Mislim da je moguce potrositi ljubav. Mislim da covek moze svu da je da jednoj osobi. Moguce je voleti toliko snazno da ni za koga drugog ne ostane ni malo ljubavi.
Cudno da gubitak jedne osobe moze da soatvi toliku ogromnu rupu usred zivota. Rupu koju ostave, ne osecamo kao da je velicine drugog ljudskog bica. Vise je osecam kao da je velicine celog sveta.
Za moju malu
Toni Parsons
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Ljubav je vrtsa dobrovoljnog ropstva. Sloboda postoji jedino kad je prisutna i ljubav. Onaj ko se potpuno predaje, ko se oseca slobodnim, taj voli celim bicem. A ko voli celim bicem, oseca se slobodnim. Niko nikoga ne gubi, jer niko nikoga ne poseduje. To je istinsko iskustvo slobode: imati najvazniju stvar na svetu, a ne posedovati je.
Ljubav nije u drugome, vec u svakom od nas i mi je sami u sebi budimo. Da bismo je probudili, potreban nam je neko drugi.
11 minuta
Paulo Koeljo
"Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих
времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо."
I psi lutalice
imaju svoj cilj
Odrekli su se komfora
u korist svojih ideala
jer ne ljube lance
i katance
A ti
kad ćeš se uspraviti
na zadnje noge
i omirisati
lepotu
neizvesnosti
bez straha
da će te omazati
točkovi kamiona
nekog pijanog vozača
Treba živeti danas
jer sutra je daleko
kao što je uzaludno juče
Zvoni telefon. Zvuk putuje kroz polupraznu prostoriju i odbija se od zidova da bi na kraju zaurlao po dobošu srednjeg uha, zagolicao zidove Eustahijeve trube i na kraju izazvao osećaj mučnine u grlu. Brzim pokretom pritisla je dugme, uključila telefonsku sekretaricu i odahnula.
Jelena nikad nije volela telefon i to je bio trenutak kad je pomislila na sve one loše vesti koje su došle preko tog aparata koji je služio ni za šta drugo već za uznemiravanje.
"Misliti o lošem nije dobro", proletelo je kroz trenutak svesti, brzo kao pikado strelica ka meti. No, nije joj padalo na pamet da presluša snimljenu poruku, zavalila se dublje u fotelju i nastavila da gleda u ekran kompjutera koji za nju nikad nije bio sprava za rad ili zgrtanje...
Njise se ritam mekanog dodira
prstima prebire strune secanja
dok ruke se same sklapaju za nas
.................................
a mi smo dole na pesku kajanja
i klecimo glasno za bojom purpura
sto spaja nebo i more pred noc....
Zelim tvoj pogled na svojoj kozi
Da osetim taj plamen koji gori,
Zelim tvoj osmeh na usnama
Koji mi VOLIM TE, zbori…
Da li i ti o tome mastas
Dok jutro svoje zrake sliva,
Dok rosa pada po livadama
I svaku travcicu celiva…
Zelim da sanjamo iste snove
Svakoga jutra i svake noci,
Da se ne plasim hoces li sutra
Kad te pozelim meni doci…
Sanjala sam nocas dodire tvoje
I san mi se razbio ko da je od stakla,
Mogu da zamislim da si kraj mene
A nisam ti se blizu primakla…
Kroz gustu maglu ovoga jutra
Probija se osmeh tvoj blag,
Osecam ljubav u srcu plamti,
Slutim da ces mi vecno biti drag.
Hej, otkači šlepove!
Nanišani jutro i pusti tu stvar neka klizi.
Postoje kod Amera reči za to:
"Take it easy", lutko lepa,
zrela se breskva nebom cepa.
U kosu me zadeni,
k'o malenu sedefnu šnalu me skri iza temena.
Svi satovi svemira žure,
mi imamo vremena, puna kapa.
Noć i nas dvoje, stara klapa.
Nije ovo uspavanka,
pesma gnjavanka,
buenas noches ciquita,
to smo smislili vrag i ja,
to je magija,
tajni prolaz kroz noć.
Baš polaze galije
do vina i maslina,
'ajmo malo na jug Italije,
zatvori oči...
U tajnoj sam misiji!
Moj dom je tek maleni svitac na nebeskoj pučini
a ja sam na ovoj planeti
da sretnom te učinim, spavaj samo.
