Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Reci mi samo
sad kad si tako daleko
da li mislis na mene
ili ti misli
okupira drugi neko?
Reci mi iskreno
da li se setis mog oka
onda kad vidis drugo
ili se setis mene
tek posle drugog skoka?
Reci mi mili
koliko vode treba da tece
da bi mi oci ljubio
ususkan u tiho
romanticno vece?
Reci mi samo
kada se meni vracas
hoces li usput
jos negde tako
umoran da svracas?
I jos mi reci
Zivo me zanima
Da li sam ja sve ovo
Mozda sanjala
Ili je istina?
Najveća doza DIjazepama koju sam izjedna u životu uzeo je bila 40mg. Tada sam spavao kao malo dete, onako kako nisam maltene 2 decenije, i to sam sinoć ponovio. Diaz je inače sranje kad je u pitanju borba protiv depresije ali kao kratkoročno sretstvo za umirenje je bogomdan.
Kao i prošli put, osećaju se posledice - opijen sam, čudno smiren, čak i veseo dok mi sa Winampa urlaju DKM, veseli Irci iz Bostona.
Gledanje unazad nema puno svrhe ako nema puno stvari kojih se vredi sećati. Ako ništa drugo, trebalo bi da podsećam sebe da barem ne možeš ni žaliti za zivotom ako ga, u pravom smislu te reči, ni nije bilo. Treba samo oterati sve u 3 ***** lepe materine, odvrnuti muziku joč malo jače i smejati se sebi, svetu, svemu.
Ni blogovi, kad...
oduvek je postojala zelja,tj potreba za pisanjem ,i oduvek sam to sve skrivaala od ociju drugih ljudi
..a oduvek su moji dnevnici privlacili,kao magnet ,,poglede drugih ljudi
i to me je plasilo jer ja kada pocnem da pisem,,jer u tim recia ispisanim ostavim ,,sto bi rekle babe dusu,,
pa evo
ovde cu kaciti svasta
od mojih postova na forumu,do mojih pisanja u naletima o svemu i svacemu
eto
danas sam otvorila temu jednu na forumu
i napisala ovo
moje misljenje,
nema dve srbije
ima, da uopstimo, dve razlitice opcije, sa podvarijantama, za sada osim ako se ne pojavi neka nova jaka masovna stranka, ima mesta i potrebe
opcija na vlasti nema ideologiju, osim zadate proeu/usa/nato gazda i njihovih beskonacnih zahteva. opet da kazem dosta uopsteno. takodje zbog katastrofalnog rukovodjenja drzavom rezim vise nema vesinsku podrsku. drzi se samo dok zavrsi prljave poslove, posle cemo da vidimo. moracemo nekako, nema nam druge, nemamo gde, a nismo ni nafatirani
kakva bi bila neka druga vlast, ne znamo, niko ne zna, ali demokratija …to su promene
ova vlada, ako bi se drugacije opredelila prema nekim sada neresenim pitanjima, ili lose resenim, znacilo bi da ima nade. pa i prethodna...
Imas li …………NEKADA ?
Nekada sam zbog sebe i zvezde ti sa neba skidao
i nizao ti djerdan sjaja oko vrata
Nekada sam zbog sebe i nevidljive ti rane vidao
i zaustavljao skazaljke vremenskoga sata...............
Nekada sam zbog sebe i suzu ti u osmeh stvarao
da bi ti isti sjajem oka goreo
Nekada sam zbog sebe laz itstinom varao
da bi vetar trajanja i to sa sobom odneo................
Sada zbog sebe, zaboravu tebe dadem
da bih mogao secanju da navratim
Sada zbog sebe, sebe od sebe kradem
da bih bar taj deo sebe mogao da shvatim.
ZK
P.S.
Pozdrav
VLAJKO
Uvek kada se igramo,
meni kažu: bićeš konj
I ja , šta ću - moram.
I još neki budu konji,
a ostali sednu nam na leđa,
pa se trkamo.
Mi,koji smo konji,
dok trčimo do cilja
u konje se pretvorimo,majke mi.
I srce nam konjsko.
I oči nam konjske.
I mozak nam konjski.
I mogu ti reći : kad si konj
uopšte nije važno da budeš baš prvi.
To je uvek važno samo onom
što te jaše...
Da li si čula
da posle danas dolazi sutra
i da će ovaj dan
biti samo još jedan loš san
u kalendaru
tvojih uspomena
tužnim slovima ispisan
Ponekad naidje trenutak
i tvoje srce sputa
da se raduješ i smeješ
Ali to kiša pada iznutra
dok napolju sunce greje
Pogledaj,suton je divan
obećava bolje sutra
ne daj da te loš trenutak povuče
ne daj da nam sutra bude juče
veruj u novi dan
ne traži od samoće kišobran
Gagili me iznervirala svojim lošim raspoloženjem u svojoj pesmi SAMO DANAS..i morao sam da joj napišem pesmu....šta da se radi ...taki smo mi..,..
