Retko se setim sna nakon budjenja.Nekad bih volela da se setim,ali zato ima i stvari koje bih volela da zaboravim,da kazem:”Znam da sam sanjala nesto,ali sta...ne znam.”
Vracala sam se kuci.U dnevnoj sobi na prvom spratu stolovi su bili poredjani kao onda kad je deda umro,postavljeni tanjiri bez nozeva,na celu stola usut pun tanjir,od svega po malo.Kraj tanjira casa soka,u drugoj voda i u trecoj,maloj,rakija.Deda je sedeo zavaljen u svojoj fotelji,kao i obicno,u svom starom odelu.”Sta je sad ovo?”,pomislih. “O,sine,pa gde si ti?!Znas li koliko te cekam?Svi su vec otisli”,uzbudjeno je govorio.Prisao mi je i zagrlio me.Bio je tada nizi od mene i mrsaviji.Onakva ljudina...”Deda,sta ti se desilo?”,pitala sam.”A! Sta mi se desilo?! Pa...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
“Majo.Maajo.Maaaajooo,otvori oci.Znam da me cujes.Otvori oci.”
Borim se da ih otvorim.Gusim se.A,da,tubus...Da joj dam znak rukom da je cujem? “Polako,polako,smiri se”,govore svi u glas.Ruke i noge su mi vezane.Tupo osecam zatezanje konaca.Gusim se.”Majo!”,opet taj glas:”Otvori oci!”Otvaram ih.Kao u filmu,iznad svoje glave vidim zensku glavu.Mutno.Ne mogu da disem.Moram da izvucem tubus!Ruke su mi vezane...Pita me:”Smeta li ti ‘to’ u ustima?”.Od ‘toga’ u ustima ne mogu ni da pricam.Klimam potvrdno glavom.Izvlace mi tubus.Disem.Jos uvek mi usivaju stomak.Ili previjaju.
“Jesi li budna?” Klimam glavom.”Sta si ti ono nama narucila?” “Devojcicu...”,odgovaram konacno.Nisu mi povredili glasne zice.”Dobili ste jednu pravu malu...
Taj daleki treptaj zvezda
taj kosmički svetionik
svih naših želja
može nas na trenutak
učiniti malim
al nas zauvek čini
uspravnim
i istrajnim
INTIME
Noćas tako želim da me neko voli,
pregršt nečije nježnosti mi treba;
noćas ću sve da zaboravim i prebolim
i da se vratim u naručje neba.
Ja sam bio kafanski i više nič'ji,
i bio pust i prezren - neželjen ko grobar.
Noćas bih htio sebi - dečaku da ličim
i da mi opet kažu kako sam dobar.
V. Nikolić
DA,ZA NAPOR DO KRAJNIH GRANICA!
DA,ZA KOLENA KOJA KLECAJU I KOLENA KOJA POBEDJUJU!
DA,ZA SVE STO JE PRIRODA DALA!
DA,ZA NAPREDAK BEZ KOMPROMISA!
DA,ZA ODLUKU!
DA,ZA POBEDNICKO SLAVLJE!
DA,ZA PRIJATELJE KOJI SLUSAJU VASE DUGE PRICE!
DA,ZA POSTIZANJE SAVRSENSTVA!
DA,ZA SNAGU I GRACIOZNOST!
DA,ZA OSMEH I SRECU!
DA,DA MOZES DA BUDES ONO STO ZELIS!!!
Uvek su tu,kad je tesko,kad smo usamljeni,tuzni ali i kad smo srecni,radosni...ONI SU NASI PRIJATELJI!!!
Zajedno se smejemo,zajedno placemo,sve radimo zajedno...
Aaaaaaaaahhhhh,prijateljstvo..Iskreno,kad znam da su uz mene moji najblizi prijatelji,sve mi je lako,ili bar lakse!
I kad izadjete onako svi,grupno,tad je sve na svom mestu!!!
Jer ako nemas prijatelje,onda zaista nemas nista...!!! :(
Al najteze je naci pravog prijatelja,onog sa kim ces "preskakati" sve zivotne prepreke,i koji ce uvek biti tu da te bodri!!! ALI KAD UPOZNATE TAKO NEKOG,NE PUSTAJTE GA!!! ;)
VOLITE SVOJE PRIJATELJE!!!!!! Wuuuuuiiiiiiii :heart:
Својом руком згреших
И уснама
Уздахом
Знојем женским
Обливена
Предадох се
Сладострасно
Као Агара замрзех
Распелтене косе
Зањиштах злобно
Да збацим седло
А ти
Само са кошаром и неколико зрна
На бок наслоњеном
Прође
Нечујно
Зашушташе хаљине
По песку
Навуче мараму црну
Крадом
Да ме постидела не би
Недостојна, без суза
Као стуб соли стара
Крљушт без крви
Прах земаљски откривен…
Само јецати умем
Као заборављено дете
Молити не знам.