Ne znaju oni šta mi znamo.
Nije ovo sweet baby dream,
glupi evergreen,
nema ljutnje Sinatra.
Ova pesma te voli...
Ko nikad nije doživeo neku pustolovinu, u koju je kao svoj obol uneo sam život ili slobodu ili ljubav, nadu, poverenje, ma šta, taj nikad neće iskusiti lepotu ovog prokletog života. Ili su to osećanja kockara? Ako jesu, onda su nešto najuzvišenije, jer se večito ponavljaju, a nikad nisu ista-Pekic
Sretna Slava- svima koji slave !!!
Jedan...Jos jedan grad u nizu,lutam ulicama strave i uzasa.Sve mirise na hladnocu i osecam jezu sa svanim novim naletom vetra,mrsi mi kosu.ne osecam ruke.Ne volim jesen,ni pauka koji u kutku tople sobe plete mrezu...Ne volim ni suskavo narandzasto lisce pod nogama,ni pogled na ogolelo granje.I tuga se lako ugnezdiu mom srcu,i seta me nagriza....I zima budi lose uspomene vezane za sve ono sto msam nekada prozivela,sve mi se vraca ovakvim kisnim jutrima...Sivila i magle...kratki dani i beskrajno duge noci...Caj i limun sa mirisom meda...
Nekada sam volela...Volela u gradu u kome zivim,volela da posmatram nemirne kapi kise koje se kovitlaju u vazduhu,volela ca viku i dreku iz obliznjeg skolskog dvorista...Volela sam njega,srecna mlada...
Trebam li ti ja uopste?
Pitam se ovog casa-
U trenu ostah bez glasa
U casu bez i jednog slova
Nema na reci tvoje
Koje se slovima broje…
Trebam li ja uopste tebi?
Borim se
Da zaplakala ne bi…
Jer rec mi u grlu krenu
Zar vec zaboravljas
Voljenu zenu?
Treba li tebi ova zena?
Nekako satkana od
Strasti i pomalo snena?
A tobom zanesena…
Treba li tebi ljubav ova
Pomalo prokleta,
Nevidljiva…
Nekako od zivota oteta?
Trebam li tebi ja
Ili te gusi dosada?
Pitanja mnogo ima
A odgovor stici nece
Jer taman pomislim
Stigla sam…
A ja na korak od srece.
Osjećam
da pukla je nit od svile
kojom smo snove tkali
od ovo malo života
zrno ljepote krali
Osjećam
kako srce tvoje
sklada neku neznanu melodiju
sve mi se čini
da naša ljubav liči na parodiju
Osjećam
da ledi mi se krv
grize me
užasne sumnje crv
Osjećam
da blizu je kraj
da gasne naše zvijezde sjaj.
Osjećam
da mraka tog se bojim
Osjećam
da još te jako volim
Danas je Srbija dostojanstveno,sa suzama u ocima,tugom u srcu i ponosom u dusi,ispratila na poslednji put svog
verskog vodju,duhovnog ucitelja i vec,od svog naroda proglasenog sveca,patrijarha srpskog gospodina Pavla.
Reka vise stotina hiljada ljudi u tisini je koracala ulicama Beograda,za kovcegom svog verskog Oca.
Po pravom prolecnom,a novembarskom danu,nepregledna kolona ljudi slila se prema hramu Svetog Save na Vracaru
na opelo svom poglavaru.
Izgradnja hrama je predstavljala ostvarenje sna,nakon visedecenijskog napora SPC i mnogih drzavnih institucija,da se izgradi"najveca pravoslavna duhovna kuca na Balkanu".
Na celu tog sna,stajao je patrijarh Pavle i njegovo ime ce zauvek biti neraskidivo vezano za hram Svetog Save.
Opelo su...
...Ako me se setis navrati....
Pronaci ces me tamo
na groblju za strance,
aleja za strance...
Ne ostaj dugo,ne tuguj,
ne placi,
pusti neka mirno trunu kosti moje.
Neuznemiravaj me!
I molim te,umesto cveca,
samo venac uvelog lisca donesi....
Ako me se setis,navrati...
Hello! Ima li neko iskustva sa ribama-papagajima? Imam 2 narandzaste vec godinu dana i prelepe su! Zanima ma kakvih jos boja ima, gde se mogu nabaviti ( u Novom Sadu i okolina), koja im je cena i koje ribice mogu s njima zajedno u akvarijum?