;):D:bye:
samo svoj. I naš. Uprkos nama i sebi.
Poreklom iz hrvatskog Stonehenge-a, prastarog Nina. Gromovit poput sugradjanina mu Grgura. Rodjen nekih pedesetih u Karpoševom Skopju, puntariji Slavenskog Juga. Za svetlu t'gu Miladinova, pečat Goceta i Pitua, Zagreb sedamdesetih, udobna fotelja s pogledom na Evropu, nije imao dara za razumeti. Pera Luković jeste: top lista studija B, u leto osamdesete (ili sedamdesetdevete – sećanje vara, ali Johannes je zaslužio malo bolje od kopanja po arhivama, barem od mene – srcem se jedino pamti imala je na svih deset mesta pesmu o toplim usnama.
Sledećeg februara Zagreb je Beogradu poslao reprezentaciju new vawea. On je odbio doći s njima. I par dana potom, sedam dana za redom, svirao za kartu više...
Danas sam nesto jako umorna
I slika stvarnosti mi je sumorna…
Danas mi ni sve boje Suncevog spektra
Ne bi pomogle da delujem sveze…
Danas sam sanjiva, pomalo ranjiva,
A lepe misli mi iz glave beze…
Danas sam izuzetno tuzna
A nemam razloga za to…
On me voli, misli na moje oci,
Na osmeh moj reaguje u tihoj noci.
Danas me spopala tuga neka,
Ni lisce nema lepu boju, ni reka.
Danas, nadam se samo danas,
Osmeh mi lice krasiti nece.
A sutra kad se probudim
Zelim da blistam od srece...
SUTRA ;)
Још једно ажурирање бројача...
са једним лажним осмехом
и неискренима жељама...
Они које волим нису били ту
и срце остало празно...
Говорим да ми је свеједно,
иако свесна сам да није,
а кријем к'о змија ноге
и смешим се загонетно
када неко ме пита...
Схватам ја зашто
људи раде то што раде,
јасни су ми мотиви,
али мислим да нису
изабрали најбољи начин...
Тишина тешка, боли...
Мрак лагано пада...
Самоћа јача но икад...
И питања роје се, роје...
толико да глава пуца...
Све је фолирање
и лепо упакована лаж...
А то тако не волим!
Шта очекивати у злу
ако у добру никога нема?
--------------------------------------(11. 10. 2009.)
Na prvi klik
postao sam ovisnik
Kod drugog klika
postala si moja navika
Kod trećg klika
i navika i panika
jer toliko elektriciteta
nisam osetio
još od puberteta
Sad kad hoću
da te kliknem
želje mi pište
jer jedino brinem
da ne padne sistem
Laku noć,dragi moji blogeri.....
Ne brinite,BLOGERI.
mnogi za nas misle
da smo šlogeri
beznadežni slučajevi
i čilageri
kojima su odavno
propali lageri
I da je stihoklepstvo
bolesno proklestvo
i naš jedini
smisao života
i da smo pod dejstvom
pijanog plota
Pa i da jesmo
mene nije sramota
Doduše ima kritičara raznih
ispijenih i praznih
otudjenih od svojih snova i želja
i bez prijatelja i neprijatelja
al mi smo tu
da maštamo i praštamo
i da se ne čudimo
i da budemo odvažni.
pa da i u njima nadu probudimo
da i za njih
i običan dan bude praznik
Kad se izborimo
da i njima srce otvorimo
drugačijim će očima i oni
na svet pogledati
i tad će znati
da nije lako pevati
lakše je odustati
Pesma prestati ne sme
dok svetom najcrnje pošasti besne
kad oluja bude prošla
vratiće se...
Trenutno srp na vedrom noćnom nebu postaje sve manje i manje vidljiv, sama noć sve tamnija, a oni koji su osetljivi na lunarnu energiju sve iscrpljeniji i iscrpljeniji, kao da im negde „curi“ energija.
Po vedskoj astrologiji, to je period Krišna Pakše, kada je Ćandra (Mesec) sve bliži i bliži Surji (Suncu) i kada postepeno gubi svoju energiju, a savladava ga zapovednička i dominantna Surjina snaga.
Neko bi površno možda pomislio da je samo faza Rastuće Lune „dobra“, a faza Opadajuće Lune „loša“. Međutim, u čitavoj prirodi preovladava polaritet – tamno/svetlo, vlažno/suvo, plus/minus, a ljudi su ti koji imaju tendenciju da pripišu negativne karakteristike jednom ili drugom obliku.
