их тако назвали били не само чобани него и песници.

На румунском Дурмитор, Ципитор и Виситор значе Успавани, Удремљени и Усањани. А шта значе на српском?

На српском не значе ништа.
Па Власи (Румуни) су балкански староседеоци.
Ако си добро превео у питању су заиста песничка имена.
 
Изгледа да би неки овде хтели да инаугуришу наследнике римске империје...

Тако је и Велс у Британији влашки крај...

Ако мислиш на мене, погрешио си.
Уосталом Римљани су на Балкану затекли Влахе.

За Велс не знам.
 
Па Власи (Румуни) су балкански староседеоци.
Ако си добро превео у питању су заиста песничка имена.
Уосталом Римљани су на Балкану затекли Влахе.
Нису Власни ни Румуни, ни староседеоци Балкана а Римљани нису на Балкану затекли Влахе већ Тракијска племена: Трибале, Мезе, ...... Римљани су од тих племена направили Влахе.
 
Уосталом Римљани су на Балкану затекли Влахе.
Нису Власни ни Румуни, ни староседеоци Балкана а Римљани нису на Балкану затекли Влахе већ Тракијска племена: Трибале, Мезе, ...... Римљани су од тих племена направили Влахе.

Све сам ово и ја учио у школи.
То су тврдње без икаквих доказа.
Не постоје никакви записи савременика тих догађаја ("Римљани су од тих племена направили Влахе ").
Ако данас на Балкану имаш Влахе (Румуне), а процес и мотиви " прављења " Влаха није описан од савременика тог наводног прављења, онда само може да се закључи да су Власи већ били на Балкану пре Римљана.
Спонтана асимилација је јако дуг процес и могућа је једино у случају када велика већина говорника неког језика асимилује мањину.
Римљани (Латини) су били та мањина која је асимилована.
Свака другачија прича мора да се докаже.
 
Све сам ово и ја учио у школи.
То су тврдње без икаквих доказа.
Не постоје никакви записи савременика тих догађаја ("Римљани су од тих племена направили Влахе ").
Ако данас на Балкану имаш Влахе (Румуне), а процес и мотиви " прављења " Влаха није описан од савременика тог наводног прављења, онда само може да се закључи да су Власи већ били на Балкану пре Римљана.
Спонтана асимилација је јако дуг процес и могућа је једино у случају када велика већина говорника неког језика асимилује мањину.
Римљани (Латини) су били та мањина која је асимилована.
Свака другачија прича мора да се докаже.
Можда си побегао са часа када је ова лекција обрађивана.
Ево теби, благо мени, ЛИНК па употпуни знање стечено у школи. Давно је то било!

http://www.politika.rs/scc/clanak/20339/Власи-ни-су-Румуни
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=08&dd=24&nav_category=11&nav_id=1169271
****************************************************
 
Da ne bi tema posustala, jedan mali prilog Vlahovog i mog omiljenog istoričara Florina Kurte, o vlasima u zapisima francuskih krstaša koji su prolazili ovim krajevima. Nešto od napisanog se već moglo pročitati po raznim radovima objavljenim na našem prostoru, dotakao ih se i Slavoljub Gacović u svom radu o Timoku i kraju oko njega, no ovde je i rad našeg Biljana pa da prosudite ko je to lepše obradio.

https://www.academia.edu/28202191/C...r_the_Vlachs_in_the_French_crusade_chronicles

P.S. Šta se to dešava brate Vlaški? Ne daj se, ne posustaj.

Хвала, брате Божо, све иде добро на Ибизи.
 
Уосталом Римљани су на Балкану затекли Влахе.