Ona je poslala svoje srce
na moju e-mail adresu
vrelo ko suza iz njenog oka
Mi se u stvari
nikada nismo sreli
al toliko toga zajedničkog imamo
kao da se odavno znamo
naša je veza toliko snažna i duboka
Jer njeno srce daje infuziju
mojoj anemičnoj nadi
putem bežičnog krvotoka
Sad me više ne brine
pored tolike blizine
i topline
ni ćud nadolazeće zime
ni šta će da se desi
jer mi sad živimo
na istoj adresi
A za pravu ljubav
ništa nam više ne fali
jer smo svoje najlepše želje
zauvek izmešali
P.S. Ovu pesmu posvećujem svim BLOGERKAMA sa ovog Foruma...drugarima BLOGERIMA ostaću dužan ovaj put ;):cmok::bye:
Hoćeš li da ti pričam
o pustinjskom pijesku
što peče
o žeđi koja me mori
o fatamorgani
što me progoni
Hoćeš li da ti pričam
o ostrvu na sred okeana
o Robinzonu
koji čak ni Petka nema
društvo mu samo sjena nijema
Hoćeš li da ti budem
Šeherzada iz 1001 noći
hoćeš li mi spasiti život
na moje pusto ostrvo
hoćeš li doći!?
Rekli su mi da je dosla iz provincije,
strpavsi u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom,
pa smo se najzad sreli ona i ja.
Shvatih, Boze, ovo je sazvezdje za nju provincija.
Srce stade kao dete da se otima,
trazili smo se po prethodnim zivotima.
Ostavih iza sebe sve,
zablude, promasaje koji tiste,
prosto, lako, k`o neko beznacajno pristaniste.
O, da mi je da se jos jednom zaljubim,
opet bih uzeo kostim vecnog decaka.
I opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.
Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih.
Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reci bi sve pokvarile,
samo se cutke pokraj mene stisla.
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.
O, da mi je da se jos jednom zaljubim.
Opet bih...
Sto bi ja, kad bi Bog jedne noci u snove dosao
moje oci sebi da pozove
i da jutro ne vidim
da l' bih ustao, odustao
kada bih slijep postao?
Sto bih ja, kad bi Bog jednog dana dok sviram usao
stao iza mog klavira i ton po ton uzeo
da l' bih ustao, odustao
kada bi gluv ostao?
Sto bih ja, kad bi Bog poslije svega u snove dosao
da mi vrati vid i sluh
ali tebe da sa sobom pozove
da l' bih ustao, odustao
kad bi bez tebe ostao?
Ja ne bih pristao..
O MONASKIM DANIMA/manastir Svete Trojice - Ovcar Banja/
...Nekad bismo uzimali samo po komad hleba i citav dan radili u polju,nadgledali manastirsku stoku,dovlacili drva iz sume.
Jedno vreme radio sam i u manastirskoj vodenici.
Jedva smo cekali vece,ne samo radi odmora,vec da se u molitvi saberemo.
Nema veceg blazenstva nego kad umoran covek nekako sam sebe umanji,dok se moli.
Tada se sam svede samo na susti cin molitve:da se izbavimo kao narod i kao ljudi..
O KOSOVU
-Stalno je isticano bratstvo i jedinstvo,a u praksi je izazvano podozrenje medju narodima koji zive u zajednickoj drzavi.
Kod tamosnjeg episkopa mene je stalno bunio doprinos srpske strane u stvaranju medjunacionalnih razdora,posebno na Kosovu i Metohiji.
-Na sva...
Kada su ga lekari na VMA pitali kako se oseca,u dahu je izustio:
-To me pitajte kad ostarim,jos sam ja mlad!
Kada se sa ortopedskom hodalicom pojavio u Patrijarsiji,prvo se nasalio na svoj racun:
-Eto,ja sam samo malo pao,pa sad moram sa guram ovo cudo.
Jedan beogradski boem istracao je iz kafane"?" kada je video Patrijarha da ulazi u Sabornu crkvu.
Preplicuci jezikom,rekao mu je.
-Nas dvojica smo najbolji na svetu.
Patrijarh mu je na to uzvratio:
-Jesmo,al`kad popijemo nista ne valjamo.
Upozoravajuci na stetnost duvana,cesto je umeo da kaze:
-Da je Bog hteo da covek pusi,ugradio bi mu odzak.
