До сада сам, не размишљајући, ову тему "Влашка топонимија" наивно разумевао као "Романска топонимија", рачунајући да је намера да се каже нешто о етимологији. Испоставља се да је реч, просто, о национализму у маниру 19. века. Онда да кажемо овако: топоними тешко могу да буду влашки, јер Власи, и као народ а и као власи, на овом простору су живели као сточари, номади или полуномади, и чак и ко су имали своја имена за неке локалитете није за очекивати да би они опстали. Када су почели да живе седелачким животом, попут Влаха источне Србије, настали су и њихови топоними и усвојени у непромењеном облику до данас. Можда нешто говори и то да су то чешће називи брда и планинских врхова, него називи насељених места.
Не знам на чему се заснива налаз да су Власи источне Србије Румуни. Сами себе великом већином не препознају као Румуне. Никада нису били део једне политичке заједнице. Чак нису припадали ни румунској цркви, ако је то неки критеријум. Говоре сличним језиком, да, и то је као када би Срби покушали да докажу да су данашњи Македонци Срби, јер говоре сличним језиком. Штавише, у Србији постоји и заједница правих Румуна, у Банату, и ти Румуни су јасно различити од Влаха источне Србије.
Указао бих да у Букурешту, у тамошњој Академији наука, постоји етноцентрична струја која претендује да сво романофоно становништво Балкана прогласи за Румуне. Укључујући и Влахе Македоније (Цинцаре, како их ми зовемо), и у томе наилазе на отпор.
А што се тиче пројектовања румунских назива у топонимију насталу у незапамћеној прошлости, о томе шта рећи, ту памет стаје.
.
