Jedan čovek je dugo molio Boga da mu se pokaže. Najveća mu je želja bila da od Boga dobije obećanje kako ga On nikada neće napustiti. Bog mu najzad reče: „Obećavam da te nikada neću napustiti, da ću i u dobru i zlu biti sa tobom.”
Čovek je bio srećan. Osećao je Boga oko sebe, uz sebe. Hodajući po pesku obale često se osvrtao da vidi ide li Bog zaista za njim. I stvarno, još jedan par nogu sledio je njegove. Srećan je i presrećan bio taj čovjek i duboko zahvalan Bogu.
Ali naiđoše tamni oblaci i nadviše se nad njegov život. Svakojake ga nevolje snađoše. Koračajući po pesku vremena i osvrćući se, čovek , duboko razočaran i zaprepašćen, ustanovi da ga Božje stope više ne slede. Vidio je samo jedan par stopala.
„Kako to da si me napustio sada kada mi je najpotrebniji?” – jecao je čovek, kršeći ruke od očajanja. – „Kako si mogao prekršiti dato obećanje?”
Pa, ipak, nastavio je da hoda.
I onda, jednog dana, opet se susreo sa Bogom, licem u lice.
„Zašto si me napustio u vrijeme nesreće i patnje?” – izlanu taj čovek. “Zašto nisi održao reč da ćeš uvek biti sa mnom?”
Bog se nasmeši i reče mu: „Kad si onomad primetio samo jedan par stopala, znaj da su te stope pripadale Meni, a ne tebi. Jer tokom toga tegobnog vremena, Ja sam te nosio u naručju!”
Čovek je bio srećan. Osećao je Boga oko sebe, uz sebe. Hodajući po pesku obale često se osvrtao da vidi ide li Bog zaista za njim. I stvarno, još jedan par nogu sledio je njegove. Srećan je i presrećan bio taj čovjek i duboko zahvalan Bogu.
Ali naiđoše tamni oblaci i nadviše se nad njegov život. Svakojake ga nevolje snađoše. Koračajući po pesku vremena i osvrćući se, čovek , duboko razočaran i zaprepašćen, ustanovi da ga Božje stope više ne slede. Vidio je samo jedan par stopala.
„Kako to da si me napustio sada kada mi je najpotrebniji?” – jecao je čovek, kršeći ruke od očajanja. – „Kako si mogao prekršiti dato obećanje?”
Pa, ipak, nastavio je da hoda.
I onda, jednog dana, opet se susreo sa Bogom, licem u lice.
„Zašto si me napustio u vrijeme nesreće i patnje?” – izlanu taj čovek. “Zašto nisi održao reč da ćeš uvek biti sa mnom?”
Bog se nasmeši i reče mu: „Kad si onomad primetio samo jedan par stopala, znaj da su te stope pripadale Meni, a ne tebi. Jer tokom toga tegobnog vremena, Ja sam te nosio u naručju!”
