Ti samo budi dovoljno daleko
za mene postoji drugi neko
cije ce reci manje da bole
cije ce ruke lepse da vole.
Ti samo budi tamna sena
za mene stizu lepsa vremena
ulice nove, nova lica
i jedno nebo prepuno ptica.
Ti samo budi srcu trag
jos ce mi neko biti drag
jos cu sa nekim naci srecu
nikad te vise voleti necu.
Nekom ces biti dobra zena
odana, verna i postena
sve nek' ti bude drugi neko
ti samo budi dovoljno daleko.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Rec jedna i kraj, bol, gospodski sjaj
gazila bih duboku reku
samo da nadjem zvezdu neku
koja na tebe podseca
Zid izmedju nas, noc pruza mi spas
htela bih da ti zovem ime
plakala bih, al' nemam s kime
umrla bih i dosta s time
znaj, ipak znaj da
Tuzna pesma na sto nacina svetom putuje
stara slika naseg vremena jos uvek tuguje
a kisna jutra opet pocinju
otkad sam otisla
smejem se, a suze naviru
***** sudbina
Ovo je prica o dvojici prijatelja koji su se
setali zajedno po pustinji.
Odednom po putu su se poceli raspravljati i
jedan je udario drugog.
Udareni se osetio povredjen, ali bez reci
napisao je ovo na pesku:
"DANAS SAM DOBIO UDARAC OD MOG NAJBOLJEG PRIJATELJA"
Produzili su tako sve dok nisu nasli jednu oazu
gde su se odlucili okupati.
Onaj sto je dobio udarac zamalo da se nije udavio
kupajuci se, ali zivot mu je
spasio onaj drugi. Kad je dosao sebi taj sto se
umalo nije udavio, urezao
je na jednom kamenu:
"DANAS MI JE MOJ NAJBOLJI PRIJATELJ SPASIO ZIVOT!"
Prijatelj koji je udario svog najboljeg
prijatelja pitao ga je: "Kada sam te udario - ti
si napisao na pesku, a sad urezujes u kamen -
Zasto?"
Prijatelj mu je odgovorio: "Kad neko...
Jedan profesor je drzao predavanje svojim studentima. Doneo je teglu za dzem i napunio je lopticama za golf do vrha. Kada je pitao svoje studente da li je tegla puna, odgovorili su da jeste. Onda je sipao sitne kamencice, koji su usli u prazan prostor oko loptica za golf. Ponovo je postavio pitanje da li je tegla puna i studenti su odgovorili da jeste.
Kada je sipao saku peska preko svega toga, pesak je popunio sitne praznine, a studenti su ponovo odgovorili da je tegla puna. Onda je profesor sipao kafu, koja je sve to natopila. Definitivno, tegla je sada bila puna.
Onda je profesor rekao:
Ova tegla je vas zivot. Loptice za golf su sve najvaznije stvari u vasem zivotu, kao sto su porodica, ljubav, prijatelji. Mali kamencici su posao...
A kad zaboravis sarene pokrivace srijedom i subotom
A narocito kad zaboravis nedelju;
Kad zaboravis nase trenutke nedeljom u krevetu,
Ili mene kako sjedim na radijatoru ulicne sobe u tromo popodne,
I gledam niz dugu ulicu koja nikamo ne vodi;
Zagrljenu priprostim starim kucnim ogrtacem nenadanja;
I nista ne moram raditi, i sretna sam ...
I kad ponedeljak ne bi nikad trebao doci!
Kad to zaboravis kazem ...
I kako si psovao ako bi netko uporno zvonio na vratima,
I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon,
I kako smo konacno odlazili na nedeljni rucak;
U stvari, kroz ulicnu sobu do stola zamrljanog tintom
u jugozapadnom kutu, na nedeljni rucak.
A to je uvijek bilo pile s tjesteninom, ili pile s rizom, i salata,
pa razeni kruh i...
Ja sam prosla sve na putu ljubavi,
svaku bitku gubila sve dok nisi dosao ti.
