Blogovi

Beograd je divan,divan grad...!!! :)

Beograd je divan,divan grad...!!! :)

Uvek kad setam Bg-om,uvek uzivam,uvek je sve divno!!! Prelep je,ulice,zgrade,kafici...Sve je tako lepo,sa tako nekom cudno dobrom energijom!!! :heart: Jutro na beogradskim ulicama,svi zure,trce,grad je pun...Zalazak sunca na Kalisu...I uvece provod sa dobrom ekipom... Ahhh.. Uvece je najlepsi,najsarmantniji... Mnogo mi nije al meni je BEOGRAD NAJLEPSE MESTO NA SVETUUUU,i uvek ce biti!!! ;) :bye:
Zivot i ja. Susret.

Zivot i ja. Susret.

Ja ne znam da li samo ja tako mislim,ne znam da li se ja samo tako osecam..ali... Sto vise zalazim u zivot,sve vise se osecam nemocno,tuzno,razocarano...Sve vise vidim kakvi su ljudi,zaista,i vidim na koga mogu da se oslonim.Zapravo,ne postoji osoba na koju mogu da se oslonim. Sto vise upoznajem zivot,sve manje mi se svidja. Mozda sam previse osecajna,emotivna ali tako se puno razocaram kad vidim kako,sta stoji! Tuzno mi je da vidim sve te lose strane zivota...Izgleda da sam zaista previse emotivna... Zapravo,ja ne znam zasto sad pisem ovaj blog...Ma ja samo znam da sam prilicno tuzna,iiiii sve sto ide uz to.... Kako kazu ono ... "U zivotu ili varas ili si prevaren"...:besna: ...Ja samo,izgleda,sad,upoznajem pravo lice zivota,a to mi...

Teorija 1. deo

U naredna tri teksta ću pokaušati da predložim jednu ideju- zašto, prema mom mišljenju vekovima mučimo muku sa izborom „moćnog zaštitnika“, tj., saveznika u konstantnom prestrojavanju sveta, u kome smo mi, ruku na srce, beznačajni. Što je neko, pomalo vulgarno, rekao, kome god se okrenemo, onaj drugi će nas naguziti. Tako nekako i ispada. Kroz ovaj tekst pokušaću da dokažem i nešto, naizgled, nedokazivo- da su Milošević i Đinđić, čiji je naslednik danas Tadić, deo iste priče, samo, u različitim poglavljima. Takođe, pokušaću da dam neke ideje ko je Koštunica, i ko možda stoji iza njega. Krenimo redom. Prvo poglavlje - Jugoslavija Koliko puta ste iz poznavanja društva, istorije i sličnih predmeta učili da je Jugoslavija/Srbija na...

Teorija 2. deo (prelazimo na viši nivo apstrakcije, ali argumentovane ;) )

Drugo poglavlje- Milošević Jugoslavija je predstavljala poseban problem, upravo zato što nikada nije bila u pravom smislu te reči, zemlja istočnog bloka. Izuzev komunizma i socijalizma, kao i domaće tvorevine- samoupravljanja, u Jugoslaviji se živelo gotovo kao na Zapadu- vozili su se zapadni automobili, stanovi su bili sa francuskim i italijanskim nameštajem,... Narodu nije odgovaralo da se to menja- da se uvede pravi kapitalizam, da krediti počnu da se otplaćuju, da se bajka okonča. Ipak, Ante Marković je upravo to i otpočeo da čini, sa svojim brzim reformama. Iako je i on uzimao monetarne aranžmane. U to vreme i Zapad je prestao da biva jedinstven- ujedinjena Nemačka, iako nije u početku nailazila na evropski konsenzus, postala je...

