“Majo.Maajo.Maaaajooo,otvori oci.Znam da me cujes.Otvori oci.”
Borim se da ih otvorim.Gusim se.A,da,tubus...Da joj dam znak rukom da je cujem? “Polako,polako,smiri se”,govore svi u glas.Ruke i noge su mi vezane.Tupo osecam zatezanje konaca.Gusim se.”Majo!”,opet taj glas:”Otvori oci!”Otvaram ih.Kao u filmu,iznad svoje glave vidim zensku glavu.Mutno.Ne mogu da disem.Moram da izvucem tubus!Ruke su mi vezane...Pita me:”Smeta li ti ‘to’ u ustima?”.Od ‘toga’ u ustima ne mogu ni da pricam.Klimam potvrdno glavom.Izvlace mi tubus.Disem.Jos uvek mi usivaju stomak.Ili previjaju.
“Jesi li budna?” Klimam glavom.”Sta si ti ono nama narucila?” “Devojcicu...”,odgovaram konacno.Nisu mi povredili glasne zice.”Dobili ste jednu pravu malu devojcicu.Teska je 2950g,a dugacka 52cm.Dobila je ocenu 8.Sada je u decijem boksu.Sve je u redu,Majo.Nemojte plakati.”
Trudnoca mi je bila uzasno teska od 12.nedelje.Ratko za to krivi moje plakanje za Tose Proeskim.Pocela sam da krvarim cetiri dana nakon njegove pogibije,iako je dan pre toga na pregledu sve izgledalo kako treba.Lezala sam u bolnici dve nedelje zbog preteceg pobacaja.Nakon toga,na licni zahtev,otisla sam kuci,uprkos strahu da cu izgubiti bebu.Teze mi je bilo da lezim u bolnici.Psihicki teze.
Na stranu to sto je mislio da sam ja izazvala problem u trudnoci,Ratko je bio uz mene,mazio,pazio,prao sudove,usisavao,brinuo o Neveni.Na meni je bilo da izguram trudnocu.Izgurala sam je.Ponovo ‘prenela’ preko termina,sa manjkom plodove vode.Da ga ne bih maltretirala,u bolnicu sam otisla bez Ratka.Autobusom.Petak.”Necemo vas poradjati danas,a ni za vikend,pa vi sacekajte ovde ponedeljak”,lekari su bili slozni.
Na svu srecu,u noci izmedju subote i nedelje,meni je pukao vodenjak.Izaslo je i ono malo vode sto je bilo u ovojku.Vratili su me iz porodjajne sale jer je stanje na grlicu bilo isto kao i predhodnog dana.
Negde u podne,dosao je dezurni lekar da me pregleda jer mu je to ostavljeno u petak kao duznost za dezurstvo:”Pa ovde curi plodova voda! Jeste li vi to primetili?!” Niko iz te smene nije bio upucen u to da sam ja bez vodenjaka.Spustena sam u porodiliste i prikljucena na indukciju.Otvorena dva ipo prsta.Posle sat vremena 5cm.”Dobro je,na pola ste”.Radujem se sto to tako dobro ide.Slusam odkucaje bebinog srca na CTG-u.Zena pored mene jauce,vice,psuje.Tek ponekad se okrene prema meni da kaze:”Joj,zeno,blago tebi,ne cujes se.” i “Joj,svaka ti cast.”
Pet lekara,dve babice,pregledaju na smenu.Babice prazne besiku kateterom.
18h-otvorena 8cm.Jos samo 2! Kontrakcije su sve cesce i jace.Cutim i trpim.Kontrakcija...Bebino srce usporava na 60 otkucaja.Dobro znam da je to za bebu malo.”Lezite na levi bok...”Srce kuca 130.Dobro je....Kontrakcija....60.”Vratite se na ledja.Kontrakcija prolazi i srce lepo kuca.Ali dolazi sledeca...opet 60.Plasim se.Pregledaju me-9cm.Sad ce.Daju mi masku sa kiseonikom.Agonija se nastavlja sa svakom kontrakcijom.Pregled.Pregled.Pregled.9cm.Praznjenje besike.Pregled.Pregled.Pregled.Besika.9cm.Molim Boga da se zavrsi.Cujem starijeg lekara kako spominje carski rez.Ostali negoduju:”Ona je drugorotka.Porodicemo je sa 9cm.”
23:30-Pregled.9cm.Praznjenje besike.Pregled.Boli.”Napnite se!Hocu da smaknem grlic sa bebine glave!Napnite se!”Pritiska mi stomak.Njegova ruka je u meni.Napinjem se.Boli.Jaucem.Bebino srce prestaje da kuca.On odustaje:”Zovite anesteziju!Radimo hitnu sekciju!”
-Predjite na krevet.
-Kako se zovete?
-Datum rodjenja.
-Jeste li alergicni na lekove?
-Bolujete li od nekih hronicnih bolesti?
-Bolesti u porodici?
-Rasirite noge da vam ispraznim besiku.
-Pusac?
-Koliko kilograma imate?
-Koliko ste dobili u trudnoci?
-Pa vi ste onda bili bas mrsavi!
-Majo,ja sam dr Neskovic i ja cu vam uraditi carski rez.
Dobro je da si se setio da se predstavis.
-Predjite na sto.
-Ispruzite ruku.
-Jeste li bili nekad u anesteziji?
-Sada vam brisemo stomak jodom.
-Sestra vas pokriva kompresama.
“Hocu li moci da vidim bebu kad se probudim?”
-Ne.Tek na odelenju.
“Hocu li imati tubus kad se probudim?”
-Da.Jeste li vi zdravstveni radnik?
“Da.”
-Ne brinite,bice sve u redu.Dajte joj 150...