Mislila sam da je kraj,da ne vredi ziveti...ipak nije uzalud onog pravog cekati.
SAD ZNAM DA TI SI JEDINI,ti si me promenio,srce mi se slomilo,a ti si me oziveo.
Vise necu lutati,nemam razloga za to,
U TEBI SAM NASLA SVE STO SAM SANJALA.
Ja sam prosla sve i nisam imala kud,
sve staze i sve precice,bezbroj puta kao luda.
Mislila sam da je kraj,da vise necu voleti,
ipak nije uzalud onog pravog cekati... :heart:
večeras ću sakriti zvezde
ukrašću mesec
napraviću nešto ludo
preleteću daljinu
stvoriću čudo
zagrliću tebe
i ljubiti ludo
suncu ću zabraniti
da se budi
ovo je moj san
i samo ti u njemu budi
ako budeš surova i nežna
ako budeš odrpana i naga
opet ćeš mi biti draga
tvoja snaga i miris kože
mene da umiri samo može
nećeš zaboraviti
jutrom da me budiš
jer tvojom vatrom
ti me budnog držiš...
Он се креће сасма споро
мало блатом, мало водом,
у главе им завирује,
иловачу размазује,
мозак храна сасма мрсна,
он се срећан осмехује,
шири задах земље црне
и здраво нам рецитује.
Тај радосни зомби- Понор
некромансер њега зове,
на рођењу, на сахрани,
он се смеје, осмехује,
њега боли радо маме,
димне тмине,
крици вране
у колевци шећерламе.
Устани,мртви ратниче,
што те уснили мозгови хране
накити се прахом и пепелом
и одгегај до моје драге...
А кад мозак њен поједеш
тад волеће и она мене
у стрњишту и на гробу
на огњишту моме блуда,
заволеће и она мене,
макар јадног и похлепног,
хоће, хоће- сто му чуда,
тај радосни зомби луда!
:hahaha::super::hahaha:
Претплатник мобилни
тренутно робује
сузама обилним
и чита књиге,
он је уврнути клише
и не зовите га
-Никада више!
Не зови ме, патниче,
хладна звери
са оне стране жице,
не зови ме,
ужегла слушалице,
и роботу данашњице,
ама баш
-Никада више!
Не зовите,
тужни ни повесели,
има хладне пиве,
збарићу сам виршле,
не зов'те ме, варалице
ама баш
-Никада више!
Не зовите,
роботи ни људи,
али дођите,
попут животиње,
јер искам вас зовом
нашег чопора
урликом оних
лепих сећања!
Само ми дођи,
не плаши се тмине,
канџама ћемо
сасећи све бриге,
загрлићу тугу,
исплакаћу срећу,
што се наше очи
поново сусрећу!
:sad2::sad2::sad2:
Мишја стрелица
по бојама ове дуге
своју срећу често гања,
паметује, кудикује,
своје стопе слика свуда,
а увек је сасвим сама,
и сломљена на две муке.
Прва мука-десна рука
боје боли и хладноће
без љубави и без жара
она гаји веровања
у те слике без свог рама,
безнадежног очајања,
у те речи мишу стране,
неразумне и досадне.
Друга мука-свет без друга,
и два прста која кликћу,
слободно и без страве,
јер на другом крају дуге,
напрасити само дахћу,
и урличу попут звери,
кад их ждеру какве туге.
Мишја стрелица
по бојама ове дуге
туђе туге увек гања
и плаши се,очекује,
да јој стопе греју руке,
и нежности без самоће,
загрљене са две муке!
:zag:
Чупав! Бубуљичав! Као да га неки пубертетски паук дубоко из пене изједа и не да му мира
ни једног стихијског момента. Оног мира преко неопходног његовој разјапљеној личности, с намргођеним дланом. Трудио се да му не буде
жао, али искрено у себи, сваким лавежом којим су се лизале улице ове успаване бајке, на сваком раскршћу, он је осећао тог гонича од броја
два. Тада му није било свеједно...Сањао је, и он то признаје: гонио га је тај број два! Гонио га је тај гонич од броја два. У сновима- број два код
знака стоп, затим – број два на сред раскрснице чији семафори још не раде,... сањао је увек одређена места, и увек тај проклети број два!