U stvari, ljudi su veoma skloni da pokušavaju da...
Danas više ne postoji navika usklađivanja sa prirodnim ciklusima i stoga naše telo trpi. Mnogi disbalansi nastaju upravo zbog toga.
Kada se ujutru sunce nadje na horizontu, prirodno i naše telo ima tendenciju da se budi. Ali šta se dešava na suptilnom nivou? Naši energetski centri (populatno nazvani čakre), koji su bili skupljeni poput pupoljaka tokom noći (kada vlada lunarna energija) se polako otvaraju i spremni su za prijem nove doze solarne energije. Na istoku je za mnoge uobičajeno da ustaju u periodu koji se naziva Brama muhurta ( pogledati http://en.wikipedia.org/wiki/Muhurta ), a to je period od približno 2 časa pre izlaska sunca. To je period koji je najbolji za meditaciju i rad na sebi. Tako ljudi docekaju izlazak sunca...
“There is something Pagan in me that I cannot shake off. In short, I deny nothing, but doubt everything.”
Lord Byron
"If you look around and think the world is missing something, it is probably the gift you were
supposed to be bringing."
Julie Cuccia Watts
Treat the earth well. It was not given to you by your parents, it was loaned to you by your children.
Ancient Native American Proverb
Christianity has made of death a terror which was unknown to the gay calmness of the Pagan.
Ouida
The Christian fear of the pagan outlook has damaged the whole consciousness of man.
David Herbert Lawrence
A religion without a goddess is halfway to atheism.
Dion Fortune
When we let go of believing we are superior, we open ourselves to the...
Свештеник бога Перуна
У старо доба живео је у светом гају свештеник бога Перуна. У малом храму, који се налазио усред гаја, свештеник је богу приносио разне жртве у плодовима и животињама; оно што је од жртава остајало јели су свештеник и његове две кћери и тако се прехрањивали. Старац је у својој сиротињи био миран и задовољан али кад су му кћери стасале за удају он се узнемирио јер није имао чиме да их опреми.
Једне ноћи, док је спавао у својој колиби поред храма, усни да пали жртве Перуну и да му Перун говори:
„Не бој се, мој добри свештениче! Сутра ће ти доћи вртлар Прибуд да тражи твоју старију кћер а мало затим просиће ти и млађу лончар Милорад. Подај своје кћери јер су оба просца добри момци."
Заиста се све догодило онако како...
:heart:Moje je srce široko polje,
zelena livada puna duša,
za svakog tu mesta ima
svakog ovo srce hoće i sluša.
Svakom sam širom raskrilila ruke,
svima sam dala po delić sebe,
uzeli sve su, vratili nisu
i ništa sad više nemam za sebe.:heart:
U meni više ljubavi nema
ni za koga
osim za ovo majušno stvorenje
koje više nemam.
U meni je svaka suza
od iznemoglosti istekla
i oči su mi presahla reka
ali još suza ima
za ovo majušno stvorenje
koje više nemam.
U meni više krv ne teče
živim samo kao sena
koja će uskoro biti tama
gde boravi devojčica
koje više nema.
..."Posadila sam ruze u tvoje cizme,
Iz tvog sesira raste mi seboj.
Dok te cekam,u svojoj jedinoj
I vecitoj noci,po meni veju dani
Kao komadici pocepanog pisma.
Sastavljam ih i sricem slovo po slovo
Tvoje ljubavne reci.
Ali procitati malo sta mogu,jer
Ponekad se pojavi nepoznat rukopis,
I uz tvoje pismo zapadne komadic-
Nekog drugog pisma,
Umesa se u moju noc neki tudji dan,
I tudje slovo.
Cekam kad ces doci i kada pisma i dani
Vise nece biti potrebni.
I pitam se:
Da li ce mi i tad pisati onaj drugi,
Ili ce biti i dalje noc?...
Bila jednom dva monaha, koji su punih četrdeset godina živeli u istom manastiru a da se nijednom nisu posvadjali. Jednog dana prvi monah rekao je drugome:
- Ne misliš li da bi trebali bar jednom da se posvadjamo?
Ovaj drugi je uzvratio:
- Zašto da ne . Oko čega cemo se svadjati?
- Mogli bismo oko ovog hleba - predloži prvi.
- U redu, svadjajmo se oko hleba. Kako se to radi?
- Ovako - rekao je prvi monah - Ovaj hleb je sada moj, šta ćeš sad?
- Zadrži ga - rekao je drugi monah.
Antoni de Melo