Teorija 3. deo (sada stvarno krajnje apstraktno)

Treće poglavlje- Od uspostavljanja “demokratije“, do danas Do tada, od Zapada potpuno zapostavljanja, opozicija najednom dolazi u vrh interesa. Kao što sam prethodno rekao, tek sa bombardovanjem, Milošević je postao „pravi“ neprijatelj, i trebalo ga je smeniti. EU i SAD postižu dogovor- Amerikanci će dobiti odrešene ruke u vezi sa Kosovom, što će Evropa i priznati, a zajedničkom silama će smeniti Miloševića u Srbiji, gde će EU uspostaviti „svoju“ vladu. Dok su Amerikanci postavljali „medijski prsten“ oko Srbije, finansirali „Otpor“ i kasnije „DOS“, EU je izabrala odgovarajući kadar za kasnije upravljanje zemljom. Milošević, zbunjen, sluđen, ako ne možda i ponovo ubeđen od strane Zapada- dezinformacijama, dozvoljava vanredne izbore na...

"Pomozite mi doktore, moja situacija grozna je.."

Gore napisani stih je iz nečije pesme, mislim da je reč o Džoniju Štuliću, i otprilike objašnjava moju situaciju u oblasti o kojoj će ovde biti reči. Pre nekih metar i više dana na jednom sajtu sam upoznao jednu ženu. I tako poruka po poruka, e-mail po e-mai i došli smo do toga da se i upoznamo. I u petak kada sam ju pozvao pukne kompletna MTS mreža (ako medju Vama ima korisnika MTS-a ynate o čemu zborim). A ja skroz odlepio, prvo pomislio da mi je na poziv za kafu spustila slušalicu i ostadoh zbunjen.:eek: Pa onda pokušah da ju pozovem kad ono nemože. Prvo što pomislih bilo je da mi je riknuo telefon, i već sam počeo da psujem sebe u stilu ETO TI KAD UZIMAŠ TELEFON ZA DINAR; GDE IMA NEŠTO DA JE JEFTINO A DA RADI!!!:dash: I već sam...

sinoc sam sanjala...

Sinoc sam sanjala da sam tvoja, da me volis, samo mene.. Sanjala sam da si svima rekao ,,Ona je moja", i prgrlio jako uz sebe.. Sinoc sam sanjala tvoje oci crne, kako me strasno gledaju... Sanjala sma kako me ljube tvoje usne, kao da me nikome ne daju.. Sinoc sam sanjala ti i ja, na oblaku letimo u mrak.. Sanjala sam da sam tvoja, ali onda me je probudio grom, i shwatila sam da nikada nisi bio moj....

najjaci prirodni antioksidans Germanijum 132

Ge 132 je prirodni organski dijetetski suplement, neophodan za zdravo funkcionisanje organizma. U zemljištu se nalazi u neorganskom obliku , kao metaloid. Pečurke i neke biljke, posednice hlorofila konvertuju ga u organski oblik koji je jedino iskoristiv u ljudskom organizmu. Najbogatiji prirodni izvori germanijuma su pečurke , beli luk, žen-šen, aloja vera. Područje Balkanskog poluostrva, dakle i naša Zemlja, su područja deficitarna sa germanijumom. Uobičajeni unos germanijuma putem hrane nije dovoljan što se u kasnijim godinama itekako uočava. Dok smo mladi, zdravi i jaki taj nedostatak se lakše prevazilazi, problemi se gomilaju godinama a onda veoma često ozbiljno ugroze zdravlje a često i sam život . Mnoga istraživanja potvrdjuju da...

...LJUBAV...

Ljubav je samo rijec i nista vise, Ljubav se uvjek isto cita i pise... Ruka u ruci je vec nesto drugo, I sapat tuznih rijeci i kapi kise...Ljubav je samo rijec, i nista vise...!!!

Ekscentrična pesma (napisana kao razmišljanje o ekscentričnosti)

Da li je neko od prisutnih koji čitaju ovo moje pisanje "normalan"? Smatrate li sebe normalnim ljudskim bićem ili ste jednostavno dovoljno različiti da bi rekli da ste ekscentrični, jedinstveni, neponovljivo zrnce prašine u univerzumu? Želite li da četujemo o ovoj temi? Ukoliko želite ja vas čekam na mom forumu. Nema gužve, tačnije nema nikoga. Biće prisutni samo oni koji čitaju ovaj blog. Registracije je potrebna, ali ne i moja verifikacija. Ukoliko se registrujete i želite na čet kliknite na dnu strane na link koji glasi - join the chat. Otvoriće vam se veliki prozor u novom tabu za čet u realnom vremenu. Ovo je link do sajta, pozdravljam vas i čekam. http://cogitania.forumotion.net/index.htm Ekscentrična pesma Totalno van...