Нека два места која је дуго у себи чувао, као тајну од млека саздану вриснула су те вечери,попут...
Očigledno je svakom Pravoslavnom Hrišćaninu, koji je svestan šta se oko njega dešava danas, da se svet bliži svom kraju. Znaci vremena su tako očigledni, da neko može reći da se svet urušava, stropoštava k svom kraju.
Koji su neki od tih znakova?
Nenormalnost sveta. Nikada se pre takve izopačene i neprirodne manifestacije nisu prihvatale za normalne, kao u našim danima. Samo pogledaj u svet oko sebe: šta je u novinama, kakvi se filmovi prikazuju, šta se pušta na TV-u, šta je to što ljudi smatraju interesantnim i zabavnim, čemu se smeju; to je totalno suludo. Tu su i ljudi koji namerno promovišu sve to, naravno zbog sopstvene finansijske koristi, jer je to moda, jer postoji izopačena žudnja za ovom vrstom stvari.
Ratovi i glasine o...
Šta mi možemo da uradimo da bismo živeli u duhu Pravoslavlja i u tom duhu vaspitavali svoju decu?
Prvo, pošto smo hteli mi ili ne u svetu, (a njegovi efekti se vrlo jako osećaju i na mestima kao što je naš manastir), moramo da se suočimo sa iskušenjima otvoreno i realno, ali bez podleganja; naročito, moramo da pripremimo naše mlade ljude za iskušenja sa kojima se suočavaju i da ih ojačamo za borbu. Moramo biti svesni, da svet oko nas retko pomaže, a skoro uvek ometa podizanje deteta u istinskom duhu Pravoslavlja. Moramo biti spremni da svaki dan odgovorimo na uticaj sveta po principima Hrišćanskog vaspitanja, podizanja.
Ovo znači, da ono što dete uči u školi, mora stalno biti proveravano i ispravljano kući. Mi ne možemo da negiramo, da...
Познавах човека
Назваше га неки лудаком
Јер је увек у џепу
сакоа свог олињалог
Имао две, три змије живе,
Ишао од дрвета до дрвета
И шапутавим гласом
свирао клавире.
Познавах човека,
Тврде да је био слеп,
сви га крстише лудаком,
Увек децу застрашиваше бабе
неким тамо Кемзом дивљаком,
А и оне су га се истински плашиле...
Познавах лудака и дивљака
Читаво једно село од шесто кућа
А само једног сматрах срећним
-Шумског бога,Кемзу лично,
У том мору несрећних беструћа!
:ok:
П.С. Ово је прва песма коју сам написао! Написао сам је пре тачно пет година, на данашњи дан! У ту част, "качим" је и на овај блог!:ok:
Dobila sam E mail sadržine:
Ideja je toliko prosta i realizacija jeftina, da ne vidim razloga zašto ne bi probali. Ovako ide priča: Dok je vladao veliki grip 1919. koji je ubio 40 miliona ljudi, bilo je porodica čiji ni jedan član nije obolio.
Neki doktor je zapisao da su te kuće imale jedan zajednički faktor: u svim sobama gde su se ljudi okupljali su imali korpe u kojima su držali po nekoliko glavica neoljuštenog crnog luka. netko je otkrio ovaj zapis i kasnije testirao tokom neke velike epidemije. Pošto je uspešno delovalo, odneli su jednu glavicu korišćenog luka na laboratorijsku analizu. Unutra su otkrili niz različitih bakterija i virusa.
Zaključak je da je crni luk služio kao prečišćivač vazduha, mamac za mikroorganizme...
( literarni konkurs je u pitanju, btw ;) Prošla među deset najboljih... )
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha
Nad molitvama.
Naš je ukus gorak, krvi moja.
Moja davno zaboravljena istino,
Prašino mog sna.