Прилазиш
Скутом хаљине додирујеш
Усахле усне моје
Упијајући живот
Погледом кротким.
На камену
Грашке зноја као крв
Спуштене главе
Вапиш за мене.
А ја, без окова окивам се
Загледана у понор
Не видим птицу
Што кликће Небу
Ко биће бесловесно
Демонима сласт
Предајем се.
Без гласа устрептала,
загледана у Твој образ
ни да замуцам не могу…
Тепам немушто,
уздисај, грч и бол,
загледана у стопу
утиснуту у камену,
скоро дечјом ножицом,
да стоји у векове…
Занемела присуством Љубави,
коленопреклоно молим само једно:
„Опрости!“
(пред иконом Богородице Почајевске)
Његова Светост Архиепископ Пећки, Митрополит Београдско-карловачки и Патријарх Српски Г. Павле аутор је и неколико предивних молитви које су постале део богослужбеног поретка Свете Литургије Српске православне цркве. И ово ауторско дело га представља на посебан начин и даје завршну реч свим нашим заједничким молитвама, које ће остати печат Патријарховог житија:
Jednom davno, stari Čiroki indijanac je svom unuku ispričao jednu životnu istinu:
- U duši svakog čoveka vodi se bitka, kao borba između dva vuka. Jedan vuk predstavlja zlo, predstavlja: bes, zavist, ljubomoru, pohlepu, aroganciju, egoizam... Drugi vuk predstavlja dobro, predstavlja: mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrodušnost, srdačnost, darežljivost, istinu, saosjećanje, veru...
Mali Indijanac se zamisli. Sve svoje misli usmeri na dubinu dedinih reči, pa ga zapita: -Koji vuk na kraju pobedi?
- Pobeđuje uvek onaj koga hraniš...
Usnama
Ljubav se piše samo usnama
najlepše cvate u dugim noćima.
Ljubav ne poznje, pravila papira
kada i kome doći, ona sama bira.
Ljubav je vetar u tvojoj kosi
i noge bose, na jutarnjoj rosi.
Poznate njoj baš sve su staze
kada nam dođe, zapali obraze.
Ljubav dok cveta, našim srcima
nežno nas nosi na svojim krilima.
Nijedne prepreke ona ne priznaje
od sve lepote, ona još lepša je.
Khalil Gibran:
Da li si za prljavi ples
sa čovekom od pedeset dve
Šta bi on mogao da ti da
što ti već nemaš
a njemu više treba
Zar te nije stra
dok te iskustvom vreba
i poput strasnog tetreba
nudi ti
najkraći put od sna do dna
Zar sa svoje dvadeset i dve
ti nemaš sve
neisprljano srce
i nevine sne
a matori gad
nezajažljivu glad
da opet bude mlad
Kao i ja sad
Dokononi mornari od zabave love
cesto albatrose, silne morske ptice
na putu nemarne, tihe pratilice
ladje sto nad ljutim vrtlozima plove.
na daske od krova spuste ih sputane.
kraljevi azura, nevesti , zbunjeni
belim i ogromnim krilima, skunjeni
masu ko veslima na obadve strane.
malocas prekrasan, a sad smesan, jadan
krilati se putnik bori s okovima
s lule jedan mornar duva mu dim gadan
u kljun, drugi mu se ruga skokovima.
tom knezu oblaka i pesnik je slican
on se s burom druzi, munjom poji oci
ali na tlu sputan i zemlji nevican
divovska mu krila smetaju da kroci
lako je naci devojku sa kojom mozes da pricas,
treba naci devojku sa kojom mozes da cutis
- Koga najviše voliš, zagonetni čoveče, reci? Oca ili majku, sestru ili brata?
- Nemam ni oca ni majke, ni sestre ni brata.
- A prijatelji?
- Do dana današnjega nisam upoznao smisao ove reči.
- A domovina?
- Ne znam na kojoj je širini smeštena.
- Lepota?
- Rado bih je voleo da je boginja besmrtna.
- Zlato?
- Mrzim ga kao što je vama mrzak bog.
- Pa šta onda voliš, neobični stranče?
- Volim oblake... što prolaze, tamo... divne oblake!
Naša duša je po svojoj prirodi Hrišćanka, ali je po svojim strastima paganka. Ona je nevesta Hristova, koju je, međutim, silovao demon; ona je carica koja je postala bludnica. Ona je obraz i podobije Božije, međutim, ujedno u njoj nalazi odraz mračni lik satane. Ona je stanovnica zemlje – zrnca koje se vrti u kosmosu, u kosmičkom vihoru, i ujedno – u polju velike i poslednje bitke između Boga i palog arhistratiga. Ona je robinja sveta, uslovljena, ograničena u svom postajanju prostorom i vremenom, i ona rešava konačnu sudbinu. Ona živi u kiptećoj bujici vremena, ali ujedno pripada večnosti.