Come Clarity...

Ponekad čovjek skonta da je previše pogriješio i da ne moze da vrati vrijeme unazad... ništa gore no izgubiti nekog ko je postao dio vas... ja više nisam ja, sad sam ništa... opet moram da oblikujem sebe... no, moram da nastavim samo, ne smijem stati... jebeno je glupo sve iza sebe ostaviti kao da nikada nije ni bilo... bilo je... mozda će opet biti, putevi su predugi, seku se i srešćemo se... Rushing through 30, getting older every day By two, drawing pictures of innocent times Can you add.. colour.. inside these lines?! I want you to lead me Take me somewhere Don’t want to live in a dream one more day I want you to lead me Take me somewhere Don’t want to live in a dream one more day Sure, if we change our perspective I'm...

Na Liparu

Jeste li mi rod?... siročići mali Il' su i vas, možda, jadi otrovali, ili vas je slabe progonio svet? Pa dođoste samo - da kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje upoznamo, U dvopevu tužnom pevajući set... Mi smo male, Al' smo znale Da nas neće Niko hteti, Niko smeti Tako voleti Kao ti; - Ćiju ći Moje tice lepe, jedini drugari, U novome stanu, poznanici stari, Srce vam je dobro, pesma vam je med; Ali moje srce, ali moje grudi, Ledenom su zlobom razbijali ljudi, Pa se mesto srca uhvatio led. S belom bulom, Sa zumbulom, Šaren - rajem, Rajskim majem, Cvećem, mirom, Sa leptirom, Letimo ti mi Srca topiti - - Ćiju ći Moje tice male, jadni sirotani Prošli su me davno moji lepi dani, Uvelo je cveće, odbego me maj, A na duši osta, ko skrhana...

ЗЕМЉА ЈЕ У КРИЗИ, АЛИ ВЛАДА ЈЕ СТАБИЛНА, ЗАШТО БИ СЕ РАСПИСИВАЛИ ИЗБОРИ?

Влада није у кризи. Владајућа коалиција не само да се не распада, него постаје све „јединственија“. Ко тражи изборе? Опозиција. А шта ће јој? Да дође на власт помоћу, нада се, већине гласова оних око два милиона и нешто, који, бар према летошњим анкетама, имају какву-такву вољу да изађу на изборе. То се још и да разумети. То тражење опозиције, а поготово оног њеног дела, који је својевремено саучествовао у власти, али никад и имао исту. Ту пре свега мислимо на млађахну, премда пунолетну партију одскора названу СНС. Како је кренуло, а креће све жешће, број расположених да изађу на изборе и гласају за своје фаворите прати линију стандарда. Рапидно пада. То би деловало апсурдно, па и чудно, кад не бисмо знали оно што и врапци знају: од...

КО ЋЕ КОГА ?

Чујем ономад, а ушима тешко да бих веров'о, да ми већ нису на свашта навикле, да је онај по свачему познати бачки кант(ри)аутор изјавио, како би сад Војводина могла да себи припоји Србију. Ваљда као аутономну покрајину? Мож' бит, шали се деран. К'о кад је у Загребу изјавио, боље касти: извалио, да је српски искварена верзија хрватског. Хрвати се искидаше од смеха. К'о што то и иначе бива кад се чује нека извала (при)дворске луде. Тек, нису Хрвати сисали весла, па да не знају да чак ни хрватски није искварена верзија српског, а камоли обрнуто. Али шта ће, нег' да се смеједу, кад слушају (г)лупетање (при)дворске луде југоносталгичарско-антисамогсебе смера. Право говорећи, то вам је она врста Срба, а није да их нема, који не умеју к'о...