Moj crveni cvete na pepelu zaborava,
Ostavljen da vene u magli tuđih očiju.
Davimo se u moru iluzije
Kojoj smo sami odrešili ruke.
Ogrešili smo se o tebe, moja krvava zoro,
Vero u noći neverujućih,
Vatro u glasu umirućih,
Poslednja iskro u duši roba,
Nepravedno osuđenog za sve kiše
Koje su se prolile nad zaboravljenim poljima.
Mi više ne čujemo prve petlove
I puštamo da nas korov obavije.
U ime Oca i Sina, i svih reka i planina
Oskrnavljenih.
Ti si poslednji kamen u ruševini hrama
Koji smo sami razorili do temelja.
Ti si zenica naših...
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Rec ti je bila i ostala,jaka i blaga
u postojanosti Tvojoj bogozaslužna
Ostala je SRBIJI Svetovna Ti snaga
kao i Tvoj um sa UMOVIMA pridružna.....................
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
ZK
Ако желиш поправити свет, поправи прво себе
Ако желиш поправити државу, поправи прво себе.
Ако желиш поправити народ, поправи прво себе.
Ако желиш поправити своје село, поправи прво себе.
Ако желиш поправити своју задругу, поправи прво себе.
У свему, дакле, почни од себе, и поправи прво себе.
А како може човек поправити себе, о том постоји само једна једина наука у свету, која се зове наука Јеванђелска.
Свети владика Николај (Велимировић)
Дужности према Богу:
1. Веруј у Бога просто и смело, не стиди се нигде своје вере као што се и твоји преци нису стидели.
2. Чувај светињу часнога крста и знај да је њиме зачињен цео живот твога народа.
3. Упознај темељно вољу Божију. У том циљу користи свако повољно време, а нарочито време...
Bas mi je drago da moj prvi blog bude vezan za danasnju pobedu Novaka Djokovica...obozavam ga i pratim njegove mecheve...a mislim da svaki gradjanin nase Srbije voli...jer nas predstavlja u svetu...pozitivno....
Zelela bih da se sva deca i omladina ugledaju na njega...i da im on bude uzor...a posto zivim u inostranstvu sretna sam i da nas reprezentuje kako treba i da smo uvazavani i postovani......
Mislim da je danas jako lep psecaj biti Srbin u Parizu i u Evropi...sto nije cest slucaj....
:super::klap::bye:
Pronađeš negde nekakvog Mišu
nekakvog Gorana
Dragana,
Svetu,
pronađeš drugare nalik na sebe
i staneš tako
i ne veruješ
da ima neko kao ti - isti,
isti na ovom drukčijem svetu.
I ništa ne mora da se kaže.
Sve se unapred zna i razume.
Možda te neke Mire sad traže?
Možda Gordana neka ne ume
bez tebe,
Jelene,
Milice,
Vide,
do nekog ogromnog sunca da ide?
I ne znaš koliko kao ti,
takvih,
večeras ponovo nekog nemaju.
I ne znaš koliko kao ti ,
istih,
za susret s tobom baš sad se spremaju.
I ne znaš ko su to,kao ti,
divni,
samoćom svoje dane razblažili.
A lepo ste se mogli sresti,
samo da ste se malo potražili.
I pođeš u život s pogrešnim nekim.
Drukčijim nekim.
Nekim dalekim.
A neka neznana Tanja il Sanja
još...
Današnji naslov u "Blicu" izaziva dijareju...
Naime, u Srbiji, u odnosu na broj registrovanih slučajeva novog gripa, ima najviše umrlih u odnosu na mnoge druge, što evropske, što neevropske zemlje.
Kad neko to pročita, logično je da se malo us**e, je l' te...
Zato su ovako senzacionalni naslovi i tekstovi veoma "korisni" za izazivanje panike međ' narodom, ali ništa više od toga.
Radi se, dakle, o jednom segmentu sasvim normalne količine verbalnih fekalija koje mediji ispuštaju svakodnevno...
