Tuzni_patak
Elita
- Poruka
- 18.247
Vidim da ovde neke stvari nisu očigledne, pa hajde da se malo igramo sa njima....
Pitanje:
Kako odrediti šta je mudro , a šta nije?
Potpitanje : Kako pojedinac to odredjuje?
-Ako ostane definicija mudrosti kao apsoluta totalne predikcije svih tokova i odnosa i razvoja odnosa, onda se mudrost ne može odrediti u sadašnjem trenutku , a i u svakom sledećem će moći da se govori samo o uspešnoj predikciji do tada....
Recimo da u ovom trenutku s mojim shvatanjem mudrosti (uzmimo da je to polazna tačka) odredjivanje nečega kao mudrog ili ne mogu da definišem ovako:
-Pojedinac karakteriše nešto kao mudro ako je predikcija (ako je bukvalno predikcija onda je prorok, ali u svakoj radnji je ugradjen sklop pretpostavki i predikcija zašto se nešto čini , psihologika) mudrosti prihvatljiva sa njegovom predikcijom.
Ovde je uključeno i to da je ono što je prihvaćeno kao mudrost više od onoga što je sam "ocenjivač" smislio.
Da vidimo prvo šta ljudi okarakterišu kao mudro i da li je i koliko to može da bude mudro?
Sadašnjost:
Osoba može smatrati nešto mudrim samo ako je radnja u skladu sa njegovim predikcijama ili je na osnovu radnje mogao da spozna i prepozna novu predikciju i da se složi sa njom.
Budućnost 1:
Osoba može smatrati mudrim nešto iako nije bilo u skladu sa njegovim predikcijama , ali je razvoj dogadjaja pokazao poklapanje mudre predikcije i stvarnog razvoja....
Ovde postoji mogućnost da razvoj dogadjaja nije u skladu sa onim što on smatra mudrim.
U tom slučaju se vidi uticaj morala , etike, vaspitanja ili neznanja na stavove pojedinca , jer on smatra mudrim nešto što ne dovodi do razvoja dogadjaja na onaj način na koji pojedinac misli da treba da funkcioniše....Ovde je dobro mesto da uočim da mudro i dobro nisu isto osim u našim ocenama šta je mudro a šta ne.
Svo vreme razdvajam moral, etiku , stavove o socio odnosima , fantazije od želja i mudrosti.
Ovde ako se vratimo na početak postaje jasno da ocenjivači mudrosti će ocenjivati mudrost samo na osnovu sopstvene percepcije , razvijene logike, kombinatorije i vrlo malo uticaja ima i moral i etika (oni imaju više uticaja kao težinski koeficijent na izbor aktivnosti koja će se izvršiti tj kao filter posle traganja za mudrošću).
Tako , poznajući slabo razvijenu percepciju , kao i slabo izraženu težnju većine ljudi da unapredi svoju percepciju (ono što većina njih zove unapredjenje percepcije je uživanje u sticanju novih iskustava i proživljavanju onoga što samo podržava već dostignutu percepciju i iskustvo već dosegnuto kroz stara iskustva) možemo se slobodno osloniti na to da mudrost nikada neće biti okarakterisana kao mudrost već ili kao nerazumevanje ili kao ludost ili kao još jedno vidjenje nekih odnosa........
Hajde sve ovo , ali iz ugla mudrosti....
Pošto oni koji su mudriji vide totalnu vladavinu mediokritetnog razmišljanja i veličanja mediokritetskog kao mudrog, a istovremeno shvataju to kao neminovnost , ostaju im dve mogućnosti: mudro ćutanje i agresivno nametanje kroz efekte.
Ovo potonje je ustvari ono što ljudi prvo shvate i razumeju. A to je istovremeno i primoralo onog ko raspolaže mudrostima da usvoji ista animalističke težnje, ciljeve i namere (kao što je i dokazivanje i pokazivanje).
To je neophodno da bi mogao da usmerava dalji tok, ali se i tu vidi uvezanost kosmosa tj. nemoguće je težiti da na nešto delujete , a da istovremeno to ne deluje na vas.