АМЕРИЧКО БУЂЕЊЕ

Био једном један сан. Амерички сан. И сањали га, што Американци, што остатак света. У Америци су га најмање сањали Индијанци, чију су територију, будући да није била укњижена, приватизовали европски досељеници уз пропратни политички програм сажето изражен у слогану: „Најбољи Индијанац је мртав Индијанац“. Тај, амерички, сан су у Америци такође јако мало сањали присилно довучени из Африке Црнци, које су европски досељеници, преименовани у Американце, претварали у робове. Нешто више су га, то јест амерички сан, Црнци илити Афроамериканци сањали, али углавном само сањали, после америчког грађанског рата, чији је званични циљ било укидање ропства. Aмерички сaн су, што у Америци, што у остатку света, једни махом само сањали, а други, који...
VIROVI MOJI

VIROVI MOJI

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) VIROVI MOJI Ledeno jutro......udara vetar i savija borove terajući zelene grane da plešu, a njima se baš i ne igra. Znam da im nije do lepote pokreta ovog jutra.....osećam više nego što znam.....grane su njihove kao kosti moje.....ovog kišnoledenog praskozorja bole pri svakom pokretu.....sigurno i borovi osećaju bol. Prozorska okna plaču.....slivaju se suze dok ih hladni vetar ledi.....liče na malene duše koje odrastaju.......postaju čvrste i jake.....a kada malo otopli raskraviće se i elegantno skliznuti na sims......nestaće zauvek.....kad bi bar reči, slike, osećanja i sećanja bile kao ove kapi kiše.....da ostanu malo, pa kad se duša nasmeje odu dalje ne vraćajući...

Bolje net nego met

Pošto se u našem narodu odavno dokazalo da kratke propagandne poruke imaju najveći efekat ja predlažem ministarstvu zdravlja da krene u obračun sa sintetičkim drogama sa parolom: "BOLJE NET NEGO MET". U saradnji sa ministarstvom za telekomunikacije bi mogli da obezbede besplatno korišćenje neta onima koji su u procesu skidanja sa ovih droga. To što bi jednu zavisnost zamenili drugom nije toliko bitno jer je svakako manje zlo. Zakazujem okupljanje zainteresovanih za demonstracije sutra u podne ispred narodne skupštine. Prporuka. Vežbajte da uzvikujete parolu: "BOLJE NET NEGO MET,BOLJE NET NEGO MET, BOLJE NET NEGO MET".:mafijas:

O sreći

Ova pesma je napisana na osnovu jedne priče koju sam odavno čuo. Radi se o traženju sreće i jednom mudrom čoveku. Učenici su ga pitali kao to da je on uvek srećan. Mudrac je odgovorio da svakog jutra posle buđenja on sebe zapita da li tog dana želi da bude srećan ili tužan. Naravno uvek je odlučivao da bude srećan, a Bog je to i dozvoljavao. Evo mog viđenja te stare priče. Sreća Nekada davno živeše čovek što beše srećan jako i svi su se ljudi čudili čudom: "Kako on može to tako?" Svi se hteli upoznat' s njime, saznati tajnu sreće i zašto samo u njegovoj bašti cveta to divno cveće. Za njim su pošli sreće tragači, hteli su tajnu znati. Maštali su o čudu koje će on njima dati. Dani su tekli, a niko nije krenuo njegovim tragom...
DVA TOČKA I MERAK 2

DVA TOČKA I MERAK 2

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) DIVČIBARENJE Prelep, malkice hladnjikav dan. Rano jutro sa kasnojesenjom svežinom uvija se oko ruža i kamena. Pijemo kafu, gledamo jutarnji program.....MMM bi da spavaju ali sin ih svojim šetanjem stalno ometa. Pakuje se na put......pogledom ga pratim, ne pita me ništa, sve sam obavlja.....stavlja teglu ajvara, escajg, neki slatkiš, čašu.....ostalo je u koferima. „Odoh“ govori mladi čovek koji liči na astronauta. „Maki...znaš...“.... „Znam mama....javljaću se svaki put kad stanemo“. Turiranje motora lomi jutro.......MMM opet imaju svoj mir dok nas dvoje dovršavamo kafu. Grupa je išla na Divčibare tog jutra i to u vikendicu jednog bajkera. Avantura vredna pamćenja ali ne...

