Nisam polagala puno nade u to da ce se javiti.Ali...
He,he...15 minuta kasnije zvoni mi telefon.Boris.Nemam pojma sta smo pricali.Oni koji me poznaju dobro, znaju kada sam nervozna.Pricam ko navijena.Lupetam gluposti
Cudi me da nije odustao,zvucala sam kao ludak.Zove na kafu.Kada?Odmah ili kasnije.Slagah nesto kako ne mogu,nemam vremena.Negde oko 8 uvece stize mi poruka kako jos nije kasno za kafu.Neobaveznu barem,bez spremanja.
Kakvo crno spremanje.Prvi put me je video u trenerci,patikama,sirokoj muskoj majici i vezanog repa.
Opet slagah da ne mogu.Moram da idem negde.Negde daleko.U jedan daleki grad.
Dva dana kasnije sam stvarno otisla.Mislila sam: nazvace jos jednom pa ce odustati,kao I svi.Prevarih se.Nije zvao.Ali slao je poruke.
I to kakve poruke.
Postavljao je mnogo pitanja.Prilicno cudnih za nekog ko me ne poznaje uopste.Pitanja tipa sta sanjam,sta me najvise opusta,koje voce volim…Stvarno…Barem je bio originalan.Verovatno mi je to I zadrzalo paznju.Bio je…nesvakidasnji muskarac.Tako I danas mislim.
Dopisivali smo se danima,I nocima
Milion puta se izvinjavao sto sporo pise.Kleo se u sve da za ceo zivot nije poslao toliko sms-ova. I pisao I dalje.Obicno bih negde oko 4-5 ujutru zaspala a onda je pisao sta mu padne na pamet znajuci da spavam.
Pocela sam ga zvati vampirom.U koje god doba dana ili noci da pustim poruku odgovor je stizao istog trenutka.Imala sam utisak da taj covek nikada ne spava..