U vreme gradjanskog rata u bivsoj SFRJ,jedan karikaturista ga je nacrtao kao ratnika opasanog bombama i sa "skorpionom"o pojasu.
On je to...
Sticajem okolnosti, našli smo se u jednoj prostoriji, ona, gospodin i ja. Došavši pre vremena, i čekajući isto, da nas pozovu, krenuli smo sa pričama o hrani, restoranima, ljudima, svetu, iskustvima,...
Ona je lepa, visoka,sa plavim očima, umiljatim glasom,iskustvom hostese sa radom u Americi. Gospodin je bio arhitekta, 60-tih godina, smiren, rečit, sa manirima, koji ne voli Ameriku. I ja sam rekao po nešto o sebi. Gospodin nije voleo Ameriku, „uzela“ mu je sina koji je davno otišao, stekao porodicu sa ženom ne našeg porekla, dobio sina i samim tim, gospodin je daleko bio od toga i nije mogao da uživa u ulozi oca i deke.
– Pa, jel imate još dece?
Da, imam ćerku, ali ona je u Francuskoj, udala se tamo za Francuza, živi tamo. Time je...
Sreća ima lice naših najlepših želja i snova...."Jer sreća je lepa samo dok se čeka..."uzdahnu velika pesnikinja....A kad joj pridjemo bliže ponekad shvatimo da postoji i druga strana...naličje sreće...pogotovo kad nas ona nesvesna postojanja svoga baci u iskušenje ..da se suočimo sa slabostimo svojim....jer za sreću je potrebno više od naših golorukih želja ... jer sreća je samo kap na tobož mirnoj pučini iskušenja
Гледао сам једно мало јаре,
У загрљају крупнога човека,
Док га црвени касапин без главе
Теглише кроз паучинасте пределе
Последњих завапаја магле:
Немој мене, ја сам твоје јаре!
У околини тог туробног места
Гледао сам остатке душе од паре,
А често растужи човека, јутро,
И судба мучна,пуна влаге:
Немој мене, ја сам твоје јаре!
Нигде на свету видео нисам
Предео са мање живих душа
Нигде на свету чуо нисам
Тако младе речи и завапаје:
Немој мене, ја сам твоје јаре!
Чему ли мекећеш,
О ти, мало јаре?
Мекећеш у рукама
оглувелих душа,
Стегла те је звер,
мрачно биће магле
Које твој мекет
не жели да слуша!
Гледао сам једно мало јаре,
У загрљају крупнога човека,
Док га црвени касапин без главе
Теглише кроз паучинасте пределе
Последњих...
АНЂЕО НАС САДА С НЕБА ЧУВА НАШ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ГОСПОДИН ПАВЛЕ...
НЕК МУ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА...
Jos za zivota Patrijarha srpskog,gospodina Pavla,navodjeno je da ce biti proglasen svecem i to ce,kada je o njemu rec,gotovo sigurno biti odluka Sabora.
Svetim ga je narod prepoznao.
Teoloska podloga za proglasenje neke licnosti svetom je sledeca:narodni sud ljubavi je najveci garant svetosti odredjene licnosti.
Mnogi ljudi su u istoriji bili proglasavani svetima od samog naroda i pre proglasenja sabora,koje je usledilo mnogo godina kasnije.
Primer za to je otac Justin Popovic,odnosno vladika Nikolaj.
/ "Blic online" /
Njegova svetost,gospodin Pavle,upamcen je kao patrijarh koji,iako ima sluzbeno vozilo,uporno koristi gradski prevoz ili ide pesice,da jedva sta jede,da sam popravlja svoje cipele i krpi mantiju,u svojoj sobi koja podseca na monasku keliju.
Patrijarh je u Patrijarsiji imao svoju keliju na drugom spratu ove zgrade,u delu gde se odrzavaju sednice Sinoda.
Nista veliko-sobicak,kuhinjica,kupatilo.
Starinski namestaj,"bas starinski,cak izbledeo"-reci su jednog od svestenika.
U sobi stocic,radni sto,krevet,I knjige,koje je patrijarh imao"na svakom cosku".
I ikone.."kako koju dobije,stavljao bi negde.Pronalazio je uvek neko mesto,po celom spratu Patrijarsije su ikone koje je on dobijao"-kaze svestenik.
"Svako od nas bi trebalo,na aktivan...