Spavam.Cujem neku muziku.
Borim se da ih otvorim.Gusim se.A,da,tubus...Da joj dam znak rukom da je cujem? “Polako,polako,smiri se”,govore svi u glas.Ruke i noge su mi vezane.Tupo osecam zatezanje konaca.Gusim se.”Majo!”,opet taj glas:”Otvori oci!”Otvaram ih.Kao u filmu,iznad svoje glave vidim zensku glavu.Mutno.Ne mogu da disem.Moram da izvucem tubus!Ruke su mi vezane...Pita me:”Smeta li ti ‘to’ u ustima?”.Od ‘toga’ u ustima ne mogu ni da pricam.Klimam potvrdno glavom.Izvlace mi tubus.Disem.Jos uvek mi usivaju stomak.Ili previjaju.
“Jesi li budna?” Klimam glavom.”Sta si ti ono nama narucila?” “Devojcicu...”,odgovaram konacno.Nisu mi povredili glasne zice.”Dobili ste jednu pravu malu devojcicu.Teska je 2950g,a dugacka 52cm.Dobila je ocenu 8.Sada je u decijem boksu.Sve je u redu,Majo.Nemojte plakati.”
Trudnoca mi je bila uzasno teska od 12.nedelje.Ratko za to krivi moje plakanje za Tose Proeskim.Pocela sam da krvarim cetiri dana nakon njegove pogibije,iako je dan pre toga na pregledu sve izgledalo kako treba.Lezala sam u bolnici dve nedelje zbog preteceg pobacaja.Nakon toga,na licni zahtev,otisla sam kuci,uprkos strahu da cu izgubiti bebu.Teze mi je bilo da lezim u bolnici.Psihicki teze.
Na stranu to sto je mislio da sam ja izazvala problem u trudnoci,Ratko je bio uz mene,mazio,pazio,prao sudove,usisavao,brinuo o Neveni.Na meni je bilo da izguram trudnocu.Izgurala sam je.Ponovo ‘prenela’ preko termina,sa manjkom plodove vode.Da ga ne bih maltretirala,u bolnicu sam otisla bez Ratka.Autobusom.Petak.”Necemo vas poradjati danas,a ni za vikend,pa vi sacekajte ovde ponedeljak”,lekari su bili slozni.
Na svu srecu,u noci izmedju subote i nedelje,meni je pukao vodenjak.Izaslo je i ono malo vode sto je bilo u ovojku.Vratili su me iz porodjajne sale jer je stanje na grlicu bilo isto kao i predhodnog dana.
Negde u podne,dosao je dezurni lekar da me pregleda jer mu je to ostavljeno u petak kao duznost za dezurstvo:”Pa ovde curi plodova voda! Jeste li vi to primetili?!” Niko iz te smene nije bio upucen u to da sam ja bez vodenjaka.Spustena sam u porodiliste i prikljucena na indukciju.Otvorena dva ipo prsta.Posle sat vremena 5cm.”Dobro je,na pola ste”.Radujem se sto to tako dobro ide.Slusam odkucaje bebinog srca na CTG-u.Zena pored mene jauce,vice,psuje.Tek ponekad se okrene prema meni da kaze:”Joj,zeno,blago tebi,ne cujes se.” i “Joj,svaka ti cast.”
Pet lekara,dve babice,pregledaju na smenu.Babice prazne besiku kateterom.
18h-otvorena 8cm.Jos samo 2! Kontrakcije su sve cesce i jace.Cutim i trpim.Kontrakcija...Bebino srce usporava na 60 otkucaja.Dobro znam da je to za bebu malo.”Lezite na levi bok...”Srce kuca 130.Dobro je....Kontrakcija....60.”Vratite se na ledja.Kontrakcija prolazi i srce lepo kuca.Ali dolazi sledeca...opet 60.Plasim se.Pregledaju me-9cm.Sad ce.Daju mi masku sa kiseonikom.Agonija se nastavlja sa svakom kontrakcijom.Pregled.Pregled.Pregled.9cm.Praznjenje besike.Pregled.Pregled.Pregled.Besika.9cm.Molim Boga da se zavrsi.Cujem starijeg lekara kako spominje carski rez.Ostali negoduju:”Ona je drugorotka.Porodicemo je sa 9cm.”
23:30-Pregled.9cm.Praznjenje besike.Pregled.Boli.”Napnite se!Hocu da smaknem grlic sa bebine glave!Napnite se!”Pritiska mi stomak.Njegova ruka je u meni.Napinjem se.Boli.Jaucem.Bebino srce prestaje da kuca.On odustaje:”Zovite anesteziju!Radimo hitnu sekciju!”
-Predjite na krevet.
-Kako se zovete?
-Datum rodjenja.
-Jeste li alergicni na lekove?
-Bolujete li od nekih hronicnih bolesti?
-Bolesti u porodici?
-Rasirite noge da vam ispraznim besiku.
-Pusac?
-Koliko kilograma imate?
-Koliko ste dobili u trudnoci?
-Pa vi ste onda bili bas mrsavi!
-Majo,ja sam dr Neskovic i ja cu vam uraditi carski rez.
Dobro je da si se setio da se predstavis.
-Predjite na sto.
-Ispruzite ruku.
-Jeste li bili nekad u anesteziji?
-Sada vam brisemo stomak jodom.
-Sestra vas pokriva kompresama.
“Hocu li moci da vidim bebu kad se probudim?”
-Ne.Tek na odelenju.
“Hocu li imati tubus kad se probudim?”
-Da.Jeste li vi zdravstveni radnik?
“Da.”
-Ne brinite,bice sve u redu.Dajte joj 150...
Spavam.Cujem neku muziku.