Zanemareno je to što je većina umrlih (ako ne i svi) bolovala od drugih ozbiljnijih bolesti. A da ne pričamo o tome da se u "Torlak" šalju uzorci mnogo manjeg broja pacijenata u odnosu na broj onih koji se jave sa simptomima nego što je to...
“Placi.Nemoj da trpis.Od placa se jaca”,rekao mi je vise puta onaj profesor doktor kojeg sam se setila na porodjaju.Bila sam iznenadjena i zatecena kada mi je to prvi put rekao,maltene u prolazu,onako,kao kada nekome kazes:”Zdravo.”
Bio je cudak,mislili smo,sa svojih pedesetak godina tada,kada smo mi bili u prvoj godini medicinske skole.Njegove sale su ponekad bile i degutantne,ponekad zaista smesne,prikladne nasim godinama.Primecivala sam da me posmatra pa izbegavala da sa njim imam duzi kontakt ocima.Oci su ogledalo duse.Nisam mislila da me posmatra kao osobu suprotnog pola.Posmatrao me je kao osobu,a pred njegovim pogledom se moj gard spustao.Nisam bila “namrstena,arogantna i uobrazena”,kako je to mislila vecina u razredu...
Reci mi sad kad vec proslo sve je:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi-
reci da l' te je moja
tuga bolela
nekad kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad kad me ne voliš više:
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duša ti samo kad me vidis seća-
reci da l' te je moja
radost bolela
jednom kad nisam više
tebe volela?
Rodio sam se uz reku,
Za nekim srusenim plotom,
I ko sto reke teku
Vrludah i ja zivotom,
Al' sad vec kao da svice -
Bice drukcije, bice!
Uprkos jadima svima,
Spomen na smrt me stresa.
Ne znam cega to ima
Tamo iza nebesa,
Al' sad vec kao da svice,
Bice drukcije, bice!
Jednom se bratu obratih:
"Pomozi, da se lecim!"
I majci zalud se vratih:
"Majko, vidis da klecim!"
Odbijen bejah i patih,
Al' sad bar vise ne jecim.
Sad znam - i kada padam,
To dugo trajati nece.
I sve se nekako nadam -
I srece bice! - I srece!
Jer vec kao da svice!
Bice drukcije, bice!
Pesma "Majka" Matije Beckovica me je podsetila na jedan dogadjaj koji se zbio ne tako davno.Imam potrebu da vam prenesem moj "susret" sa srpskim Patrijarhom,gospodinom Pavlom..
Dogodilo se to na Vracaru onoga dana kada se,za vernike i za siru javnost,pristupilo otvaranju Hrama Svetog Save.Narod okupljen kao veliki verski sabor,cekao je na dolazak svog Poglavara koji ce osvestati Sveti Hram.
Tezak dan,omorina,u vazduhu se osecao neki elektricitet,nigde ni daska vetra da pirne,kao pred kisu..a na nebu nigde nagovestaja da bi ona mogla da nam dodje.Ogromna skupina,masa ljudi ispred,iza,na ulazu Hrama,po celom Karadjordjevom parku..u ocekivanju pojave pravoslavnog verskog poglavara.Tu sam,u masi,sa svojom kumom-najboljom drugaricom iz...
Kада се много народа беше сабрало око Господа нашег Исуса Христа, рече Господ реч ову: Шта користи човеку ако и цео свет задобије, а душу своју изгуби? И још рече и ову реч: Шта може дати човек у откуп душе своје? То значи, да душа човечја има већу цену од целога света видљивога. А кад човек душу изгуби, онда чиме је може платити, чиме је може поново купити? Ничим у свету. Ни цели свет да да не може купити изгубљену душу. Блажен онај ко ово зна и ко чува душу своју као највеће благо своје. Блажен онај ко сваки дан стражари над душом својом и не допушта, да му се душа нимало не оштети. Јер ко душу спасе, спасиће све; а ко душу изгуби, изгубиће све.
У једној малој вароши живео велики богаташ. Живео је у малој и трошној кући. Није хтео...