Zaboravila je na samu sebe, začarna je fantazmagorijom zemaljskih slika, prividima, svoje strasne uobrazilje i snovima neostvarive sreće, ali je...
Avgust pa još petak! Sunce je ranom zorom opeklo a mi klinci na nogama sa prvim pevcima. Danas je u našem gradu pijačni dan a to znači da će ljudi iz okolnih sela doneti svoju robu na prodaju. Ono što nas intersuje su lubenice,crvene, slatke...
Od ranog jutra niz ulicu prolaze konjske zaprege sa podignutim kanatama iznad kojih vire lubenice...Iz kuće istrči po neka domaćica, zamoli seljaka da joj proda lubenicu da ne bi išla čak do pijace koja se inače nalazi tu iza prvog ćoska.... E,te zaustavljene zaprege su naš cilj. Odmah se oko kola okupi nas dvadesetak i svi kao nešto gledamo, merkamo i samo čekamo da seljak na trenutak skrene pogled i jedna lubenica je spuštena na zemlju pored nogu. Kako je ona dotakla zemlju neko ju je odmah...
"Moram nesto da ti kazem.Jutros sam srela Miodraga,onog sto zivi kod starog mlina,znas ga?”,pricala mi je drugarica iz ulice sa kojom sam se najvise druzila.Sirotinja u pravom smislu te reci.Majka joj je bila pijanica najgore vrste,otac dobar covek,mogu reci i prilicno inteligentan,ali neusmeren,ne znam zbog cega.Imali su njih troje:Jucu,Jovana i Ranka.Jovan je poginuo kada je imao trinaest godina.Nadjen je mrtav pored pruge posle mesec dana traganja.Predpostavlja se da je ispao iz voza kojim je toga dana putovao kod babe i dede,ali je selo ispredalo svakojake razlicite price;da je kidnapovan,ubijen,pa ostavljen tamo,da su mu povadili organe,da ga je majka prodala...Svasta nesto sto je tada bilo aktuelno.
“Rekao mi je da mu se mnogo...
Г. Павле
*
Монах,
Патријарх
Човек
Петар
*
Као светлост ходао си земљом,
и љубав сејао редом,
о , узданице,
чувару мира,
доброте,
чојства,
и врлина.
Гопод те је услишао скромног:
на небу је разгорео звезду сјајну,
да род твој
и ноћу
и по мраку,
може да те следи
као путовођу.
Остадоше нама Твоје
беседе,
речи,
смерност,
да нас ка светлости воде .
Човекољупче,
поштовани,
опевани,
заступниче,
Моли Бога за нас
гершне,
изгубљене,
заборављене,
огрубеле
застрашене
збуњене
посрнуле!
Слава,
и вечно
Ти душа царовала!
pely
Svako, ko pogleda u nas savremeni život, iz perspektive normalnog života ljudi ranijih vremena - recimo Rusije ili Amerike, ili bilo koje zemlje Zapadne Evrope XIX-tog veka, ne može a da ne bude šokiran činjenicom kako je život postao nenormalan danas.
Ceo koncept autoriteta i poslušnosti, pristojnosti i učtivosti, javnog i privatnog ponašanja - sve se to drastično promenilo, okrenulo se skroz naopako, sem nekih izolovanih grupica ljudi - obično Hrišćana neke vrste - koji pokušavaju da očuvaju tzv. “staromodni“ način života.
Današnji, nenormalni život može se opisati kao razmažen. Od detinjstva, prema deci se ophode, po pravilu, kao prema malim bogovima ili boginjama u porodici; njihovi hirovi se zadovoljavaju, njihove želje bivaju...
Pismo pisano perom
Ovo je pismo za tebe ljubavi…pisacu ga kao nekada, perom i svojom rukom. Ovo je jedno neobicno pismo, kakva je i nasa ljubav.Beskonacna. Obasjana velom tajne, ususkana u promrzlim krosnjama i sakrivenim pticijim gnezdima. Vetrovito vreme oko nas. Duva sa svih strana,siba a mi ne osecamo. Samo jurimo kroz oblake i svojim dahom tkamo bele niti…
Ovo je neobicno pismo, ljubavi za tebe. Znam da nikada ovakvo dobio nisi i neces... Neko kao ja samo ti ga moze poslati, neko luckast,detinjast i neotesan. Ma nisam ja mili takva uvek! Samo danas, samo juce i samo sutra…Ili do jutra.Htela sam ti u njemu reci: Volim te gde god bio, ali sam se predomislila. Ti to vec znas i ne volis da ti se ponavljaju reci koje si vec cuo. Znam...
Malo šale, našla sam veoma lep kreativan "strip" na netu, pa da ga podelim sa vama Blogeri.
Gospode, nado moja u ocaju.
Gospode, snago moja u nemoci.
Gospode, videlo moje u tami.
Sveti Vladika Nikolaj Velimirovic