Tako mudrost da bi mogla da mudruje i usmerava i kreira nešto mudrije od onoga što je trenutno , mora da usvoji animalističke ciljeve i težnje kao što su novac, uspeh, prestiž, a kasnije uticaj, autoritet, pokloništvo, pokret....
Alternativa je "mudro ćutanje" iliti "psihološki neupadljiv". Tj osoba postaje zatvorena u izvesnoj meri i obično pokriva svoje mudre odluke nebitnim nemudrim i ishitrenim odlukama više da bi se razbila mistika i fama, koja zna da nanese više štete nego i zavist....
------------------------------------------------------
Ovo sve izgleda da je van teme. Ali tek sada mogu da postavim pravo pitanje, a to je kako prepoznati mudrost, kad će mudrost da se krije od vas , bar do onog vremena dok se sigurno ne oseća više ugroženim od strane onih koji na mudrost gledaju iz nekih "svojih uglova".
Slučajno mi se nameće i jedan od odgovora. Onaj koji se trudi da prepozna mudrost, taj hoda ka toj mudrosti.
Ostali su tu više da se primete da neko nije nešto učinio mudrim, da žale što oni nisu učinili nešto mudro , a mogli su , i to zovu ocenjivanje ili prepoznavanje mudrosti.....A to nema veze sa tim već više sa njihovim fantazijama , zatim želji da budu uspešniji , i na kraju želji da budu bolji od nekog drugog...Ovo ustvari definiše animalizam , koji je prirodan i primaran...
P.S. Moja rečenica "Iz pokazanog , nijedan od vas nema više autoriteta da priča o mudrosti" se odnosi na dvoje koje se raspravljaju o haiku, pod.je.bavanju i tako to ...što ne da pokazuje da je angažovanost ovde više na "show of" motivima već pokazuje da će i sve što će biti kasnije navedeno proizvod ne traženja mudrosti (i na taj način ocena iste) već ono što sam naveo pod ....ostali....i animalizam....Zajedničko za sve te animalističke vizije mudrosti je dogmatičnost (one mogu biti dobre ili loše , o tome se ovde ne radi, jer dobro ,loše je stvar i stavova i etike).
Pitanje:
Kako odrediti šta je mudro , a šta nije?
Potpitanje : Kako pojedinac to odredjuje?
-Ako ostane definicija mudrosti kao apsoluta totalne predikcije svih tokova i odnosa i razvoja odnosa, onda se mudrost ne može odrediti u sadašnjem trenutku , a i u svakom sledećem će moći da se govori samo o uspešnoj predikciji do tada....
Recimo da u ovom trenutku s mojim shvatanjem mudrosti (uzmimo da je to polazna tačka) odredjivanje nečega kao mudrog ili ne mogu da definišem ovako:
-Pojedinac karakteriše nešto kao mudro ako je predikcija (ako je bukvalno predikcija onda je prorok, ali u svakoj radnji je ugradjen sklop pretpostavki i predikcija zašto se nešto čini , psihologika) mudrosti prihvatljiva sa njegovom predikcijom.
Ovde je uključeno i to da je ono što je prihvaćeno kao mudrost više od onoga što je sam "ocenjivač" smislio.
Da vidimo prvo šta ljudi okarakterišu kao mudro i da li je i koliko to može da bude mudro?
Sadašnjost:
Osoba može smatrati nešto mudrim samo ako je radnja u skladu sa njegovim predikcijama ili je na osnovu radnje mogao da spozna i prepozna novu predikciju i da se složi sa njom.
Budućnost 1:
Osoba može smatrati mudrim nešto iako nije bilo u skladu sa njegovim predikcijama , ali je razvoj dogadjaja pokazao poklapanje mudre predikcije i stvarnog razvoja....
Ovde postoji mogućnost da razvoj dogadjaja nije u skladu sa onim što on smatra mudrim.
U tom slučaju se vidi uticaj morala , etike, vaspitanja ili neznanja na stavove pojedinca , jer on smatra mudrim nešto što ne dovodi do razvoja dogadjaja na onaj način na koji pojedinac misli da treba da funkcioniše....Ovde je dobro mesto da uočim da mudro i dobro nisu isto osim u našim ocenama šta je mudro a šta ne.
