ГРЕШНИЦА

Недостојна, без суза
Као стуб соли стара
Крљушт без крви
Прах земаљски откривен…
Само јецати умем
Као заборављено дете
Молити не знам.

Прилазиш
Скутом хаљине додирујеш
Усахле усне моје
Упијајући живот
Погледом кротким.

На камену
Грашке зноја као крв
Спуштене главе
Вапиш за мене.

А ја, без окова окивам се
Загледана у понор
Не видим птицу
Што кликће Небу
Ко биће бесловесно
Демонима сласт
Предајем се.

 

[Magdalina]

Ne treba se predavati! Ta jedna kap krvi teža je od bilo kog i najtežeg greha...
Kako su jasno prenete emocije i slikovitost je tako izražajna, da imam utisak kao da na unutrašnjem planu svesti posmatram scenu kao živu predstavu...

 

[gagili48]

Jaco, Magdalina je to tako dobro rekla, da ja ne umem bolje...Bravo...

 

[spiholog]

...