Eh ta ljubav

Na ovom svetu je živelo brat bratu 100.000 filozofa od pećinskih ljudi do Gejtsa Bila, a nijedan od njih nije razotkrio misteriju ljubavi. Zašto nekog volimo, volimo da mrzimo, plačemo zbog ljubavi, napijamo se zbog rastanka i zašto u stvari sve radimo da nas neko zavoli, a kada nas zavolizašto polako uništavamo ono što smo sa mukom stekli. E sad, ja mogu ovde da lupam neke teorije, ali neće tu biti nake vajde, ali ostaje jedna istina. Homo sapiens je destruktivno i samodestruktivno biće koje zna da mrzi isto koliko i da voli. Iz same naše prirode proističu naši postupci, a naučnici evo baš skoro dokazaše da su muški i ženski mozak po svojoj strukturi toliko različiti kao da maltene pripadaju različitim vrstama. Nikada zadovoljni onim...

Balasevic...ponovo

...skupljala je klovnove. Pajace. Velike i male. Smešne i tužne. Krpene i porcelanske... Rekoh joj da je upravo ulovila pravog kapitalca... Prokleta amnezija... Pamtim samo dodir svile pod prstima. I na grudima. I svuda... Svileni šal puzao je po meni kao bršljan. Provlacio mi se kroz ruke, klizio niz leda, klupcao se u mom krilu... I pobegao... Zažmurio sam, pokušavajuci da ga što pre nadem... Ali, pronašao sam grozd... I uplašio ga usnama... Osetio sam kako mi, trepereci, zri pod dlanom... Tad mi je oluja zalupila kapke... Gospode... Uzjahao sam crnog labuda, odsedlanog plišanom mahovinom... Idemo... Ne boj se... Propinjao se kao pastuv pokušavajuci da me zbaci u more užarenog šljunka nad kojim smo ponirali. Ali nisam...

Priča u stihu o izgubljenoj mladosti, promašenom životu i neuzvraćenoj ljubavi

Ovo je priča u stihu, nastala kao reakcija na jednu istinitu priču koju sam čuo iz treće ruke. Život i smrt jednog seljaka U velikom domu, u malenom selu živeo je čovek i sudbinu kleo: " Proklet nek je život i sudbina kleta i dan onaj kad sam ovde se obreo. Što se lepo nisam rodio u gradu da uživam život, a ne da se mučim. Zašto svima Bože višak sreće dade, a meni imanje. Hoću da dokučim. Dosta mi je njive, dosta mi je štale i traktora starog što se stalno kvari. Kad bi neko hteo imanje da kupi pa da sunce sreće i mene ozari." Anđeli sa neba slušaše te reči, al' u tvrdo srce nisu mogli ući te rešiše da mu ispune sve želje, da na teži način on život nauči. Poslali su kupca njemu za imanje, dobio je cenu baš koju je hteo. Sa novcem...

Granice

Granice su nešto što postoji samo na papiru i u našim glavama. Granice država su iscrtane na papiru, ali linija koja razdvaja države se ne vidi. Ipak važnije su one granice koje mi sami sebi namećemo. Od malih nogu, tačnije od onog trenutka kada prohodamo, počinju sputavanja: " Nemoj tamo, pašćeš." Kada pravimo prve greške u školi opet se postavljaju granice: " Nikada od tebe neće biti čovek." Kada želimo da se osamostalimo sledi : " Pazi dobro šta radiš, ja neću da izdržavam barabu." Kada postanemo roditelji, ma koliko mrzeli granice koje su nam bivale postavljene počinjemo da svojoj deci postavljamo iste one granice koje su i nama bile postavljene. Posle nam je neko drugi kriv kada nam naša deca zbog generacijskog jaza...

Čašica razgovora

U današnje vreme kada postajemo sve otuđeniji jedni od drugih, kada nestaju neke tradicionalne vrednosti i nameću nam se nove čovek je i dalje čovek sa svojim malim željama među kojima je najveća da se ne oseća usamljeno. U teškim trenucima najviše prija čašica neobaveznog razgovora sa prijateljima. Nekada je i neznanac prijatelj u najavi. Prepoznaju se slične energije i za tren oka više nisi sam. U ime starih, novih i budućih prijateljstava dižem ovu čašicu razgovora. Živeli.:pivce:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top