Svo vreme razdvajam moral, etiku , stavove o socio odnosima , fantazije od želja i mudrosti.
Ovde ako se vratimo na početak postaje jasno da ocenjivači mudrosti će ocenjivati mudrost samo na osnovu sopstvene percepcije , razvijene logike, kombinatorije i vrlo malo uticaja ima i moral i etika (oni imaju više uticaja kao težinski koeficijent na izbor aktivnosti koja će se izvršiti tj kao filter posle traganja za mudrošću).
Tako , poznajući slabo razvijenu percepciju , kao i slabo izraženu težnju većine ljudi da unapredi svoju percepciju (ono što većina njih zove unapredjenje percepcije je uživanje u sticanju novih iskustava i proživljavanju onoga što samo podržava već dostignutu percepciju i iskustvo već dosegnuto kroz stara iskustva) možemo se slobodno osloniti na to da mudrost nikada neće biti okarakterisana kao mudrost već ili kao nerazumevanje ili kao ludost ili kao još jedno vidjenje nekih odnosa........
Hajde sve ovo , ali iz ugla mudrosti....
Pošto oni koji su mudriji vide totalnu vladavinu mediokritetnog razmišljanja i veličanja mediokritetskog kao mudrog, a istovremeno shvataju to kao neminovnost , ostaju im dve mogućnosti: mudro ćutanje i agresivno nametanje kroz efekte.
Ovo potonje je ustvari ono što ljudi prvo shvate i razumeju. A to je istovremeno i primoralo onog ko raspolaže mudrostima da usvoji ista animalističke težnje, ciljeve i namere (kao što je i dokazivanje i pokazivanje).
To je neophodno da bi mogao da usmerava dalji tok, ali se i tu vidi uvezanost kosmosa tj. nemoguće je težiti da na nešto delujete , a da istovremeno to ne deluje na vas.
Tako mudrost da bi mogla da mudruje i usmerava i kreira nešto mudrije od onoga što je trenutno , mora da usvoji animalističke ciljeve i težnje kao što su novac, uspeh, prestiž, a kasnije uticaj, autoritet, pokloništvo, pokret....
Alternativa je "mudro ćutanje" iliti "psihološki neupadljiv". Tj osoba postaje zatvorena u izvesnoj meri i obično pokriva svoje mudre odluke nebitnim nemudrim i ishitrenim odlukama više da bi se razbila mistika i fama, koja zna da nanese više štete nego i zavist....
------------------------------------------------------
Ovo sve izgleda da je van teme. Ali tek sada mogu da postavim pravo pitanje, a to je kako prepoznati mudrost, kad će mudrost da se krije od vas , bar do onog vremena dok se sigurno ne oseća više ugroženim od strane onih koji na mudrost gledaju iz nekih "svojih uglova".
Slučajno mi se nameće i jedan od odgovora. Onaj koji se trudi da prepozna mudrost, taj hoda ka toj mudrosti.
Ostali su tu više da se primete da neko nije nešto učinio mudrim, da žale što oni nisu učinili nešto mudro , a mogli su , i to zovu ocenjivanje ili prepoznavanje mudrosti.....A to nema veze sa tim već više sa njihovim fantazijama , zatim želji da budu uspešniji , i na kraju želji da budu bolji od nekog drugog...Ovo ustvari definiše animalizam , koji je prirodan i primaran...
P.S. Moja rečenica "Iz pokazanog , nijedan od vas nema više autoriteta da priča o mudrosti" se odnosi na dvoje koje se raspravljaju o haiku, pod.je.bavanju i tako to ...što ne da pokazuje da je angažovanost ovde više na "show of" motivima već pokazuje da će i sve što će biti kasnije navedeno proizvod ne traženja mudrosti (i na taj način ocena iste) već ono što sam naveo pod ....ostali....i animalizam....Zajedničko za sve te animalističke vizije mudrosti je dogmatičnost (one mogu biti dobre ili loše , o tome se ovde ne radi, jer dobro ,loše je stvar i stavova i etike).