Све сам ово и ја учио у школи.
То су тврдње без икаквих доказа.
Не постоје никакви записи савременика тих догађаја ("Римљани су од тих племена направили Влахе ").
Ако данас на Балкану имаш Влахе (Румуне), а процес и мотиви " прављења " Влаха није описан од савременика тог наводног прављења, онда само може да се закључи да су Власи већ били на Балкану пре Римљана.
Спонтана асимилација је јако дуг процес и могућа је једино у случају када велика већина говорника неког језика асимилује мањину.
Римљани (Латини) су били та мањина која је асимилована.
Свака другачија прича мора да се докаже.

Значи Власи су били ти који су ширили романске језик (тачниије језик) по Европи?
 
Значи Власи су били ти који су ширили романске језик (тачниије језик) по Европи?

Не значи.
Види свет је постојао и пре постања света по старом завету и људи су се служили говором и пре Латина.
Дакле група сродних италских језика је постојала и пре Римљана и то не само на Апенинском полуострву.
 
Poslednja izmena:
Можда си побегао са часа када је ова лекција обрађивана.
Ево теби, благо мени, ЛИНК па употпуни знање стечено у школи. Давно је то било!

http://www.politika.rs/scc/clanak/20339/Власи-ни-су-Румуни
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=08&dd=24&nav_category=11&nav_id=1169271
****************************************************

Ако два рођена брата, из неке пизме, не говоре међусобно то не потире чињеницу да су у питању браћа.
 
quote_icon.png
Оригинал поставио Добро дошли

Значи Власи су били ти који су ширили романске језик (тачниије језик) по Европи?
Не значи.
Види свет је постојао и пре постања света по старом завету и људи су се служили говором и пре Латина.
Дакле група сродних италских језика је постојала и пре Римљана и то не само на Апенинском полуострву.
Молим те води нрачуна када ме цитираш и наведи тачно мој а не туђи став. Ово шта си приписао мени, ја нисам изрекао.
Исправи то!
 
Izvor: Asimakis, Stathis (Ασημάκης, Στάθης) - Toponimia
https://www.google.ca/#q=ΑΣΗΜΑΚΗΣ+ΣΤΑΘΗΣ

Page 21 excerpt/translation from Greek: "Since three important names of the Peloponnese: Arahova, Araklovo and Akova mentioned in the Chronicle of Morea - for which a detailed analysis in the next section - are Latin (Vlach) and not Slavic origin"

Page 22 excerpt/translation: "It is admitted, however, that Vlach pastoralists namely: Boioi or Mpouioi, Malakasioi or Malakasiotes and Messarites Vlachs entered the Peloponnese together with Albanians."

Page 23 excerpt/translation: "Interesting testimony to the spread of Latin-speaking population in the Peloponnese, presents a much later report Chalkokondylis for Vlachs, who perhaps found to reside in Mani with Slavic peoples who had settled there."


http://www.karyes.gr/index_en.html
http://www.karyes.gr/history/romanbyz_en.html

In Byzantium the place has been renamed as Megali (Great) Arachova, a name that was kept since the 20th century. The origin of the name Arachova is due to either the Slavic language (=place of wallnuts) or Vlach (= mountain ridge).

Karyes is a traditional village, nested on the foothill of mountain Parnon and surrounded by chestnuts and walnuts.

The area was renamed as Arachova and under the Franks occupation was referred to as Great Arachova. The origin of the name Arachova was considered until recently to be of Slavic origin from the words орех (orech) = walnut and орахов (orachov) = made of walnut and therefore Arachova means place of walnuts. The above approach is not well justified and probably incorrect and it is assumed that this wrong approach of the origin of the word and its association with the word walnut and nuts, probably began from the Great Arachova of the "Chronicle of Morea", which are the today's Karyes Laconias, in location of which were ancient Karyes. Historians have tried to associate the name Arachova to ancient Karyes, but the settlers of that region for that period were likely non-Greek speaking and reasonably unaware of the area names of ancient Laconia. Even assuming that the word originates from the Slavic word орахов (orachov) = made of walnut, this can not reasonably explain the disappearance of the original letter omicron (O) from all sixteen toponyms in Greece, an unexplained linguistic change in such an extensive geographical area, while all "Orehovica" toponyms that exist in the Balkan Peninsula remain unchanged.

According to a recent study (2), there are eleven (11) toponyms in Greece with name Arachova and origin of the name is Vlach and not Slavic, from the Vlach nomads' breeders who inhabited Peloponnesus long before the 13th century. The Vlachs breeders along with the Slavic tribes inhabited the area since the 8th century. In Vlach language there is the word recha that is the mountain ridge -loan from the Greek language- that may be associated with the word rachas-rachados (5th century), often characterized sites in the Greek area during the Roman era and meant arboreal regions. Another element that seems to confirm the Vlach origin of the name Arachova is the original vowel alpha (A), which is a characteristic addition in the language of Vlachs at the beginning of words that are loans from other languages and especially those beginning with an "r". Thus the name Arachova is associated to the characteristic of a mountain ridge at high altitude.

Sources:
(1) Κ.Μ. Pitsios (1948), Karyaí (Aráchova) Lakedaímonos, Historical, Cultural Study
(2) S. Asimakis, (2015) Toponyms ova, όva, ista, itsa
 
У праву си, Ригелу. Били смо прво Илири и Трачани, па онда Романи, а данас смо Срби. Нема у томе ништа нарочитог -- тако пролази пуно света. Што би било јако чудно и ретко то је да су Срби били и Срби и Словени и Православци још из Риг Веде. Али ја за то не бих јамчио.

Zapravo sve je to manje više izmešano. Jezik, kultura, identitet, obeležja, filozofija to je bitno za definisanje naroda, ne poreklo.
 
Dakle:

prasl. *torъ: staza (rus. tor, polj. tór)
i ništa više od toga.

Да завиримо у румунске речнике...

Тor s. n. – Der. torină, s. f. (Olt., tizic), din sb. torina/торина; toriște/ториште (var. turiște/туриште), s. f. (Olt., tizic; Trans., loc unde mănîncă oile, torină); storiște/сториште, s. f. (loc de întîlnire, de ședere a vitelor sau cerbilor), bg. torište; torofină (var. torohină), s. f. (resturi de semințe, de fructe stoarse), probabil prin contaminare cu boștină, în Munt.; toreni, vb. (Banat, a îngrășa solul, a gunoi); (s)trușnic, s. m. (turtă, reziduuri de semințe ale plantelor oleaginoase), probabil în loc de *(s)torușnic (după Candrea, în legătură cu sb. trušni „de tărîțe”); turiță, s. f. (scai mărunt, Galium aparine), din sb. turica, cf. cr., slov., rus. torica (Candrea, II, 427; Conev 46); turicioară, s. f. (coada-racului, Agrimonia eupatoria); turicel (var. turicea), s. m. (plantă, Turritis glabra); var. a cuvîntului anterior (după Tiktin și Candrea, formație artificială care pornește de la numele științific).

sb = српски
bg = бугарски
cr = хрватски
slo = словеначки
rus = руски

tor n. (bg. tor, băligar; sîrb. tor, țarc, ocol de vite; pol. tór, drum bătut. V. toriște, tîrlă). Vest (rev. I. Crg. 4, 250, și 9, 94). Băligar, tizic.

tîrlă (sîrb. trlo)

toriște, turiște, stоriște, staniște...
 
Да завиримо у румунске речнике...

Тor s. n. – Der. torină, s. f. (Olt., tizic), din sb. torina/торина; toriște/ториште (var. turiște/туриште), s. f. (Olt., tizic; Trans., loc unde mănîncă oile, torină); storiște/сториште, s. f. (loc de întîlnire, de ședere a vitelor sau cerbilor), bg. torište; torofină (var. torohină), s. f. (resturi de semințe, de fructe stoarse), probabil prin contaminare cu boștină, în Munt.; toreni, vb. (Banat, a îngrășa solul, a gunoi); (s)trușnic, s. m. (turtă, reziduuri de semințe ale plantelor oleaginoase), probabil în loc de *(s)torușnic (după Candrea, în legătură cu sb. trušni „de tărîțe”); turiță, s. f. (scai mărunt, Galium aparine), din sb. turica, cf. cr., slov., rus. torica (Candrea, II, 427; Conev 46); turicioară, s. f. (coada-racului, Agrimonia eupatoria); turicel (var. turicea), s. m. (plantă, Turritis glabra); var. a cuvîntului anterior (după Tiktin și Candrea, formație artificială care pornește de la numele științific).

sb = српски
bg = бугарски
cr = хрватски
slo = словеначки
rus = руски

tor n. (bg. tor, băligar; sîrb. tor, țarc, ocol de vite; pol. tór, drum bătut. V. toriște, tîrlă). Vest (rev. I. Crg. 4, 250, și 9, 94). Băligar, tizic.

tîrlă (sîrb. trlo)

toriște, turiște, stоriște, staniște...

Поздрав, хајдучино. :mrgreen:

Очигледно се овим румунским текстом мени обраћаш, јер, авај, мало којих осталих форумаша знају румунски.

Јеси ли овог пута ставио барут и зрна у кубури или још увек пуцаш каписле?
 
Манастир Рмањ... хмммм...:think: ...мене ово подсећа на ендоним Армањ, то јест сопствени етнички назива Аромуна, односно они који су на српском познати као Цинцари.
 
Да завиримо у румунске речнике...

Тor s. n. – Der. torină, s. f. (Olt., tizic), din sb. torina/торина; toriște/ториште (var. turiște/туриште), s. f. (Olt., tizic; Trans., loc unde mănîncă oile, torină); storiște/сториште, s. f. (loc de întîlnire, de ședere a vitelor sau cerbilor), bg. torište; torofină (var. torohină), s. f. (resturi de semințe, de fructe stoarse), probabil prin contaminare cu boștină, în Munt.; toreni, vb. (Banat, a îngrășa solul, a gunoi); (s)trușnic, s. m. (turtă, reziduuri de semințe ale plantelor oleaginoase), probabil în loc de *(s)torușnic (după Candrea, în legătură cu sb. trušni „de tărîțe”); turiță, s. f. (scai mărunt, Galium aparine), din sb. turica, cf. cr., slov., rus. torica (Candrea, II, 427; Conev 46); turicioară, s. f. (coada-racului, Agrimonia eupatoria); turicel (var. turicea), s. m. (plantă, Turritis glabra); var. a cuvîntului anterior (după Tiktin și Candrea, formație artificială care pornește de la numele științific).

sb = српски
bg = бугарски
cr = хрватски
slo = словеначки
rus = руски

tor n. (bg. tor, băligar; sîrb. tor, țarc, ocol de vite; pol. tór, drum bătut. V. toriște, tîrlă). Vest (rev. I. Crg. 4, 250, și 9, 94). Băligar, tizic.

tîrlă (sîrb. trlo)

toriște, turiște, stоriște, staniște...

Tako je.

I sada se nameće jasna etimologija srpskog plrmena torlak: tor + vlah. Uporedi torlak : morlak (more + vlah).
 
Поздрав, хајдучино. :mrgreen:
Очигледно се овим румунским текстом мени обраћаш, јер, авај, мало којих осталих форумаша знају румунски.
Јеси ли овог пута ставио барут и зрна у кубури или још увек пуцаш каписле?
Још увек си ми нејасан: јеси ли Влах или Румун?!
Лично мислим да си један од ових бивших корисничких имена:VLAD_22, Saint Andrew, VASILIE II, SREMIO, Romanus, volcae, hippy, .... који су се такође у почетку стидљиво афирмисали док нису једног тренутка отпочели да отворено износе свој став. Убрзо су нестали..... па ми ово много сличи на тај њихов почетак. Можда си и ти један од ових побројаних.
 

Back
Top